Scena 1
(Noć. Takur šeta vrtom Pančavati ispod drveća u kontemplativnom raspoloženju. Ulazi Hridaj.)HRIDAJ: Ujače, hajdemo kući. Hladno je i vetar jako duva. Vidim da se spušta magla. Ti ne vodiš računa o sebi.
TAKUR: Idi ti. Eto mene.
(Hridaj izlazi. Takur meditira. Hridaj ponovo ulazi.)
TAKUR: Šta mogu? Moja Majka me je pozvala ovamo. Čim zatraži od mene da idem kući, otići ću. Zar misliš da ja ne patim kad ti trpiš zbog mene?
HRIDAJ: Idem, ali ne odugovlači.
(Hridaj izlazi.)
TAKUR (za sebe): Sinteza svih religija, ujedinjenje Istoka i Zapada, posvećenost, poožrtvovanje: sve su to krupne, krupne reči, velike teorije, velike ideje, veliki ideali. Ali, gde su oni, Majko? Majko, ti mi pričaš o svim tim stvarima. To su veoma visoki ideali. Ali, gde su tvoji posvećeni vojnici? Majko, ti me nikad ne lažeš. Gde su oni? Gde su tvoja odabrana deca? O, odabrana deco moje Majke Kali, moje srce plače za vama. Dođite. Dođite. Radite za Majku. Vi treba da učinite Majku zadovoljnom. Vi treba da ispoljite Majku na Zemlji.
(Ulazi Naren.)
TAKUR (sa velikom naklonošću i ljubavlju): O, Narene, došao si. Došao si k meni nakon tako dugog vremena. Sve dosad sam pričao sa svetovnim ljudima. Skoro sam ogluveo slušajući žalbe i netežeće brbljanje običnih ljudi. Ljudi ubacaju sve svoje svetovne želje u mene. Sad nemam nikog kome mogu da pričam o mom unutrašnjem životu. Nemam nikog da mu kažem šta se dešava u mom srcu. Narene, reci mi, kad ćeš opet doći?
NAREN: Čim budem imao priliku, doći ću opet. Zašto toliko razmišljaš o meni? Zašto stalno drugima govoriš o Narenu, Narenu, Narenu? Zar ne znaš priču iz Purana o kralju Barati koji je stalno mislio na svog jelena? Onda je u narednoj inkarnaciji postao jelen.
TAKUR: U pravu si. Ali, šta mogu? Ne mogu da odvojim svoje misli od tebe. Sve vreme mislim na tebe. Kad te ne vidim, osećam se jadno. (Zatvara oči i obraća se Majci Kali.) Majko, čuješ li šta mi Naren govori? (Nakon nekoliko trenutaka otvara oči i obraća se Narenu.) Neću te slušati. Ne govoriš pravu stvar. Majka kaže da ja tebe vidim kao Narajana, vidim te kao inkarnaciju Boga. Ako te nekad ne budem posmatrao kao inkarnaciju Boga, neću ni hteti da te vidim.
NAREN: Ako je to istina, zašto si me onda ignorisao toliko dugo? Dolazio sam k tebi, a ti si me izbegavao, nemilosrdno me ignorisao. Proteklih nekoliko puta si postupao prema meni sa velikim nepoštovanjem.
TAKUR: Majko, majko, slušaj ovog prijana! (Narenu.) Zar ja mogu da te izbegavam? Zar mogu da te ignorišem? Zar mogu da te ne poštujem? Nemoguće! Ti ne znaš, ti ne možeš da shvatiš moj unutrašnji rad. Narene, reci mi jednu stvar. Tačno je, nisam bio fin prema tebi. Bio sam veoma neljubazan, veoma grub prema tebi. Pa zašto si nastavio da dolaziš k meni?
NAREN: Došao sam ovamo da te slušam. Ja te cenim. Ja te obožavam. Želim da te vidim, Takure, čak i ako si neljubazan prema meni. Volim tvoje prisustvo. Volim tvoje meditativno stanje. Volim tvoj trans. Volim sve što radiš, zato što volim tebe.
TAKUR: Sine moj, ja sam te iskušavao. Hteo sam da vidim šta bi se desilo ako ti ne pokažem pažnju i ljubav – da li bi ostao sa mnom ili ne. Ti si jedini koji može da podnese toliku ravnodušnost i nepoštovanje sa moje strane. Da je to bio neko drugi, ne bi mi više nikad došao. Niko drugi ne bi ostao sa mnom. Da sam tako postupao prema bilo kome drugom, mrzeo bi me do kraja života.
NAREN: Samo zahvaljujući tvojoj samilosti, tvojoj ljubavi, ja sam ostao. Znaš da se ja brzo razbesnim. Ali, ti si mi pružio utočište u svom sru. Uneo si me u svoju dušu i učinio me svojim pravim sinom.
TAKUR (smešeći se): Narene, ja imam okultne moći, obilje okultnih moći, sve okultne moći. Ali, šta da radim s njima? Čak se i ne oblačim kako treba. Ko će koristiti te moći? Razmišljam da kažem Majci da bih voleo da ti dam sve, sve moje okultne moći. Ti treba da mnogo radiš za Majku. Ako bih ti dao te okultne moći, mogao bi veoma efikasno da radiš za svet. Šta misliš o toj ideji?
