Deo I — Javno predavanje

Šta je duhovni život?¹

Ovde smo svi tragaoci, tragaoci za beskrajnom Svetlošću i večnom Istinom. Šta to znači? To znači da smo prihvatili duhovni život duševno i svesno.

Najvažnije pitanje je, „Šta je duhovni život?“ Duhovni život je nešto što je prirodno i normalno. Uvek je prirodno i uvek je normalno, različito od drugih stvari na koje nailazimo u našim svakodnevnim raznovrsnim aktivnostima. Duhovni život je normalan i prirodan upravo zato što zna svoj Izvor. Njegov Izvor je Bog beskrajna Svetlost i Bog večna Istina.

Kada sledimo duhovni život, počnemo da osećamo da život mira ne mora uvek da ostane daleki vapaj. Osećamo da život ljubavi, ljubav koja se širi, ne mora zauvek da ostane daleki vapaj. Sve što nas ispunjava božanski i vrhunski, možemo postići i smatrati svojim sopstvenim ako sledimo duhovni život

U ovom trenutku Mir, Svetlost i Blaženstvo nam nisu na raspolaganju u obilnoj meri. Ali kada praktikujemo duhovnost, kad se naš unutrašnji plač, koji nazivamo težnjom, uspinje visoko, više, najviše, Mir, Svetlost i Blaženstvo dobijamo ne samo u velikoj, već u beskrajnoj meri. I možemo da steknemo i čuvamo ove božanske osobine u najvećim dubinama svog srca. Kada praktikujemo duhovni život duševno, posvećeno i bezuslovno, nastojimo da iznesemo na površinu božanstvenost koju svi imamo. A ta božanstvenost je ništa drugo do naše savršenstvo.

Ovde smo svi tragaoci. Svaki tragalac predstavlja idealno i stvarno. Idealno je samoprevazilaženje, a stvarno je Božija sveprožimajuća Svest.

Ako želimo da rastemo u stvarno i idealno u nama, moramo temeljno da pročistimo svoj um od nebožanskih misli koje nas stalno napadaju. I moramo da ispraznimo srce i ispunimo ga beskrajnom Svetlošću i Blaženstvom. Onda će Bog Stvarno i Bog Idealno moći da pevaju i plešu u našem biću koje teži.

Ovde smo svi tragaoci. Svi smo odabrani instrumenti Svevišnjeg, našeg Voljenog Svevišnjeg, Večnog Pilota. Možemo da dokažemo ovu našu duševnu tvrdnju, ne rečima nego delima, našom ljubavlju koja služi i služenjem ispunjenim ljubavlju.

Služenje ispunjeno ljubavlju. Naše služenje ispunjeno ljubavlju može dokazati svetu u celini da smo odabrani instrumenti Svevišnjeg, za Svevišnjeg. Kada svojim težećim umom volimo Svevišnjeg duševno, posvećeno i bezuslovno, mi podižemo svoju Božansku Visinu; a kada u svom umu koji teži služimo Svevišnjem duševno, posvećeno i bezuslovno, mi produbljujemo svoju Božansku Dubinu.

Budući da smo izabrani instrumenti Svevišnjeg, naša neodložna potreba je Bogoostvarenje a naša apsolutna dužnost je Bogo-ispoljavanje. U ispunjenju naše hitne potrebe, možemo postati lučonoše beskrajne Istine i glasnici Božije Vizije u nama i izvan nas. U ispunjenju naše apsolutne dužnosti, otkrivamo da smo mi Božije seme i Božiji plodovi. Ponudimo naše Božije seme Svevišnjem; položimo ga kraj Njegovih Stopala, tako da može da izraste u božansko drvo koje može da uzdigne čovečanstvo do najviše transcendentalne Visine. Ponudimo takođe Svevišnjem svoj Božiji plod. Položimo svoj Božiji plod kraj Njegovih Stopala za Njegovo Ispoljavanje, Njegovo potpuno i celovito Ispoljavanje ovde na Zemlji.

Deo II — Evolucija Duše

Pitanje: Možete li molim Vas objasniti prirodu i svrhu duše?

Šri Činmoj: Svaka duša je direktni predstavnik Boga. Bog je Jedan, ali On želi da iskusi Sebe, ili da uživa božanski i vrhunski u beskrajnim oblicima. Ovde na Zemlji težimo da bismo ostvarili Najviše. Postoji mnogo svetova, ali Bogootkrovenje može se dogodi samo ovde na Zemlji. Da bismo dostigli Najviše, Apsoluta, moramo da dođemo ovde. Svaka osoba ima dušu, i svaka duša ima svoju sopstvenu prirodu. Duša, unutrašnja ptica, direktni predstavnik Boga, silazi na Zemlju da ispuni obećanje koje je dala Apsolutu na najvišem nivou svesti, Nebu. Svaka duša mora da otkrije i ispolji svoju unutrašnju božanstvenost ovde na Zemlji na poseban način. Kroz otkrovenje sopstvene svetlosti duša ispoljava svoju unutrašnju božanstvenost.

Zemljoradniku je potrebna njiva da bi odgajio usev. Duša se spušta ovde na Zemlju da bi obrađivala, a Majka Zemlja, Majka Priroda, je njiva. Telo je njiva, vital je njiva, um je njiva, srce je njiva. Duša, božanski zemljoradnik, obrađuje svaku njivu Svetlošću, Mirom, Blaženstvom i od svake njive očekuje obilnu žetvu ostvarenja. Kada je obrađivanje završeno, u svakom delu bića, duša ispunjava njeno obećanje Bogu, da ispolji božansko ovde na zemlji. Kad svest tela, odnosno njiva tela postane plodno, kad vital postane plodan, kad um postane plodan i kad srce postane plodno, duša tad dobije najveću priliku da ispolji svoju božanstvenost. Stoga priroda i duša idu zajedno. Jedna je zemljoradnik, druga je tlo za obradjivanje.

Pitanje: Da li možeš da mi kažeš šta sam bio u prošlom životu?

Šri Činmoj: Nije ti potrebno da znaš svoje prošle inkarnacije. Kada si me prihvatio kao svog Učitelja, okrenuo si novi list u svom životu. Sve što sada moraš da uradiš jeste da vežbaš poslušnost. Ako kažem da uradiš to, onda odmah to uradi – ne sutra ili sledećeg dana, nego odmah. Ako uradiš sve što ti kaže Učitelj, onda ne moraš da brineš za tvoje prošle živote, ili na tvoj prethodni život pre nego što si postao učenik.

Pitanje: Kada odem na neko mesto,ponekad osećam da sam tamo ranije već bio. Šta to znači?

Šri Činmoj: Najčešće je to mentalno zamišljanje, ali ponekad ima istine u tome.

Pitanje: Da li fizičke mogućnosti koje posedujemo imaju neke veze sa našim dostignućima u prošlim inkarnacijama?

Šri Činmoj: Ne, naše fizičke mogućnosti zavise od toga koliko odlučnosti, istrajnosti i težnje imamo. Ako imamo vrlo malo sposobnosti, to ne znači da smo bili nebožanski u našim prethodnim inkarnacijama. Ne, samo što se neki ljudi ne trude; oni ne rade naporno. U ovom svetu ništa ne možemo da postignemo bez veoma napornog rada na tome.

Danas sam bio veoma tužan zbog standarda naših sportova. On se ne povećava. Da nam je ovo prva godina kako upražnjavamo sport, rekao bih da nismo imali prilike, ni uslova za vežbanje. Ali poslednjih nekoliko godina vežbamo a naš standard još uvek nije dobar. Nema zadovoljavajućeg napretka.

Pitanje: Da li je to zato što ne vežbamo tokom cele godine?

Šri Činmoj: Moramo da radimo veoma naporno, veoma naporno i sa više odlučnosti. Samo u retkim prilikama ljudi imaju priliku da vežbaju tokom cele godine. Ali to nije naš problem. U našem slučaju ne vidim čak ni jednog atletičara sa odlučnošću. Možda vežbaš bacanje kugle dva sata, ali tvoja svest je tako opuštena, mada nije nebožanska. To je kao da obavljaš neku dužnost koju su od tebe zahtevali. Naša teškoća nije ni nedostatak prilike, niti nedostatak vremena. Naša teškoća je nedostatak odlučnosti. Istina je da nemamo najbolju priliku. Najčešće uveče idemo na spavanje u jedanaest, dvanaest. Ali u drugim ašramima je isto tako. Imaju aktivnosti gotovo svake noći, zato ne možemo da kažemo da je to uzrok. Naš problem je nedostatak odlučnosti. U suprotnom, ako bismo vežbali s odlučnošću dva, tri puta nedeljno, naš standard bi sigurno postao veći.

Pitanje: Da li će uvek postojati životinjsko carstvo, biljno carstvo i sva ostala niža carstva?

