Pitanje: Koji je najbolji način meditacije?

Šri Činmoj: Najbolji način meditacije je da osetite da ste došli iz Izvora. Taj Izvor je Blaženstvo. Kad meditirate, osetite da ste došli iz tog Izvora i da se tamo vraćate slavno i pobednički. Ovde na Zemlji igrate svoju ulogu i onda se vraćate Izvoru. Indijski spisi kažu:

Anandadd hy eva khalv imani bhutani jayante
Anandena jatani jivanti
Anandam prayantyabhisam visanti

Iz Blaženstva smo postali.
U Blaženstvu rastemo.
Na kraju našeg putovanja,
U Blaženstvo ćemo se povući.

Ovo je vrhunski način meditacije.

Pitanje: Kako da počnem da meditiram?

Šri Činmoj: Kao prvo, trebalo bi da proučite nekoliko duhovnih knjiga da bi dobili inspiraciju. To treba da budu knjige koje su napisali pravi duhovni Učitelji, a ne lažni duhovni učitelji ili aspiranti koji su još uvek na duhovnom putu i još nisu postigli prosvetljenje. Duhovne knjige i spisi će vam reći kako da fizički i mentalno disciplinujete svoj život, do izvesne mere. Ove knjige vam mogu pružiti pomoć na nekoliko dana ili nekoliko meseci.

Onda ćete shvatiti da vaše knjiško znanje o meditaciji nije dovoljno. Poželećete da imate solidno znanje o istinskoj meditaciji. Dakle, svaki pojedinac treba da ima svoju sopstvenu meditaciju. Ako hoćete da idete do kraja puta i da dostignete svoj unutrašnji Cilj, onda bi trebalo da imate pravu meditaciju svoje duše. Ova meditacija će vam pomoći da dosegnete suđeni Cilj. Biće vam potreban duhovni Učitelj, Učitelj koji vam može dati meditaciju u skladu sa osobinama vaše duše. Učitelj može tragaocu iznutra da kaže kako da meditira, tako što će zatražiti od tragaočeve duše da izađe na površinu i onda mu govoriti kroz njegovu dušu kako da meditira; ili mu Učitelj to može reći lično kada ga vidi. Ako Učitelj da tragaocu neku meditaciju, onda je to nesumnjivo najbolja meditacija koju aspirant može da ima.

Ako nemate duhovnog Učitelja, trebalo bi da zaronite duboko u sebe i da dobijete svoju meditaciju iz najvećih dubina svog srca. Meditacija koja vam odmah donese radost ili koja vam daje trajnu radost jeste najbolja meditacija za vas. Neće svi imati istu meditaciju. Vaša meditacija neće odgovarati meni, moja meditacija neće odgovarati vama. Vi volite određenu hranu, meni se ona ne dopada. Vi ste u pravu na svoj način, ja sam u pravu na moj način. Ali, kad jednom saznate koja je vaša najbolja meditacija, molim vas da je se držite. U svom umu ili u svom težećem biću, pokušajte da formulišete nekoliko meditacija. Danas možete da probate jednu vrstu meditacije, onda možete da pokušate sutra neku drugu vrstu meditacije. Ako imate sedam vrsta meditacije, možete probati po jednu svakog dana. Na kraju sedmice, ona meditacija koja vam daje najviše zadovoljstva ili trajne radosti biće vaša najbolja meditacija.

Čak i ako ne želite da proučavate duhovne knjige i ne marite za duhovnog Učitelja, onda bi, kao prvo i najvažnije, trebalo da držite svoj um mirnim i tihim i da dozvolite duši da kaže umu šta u stvari želi. Ako je um smiren, možemo da primimo svetlost duše umom. Svetlost ulazi u um i kroz srce. Kad imamo zajedničku meditaciju, onda meditiramo na taj način.

Ja uvek preporučujem da bi trebalo da vežbamo koncentraciju; u suprotnom naša meditacija nikada neće biti plodna. Kad sednemo da meditiramo, milioni misli i ideja ulaze u naš um i uznemiravaju nas. Trebalo bi da se koncentrišemo nekoliko minuta i da potom uđemo u meditaciju. Nekim tragaocima, koji su praktikovali koncentraciju i meditaciju duže vreme, koncentracija nije više neophodna, oni odmah ulaze u meditaciju. Nije lako imati smireni i tih um. To je veoma teško. To se može postići samo uz Božiju Milost i pomoću veoma iskrene težnje. Samo ako neko ima unutrašnji vapaj i ako Božja Milost siđe, samo tada se može praktikovati i postići prava meditacija.