NAREN: Reci mi, molim te, hoće li mi te okultne moći pomoći da ostvarim Boga?
TAKUR: Ne, one ti neće pomoći da ostvariš Boga. Ali, kad počneš da radiš za Boga, one će ti biti od velike pomoći.
NAREN: Onda ih neću. Hoću prvo Boga. Nakon ostvarenja Boga od tebe i od Boga zavisi da li ćete mi dati okultne moći.
TAKUR: Izvrsno, izvrsno. O moj Narene, ima li nekog poput tebe? Ko je lišen pohlepe, osim tebe? Većina tragalaca vapi za okultnim moćima; ja gorim od želje da ti dam moje okultne moći, a ti ih nećeš. Ti hoćeš Boga, sine moj, ne okultne moći, Bog je jedina stvar koja nam svima treba.
(Ulaze Rakal, Baburam i Tarup. Klanjaju se Takuru.)
TAKUR: Čovek treba da bude sto posto posvećen Bogu, kao što je Naren. Tek tada može ostvariti Boga.
RAKAL: Ja to znam. Njegova iskrenost me je veoma impresionirala. Moj brat te veoma voli, veoma voli Boga. Mogu li danas da te nešto pitam?
TAKUR: Naravno, naravno. Ako ne odgovam na vaša pitanja, na čija ću onda odgovarati?
RAKAL: Molim te, reci mi šta je suština vaišnavske filozofije.
TAKUR: Vaišnavska filozofija je veoma jednostavna. Voli čovečanstvo i služi čovečanstvu: to je ta filozofija.
RAKAL: Molim te, objasni mi podrobnije. Nije mi jasno.
TAKUR: Pamti Božije ime. Istina i vlasnik Istine su jedno. Gospod Krišna i njegovi pravi posvećenici su jedno. Za posvećenika, ceo svet nije ništa drugo nego Gospod Krišna. Krišna je postao za njega sve. To je ono što pravi vaišnava misli i veruje, i to je apsolutna istina. Mi treba da pokažemo saosećanje svim ljudskim bićima. (Zastaje.) Ne, varam se. Ko smo mi da pokazujemo saosećanje svim ljudskim bićima? Slabiji smo od mrava. Kakvo pravo, kakvu sposobnost imamo da pomognemo čovečanstvu? Mi treba da služimo sva ljudska bića i da znamo da time služimo Bogu, pošto su sva ona ispoljavanja Boga. To je ispravan stav. Mi treba da služimo svim ljudskim bićima znajući i osećajući da su sva ona ispoljavanja Boga. TARUP: Molim te reci mi kako da steknem čistotu.
TAKUR: Voli čovečanstvo i služi čovečanstvu što je posvećenije moguće. Onda ćeš automatski imati čistotu. Treba da vidiš Boga u svakom ljudskom biću. Jedino ćeš tada imati posvećenost. A kad imaš posvećenost, pravu posvećenost Bogu, onda će tvoje srce biti čisto.
NAREN: Ako mi Bog ikad da priliku i sposobnost, popovedaću pred celim svetom. Govoriću celom svetu; bogati i siromašni, bramini i čandale čuće tvoju poruku od mene. Želim da tvoju poruku prenesem celom svetu. Molim te, blagoslovi me, da bi mi se želja ispunila.
TAKUR: Moji blagoslovi su već tu. Oni su za vas, za sve vas. Obasipali su vas poslednjih nekoliko godina. Majka igra svoju igru pomoću vas. Vi ste samo Majčini instrumenti.
(Ulazi Hridaj.)
HRIDAJ: Ujače, ne mogu više da te trpim. Ne mogu. Stvarno si sišao s uma. Sad znam da ćeš se prehladiti, a ja ću patiti još više.
TAKUR: O, zaboravio sam. Oprosti mi, Hridaje, oprosti mi. Dođite, dođite, svi dođite.
(Izlaze svi osim Narena koji seda na zemlju i peva sklopljenih ruku.)
Jago amar swapan sathi
jago amar praner pran
jago amar chokher jyoti
rishi kabi murtiman
jago, jago, jago
jago amar bishwal hiya
byapta jaha bishwamoy
jago amar sei chetana
bishwatite shesh ja noy
jago, jago, jago
jago amar dhyani-swarup
jago amar baddhwa jib
sarba jiber tandra tuti
jago amar mukta shib
jago, jago, jago
(Ustani, probudi se, Prijatelju mog sna
Ustani, probudi se, Dahu mog života.
Ustani, probudi se, Svetlosti mojih očiju
O Proroče-Pesniče u meni,
Ispolji Sebe u meni i pomoću mene.
Ustani, probudi se, o Beskrajno srce u meni
Ustani, probudi se, o moja svesti,
Koja uvek prevazilazi univerzum
I svoj sopstveni život Onostranog.
Ustani, probudi se, o Obliku moje transcendentalne meditacije.
Ustani, probudi se, o zarobljeno božansko u čovečanstvu.
Ustani, probudi se, o Oslobodioče mog srca, Šivo
I oslobodi čovečanstvo od njegovog sna-neznanja.)