Šri Činmoj: Tako nešto može da se promeni ako se promeni proces evolucije. Tada ne bi bilo mesta za kamenje ili biljke u u evolutivnom toku. Postoji mogućnost da će jednog dana Svevišnji promeniti tok evolucije, ali trenutno to nije Njegov plan.

Pitanje: Pre neko veče smo meditirali i ti si nas pitao za datum i čas rođenja. Onda si meditirao na tačan čas našeg rođenja. Želeo bih da znam stvarno značenje te meditacije.

Šri Činmoj: Prvo sam vas pitao za datum rođenja. Zatim, kad sam saznao vaš datum rođenja, posebno sam se koncentrisao na to i odmah sam ušao u taj dan kad je vaša duša uzela fizičko telo i ušla u svet. Moji posebni blagoslovi su tada ušli u vašu dušu. Ja imam moć ne samo da blagoslovim vaše fizičko telo, već i da blagoslovim vašu dušu.

Pitanje: Možemo li da promenimo naš karmički zakon?

Šri Činmoj: Možemo da pobedimo karmički zakon. Mi uništavamo posledice naših prošlih dela, svih pogrešnih stvari koje smo učinili, kad ostvarimo Boga. Kroz meditaciju prvo učimo da se nosimo sa posledicama naših prošlih života. Onda, konačno, eliminišemo te posledice. Meditirajte dobro; uđite duboko u sebe. Konačno ćete moći da vidite svojim trećim okom. Kada se vaše treće oko otvori, moći ćete da poništite vašu prošlu karmu. Upravo kroz viziju i kroz iskreni napor čovek može da poništi svoju prošlost.

Pitanje: Da li patimo zbog naših prošlih dela?

Šri Činmoj: Patnja obično dolazi zbog naših dela u prošlosti. Ali, ponekad nam patnja dolazi od nebožanskih sila oko nas. Mi nismo odgovorni za tu patnju. Svet je još uvek nesavršen, svet je pun neznanja, i ponekad smo žrtve tih sila. Stoga, ne možemo da kažemo da je sva patnja uzrokovana našim sopstvenim delima. Opet, ponekad se nesvesno poistovetimo sa tuđom patnjom. Kad je reč o duhovnim Učiteljima, oni se svesno poistovećuju sa čovečanstvom i onda pate. Od čovečanstva dobijaju unutrašnje strele koje nastoje da unište njihov mir, svetlost i blaženstvo. Ali, oni ne mogu da se odvoje od čovečanstva i oni svesno postaju nerazdvojivo jedno sa čovečanstvom. Što se tiče običnih ljudi, ona nesvesno dele patnje drugih.

Pitanje: Da li zakon karme vezuje dušu i čini da duša pati?

Šri Činmoj: Zakon karme zapravo ne vezuje dušu; kroz karmu duša stiče iskustva. Ako učinim nešto dobro, kao posledicu ću imati neko duboko, unutrašnje iskustvo. Ako uradim nešto loše, onda će moja svest opasti. Premda zakon karme nikada ne može da veže dušu, može da odloži ili da ubrza njeno napredovanje. Ako neko ne sledi naloge svoje duše, već stalno pravi greške i velike greške, onda se prirodno napredak duše odlaže. Tada možemo da kažemo da duša pati zbog zakona karme. Ali, u stvari, duša ne pati; već ljudsko biće, biće koje je uzelo ljudski oblik, je ono koje pati. Sa druge strane, ako osoba radi sve prema nalozima svoje duše, zakon karme je nikada neće ograničavati, jer ona će raditi samo one stvari koje su božanske. Fizičko telo, vitalna energija i um su ti koji nas primoravaju, ili podstiču da kažemo i uradimo pogrešnu stvar, nikada duša.

Pitanje: Koliko je bolest određena karmom, a koliko je posledica fizičkih činilaca?

Šri Činmoj: To je veoma složena stvar. Ponekad nečija konstitucija nije snažna, bilo zbog naslednog faktora, bilo zbog slabe ishrane tokom detinjstva. Zato je ta osoba prilčno često žrtva bolesti. Ponekad pogrešne sile imaju zadovoljstvo da napadaju dušu koja teži. One znaju da ne mogu da unište tu osobu, ali mogu neograničeno dugo da odlažu njen napredak, postignuća i uspeh. Ako nas ujutru boli glava ili stomak, kako možemo da imamo najbolju meditaciju? Ako smo fizički bolesni, kako možemo da meditiramo?

Dakle kada vidimo da smo napadnuti, moramo da budemo posebno oprezni. Ako nismo svesni ili oprezni sve vreme, onda se otvaramo za pogrešne sile. U nekim slučajevima, pogrešne sile nas napadaju zato što ih negujemo. Rano ujutru izložio sam se hladnoći. Znam da ću se prehladiti. Znam da ću kroz nekoliko minuta patiti, ali ja uživam u hladnoći. Možete to da nazivate letargijom ili sklapanjem prijateljstva sa neprijateljskim silama. U ovom slučaju, kada nas napadaju neprijateljske sile, mi imamo neku vrstu izvitoperene radosti i to postaje beznadežan slučaj.

Ali, čak i ako smo obazrivi, loše sile opet mogu da nas napadnu. Stavili smo rezu na vrata, ali neprijateljske sile čak i tada pokušavaju da uđu i ukradu nam nešto. Ali, ako ostavimo vrata i prozore otvorene, imaće više prilike da nas napadnu. Ako smo pažljivi i obazrivi onda postoji manja mogućnost da neprijateljske sile napadnu.

Pitanje: Ako je Zemlja mesto za evoluciju prirode, da li će duša iz nekog razloga otići u neku drugu galaksiju?

_Šri Činmoj: Zavisi od toga šta duša želi. Preobražaj prirode odvija se ovde. Druga područja nemaju fizičko telo; ona ne funkcionišu kao mi. Ovde se susrećemo sa svim silama, svim. Mi smo bespomoćni, ali dobijamo beskrajnu Samilost.

Deo III — Ljubav i težnja

Pitanje: Da li bi nešto rekao o božanskoj ljubavi?

Šri Činmoj: U našoj filozofiji ljubavi, posvećenosti i predanosti, započinjemo sa božanskom ljubavlju. Ovde nema posedovanja; postoji samo osećanje jedinstva. Ljudska svest je ograničena. Kada koristimo tu ograničenu svest, nastojimo da imamo nekog ili nešto kao svoje sopstveno. Ali, pošto je ljudska svest ograničena, ne možemo da imamo više od jedne osobe ili više od jedne stvari. Međutim, ukoliko uspemo da uđemo u Univerzalnu Svest kroz našu meditaciju, rezultat i sposobnost koju ćemo steći iz Univerzalne Svesti biće beskrajna. Tada će sve i svako u čitavom svetu učiniti da osećamo da pripadamo njemu i da on pripada nama. Onda ćemo biti istinski zadovoljni.

U ljudskoj ljubavi mi stalno osećamo, „Postoji neko ko me ne želi ili neko ko mi nije potreban.“ Uvek će biti neko koga se plašimo, ili mrzimo, ili nam nije potreban, zato što taj neko ne zadovoljava nas. Opet, imaćemo osećaj da nam neko drugi - neki veliki čovek ili duhovni Učitelj kome se divimo –ne daje ljubav koja nam je potrebna, ili koju priželjkujemo. Zbog toga nam, na ovaj ili neki drugi način, dolazi osujećenje; ili zbog toga što nam druga osoba ne pokazuje ljubav, ili zbog toga što gubimo svoje sopstveno slatko osećanje i božansku stvarnost pokazujući nekome svoju mržnju.

Ali, ako možemo da uđemo u Univerzalnu Svest, tada ne mislimo na ljubav. Samo mislimo na svest. Ako imamo nešto malo, recimo mali nož, onda ne možemo da sečemo nešto jako veliko. Ali, ako imamo instrument koji je dosta veliki, onda možemo bilo šta da isečemo sa njim. Instrument koji trenutno koristmo u duhovnom životu, je veoma ograničena svest, ljudska svest. Zbog toga ne možemo da odemo dalje od jednog, ili dva čoveka, ili stvari. Ali ako budemo koristili drugi instrument, Univerzalnu Svest, koja je ogromna, onda ćemo moći da imamo božansku ljubav.

Međutim, najpre moramo da je steknemo, a za to moramo da meditiramo. Da bismo ušli u ogromnu Univerzalnu Svest, moramo da budemo na najvišem stepenu duhovne evolucije. Da se spozna ova Univerzalna Svest potrebne su mnoge inkarnacije. Ako veliki duhovni Učitelj dođe i ako je veoma naklonjen nekim od svojih učenika, onda je za njih to pitanje od samo nekoliko godina. Inače, da se uđe u Univerzalnu Svest potrebno je priličan broj inkarnacija. Najbolja stvar za tragaoce koji su upravo stupili u duhovni život ili su malo meditirali je, da koriste termin „ogromna svest“ pre nego „Univerzalna Svest“. U tvom slučaju, ako ti je svest ovolika, onda pokušaj da je proširiš. Potom, kad imaš malo sposobnosti kada radiš sa ogromnom svešću, imaćeš više pouzdanja iznutra da možeš konačno da uđeš u Univerzalnu Svest.

