Scena 1

(Vidjašagarova kuća u Kalkuti. Vidjašagar koncentrisano nešto proučava u svojoj sobi. Ulazi Vaišnab Čaran Pandit. Oni se poklone jedan drugom i razmene pozdrave.)

PANDIT: Ovde sam u Kalkuti već nekoliko dana. Žao mi je što ranije nisam mogao da ti dođem u posetu.

VIDJAŠAGAR (sa osmehom): Veoma mi je drago, veoma sam ponosan, što si najzad došao k meni kući. Da li je kod tebe sve dobro? Molim te, sedi.

PANDIT (sedajući): Sve je dobro, hvala Bogu! Kako je tvoje zdravlje, Vidjašagare?

VIDJAŠAGAR: Nije dobro. Moje telo ne funkcioniše dobro. Pripremam za drugi svet.

PANDIT: Ne govori tako, Vidjašagare. Zar ne znaš da će bez tebe hiljade i hiljade ljudi ostati bez oca? To zdravlje, to delo, treba da održiš bar sto godina.

VIDJAŠAGAR: Ne proklinji me, brate, ne proklinji me. Već su stvari krenule naopako u mojoj porodici. Moj sin je postao neposlušan. Bacio je ljagu na našu porodicu. Ne znam koliko me još patnje čeka.

PANDIT: Nezahvalnost je opšta pojava. Bengalci su postali za žaljenje baš zato što su postali potpuno nezahvalni. Pre neki dan imali smo specijalni sastanak pandita, i na tom sastanku je pandit Pančanan rekao da si ti upropastio indusku religiju. Rekao je da uz pomoć nekolicine mladih indusa ti uništavaš čitavu zemlju. Rekao je da nema ničeg božanskog u tvojim aktivnostima, da nema pravog osećaja požrtvovanja u tvom nesebičnom služenju Bengalu. On smatra da ti sve to radiš zbog imena i slave. Žao mi je što ti to govorim. Nemaš pojma koliko sam patio tada i koliko sam patio proteklih nekoliko dana, od kad sam čuo da od svih baš Pančanan govori protiv tebe.

PANDIT: Nezahvalnost je opšta pojava. Bengalci su postali za žaljenje baš zato što su postali potpuno nezahvalni. Pre neki dan imali smo specijalni sastanak pandita, i na tom sastanku je pandit Pančanan rekao da si ti upropastio indusku religiju. Rekao je da uz pomoć nekolicine mladih indusa ti uništavaš čitavu zemlju. Rekao je da nema ničeg božanskog u tvojim aktivnostima, da nema pravog osećaja požrtvovanja u tvom nesebičnom služenju Bengalu. On smatra da ti sve to radiš zbog imena i slave. Žao mi je što ti to govorim. Nemaš pojma koliko sam patio tada i koliko sam patio proteklih nekoliko dana, od kad sam čuo da od svih baš Pančanan govori protiv tebe.

VIDJAŠAGAR: Nema zašto da žališ. Sve je Božija Igra. Ja ne činim ništa, moj prijatelju. Bog je taj koji čini u meni i pomoću mene. Ja sam samo instrument: Nimitta matram. Ali, mislim da si pogrešio. Mislim da si nešto pogrešno čuo. (Zastaje.) Nikad nisam učinio nikakvu uslugu tom panditu. Kako to da loše govori o meni? Došao sam do zaključka da me kritikuju samo oni koji sam na neki način pomogao. Oni kojima nisam pomogao ni na koji način me nikad ne kritikuju. A dobro se sećam da Pančanu nisam pomogao ni na koji način. Siguran sam da je govorio o nekom drugom.

(Ulazi Hridaj.)

HRIDAJ: O mudrače, moj ujak se stalno moli Bogu i meditira na Boga. Misleći i moleći se sve vreme pomerio je pameću. Danas bi hteo da se vidi s tobom, Vidjašagare.

PANDIT: Tvoj ujak? Takur iz Dakšinešvara?

HRIDAJ: Da, čeka napolju.

PANDIT: Napolju! Zašto ga nisi uveo? (Vaišnab Čaran Pandit izlazi i dovodi Ramakrišnu. Potom se obraća Vidjašagaru.) Danas je k tebi došao Paramahansa, velika oslobođena duša. Možeš da budeš izuzetno ponosan što je došao k tebi.

(Šri Ramakrišna se klanja Vidjašagaru. Vidjašagar se klanja njemu i nudi Ramakrišni da sedne.

ŠRI RAMAKRIŠNA: Toliko dugo sam živeo u jezercetu. Danas sam došao okeanu.

VIDJAŠAGAR: Pošto si došao okeanu, molim te, prihvati malo slane vode. To je sve što mogu da ti ponudim.

ŠRI RAMAKRIŠNA: Vidjašagare, ti radiš dobro. Dobro je pokazivati ljubav i saosećanje. Ali, vezanost je veoma loša. Kad neko voli samo članove svoje porodice, to je vezanost. Čovek treba da vidi Boga u svakome. Kad neko vidi prisustvo Boga u svakome, to se zove saosećanje. Došao sam ti u posetu zato što vidim da ti slulžiš Boga u svakome. Došao sam da iskažem poštovanje tvojoj božanskoj mudrosti. Ne misliš valjda da su ti izrasli rogovi, pa sam zato došao da te vidim?