Pitanje: Kad učimo da meditiramo, koju vrstu pitanja bi trebalo da postavljamo?

Šri Činmoj: Postoji nekoliko pitanja koja bi tragalac trebalo da postavi sebi kad uči da meditira. „Kako bi trebalo da meditiram?“ „Zašto želim da meditiram?“ „Koju vrstu meditacije želim?“ „Šta očekujem da ću raditi kad meditiram?" „Koliko iskreno sam prihvatio duhovni život?“ „Koliko sam vremena spreman da provedem?“ Međutim, kad postignemo najviši oblik meditacije, ne moramo da postavljamo nikakva pitanja. Najbolja vrsta meditacije je da se prevaziđe um. Trenutno iz uma dobijamo dobre i loše misli, ali će doći će dan kad ćemo morati da uđemo u najvišu Istinu. I tada nećemo dozvoliti nijednoj misli ili pitanju da uđu u nas.

Ako osećate da ste početnik, trebalo bi da kontrolišete um. Trebalo bi da nastojite da budete budni, sa otvorenim očima, i da fokusirate svu svoju pažnju na srce. Ako vam je cilj da imate samo malo mira u umu ili malo harmonije u svojoj porodici, svesna volja vašeg srca je sve što je za to potrebno.

Ako ste već meditirali niz godina i osećate da nipošto niste početnik, onda će vam jedino vaša dinamička volja pomoći da dosegnete svoj Cilj. Ako kažete: „Hoću da imam najvišu meditaciju da bih mogao da ostvarim Boga Apsoluta“, meditirajte na svoje srce. Ali, ako vam je cilj da dostignete Najviše, moraćete da budete po nekoliko sati dnevno u svojoj najvišoj meditaciji. Kad meditirate, kako da zaustavite funkcionisanje svog uma? Pokušajte da svesno izgubite svoju individualnost i ličnost. Ako uspete da ih svesno izgubite, duša vaše meditacije će se pobrinuti o prosvetljenju težnje vašeg života. Samo će prosvetljenje disati u vama i oko vas.

Pitanje: Voleo bih da znam kakvo učenje preporučuješ za postizanje dobrog stanja meditacije.

Šri Činmoj: Tu nema čvrstih pravila. Ne postoji jedan način meditacije koji bi svi trebali da praktikuju. Ti bi trebalo da meditiraš u skladu sa nivoom svog razvoja i u skladu sa potrebama svoje duše. Svaki pacijent dobija svoje lekove, svaki pojedinac ima svoj vlastiti način meditacije.

Kad god mi neki moj učenik dođe i kaže da još nije otkrio svoj način meditacije, ako vidim da je iskren, kažem mu da dođe kod mene. Prvo s njim meditiram nekoliko minuta i onda mu kažem kako da meditira. Ta meditacija je namenjena samo za tu osobu. Predana je u strogoj tajnosti. Ako on to kaže ostalima, neću ja biti biti na gubitku, nego on. Svaka osoba mora da ide svojim vlastitim putem tokom meditacije, zato što svako igra svoju određenu ulogu, ima posebnu misiju koju treba da ispuni na Zemlji. U Božijoj božanskoj Lili, Njegovoj kosmičkoj Igri, ne mogu svi da igraju ulogu kralja ili kraljice. Ali, svakom je dodeljena određena uloga. I da bi odigrao tu ulogu, svako mora da meditira u skladu sa svojom sopstvenom unutrašnjom potrebom.

Neki tragaoci osećaju da im u stvari treba ljubav i posvećenost Bogu. Oni osećaju da je ulazak u mentalni svet, odnosno pristup Bogu kroz um, gubljenje vremena. Ovi tragaoci se mole srcem. Ali, neki drugi možda vole da se mole pomoću uma. U osnovi, ako neko želi da bude blizak sa Bogom, kao dete sa majkom, onda treba da mu priđe srcem. Ako neko želi znanje i mudrost Boga, ako neko želi da zna šta se dešava na nekoj određenoj ravni i slično, onda mora da mu priđe umom.