Pitanje: Zašto nas dobrota srca vodi prema Bogu?

Šri Činmoj: Dobrota, dobrota srca je božanski aspekt Boga. Dobrota srca potiče od Božije Samilosti. Kada Božija Samilost deluje u iskrenom tragaocu, taj iskreni tragalac trči ka Bogu. Samilost je kao magnet. Ovde na Zemlji mi neku određenu stvar nazivamo dobrotom, ili saosećanjem, ali u unutrašnjem svetu vidimo da ta stvar dolazi direktno od Božije Samilosti, iz najviše oblasti Svesti. Stoga, kada Božija Svest i Božija Samilost suvereno vladaju u individualnoj duši, onda će ta osoba sigurno trčati ka Bogu, suđenom Cilju.

Pitanje: Kako razlikovati da li smo ambiciozni ili stvarno težimo?

Šri Činmoj: Šta će se dogoditi ako ste ambiciozni? Imaćete neku vrstu agresivnog vitala. Čak i ako se trudite da nađete mir, svetlost i blaženstvo, kažem ti, tu će uvek biti neki nebožanski elemenat. Ali, ako se stvarno trudite da uradite najbolje što možete, ako stvarno težite, neće biti ovakvog agresivnog delovanja. Ako trkač želi da se potrudi do svog maksimuma i postigne svoju najbolju brzinu, to je onda njegova težnja. Ali, kada postoji ambicija, odmah započinje neka vrsta rivaliteta. Ambicija želi da bude najbolja u svemu, ali težnja je drugačija. Ona kaže: „Uradiću najbolje što mogu. Ako hoću da se bavim sportom, moraću da vežbam trčanje. Ali rezultat, dostignuće, biće u potpunosti kraj Stopala Svevišnjeg.“

Najpre samo želim da postignem nešto, ali ako osećam da želim da budem na vrhu i da ostali treba da budu bar jedan korak iza mene, onda je to ambicija. Ambicija uvek hoće da bude na vrhu, a ostale drži ispod vrha. Ali, ako je to težnja, onda ću težiti da idem do Najvišeg, ne zbog mojih potreba, već zbog potrebe Svevišnjeg da me dovede do Najvišeg, tako da On može da me ispuni na Njegov sopstveni Način. Težnja će reći: “Ako je Volja Svevišnjeg, neka me On dovede do Najvišeg. Ako je to Njegova Volja, neka me On drži na najnižoj ravni. Neka me On drži gde god On želi – u podnožju drveta, u sredini drveta, na vrhu drveta, ili daleko ispod drveta.“

Pitanje: Zašto si me prihvatio kao svog učenika kad nisam imao težnju, barem spolja? Praktično nisam težio do samog trenutka kad si me inicirao.

Šri Činmoj: Tvoja težnja je kao peć. Moraš da podesiš gas do određene tačke pre nego što se upali. Ako je dugme čak i delić santimentra ispod te tačke, ništa se ne događa, čak i ako gas izlazi. Što se tebe tiče, težnja u tebi je bila samo delić palca ispod površine. Kad sam te prihvatio, dao sam ti dodatnu težnju koja ti je bila potrebna da upališ svoj unutrašnji plamen.

Pitanje: Dok sam meditirao sa tobom, osećao sam veoma snažnu energiju u kičmi. Postoji li neki način da ostanemo u dodiru sa njom kada nismo ovde, u tvom prisustvu?

Šri Činmoj: Nije moje stvarno fizičko prisustvo ono što ti daje ovu svetlost ili energiju, ili kako god to nazivaš. Tvoja sopstvena težnja ti je daje. Moje fizičko prisustvo može ti dati jedan posto energije, mira, svetlosti i blaženstva o kojima ti govoriš, ali tvoja vlastita težnja stvara ovu vrstu meditacije ovde. Dakle, kad meditiraš kod kuće, ako možeš da meditiraš tako posvećeno i duševno kao što meditiraš ovde, uveravam te, onda će se Milost Svevišnjeg sigurno spustiti na tvoje posvećeno srce. Tada ćeš osetiti istu vrstu mira, svetlosti i blaženstva upravo u tvojoj sobi.

Kada dolaziš ovde, dolaziš sa ogromnom težnjom, ali kada meditiraš kod kuće, nažalost nedostaje ti težnja. Nedostatak težnje je ono što sprečava tragaoca da primi ili stekne mir, svetlost i blaženstvo. Ovde imaš zlatnu priliku zato što mnogo ljudi meditira zajedno i jedan drugog inspirišu. Zato želim da imate istu takvu težnju kada meditirate kod kuće kao što imate ovde. Onda nećete imati poteškoće da osećate, postižete i rastete u beskrajnu energiju, svetlost i blaženstvo o kojima govorite.

Pitanje. Šta prihvatanje znači s duhovnog gledišta?

Šri Činmoj: U duhovnom svetu koristimo termin „prihvatanje“. Ali, ko prvo prihvata koga? Mi to možemo nazivati uzajamnim prihvatanjem: ja prihvatam Boga, a Bog prihvata mene. Ali, kada uđemo duboko u sebe, vidimo da je onoga ko bira Svevišnjeg, Svevišnji već odabrao. Svevišnji je taj koji je odabrao svakog od nas pre nego što smo mi čak i sanjali o tome da prihvatimo Njega kao svog sopstvenog. Ali, sada kad smo svesno svesni Njegovog prihvatanja, ne moramo da se spotičemo, ne moramo da hodamo, ne moramo da marširamo; možemo da trčimo brzo, brže i najbrže, zato što je naša svesnost već Božija beskrajna Milost. Milioni i milioni ljudi čvrsto spavaju u svetu neznanja, dok mi imamo tu sreću da nas je Sam Svevišnji probudio. On nam je rekao, „Probudi se, ustani, teži“. Ustali smo. Sada smo potpuno probuđeni. Sada težimo. Uspinjući plamen svesti duboko u nama, uzdiže se ka najvišem. Probudi se, ustani, teži! Ove tri reči koje pokreću dušu u svakom trenutku cenićemo u našem ljudskom postojanju.

Pitanje: Šta je svesnost?

Šri Činmoj: Svesnost nije od uma. Ti želiš da budeš svestan duše preko svoga uma. Želiš da vidiš dušu svojim fizičkim organima. Ali, moram da kažem da su fizički organi vrlo, vrlo varljivi. Ponekad smo potpuno slepi za Istinu. Istina dolazi do nas na svoj prirodan način, ali mi pokušavamo da vidimo Istinu iz drugačijeg ugla. Mi je stoga stvarno ne vidimo. Ali, umesto što pokušavamo da vidimo Istinu, pokušajmo da osetimo Istinu i da postanemo Istina. Kada postanemo Istina, ne moramo da je vidimo. Ja imam telo, ali ne moram da vidim da li imam ruke ili ne. Slično, kada postanemo Istina, ne moramo da vidimo da li Istina ima ovo ili ono. Upravo tako što smo jedno sa Istinom, znamo šta ona jeste i šta ona ima.

Pitanje: Kakva je veza između vere i duhovnosti?

Šri Činmoj: Vera i duhovnost su nerazdvojive. One su kao zemljoradnik i njiva. Duhovnost je njiva, a vera je zemljoradnik. Jedna bez druge je beskorisna.

Pitanje: Molim te objasni mi razliku izmedju radosti i sreće?

Šri Činmoj: Sreća uvek sadrži neku vrstu dinamičkog kvaliteta u sebi, a u radosti može da postoji veoma sladak, blag, suptilan i umirujući kvalitet. U sreći možeš steći ekstatični pokret, i možeš da izgubiš ravnotežu. Ali kada je suptilna radost, unutrašnja radost, onda ne gubiš spoljašnju ravnotežu. Ali, ovo je samo igranje s rečima. U stvari, nema razlike izmedju sreće duše i istinske radosti. Sreća i radost su sinonimi. Ali, ako govoriš o radosti i zadovoljstvu, onda postoji razlika. Postoji velika razlika između radosti i zadovoljstva. Zadovoljstvo je uvek praćeno osujećenjem, depresijom i uništenjem. Ali, radost je rast, radost je konstruktivna snaga koja nas ispunjava. Radost je kao cvet koji cveta laticu po laticu. Bog nas je stvorio u radosti, Bog želi da boravimo u radosti i Bog želi da mi ispunimo naše posebne uloge u najvećoj radosti. Ako ostanemo u radosti, u unutrašnjoj radosti, samo tada možemo da načinimo pravi napredak.

Pitanje: Guru, kako možemo da imamo duhovnu sposobnost bez duhovnog ponosa?

