Scena 1
(Naren je upravo stigao na železničku stanicu. Vratio se iz trijumfalne posete Zapadu. Rakal je, sa još nekoliko braće učenika, došao da ga dočeka. Oni uzdižu Narena u nebesa. Rakal i braća učenici pevaju:)
Deshe deshe ghure berai deshe deshe
premer shikha bahan kare hese hese
sakal desher gopan katha
sakal praner byakulata
ek halo aj asim pathe
alinganer alor brate
hiya tarir majhi tomai bhalobese
(Od zemlje do zemlje mi lutamo,
Noseći plamem Ljubavi Božanske,
Smešeći se i smešeći.
Tajne misli svih zemalja
I žudnje svih života
Postale su jedno.
Na putu Beskonačnosti,
U zagrljaju zaveta
Svetlosti Svevišnje
O Kormilaru broda našeg srca
Voleći tebe, mi činimo sve to)
(Rakal ovenča Narena vencem.)
NAREN: Rakale, ti si taj koji zaslužuješ taj venac. Ti si Takurov sin. Jedino je tebe Takur nazivao svojim sinom. Guruvat guru putreshu. [Guruov sin je kao sam Guru.] Dakle, ti si taj koji zaslužuje taj venac.
RAKAL: Jaishta vrata sama pita. [Stariji brat je kao otac.] Ti si stariji od mene. Ti si poput mog oca. Ti si taj koji zaslužuje taj venac i daću ga tebi.
NAREN: Ne, Rakale. Takur je govorio da si ti imao najviša iskustva. Tvoja iskustva nadmašila su sva naša iskustva. Ti si Radža, Kralj. Veoma sam ponosan na tebe, na tvoja duhovna dostignuća.
RAKAL: Narene, Takur nam je rekao da ćeš ti bi ti naš lider. Uvek ćemo te gledati kao našeg najdražeg lidera. Uvek ćemo slušati tvoje zapovesti. Da služimo tebi, da udovoljimo tebi, da slušamo tebe, jedino je što će nam doneti radost.
NAREN: Rakale, sa visinom tvoje duše i dinamiznom moje duše, mi ćemo ispoljiti našeg Gospoda, Šri Ramakrišnu, u svakom kutku Indije. I ne samo u Indiji, već i širom sveta. U tebi je Takurov spokoj i mir.
RAKAL: U tebi su Takurov ponos i ispunjenje. Ti si Takurovo obećanje.