VIDJAŠAGAR: Danas je svaki dom u koji kročiš posvećen. Danas je moj dom postao mesto hodočašća.

PANDIT (Vidjašagaru): On je sama božanska ljubav. Njegovo ludilo je opijenost božanskom ljubavlju. Poput Šri Čajtanje, on ulazi u veliki samadi, transcendentalni trans.

VIDJAŠAGAR: Da, znam to. Mogu da to osetim. (Ramakrišni.) Ovaj momak, da li ti on služi? (Pokazuje na Hridaja.)

ŠRI RAMAKRIŠNA: Pitaj ga da li me služi ili me kontroliše. Strašno ga se plašim.

HRIDAJ: Ujače, jako je ružno od tebe što to kažeš. Da li je ikad bilo da te ne poslušam? Jesam li ti ikad naređivao? Da li me ti uopšte slušaš? Ti ne obraćaš nikakvu pažnju na spoljašnji svet. Zaboravljaš kakvo je vreme; zaboravljaš na hranu. Zato vodim brigu o tebi. Ponekad ti ljubazno zapovedim da uradiš neke stvari, ali to je samo radi tvog zdravlja. Nemoj da me navodiš da se osećam posramljeno svaki put kad negde odemo, ili ću ja otići. Ja ne moram da ti pomažem, pa ako ti nije stalo do mog služenja, neću više ni ostati sa tobom. (Okreće se da ode.)

ŠRI RAMAKRIŠNA: O, nemoj da ideš, nemoj da ideš, Hridaje. Ne ostavljaj me samog. (Vidjašagaru i Panditu.) Moj nećak je veoma dobar. Voli me dan i noć. Da on nije sa mnom, ko bi se brinuo o meni? Ja zaboravljam čak i da se obučem. Da me on nije kontrolisao, kako bih mogao da se pokažem u pristojnom društvu? Obrukao bih i njega i celu moju familiju. (Hridaj se vraća i seda, umiren.) Vidjašagare, hoću ponovo da ti kažem da radiš pravu stvar. Ti služiš Boga u čovečanstvu. Služiš Boga sa krajnjom ljubavlju. Zato je Bog zadovoljan tobom. Svet će večno pamtiti tvoj požrtvovani život.

(Ramakrišna ustaje. Vidjašagar i Pandit ustaju i klanjaju se Ramakrišni. Ramakrišna se klanja njima. Ramakrišna i Hridaj izlaze.)

PANDIT: On je stvarno veliki duhovni Učitelj. Čuo sam mnogo o njemu i u sebi osećam šta on jeste.

VIDJAŠAGAR: Ja isto osećam šta je on. On je zaista velik. Ne samo da je ponos Bengala i Indije, već je ponos celog sveta. (Zastaje.) Rad, rad, rad! Avaj, dani su mi odbrojani. Pa ipak nisam bio u stanju da služim Bogu posvećeno i duševno. Ne mogu da mislim na mog Unutrašnjeg Pilota zato što stalno mislim na druge ljude i pomažem drugima. A ljudi čak ni ne govore dobro o meni. Čak me i ne cene. Ako ne uvedem mog Unutrašnjeg Pilota u svoj život, moje služenje čovečanstvu biće beskorisno.

PANDIT: Vidjašagare, ti si zaista velik. Tvoja iskrenost me je dirnula u srce. Ti igraš svoju ulogu veoma posvećeno, veoma duševno. Tvorac u tebi je stvarno veliki, ali, na nesreću, kritičar u tebi pravi probleme. Ne budi kritičar, nego voli čovečanstvo. Ti si tvorac, stvaraš ljubav u čovečanstvu. Savršenstvo hoćeš i savršenstvo će ti Bog i dati. Tvoje stalno posvećeno služenje Njemu i čovečanstvu doneće ti savršenstvo. Ti deluješ. U tvom delovanju osvanuće tvoje savršenstvo. Samokritika ti nikad neće doneti savršenstvo. Vidjašagare, ja ti delim savete, ali ti si taj koji treba da savetuje mene, u svakom trenutku mog života.

VIDJAŠAGAR: Ne, Bog govori pomoću tebe. Veoma sam ti zahvalan, Pandite. Od sada, kada sam video Ramakrišnu, obratiću više pažnje na svoj duhovni život. Moj duhovni život i moj život posvećenosti čovečanstvu ići će uporedo. Moj život ostvarenja i moj život posvećenosti, koji je ispoljavanje Ljubavi i Svetlosti na Zemlji, odsad će ići uporedo.

PANDIT: Vidjašagare, teško je naći čoveka poput tebe. Bengal je blagosloven zato što te može smatrati svojim. Majka Zemlja je blagoslovena što te ima za svog odabranog sina.

Sri Chinmoy, Pijte, pijte Nektar moje Majke, Sky Publishers, New York, 1973