Šri Činmoj: Sposobnost i ponos ne moraju obavezno da idu zajedno. Ono što ti nazivaš sposobnošću, ja ću nazivati Božijom Milošću. Ako možeš da radiš sve po svojoj volji, jedino tad možeš da imaš ponos. Ali, ne možeš po svojoj volji da radiš šta god odabereš. Ako neko traži od tebe da čak ni pet minuta ne spavaš u toku dvadeset četiri časa, to verovatno nećeš moći da ispuniš. Ako neko traži od tebe da trčiš najbrže, nećeš moći to da uradiš. A ako možeš to da uradiš, oseti da je Božija Milost svaka sposobnost koju imaš.

Ako osećaš da si duhovan i daleko nadmoćniji od svog oca zato što prihvataš našu stazu a on ne, onda se samo okreni i vidi da li neko drugi ima više težnje ili dublje ubeđenje od tebe. Ali ako kažeš da si ipak više duhovan od svih drugih učenika zajedno, onda idi jedan korak dalje. Pošto sam ja vođa, onda se poredi sa mnom: „Da vidim da li je ovaj Indus stvarno bolji u duhovnosti od mene.“ Ako osećaš da si samo jedan palac niže od mene, a da ćeš me sutra stići i nadmašiti me, onda moraš da znaš da si još uvek za jednu palac niže od nekoga, a taj neko je Bog. Samo uporedi sebe sa Bogom. Tada će tvoje unutrašnje biće reći, „Pogledaj svoju sposobnost i Božiju beskrajnu Sposobnost.“

Prema tome, ako proširuješ ljudski ponos, doći će vreme kada ćeš morati da prestaneš. Dobar muzičar može da se poredi sa najvećim muzičarem, a onda će njegov ponos biti smrvljen. Dobar trkač će se porediti sa najvećim trkačem, a onda će morati da prestane da oseća ponos. Recimo da osećaš da si daleko najbolji u nečemu. Želim da kažem da će uvek biti neko treći ko će smrviti tvoj ponos.

Ali ponos takođe može da bude božanska sposobnost. Ako je neko najveći svetski bokser, pevač, duhovna ličnost ili nešto slično, odmah se poistoveti sa tom osobom i iskreno oseti svoje jedinstvo sa njom. Ako si utvrdio svoje neodvojivo jedinstvo sa njom, onda je tvoj ponos božanski ponos. Ovaj božanski ponos nikada ne može biti poražen.

Ljudski ponos je samo jedan oblik odvojenosti: Ja sam ovo, ti si ono. Ja odvajam moje postojanje od tvog; stoga sam nadmoćniji od tebe. Ali božanski ponos je jedinstvo; on postaje jedno sa sposobnostima drugih. Od jednog pojedinca ideš do celog sveta. Ako želiš da pobediš ponos na ljudski način, odmah stavljaš nekoga sa više sposobnosti ispred sebe i ta osoba će odmah slomiti sav tvoj ponos. Ako želiš da budeš ponosan na božanski način, ceo svet će biti u tebi na osnovu tvog jedinstva. Tada nećeš morati da odvajaš sposobnost drugih od tvoje sopstvene stvarnosti.

Pitanje: Guru, da li je dobro zamišljati? Ponekad kada meditiram zamišljam šta se događa u unutrašnjim svetovima.

Šri Činmoj: Dobro je zamišljati, ali to mora da bude nešto što je unutar srca. Pošto zamislimo nešto, to postaje jedna stvarnost u srcu. Mašta je sama po sebi stvarnost. Osećanje je takođe stvarnost, ali u osećanju ne možemo da pokažemo stvarnost. Ali kad ostvarimo stvarnost,mi tada postajemo sama stvarnost.

Deo IV — Božanske osobine

Pitanje: U konfliktu između intuicije i zdravog razuma, koga treba da slušamo?

Šri Činmoj: Intuicija je stvarna istina. Ono što ljudi nazivaju zdravim razumom najčešće uopšte nije razum. Stvarni zdrav razum je nešto drugo. Kod stvarnog zdravog razuma, Bog dolazi na prvo mesto; najviša Stvarnost dolazi prva. Jednom je jedan duhovni Učitelj rekao u šali, „Kad moji učenici dolaze kod mene, prva stvar koju učine je da ostave svoj zdrav razum“. Kad učenici napuste svoj uobičajeni zdrav razum, tad jedino Učitelj može da im da svoj pravi zdrav razum. U duhovnom životu, zdrav razum označava višu stvarnost. Za duhovne ljude, niža stvarnost nije uobičajena.

Intuicija je viša stvarnost. Ako dobiješ intuitivni blesak, to je apsolutno stvarna stvarnost. Ali, ako osećaš da ova posebna intuicija neće delovati u fizičkoj ravni, onda je najbolje da otkriješ zdrav razum koji se koristi na fizičkoj ravni. Želiš da koristiš zdrav razum u fizičkoj ravni zato što je tu primenjiv. A opet, ako stvarno imaš intuitivni blesak, onda želim da kažem da treba da se držiš svoje intuicije čak iako te svet smatra ludim.

Šri Ramakrišna je sve vreme koristio intuiciju. Upravo zato što je koristio svoju intuitivnu moć otišao je do Najvišeg. Ljudi su rekli mnogo, mnogo nebožanskih stvari o njemu. Kad bi upadao u trans ili ekstazu, obični ljudi bi govorili da je to neka vrsta ludila. Ali, za njega je zdrav razum bio potpuno sjedinjen sa Majkom Kali, potpuno stopljen sa najvišom Svešću. Za njega to je bio stvarni zdrav razum, jedini zdrav razum. Ali, za obične ljude, zdrav razum bi bio družiti se sa ljudima, ili prepustiti se običnim stvarima. Dakle zdrav razum zavisi u potpunosti od dostignuća duše i od toga koliko je duša razvijena.

Roditelji nekih od vas možda misle da je duhovni život nerazuman; to je njihov zdrav razum. Ali vi imate viši razum. Prihvatili ste duhovni život, stoga ste mnogo razvijeniji od vaših roditelja, i iznutra i spolja. Za vas je sasvim normalno da se molite i meditirate i da sledite duhovnog Učitelja. Merilo vašeg zdravog razuma i merilo njihovog zdravog razuma ne mora i ne može da bude isto. A opet, ako budete išli još više, beskrajno više, vaša intuicija će postati vaš zdrav razum. Nećete koristiti takozvani zdrav razum koji dobijate od uma.

Pitanje: Kako mogu da učinim plodonosnijom tišinu u kojoj uživam?

Šri Činmoj: Možeš da učiniš tišinu u kojoj uživaš plodonosnijom čineći je dinamičnijom. Unutar tišine moraš da osetiš stvaranje. Tišina otelovljuje i nestvarno i stvarno. Kad posmatraš tišinu tvojom spoljašnjom vizijom, osećaš da ona ništa ne stvara u tebi; tu nema dinamizma. Ali, kad posmatraš tišinu svojom unutrašnjom vizijom, vidiš da tišina nije samo stvorila nešto unutar tebe već je ona samo stvaranje. Zato, ako vidiš tvorevinu, stvaranje unutar sebe, tišina će biti plodonosnija.

Ti možda vidiš tvorevinu koja sama ne stvara; već je sama stvorena. To je kao drvo koje je nastalo iz semena. Ako osećaš da je drvo konačno, onda je sve završeno. Ali, ako vidiš da će od drveta biti neki plodovi, onda se stvaranje nastavlja. Drvo i njegovi plodovi su neodvojivi. Ako vidiš plod, onda ćeš gledati drvo. Opet, ako drvo nema plodove i cvetove, ono uopšte nije drvo. Ovde je drvo tišina. Ako uroniš duboko u sebe, videćeš da su tišina i njeni plodovi postali jedno. Ako vidiš jedno drvo, samo jedno drvo, onda je stvaranje završeno; ali ako osećaš da će drvo dati cvetove, plodove i novo seme, onda tvoja tišina-drvo postaje plodonosno. Dakle, svaki put kad vidiš stvaranje-tišinu, pokušaj da osetiš da se iz tog stvaranja neko drugo stvaranje odigrava. Tada ćeš biti potpun. Tada ćeš imati neprekidno napredovanje i neprekidno dostignuće od onoga što je već stvoreno.

Stoga, molim te oseti da nešto mora da nastane iz tišine; jedino tada će tišina biti plodonosna. Molim te oseti da ti tišina nešto daje; ona onda postaje duševna i plodonosna. U suprotnom, biće sva ogoljena–samo jedno odvojeno iskustvo, odvojena stvarnost. Da bi ona postala plodonosna, moraš da osetiš da ona otelotvoruje nešto i da će ti nešto dati.

Pitanje: Kako mogu da saznam svoj duhovni status?

