Pitanje: Da li našem duhovnom napretku pomaže ako razumemo stvari intelektualno?

Šri Činmoj: Nije uopšte neophodno razumeti nešto intelektualno. Bil je mnogo duhovnih divova koji nisu koristili um; umesto toga su koristili srce. Zahvaljujući jedinstvu svoga srca sa Bogom, oni su osetili i spoznali sve. Razumevanje je veoma varljiva reč. Kad danas nešto razumemo na neki određen način, to razumevanje nas možda sutra neće zadovoljiti. Možda ćemo razviti neku drugu vrstu razumevanja i videti da je jučerašnje razumevanje bilo potpuno beskorisno. Zato korišćenje intelekta nije pravi način.

A sa druge strane, intelekt može da se preda jedinstvu srca i da kaže: „Intelektualno razumevanje mi ne donosi trajno zadovoljstvo. Zato, hajde da steknem radost tako što ću se poistovetiti sa najvišom Stvarnošću“. Odluke uma se stalno menjaju, zato nikad ne možemo naći stvarnu izvesnost i zadovoljstvo na putu uma. Ali, ako sledimo put srca, vidimo da se srce odmah poistovećuje sa Stvarnošću – ma kakva da je srž illi suština Stvarnosti. Ako je ovo srž, ako je ovo suština, onda će je srce smatrati svojom. Ako hoćemo da naučimo nešto duševno i da ga potpuno razumemo, onda je srce rešenje za to.

Ponekad se um postidi svog ponašanja, postidi se svoje okrutnosti. On je nemilosrdan ne samo prema članovima svoje porodice, već i prema sopstvenom postojanju. Međutim, postajući okrutan prema drugima ili prema samom sebi, um ne može da reši svoj problem. Jedino tragajući za višom stvarnošću um može da postane srećan kao i srce. A to će na kraju morati da učini. Reći da um nikad neće plakati za Svetlošću, da um nikad neće primiti Svetlost – to bi bila greška. Um će nesumnjivo plakati za Svetlošću i primiti svetlost, pa će doći vreme u našem zemaljskom kalendaru kad će um osećati istu radost kao i srce. U suprotnom, Božija tvorevina nikad ne može postati savršena – a Bog nam nikad neće dozvoliti da ostanemo nesavršeni.