Nedužna laž

Pre tridesetak godina živeo je u Americi poznati duhovni Učitelj koji je imao nekoliko stotina učenika. Putovao je od mesta do mesta i u raznim gradovima je otvoreno niz Centara posvećenih njegovoj stazi. Jednog dana, dok je Učitelj bio u poseti u svom Centru u Kaliforniji, obratila mu se mlada devojka od oko devetnaest godina.

„Vrlo sam zainteresovana za duhovni život i želim da postanem tvoja učenica“, rekla je, „ali moja majka se tome protivi. Kaže mi da je tvoja staza pogrešna. Kaže mi da treba da idem u crkvu jer će jedino tako Bog biti zadovoljan mnome. Učitelju, šta da radim? Moja duša želi da sledim tvoj put, ali ne mogu stalno da se borim i da se svađam sa majkom“.

Učitelj se iznutra koncentrisao i prlično jasno video da baš ova devojka dobija nešto unutrašnje hrane dolazeći u Centar i da ne bi dobila ništa kad bi išla u crkvu. E sad, Učitelj je znao da neki ljudi imaju potpuno suprotno iskustvo, da ne bi dobili ništa od njega, ali bi primili duhovnu hranu u svojoj crkvi ili od nekog drugog Učitelja. Ali, u slučaju ove devojke je bilo drugačije.

Tako da je Učitelj rekao: „Ako te tvoja duša navodi da osećaš da se, kad odeš na određeno mesto, tvoje unutrašnje biće nahrani svetlošću i da tako trčiš prema Bogu, dok ti tvoja majka stoji na putu i pokušava da ometa tvoj napredak, šta da radiš? Kad te pita da li si bila u crkvi, ako kažeš istinu: ‘Ne majko, nisam bila u crkvi', ona ti jednostavno neće dozvoliti da uopšte dolaziš u naš Centar. Pa joj moraš reći, da bi očuvala mir i harmoniju, takozvanu nedužnu laž“.

„Ali Učitelju“, reče devojka, „zar nije pogrešno govoriti laži? Zar mi to neće stvoriti lošu karmu?“

„Ne u ovom slučaju. U ovom slučaju, kad kažeš da si bila u crkvi, Bog će te zaštiti jer se iskreno trudiš da ideš prema Njemu. Kad ideš duhovnom Učitelju i kad slediš njegovu stazu, onda se krećeš prema svom stvarnom cilju. Ne tvrdim da crkva nema stvarni cilj. Ne. Samo ti, nažalost, tamo ne nalaziš svoj cilj. Crkva ima cilj i milioni i milijarde ljudi osećaju da će ga tamo naći, ali ti pronalaziš svoj cilj na drugom mestu. Krećeš se prema svom cilju drugom stazom i tamo Bog na tebe čeka.

Ako iskreno kažeš majci: 'Majko, bila sam u Centru umesto u crkvi', biće ljuta i učiniće da se osećaš jadno. Tako da treba da vidiš svoj cilj. Kao si usmerena na najviši cilj, moraš da znaš da je kretanje prema cilju u svakom trenutku od najveće važnosti. Tako da u ovakvom slučaju možeš izreći nevinu laž. Bog je tu da ti oprosti pošto pokušavaš da Ga dosegneš na način na koji je Sam Bog inspirisao tvoju dušu da dođe kod Njega.“

„Ali, zar uopšte nema mogućnosti da kažem istinu?“ upita mlada djevojka.

Učitelj je odgovorio: „Da, možeš reći istinu majci, ali onda nećeš moći da dolaziš u Centar, i nećeš moći da napreduješ na način na koji to tvoja duša želi. Šta je važnije: da slušaš svoje unutrašnje biće, vapaj svog srca, ili da slušaš majku? Moraš da shvatiš da se takozvana istinitost mora prevazići, u suprotnom, biće ti izuzetno teško da bar malo napreduješ. Da je tvoja majka uključena u tvoj duhovni život, ili da ti dozvoljava da dolaziš u Centar i kaže da od tebe zavisi da li ćeš ići u crkvu ili u Centar, onda ne bi uopšte morala da lažeš. Mogla bi i morala da kažeš majci istinu.

Da ti dam jedan primer. Jedan čovjek proganja nožem drugog čoveka da bi ga ubio. Čovek koji beži se sakrije u nečiju kuću. Kad dođe lik sa nožem, on pita vlasnika da li se žrtva sakrila tu negde. E sad, šta da radi vlasnik? Ako kaže: 'Da, ovde je', onda će čovek sa nožem sigurno ubiti onog koji se skriva. Ali ako kaže: 'Ne, nije ulazio u moju kuću, nisam ga video', onda, mada laže, ipak spasava nečiji život“.