Šri Činmoj: Možeš da saznaš svoj duhovni status uranjanjem duboko u sebe i dovodeći sebe u stanje smirenog uma. Kad dođeš u to stanje smirenosti, lako možeš da spoznaš svoj duhovni status.

Pitanje: Mogu li naše emocije da se razviju kao mišić?

Šri Činmoj: Postoje dve vrste emocija: božanske emocije i ljudske emocije. Razvijanje ljudske emocije vodi do uništenja, ali razvijanje božanske emocije dovodi do prosvetljenja, a ovo prosvetljenje nije ništa drugo nego zadovoljstvo. Šta je božanska emocija? Božanska emocija je naše jedinstvo sa transcendentalnom Dušom i naše jedinstvo sa univerzalnim Srcem. Svesno, neodvojivo jedinstvo je božanska emocija.

Question: Is expressing my creative capacity important in my existence?

Šri Činmoj: Sigurno. Izražavanje tvoje sposobnosti je uvek važno. Moraš da znaš da kreativno izražavanje nije podstaknuto egom već višom silom, unutrašnjom silom, koja želi da ispoljavaš božansku istinu na njen vlastiti način.

Pitanje: Ponekad kada imam dobra iskustva, ili kad me gane priroda ili nešto dobro, moj um pokušava da to izrazi kroz poeziju ili slikarstvo, ili na neki drugi način. Ali, čini se da mi to što radim krade samo to iskustvo.

Šri Činmoj: Tu praviš grešku; ponašaš se kao dete. Kad imaš iskustvo, ti si kao dete koje je dobilo bombone od majke ili oca. Kad su mu u ruci, dete nastoji da podeli bonbone sa drugima. To je vrlo dobro. Neka podeli; neka da drugima mali deo. Ali, recimo da dete ima veoma darežljivo srce. Ima tri ili četiri druga i sve im da. A onda još uvek oseća glad. Kad imaš nešto, dobro je da to deliš sa ostalima. Ali, najbolja stvar je da prvo pokušaš da uvećaš količinu toga što imaš. Dok imaš to dobro iskustvo, pokušaj da ga zadržiš dugo: jedan, dva, tri sata ili nekoliko dana. Na taj način ćeš dobiti mnogo bombona. Zatim, dok to budeš izražavao, nećeš se osećati kao prosjak.

Kada izražavaš nešto, to izlazi iz tebe, a ti nemaš načina da to nadoknadiš. Sve rasipaš, a onda si izgubljen. Budući da nemaš sposobnost da to vratiš, potpuno se isprazniš. Da, možda imaš veoma dobro srce, veoma darežljivo srce. Ali, ti takođe imaš i glad, tvoju sopstvenu večnu glad, a tvoju sopstvenu glad nisi mogao da utoliš. Stoga ako možeš da održavaš, ili jačaš svoje iskustvo nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, onda nećeš sve izgubiti kada budeš pokušao da to izraziš i podeliš sa drugima. Imaćeš neprekidan i stalan pristup svetu iskustva. Stoga, dopusti da ono postane trajno. Kad jednom postaneš stalan u svom iskustvu ili ostvarenju i počneš da ga daješ drugima, neće ti nedostajati i nećeš ga izgubiti. Zbog toga kažu da pre nego što postaneš pravi Jogi, pre nego što potpuno ostvariš Boga, nije preporučljivo da daješ svoje unutrašnje bogatstvo drugima. Ne radi se o tome da si škrt; samo daješ i daješ, a nemaš načina da to vratiš. Postoji Izvor, i moraš da uspostaviš vezu sa Izvorom. Onda nećeš osećati da si nešto izgubio, bez obzira koliko budeš davao.

U svetovnom životu dovoljna je vaspitačica za dete u vrtiću. Ako si u srednjoj školi, možeš lako da učiš petogodišnjaka, zato što si obrazovaniji od njega. U duhovnom životu, nažalost, nije tako. U duhovnom životu, onaj ko je tvoj učenik nije samo učenik već i svežanj neznanja. Premda možeš da budeš malo uzvišeniji od njega, ili si možda otpočeo svoj duhovni život pre dva dana, dva meseca ili čak deset godina pre njega, ako tvoje ostvarenje nije učvršćeno ili stvarno, a nastojiš da učiš tu osobu, neznanje te osobe će te nadjačati. Ko će onda kada ti izgubiš dobiti? Tom pojedincu je bila potrebna duhovna pomoć, istina, ali ti nisi imao dovoljno sposobnosti da ga prosvetliš. Dakle, ti gubiš a i on takođe gubi. Ali, da si neko vreme čekao i prikupio više unutrašnjeg blaga – više mira, svetlosti i blaženstva – onda, kad je bilo vreme, mogao si da daš i, u isto vreme, da zadržiš ostatak. Onda bi obojica dobili.

Pitanje: Kako mogu da budem svesniji svojih iskustava kada spavam?

Šri Činmoj: Najbolji način da pokušamo, kako bi bili svesniji, jeste da provodimo više vremena u meditaciji. Ako sad provedeš jedan sat, onda pokušaj da provedeš sat i po; zatim povećaj na dva sata. Bog nam je dao dvadeset četiri sata dnevno. Od dvadest četiri sata, možemo da provedemo prilično mnogo časova u meditaciji. Provodimo mnogo vremena na telefonu. Bog nam je dao težnju, i Bog nam je takođe dao usta. Ali, u tišini možemo više da kažemo; u tišini takođe možemo da delujemo moćnije. Stoga, ako želimo da budemo svesni unutrašnjih iskustava tokom sna, onda moramo da nastojimo da provedemo više vremena u duhovnom životu.

Pitanje: Kako da znamo koja su naša dela dobra?

Šri Činmoj: Delo koje ti čini srce većim je dobro. Kada uradiš nešto i dobiješ unutrašnju radost, osećaš da se nešto širi. To je tvoja svest. Poput ptice širiš svoja krila. Postupak koji ti proširi svest ispravan je. Postupak koji te vezuje je pogrešan postupak. Uvek osećaj da je ono što te čini većim ispravno, a da je sve ono što te vezuje pogrešno.

Deo V — Negativne misli

Negativne misli

Postoje dva načina da se pobede negativne misli. Jedan način je veoma jednostavan i dinamičan. Svaka misao ima svoju sopstvenu moć. Pozitivna misao ima moć i negativna misao takođe ima moć. Sa pozitivnom moći gradimo; sa negativnom moći lomimo. Svaka pozitivna misao je stvaranje, a svaka negativna misao je uništenje.

Možemo da se oslobodimo negativnih misli snagom volje svoje duše. Tokom meditacije, polako i sigurno razvijamo snagu volje. Osećamo da ova snaga volje dolazi iz Izvora, koji je Bog, Beskrajni Apsolut. Postepeno učimo kako da imamo slobodan pristup toj snazi volje. Kako je stičemo? Moramo da osećamo da je Bog sav Svetlost i sav Ljubav, a da smo mi Božija odabrana deca. Ako osećamo da je Bog sav Ljubav, onda odmah Bog Ljubav ulazi u nas. U Ljubavi ne postoji negativna misao; sve je pozitivno. Onog momenta kad božanska Ljubav ode, sve je negativno. Ali, kad je Bog unutar nas ne može biti negativne misli, zato što Bog znači Svetlost. U Svetlosti ništa ne može da bude negativno. Svetlost označava viziju. Vizija nikada neće biti zadovoljna ako nije ispoljena, a snaga volje ispoljava Božiju Viziju na Zemlji. Dakle, ako želimo da se oslobodimo negativnih misli, treba da prizivamo Boga Ljubav. Ljubav je sama po sebi Svetlost. Ovo je pozitivan način, korišćenje naše moći ljubavi, koja je snaga volje.

Postoji i drugi način da se pobedi strah ili negativne misli. Kad naiđe negativna misao, moramo da osetimo da je ona lopov. Negativna misao dolazi u obliku sumnje, straha, ljubomore, licemerja ili pakosti. Moramo da osetimo da je svaka negativna misao došla da krade, da nam oduzme nešto od našeg unutrašnjeg života i unutrašnjeg bogatstva. Međutim, to bogatstvo je naše; mi smo ga dobili kroz molitvu i meditaciju. Šta radimo kada vidimo lopova? Mi ga oteramo i to činimo s krajnjim pouzdanjem. Ne dozvoljavamo lopovu da ostane, jer znamo da smo mi gospodari kuće. Mi smo vlasnik svog tela, životne snage, srca, uma i duše. Zato, svaki put kad se negativna misao pojavi, moramo da krenemo u poteru i kažemo: „Ukrao si nešto moje. S kojim pravom to uzimaš? To je moje, sve moje“. Ovo je budnost. Moramo da budemo potpuno budni, dvadeset četiri sata dnevno.

