Scena 2

(Nedelju dana kasnije.)

VIVEKANANDA: Protekle sedmice sam čekao i čekao na neki konkretan znak od mog Učitelja, ali sve uzalud. (Zastaje.) Pošto su moja duhovna Majka i moj Učitelj jedno te isto, tražiću njenu dozvolu da idem u inostranstvo. Napisaću pismo Šaradi Devi odavde, iz Madrasa.

(Seda i počinje da piše pismo.)