„Ali Učitelju, zar svet nema pravo da nazove vlasnika lažovom?“

„Sa moralnog aspekta proizilazi da je on lažov. Ali, tvoje unutrašnje biće će reći da je učinio ispravnu stvar. Šta je ispravno u tim uslovima? Zaroni duboko i pitaj Boga šta da radiš. Ako Bog kaže: 'Da, reci čoveku da je onaj koga traži unutra', onda to i uradi i tvoja uloga je završena. Ali, ako nemaš direktan pristup Bogu, prvo ćeš pokušati da zaštitiš Božju Stvarnost. Ova Stvarnost je stvarnost zaštite, a ne stvarnost nasilja i razaranja. Ako želiš da slediš ljudsku moralnost, dopuštaćeš da se dogodi nasilje i osoba će biti ubijena. Međutim, treba da primeniš istinu na način koji udovoljava Bogu i koji ispunjava čovečanstvo“.

Devojka se i dalje kolebala pa je Učitelj nastavio: „U trenutku napetosti, neko nagle naravi može da izjavi pred stotinama ljudi da će nekoga ubiti jer je strašno ljut na tu osobu. E sad, kad se smiri možda će pomisliti: 'Bilo bi pogrešno da ubijem tu osobu', tako da neće ispuniti svoje obećanje. Mir, ljubav i samilost su se spustili na njega, pa je normalno da oprosti toj osobi. Na mentalnom nivou, ta osoba je možda lažov, jer nije ispunila svoje obećanje. Ali u Božjim Očima on je veliki pobednik. Božja Svetlost i Samilost su izašli na površinu i on je stvarno pobedio.

U našem svakodnevnom životu uvek ćemo se truditi da govorimo istinu. Moramo, međutim, da vidimo da li postoji neki viši cilj koji će biti zaštićen ako slažemo. Ti osećaš da treba da se krećeš određenom stazom da bi stigla do cilja. Ako ti neko koga se bojiš ili kome želiš da udovoljiš stoji na putu, ako se pokoriš željama te osobe, onda slabiš mogućnosti i potencijal svoje duše. To je zločin protiv tvoje sopstvene duše. To je beskonačno gore nego da izgovoriš nevinu laž“.

„Učitelju, kako da znamo koju istinu da sledimo i kako da to primenimo u životu?“ upitala je devojka.

Učitelj se nasmšio i rekao: „Istina koja te puni energijom, istina koja će te jednom ovekovečiti, istina koja te nosi prema tvom krajnjem, apsolutnom, suđenom Cilju – to je istina kojom se rukovodiš. U suprotnom, ako se uvek rukovodiš takozvanom istinom nižeg nivoa, onda nikad neće svanuti tvoj duhovni život najviše visine.“

Neki drugi učenici i tragaoci su slušali razgovor uviđajući kako se to odnosi i na njihov vlastiti život. Učitelj se okrenu prema njima i rekao: „Momci i devojke, vi nikad nećete biti sposobni da priđete duhovnom Učitelju ili bilo kojoj duhovnoj stazi ako se uvek bojite. Ako stalno slušate svoje roditelje, možda ćete čekati milione godina da ostvarite Boga, jer je njihov način približavanja Bogu drugačiji od vašeg. Reći će vam: 'Uradi ovo ako želiš da budeš blizu Boga'. Ali ni oni sami nisu još ostvarili Boga, pa kako onda vi da ostvarite Boga sledeći njihove instrukcije? Trebalo bi da imate veru samo u osobu koja već sama spoznala Istinu“.

Jedan novi učenik je tada rekao: „Ali, neki jesu ostvarili Istinu na način na koji nam to roditelji sugerišu“.

Učitelj je tom novom učeniku uputio sladak osmeh i rekao: „Istina, Bog ostvaruje Sebe, izražava Sebe, na milion načina. Ali Bog želi od tebe da ostvariš Istinu na drugačiji način. Ako iznutra dolazi poruka da slediš određenu stazu, onda treba da slediš tu stazu i da budeš potpuno spreman da se suočiš sa otporom svojih roditelja ili nadređenih. Želiš da dosegneš najviši Cilj koji je zasnovan na Božjoj Istini, a ne na takozvanoj istini ili na moralnoj istini. To ne znači da ja od vas tražim da budete nemoralni. Daleko od toga. Ali ponekad je takozvana moralna istina u suprotnosti sa najvišom, apsolutnom Istinom. I zato su naši mudraci Upanišada govorili Bogu: 'Predajem Ti svu svoju moralnost i svoju nemoralnost, svoju tamu i svoju svetlost'“.

Dok je Učitelj govorio, iako i nije gledao u nju, mlada devojka je počela da oseća da njegove reči ulaze u samo njeno srce. Celo njeno držanje i izraz su počeli da se menjaju i ona se iznenada bacila pred Učiteljeva stopala.

„Učitelju, Učitelju“, plakala je, „želim da pripadam samo tebi. Devetnaest godina su me moji fizički roditelji vodili u spoljašnjem životu, ali sada je vreme da ti, moj večni oče, vodiš moj unutrašnji život. Molim te da me prihvatiš za svoju učenicu.“

Učitelj je položio svoj dlan na njenu posvećenu glavu i rekao: „Dete moje, uvek ćeš biti moja učenica. Tebi nudim najdublju brižnost i ljubav svoje duše.“