Ljudi nekad gaje negativne misli. Oni od njih stiču neku vrstu zadovoljstva. Osećaju da su strah, sumnja i ljubomora potrebni. Oni sumnjaju u Boga, ili svoju sopstvenu duhovnost. Postaju pravi filozofi. Ali, sumnja u Boga i sumnja u sopstveno postojanje je glup način da se vidi Istina. Kada se pojavi strah ili ljubomora, moramo da uđemo u našu unutarnju oblast i uhvatimo lopova. Šta radimo kad u duhovnom životu hvatamo lopova? Vodimo ga do svetlosti naše duše, da bi ga prosvetlili. U svetovnom životu, zemaljskom životu, kažnjavamo lopova tako što ga smestimo u zatvorsku ćeliju. Osećamo da će na taj način promeniti prirodu i karakter. U duhovnom životu, kad u nas uđe negativna misao, vodimo je do svetlosti duše radi transformacije. Bez svetlosti duše te negativne misli ne mogu da se preobraze. Prvo moramo da ih jurimo, onda da ih uhvatimo, a zatim dovedemo do pravog mesta gde mogu da se transformišu. Tako možemo da pobedimo i preobrazimo negativne misli.

Pitanje: Kada postanem svestan da mi je svest otišla veoma nisko često osećam, kad pokušam da nešto učinim da bih je ponovo podigao, da nisam iskren, da to samo dolazi iz uma, ili možda da guram, vučem ili forsiram. Koji je najbolji način da opet podignemo svest kada postanemo svesni da nam je ona opala?

Šri Činmoj: Najbolje je da predaš svoj nebožanski život tvom božanskom životu. Kad padneš sa drveta, sigurno znaš šta te je primoralo da padneš. Ne možeš da ostvariš Boga preko noći; isto tako ne možeš da padneš do svoje najniže tačke preko noći. Sa nama si četiri, pet godina, i znaš koliko si se teško, koliko iskreno trudio da načiniš napredak. Trebalo ti je toliko mnogo godina da načiniš ovaj napredak. Da li će se to sve odmah izgubiti? Ne, nije tako. Ići će polako, polako, polako. Ali, ako učiniš nekoliko veoma nebožanskih stvari, prirodno da će tvoj pad biti brži. Ali, to ne znači da ćeš preko noći pasti do podnožja drveta. Svaki put ćeš se spustiti, recimo, jedan korak ili par stopa.

Ako osećaš da padaš, evo načina da to sprečiš. Kada padaš, pokušaj da prizoveš posvećeno i duševno svoje najbolje unutrašnje iskustvo. Nema nijednog jedinog učenika koji nije imao jedno ili dva glavna iskustva, shodno svojoj vlastitoj sposobnosti ili prijemčivosti. Stoga, odmah pomisli na taj slučaj. Na primer, ako sam ti jednog dana pokazao ogromnu samilost, ljubav ili zahvalnost, a ti si osetio da ako ništa drugo nisi dobio na ovom svetu, ipak si tog dana dobio nešto značajno, onda moraš taj doživljaj da vizualizuješ. Ako ga zapišeš, gledaš, uđeš u njega i postaneš jedno sa njim, kažem ti, put kojim se spuštaš odmah će prestati. Odmah ćeš se vratiti svojoj visini. Neki duhovni Učitelji radili su to kad su prolazili kroz period suše; imali bi dobre meditacije šest meseci, a onda u toku jednog, ili dva meseca uopšte ne bi mogli da meditiraju. Vivekananda je imao taj problem. Imao je toliko mnogo uzvišenih, visokih spoznaja i meditacija, i zapisivao ih je u veliku svesku. Onda ih je čitao; odmah, postajao jedno sa tim iskustvima i ponovo se vraćao svojoj sopstvenoj visini. Potom bi njegove meditacije opet bile veoma snažne.

Dakle, kad tvoja meditacija nije duboka i osećaš da padaš, pokušaj da se setiš značajnog iskustva. Daviš se, ali ima nekoga na obali da te spasi i podižeš ruku ka njemu. Ta osoba je tvoje sopstveno iskustvo. Ti je dodirneš i čvrsto je uhvatiš za ruku, i tada si spasen. Ona predstavlja tvoje sopstveno najviše, tvoje sopstveno uzvišeno iskustvo, koje si možda imao pre dve, tri godine.

Pitanje: Da li je sposobnost da se borimo protiv neprijateljskih sila pitanje Milosti?

Šri Činmoj: Da, čovek mora da ima veru u Milost. Ako misliš da je Milost kao voda, to je greška. Moraš da osećaš da je Milost nešto mnogo puta jače od atomske bombe. Onda ćeš imati veru u Milost. Um će ti reći da je Božija Samilost kao kiša. Stoga ćeš osećati da je to nešto slabo i neće ti dati pouzdanje. Ali, kada razmišljaš o njoj kao o atomskoj bombi, hidrogenskoj bombi, onda ćeš osećati da Božija svemoguća Moć deluje, i prirodno ćeš biti ubeđen.

Božija Volja radi sve, pod uslovom da znaš šta je Milost i šta je njen kapacitet. U suprotnom, reći ćeš, „Ako meditiram pet sati, Božija Milost će se spustiti kao kap meda“. Kap meda će biti slatka, ali neće imati moć u tvom životu. Moraš osećati da je sama Milost svemoguća moć; tada ćeš jedino znati da slabost može da se pobedi. Inače, to je nemoguće. Moraš da osećaš da je Božija Samilost nešto beskrajno jače od neprijateljske sile koja te napada. Tada ćeš videti šta Milost može da učini. Onda ćeš videti da se Milost bori na tvojoj strani najsnažnije. Ali, ako ne misliš da je Milost moćna, zašto bi ti onda Milost pomogla da se izboriš sa onim što te napada? Takođe, moraš da imaš veru u Učitelja. Ako Učitelj kaže, „Ti si dobar dečko“, moraš mu verovati. Ali, ako se pojavi um i kažeš: „Oh, Učitelj mi sad laska“, onda si izgubljen.

Pitanje: Ponekad se slažemo sa drugim ljudima, a ponekad ne. Da li je ovo problem ega?

Šri Činmoj: Sve dok boravimo u neprosvetljenom umu, sve dok neprestano razmišljamo o ovome i onome, uvek će biti tih problema sa egom. Samo kada um postane miran i naša dublja intuicija izađe na površinu možemo da prevaziđemo ego.

Um nam stalno govori, „Uradio sam ovo“, ili “Nisam uradio ono zbog ovoga i onoga“. Nema kraja svim razlozima i procenama koje um može da smisli. Ako želiš da dobiješ mango s drveta, tvoj um ne mora prvo da utvrdi koliko je listova na drvetu, gde je njegov koren, koliko je kiše bilo i tako dalje. Ti jednostavno možeš da ubereš mango i da ga pojedeš. Svo mentalno razmišljanje na svetu neće ti dati plod ukoliko ga ti sam direktno ne ubereš.

Um je prepreka za dobijanje plodova ispunjenja. Toliko smo okupirani umom i egom da ne znamo kako da dobijemo ono što želimo. Ako dete nešto želi, ono otrči kod svog oca i to zatraži; ne premišlja se i ne pita se da li je njegov otac sposoban da mu da ono što mu je potrebno. Ne mari za to da li njegov otac ima diplomu magistra, ili je stolar, ili šta god. Srećom, dete ne koristi svoj um u tolikoj meri. Otrči do svog oca, izvora, bez sumnje i bez mentalnog oklevanja. Na ovaj način dobije ono što želi.

Pitanje: Kako možemo da razlikujemo unutrašnji plač od sebičnog prohteva?

Šri Činmoj: Sebični prohtev stvara vital. Ako vital nešto zahteva, ti želiš da dobiješ to milom ili silom. Ako ti neko ne da ono što želiš, ti ćeš udariti tu osobu. Ali ako je to unutrašnji plač, nastojaćeš samo da uradiš ispravnu stvar i da udovoljiš tvom Unutrašnjem Pilotu na Njegov sopstveni način. Ali vitalni zahtev kaže, „Potrebno mi je nešto, a ako mi to ne daš, onda ću ti razbiti glavu“.

Pitanje: Često ti se žalim na nešto. Kako da znam da li je uzrok moja uskogrudosti ili problem stvarno postoji?

Šri Činmoj: Ako ostanem tih, onda moraš da osetiš da iznutra radim na problemu. Ja osećam da će moja pomoć biti delotvornija ako na tome radim iznutra. Ili mogu ti reći, „Uskogrud si; tvoja ljubomora je ono što te podstiče da se žališ“. I u jednom i u drugom slučaju, molim te oseti da radim na problemu na način koji je najdelotvorniji.

Pitanje: Koja je razlika izmedju samozadovoljstva i nevezanosti?

Šri Činmoj: Ako si sin multi-milionera, sve je po tvojoj zapovesti zato što imaš moć novca. Ti si samozadovoljan, zato što ćeš postići za jedan dan stvari koje će drugi godinama pokušavati da ostvare. Samo neće biti unutrašnjeg zadovoljstva.

Nevezanost je nešto potpuno drugačije. Tu ispunjavaš Božiju Volju i dobijaš radost dok ispunjavaš Njegovu Volju. Ne ostaješ u vitalnom svetu, vezan za rezultate. Recimo da je Božija Volja da ponudiš članak Njujork Tajmsu. Ako ga ne štampaju a ti si vezan, onda ćeš biti ljut. Ako si vezan za ideju o uspehu a ne za Božiju Volju, proklinjaćeš duhovnog Učitelja koji je tražio da predaš članak. „Zašto je od mene tražio da ga ponudim? Sad sam doživeo neuspeh“. Ali, ako nisi vezan, onda ćeš dobiti najveću radost bilo da uspeš ili ne uspeš.

Nevezanost nije ravnodušnost. Kad si ravnodušan, ti ne gledaš u osobu. Ideš ulicom a neko umire od žeđi, ali ti ga nećeš pogledati. Ako si nevezan, tvoje unutrašnje biće će te primorati da mu daš čašu vode. Ali ako je on ne popije, nećeš biti tužan ni ljut. Tvoje unutrašnje biće će ti možda reći da sačekaš pola sata da bi video šta će on uraditi, ali ti nećeš proklinjati ni njega ni sebe što je on tako nezahvalan, a ti si izgubio vreme. Ti si samo instrument, stoga nisi vezan za rezultat.

Vezanost se javlja kad te vital podstiče. Ako tvoj vital nešto želi, onda osećaš da ti je ta stvar potrebna. Kada ti nešto treba, želiš to da dobiješ na tvoj sopstveni način. Ali nevezanost ti govori da ti to radiš za nekog drugog, za tvoje stvarno Sopstvo. Ako predaš nestvarno u tebi Stvarnom u tebi, onda te neće pokretati tvoja individualna volja i nećeš biti vezan ni na koji način. Samo ćeš biti jedno sa Božijom Voljom dvadeset četiri sata dnevno. Nemoj da mešaš ravnodušnost sa nevezanošću. Radi sve posvećeno i bezuslovno, a zatim položi pred Stopala Svevišnjeg. Inače, ako gledaš na ravnodušnost kao nevezanost, ništa nećeš uraditi; samo ćeš reći da nisi vezan.

Deo VI — Intervju na KPFA Radio Stanici

SE 40-50. 1. Juna 1973., Šri Činmoj je dao intervju na radio stanici KPFA u Berkliju, Kaliforniji.

Pitanje: Pitao bih vas nešto o značenju cilja postizanja neodvojivog jedinstva sa Bogom. Znam da je T.S. Eliot rekao da ćemo na kraju našeg putovanja doći do mesta gde smo započeli, da bi ga prvi put prepoznali. Da li je ovo uopšte slično dostizanju potpunog prosvetljenja?

Šri Činmoj: To je praktično ista stvar. Vraćamo se Izvoru. Ali moramo znati da nema kraja ostvarenju Izvora. U ovom trenutku Izvor je Onostrano, ali moramo doći do spoznaje da je to Onostrano večnoprevazilazeće Onostrano; to nije krajnji cilj.

Postoji unutrašnja potreba u ljudskom u nama, kao i u božanskom u nama, da prevazilazi sebe. Kao što nema kraja našim ljudskim željama, isto tako nema kraja našem božanskom ostvarenju. Onostrano je u ovom trenutku Cilj, ali kada dosegnemo Onostrano osećamo da ovaj Cilj može da se prevaziđe. Sam Bog prevazilazi Sebe u svakom trenutku. On je Svemoguć, On je Sveznajući, On je Sveprisutan; ali On Sam stalno prevazilazi svoje sopstveno Ostvarenje i Savršenstvo.

Pitanje: Postoji li onda nešto što je iznad potpunog jedinstva sa Bogom?

Šri Činmoj: Da. Potpuno, nerazdvojivo jedinstvo sa Bogom je jedna stvar, a ispoljavanje tog nerazdvojivog jedinstva na Zemlji je nešto drugo. Kada neko ostvari Boga, on i Bog postaju svesno nerazdvojivi. Ali to nije kraj igre. On mora da ispolji Boga; on i Bog moraju svesno da igraju zajedno. Pre ostvarenja bio je nesvestan instrument Boga. Sada mora da postane stalan, svestan instrument Boga.

Pitanje: U vašoj sopstvenoj ličnoj životnoj istoriji, da li je bio neki poseban momenat kada ste postigli jedinstvo sa Bogom što je od tad pa nadalje za vas označilo promenu?

Šri Činmoj: Moram da budem veoma iskren sa vama. Što se mene tiče imao sam ovo ostvarenje ili samootkrovenje u prethodnoj inkarnaciji. Preneo sam to sa sobom u ovu inkarnaciju. Nekada davno proučio sam knjigu i savršeno sam jeznao. Ali u ovoj inkarnaciji trebalo mi je dvadeset godina, upravo od dvanaeste godine do trideset druge, da obnovim staru knjigu.

Pitanje: Dok sam gledao film o vama koji je nedavno bio prikazan na Berkliju, jedna od upečatljivih stvari koju sam primetio bio je način na koji vam oči stalno trepere. To čoveku daje osećaj unutrašnje ekstaze. Možete li to da prokomentarišete?

Šri Činmoj: Osobi koja nema težnju, treperenje očiju izgleda kao nemiran pokret. Ali, za iskrene tragaoce, ovaj pokret očiju biće posve drugačija stvar. Postoji sedam viših nivoa svesti. Pošto sam duhovan čovek i u isto vreme u meditativnoj sam svesti, lebdim iz jednog nivoa svesti u drugi. Ponašam se kao božanska ptica, koja leti s jedne grane na drugu. Kad pokrećem oči, ulazim u jedan nivo svesti i blago te svesti ulazi u moje biće; zatim otkrivam to blago kroz oči. Ulazeći u drugu oblast svesti, stičem i otkrivam bogatstvo tog nivoa svesti.

Pitanje: Dozvolite mi da Vam postavim neka pitanja o odnosu između toga da se vodi duhovni život i da se učestvuje u svetovnim aktivnostima, kao što je politika. Znam da ste vi sami uključeni u Ujedinjene nacije, pa izgleda ne mislite da su to dva nespojiva načina života.

Šri Činmo?: Moramo da prihvatimo svet, ali moramo da znamo da li svet koji prihvatamo prihvata nas ili ne. Moramo da znamo da li je svet u celini spreman da nam da priliku da mu budemo na usluzi. U isto vreme, moramo da znamo da li imamo sposobnost i voljnost da preobrazimo lice sveta.

I spoljašnji metod i unutrašnji metod stvaranja mira su delotvorni. U Ujedinjenim Nacijama koriste spoljašnje metode, politička sredstva; ja koristim unutrašnji metod. Odlazim tamo dvaput nedeljno i držim meditacije. U isto vreme odozgo prizivamo mir i prisustvo Boga. U našem ljudskom životu, spoljašnji život i unutrašnji život moraju da idu ruku pod ruku. Ne možemo da ignorišemo spoljašnji život. Ako ignorišemo spoljašnji život, onda ćemo ostati nesavršeni. A ako ignorišemo unutrašnji život, onda nećemo imati ništa da ponudimo. Stoga, u mojoj filozofiji osećam da moramo da prihvatimo svet. Spoljašnji život i unutrašnji život moraju da trče jedan pored drugog.

Pitanje: Možete li da posebno komentarišete korišćenje droga?

Šri Činmoj: Govorio sam stotinama puta o drogama. Sve što želim ovde da kažem je da kad imaš pravi i falsifikovan novac, oni slično izgledaju; ali kad ih pažljivo pregledaš, znaš da je jedan pravi a drugi lažan. Imam nekoliko učenika koji su nekada davno bili zavisni od droga. Imali su veoma visoka, uzvišena iskustva prema njihovom sopstvenom shvatanju i spoznaji u to vreme. Ali sad ovi isti učenici meditiraju sa mnom nekoliko godina i Milošću Božijom imaju duhovna iskustva. Oni kažu da je razlika izmedju ta dva kao razlika izmedju falsifikovanog, lažnog novca i stvarnog novca.

Pitanje: Da li biste rekli da je neophodno odreći se seksa ili započeti sa asketskom disciplinom da bi ljudi postigli prosvetljenje?

Šri Činmoj: Asketizam nije neophodan za Bogoostvarenje. Da bi ostvario Boga ne smem da mučim svoje biće. Ako odsečem svoje ruke i trčim k mom Ocu i kažem: „Oče, pogledaj, samo za tebe, samo da bih došao do tebe, odsekao sam sebi ruke“, onda Bog neće biti zadovoljan. Isuviše asketizma ili mučenje tela u ime discipline nije dobro. Disciplina je potrebna ali, kao sve drugo, kada odeš u krajnost veoma je loše. Asketizam nije preporučljiv. Treba da usvojimo srednji put; kao Buda, ne treba da idemo ni u jednu krajnost. Ne treba da budemo previše popustljivi, a istovremeno ne bismo trebali da budemo previše strogi prema našoj fizičkoj svesti.

O seksu želim da kažem da čovek mora da ga prevaziđe polako i postepeno. Ako neko želi da prevaziđe seks preko noći, to će imati loš uticaj na njegovo zdravlje; upropastiće mu svest. To je kao kad prestajemo da pijemo čaj ili kafu. Ako je uzimaš šest puta dnevno, onda je postepeno smanji na pet, četiri, tri šoljice na dan. Ako nešto prevazilaziš postepeno, tvoje dostignuće postaje učvršćeno i stalno u tvojoj svesti. U suprotnom, danas ćeš da se odrekneš svega, a sutra će sile nižeg vitala doći i napašće te najžešće. Tada ćeš biti bespomoćan. Istrajni pobedjuju. Ova izreka je takođe primenljiva na naš duhovni život.

Pitanje: ima mnogo staza na Zapadu i na Istoku koje tvrde da vode do jednog cilja dosezanja Svevišnjeg: Joga, Taj Či i Zen na Istoku, a astrologija, hermetizam i tako dalje na Zapadu. Možete li da prokomentarišete o njima upoređujući ih?

Šri Činmoj: Nažalost, ne želim da komentarišem zato što stvarna Joga ne ulazi u komentar ili bilo kakvo takmičenje. Prava joga uključuje sve. Staza koju mi sledimo, stvarna joga, ne isključuje ništa. Ona kaže da je svako u pravu na svoj sopstveni način. Kao što je svaka religija ispravna, tako je i svaka staza ispravna, svaki oblik duhovne discipline je ispravan.

Ja mogu da govorim samo o mojoj filozofiji; ti možeš govoriti o tvojoj filozofiji ili tvojoj religiji. Ja živim u mojoj sobi, stoga ti mogu reći šta imam u svojoj sobi. Znam da na jednom mestu imam stolicu, negde imam knjige a negde imam sve ostale stvari. Znam šta imam u sobi, a ti znaš šta ti imaš u svojoj sobi. Sad, da ja govorim o tome šta imaš u tvojoj sobi za mene bi bila ludost. Šta ja znam o tvom životu? Tako u Zenu i drugim stazama, svaki učitelj je najkvalifikovaniji da govori o svojoj stazi. Ne vršim poređenje i ne izričem nikakav gordi sud ni o jednoj drugoj stazi zato što nemam pravo niti sam kvalifikovan da to učinim.

Pitanje: Dosta citirate pesnike i filozofe sa Zapada u vašim spisima. Pitam se da li dobijate duhovnu inspiraciju od njih? Mislite li da su prosvetljeni u onom smislu u kojem se taj izraz koristi na Istoku?

Šri Činmoj: Ovde moram da budem veoma otvoren. Stvarno dobijam inspiraciju od zapadnih pesnika i filozofa, ali ne prosvetljenje. Pošto sam pesnik još od detinjstva, kada dobijem nešto inspiracije veoma sam zadovoljan. Poezija je odmah do duhovnosti. Stoga, budući da sam duhovan čovek, nastojim da unesem svest poezije u ono što pišem. Zapadni pisci koje vrlo često citiram nalaze izvor inspiracije ili svog dostignuća na Istoku. Kada ih čitam dobijam drevnu poruku mojih čukundeda. A opet, inspiracija i prosvetljenje su dve različite stvari.

Kada je reč o Istini, ne postoje tako nešto poput Istoka ili Zapada. Istina je da smo primili svetlost, inspiraciju i božanske poruke od vedskih proroka drevne prošlosti. Ali vedski proroci takođe žive u Univerzalnoj Svesti. Istina nije isključivo pravo Istoka ili Zapada. Nažalost, Zapad i Istok vrlo često žele da ostanu odvojeni. Istok smatra duhovnost svojim sopstvenim isključivim pravom, a Zapad smatra naučno dostignuće svojim sopstvenim. Ali, dok pokušavamo da otkrijemo sebe, nalazimo da nauka i duhovnost moraju da idu zajedno. Davanje, postignuće, doprinos Zapada od najveće je važnosti; a takođe je davanje, postignuće, doprinos Istoka od najvećeg značaja. Poruka mira koju čujemo na Istoku i poruka dinamizma duše koju čujemo na Zapadu moraju se ujediniti.

Pitanje: Želeo bih da znam kako se sve discipline kao što je dijeta uklapaju u duhovnost. Čini mi se da ako je Bog u svemu, onda ukoliko samo zadržimo svoje misli na Bogu ne treba nam ništa drugo.

Šri Činmoj: Bog je u svemu, tačno. Bog je u tigru i u zmiji, ali to ne znači da ću otići i stati ispred tigra ili zmije, pošto znam da će da me proždre ili ujede. Pošto je Bog Sveprisutan, On je u svemu. On je u želji i u težnji. Bog je u svemu, ali ja moram da upotrebim svoj zdrav razum. Osećam da ću pre ili kasnije biti frustriran. Onda vidim da moju frustraciju odmah prati uništenje. Stoga moram da tragam za Bogom koji je u težnji. Kada težim, dobijam obilan Mir, Svetlost i Blaženstvo. To je kao kad se pije voda. Zašto pijemo čistu vodu umesto prljave, nečiste vode? I jedna i druga je voda, ali kad koristimo svoju mudrost vidimo da treba da pijemo čistu vodu.

Došli smo u ovaj svet da načinimo napredak, ali ako ne koristimo mudrost u našem svakodnevnom životu, onda nećemo načiniti napredak. Uspeh je jedan oblik iskustva i neuspeh je takođe jedan oblik iskustva u životu. I uspeh i neuspeh polažemo pred Božija Stopala. Ali, pošto Sam Bog prevazilazi Svoje sopstveno Ostvarenje, mi osećamo da što više možemo svesno da napredujemo, više postižemo, otkrivamo i ispoljavamo Istinu. Ako nema traganja, kakav ćemo život voditi? Uprkos tome što to znamo, najčešće se svađamo, borimo se, gušimo, radimo sve što je nebožansko. Ali pošto znamo da je Bog sve, zašto ne vodimo božanski život?

Duhovnoj osobi, je sam pojam Boga božanski. On je božanski, On je besmrtan i On je sav Samilost. Ako mislimo o Bogu kao Satani, kao destruktivnoj sili, onda smo potpuno izgubljeni. Stoga za duhovnog tragaoca, sam pojam Boga je Dobrodušnost, Samilost i Svetlost. Moramo da znamo koji aspekt Boga želimo. Bog je u svemu, tačno. Bog je u uništenju i Bog je u nesavršenstvu. Ali pošto smo tragaoci za beskrajnom Istinom, marićemo za Boga koji je sav Samilost, koji je sav Prosvetljenje.

Znamo da svako želi zadovoljstvo, ali zavisi kako je individualna duša zadovoljna. Lopov je zadovoljan pošto je izvršio krađu. Tragalac je zadovoljan jedino kada ostvari Boga, najvišu Istinu. Ali stvar koja je meni potrebna zbog zadovoljstva možda tebi ne treba. Zato si u pravu kada postigneš nešto da ugodiš sebi i ja sam potpuno u pravu kada postignem nešto da zadovoljim svoje sopstvene potrebe.

Pitanje: Da li biste, molim Vas, prokomentarisali nešto što sam pročitao u knjizi Pola Brantona? On je rekao da tajno i ezoterično znanje, ona vrsta koja je bila otvorena samo za posvećenike mističnih egipatskih religija i indijske jogije vekovima unazad, sada postaje dostupna mnogima u doba vodolije, i da sada mnoge staze, ako imaju integritet i otvorenost, danas mogu ponuditi ljudima iskustva koja su ranije bila dostupna samo nekolicini odabranih. Da li vidite da se dešava ova vrsta kosmičke promene?

Šri Činmoj: Da. Ono što je Pol Branton rekao potpuno je tačno. Ranije je joga bila ograničena na nekolicinu odabranih; sada je joga otvorena za sve. Ranije, čak u Indiji, zemlji gde se oduvek praktikovala, joga je bila vezana za ograničenu nekolicinu. Ali sada knjiga joge više nije zatvorena; otvorena je za sve. Nažalost, vidimo mnogo lažnih učitelja, naročito ovde na Zapadu. Ali sa druge strane, želim da kažem da sam u Americi nailazio na hiljade iskrenih tragalaca. Dakle svet napreduje, svet evoluira. Mi smo u evolutivnom toku. Na Zapadu kao i na Istoku vidimo da se unutrašnji vapaj za istinom, konačnom Istinom, uvećava. I knjiga joge više nije zatvorena, nego je sada otvorena knjiga.