Kad se dosegne Bog, kad neko ima Boga, put se završava. U tom trenutku ne kažemo: „Došao sam ovim putem, a on je došao onim putem“. Kad jednom uđemo u Božju Svest, stičemo dobrobiti svih puteva. Odnosno, ako ja sledim put posvećenosti a ti slediš put uma, kad dosegnemo krajnji cilj, dobijamo istu stvar. Ipak, trebalo bi da sledimo jednu određenu stazu skladu sa svojim sklonostima. Postoje razni načini. Ti moraš da ideš svojim putem, a ja moram da idem svojim putem. Ali, na kraju dolazimo na isti cilj.

Pitanje: Da bi se praktikovala meditacija sa nekim Učiteljem, da li savetuješ da se odustane od svih drugih duhovnih staza?

Šri Činmoj: Kad se praktikuje duhovna disciplina pod vođstvom duhovnog Učitalja, uvek je preporučljivo da se sledi isključivo njegov put. Kad ste jednom prihvatili njegov put, trebalo bi da odustanete od svih drugih puteva. Ako ste zadovoljni tim Učiteljem a i dalje tražite novog Učitelja, pravite grešku i postupate budalasto.

Jedino što znam

Bože, ja poučavam,
Zato
Što je to jedino što znam.

„Sine, ja učim
Zato
Što je to jedino što znam.“

Bože, ja Te osuđujem
Zato
Što je to jedino što znam.

„Sine, ja ti opraštam
Zato
Što je to jedino što znam.“

Pitanje: Kako bi trebalo da meditiram ako to nikad ranije nisam radio?

Šri Činmoj: Prvo pokušaj da se umiriš i utišaš bar tri puta tokom dana: ujutro, u podne i uveče. Ne moraš, u stvari, da praktikuješ nikakvu meditaciju. Samo oseti da tih pet minuta pripadaju tebi i nikom drugom. Ponašaj se kao škrtac. Oseti da nećeš dati tih pet minuta nikome, ni svojim rođacima, ni svojim prijateljima, ni svojim neprijateljima – nikome. Tih pet minuta su samo tvoji. Kad si sam sa sobom, to ne znači da si sa sebičnim egom. Ovde „ti“ označava tebe u tvom najvišem obliku. Tvoj najviši oblik je Bog, a ti izrastaš u taj najviši oblik.

Ako imaš prijatelje koji znaju da meditiraju i ako s njima meditiraš, onda, čak i nesvesno, tvoje unutrašnje biće dobija od njih inspiraciju. Ako si vrlo iskren tragalac, onda ćeš dobiti pomoć svesno, u obliku inspiracije od svojih prijatelja koji sede pored tebe. Naučićeš razne stvari od svojih duhovnih prijatelja. Moć meditacije u tebi će se automatski uvećati.

Moraš da znaš da, što se tebe tiče da tvoja moć meditacije trenutno nije dovoljno snažna da bi mogao neprestano da meditiraš značajno dugo, petnaest minuta ili pola sata. Ali, glavna stvar je da se ne obeshrabriš. Kad počneš da radiš neke vežbe, ne možeš to da radiš duže od pet minuta. Ali, ako budeš vežbao svakog dana, onda ćeš za nekoliko meseci moći da vežbaš sat ili dva. Ono što nam je potrebno je redovno vežbanje u utvrđeno vreme. Ako možeš da meditiraš rano ujutro u određeno vreme, onda pokušaj da nastaviš meditiraš svakog dana baš u to vreme. U to vreme, Bog će pokucati na vrata tvog srca. Otvori ih i On će ti ponuditi Svoj Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć.

Redovnost je neophodna. Međutim, iako smo redovni, možda nećemo svoju meditaciju staviti na prvo mesto. Ali, ako budemo cenili svoju meditaciju i ako budemo iskreni i od sveg srca posvećeni svom duhovnom životu, automatski će se moć naše meditacije uvećati.

Molim Te, obrati se

Moj slatki Gospode,
Molim Te, obrati se mom unutrašnjem oku.
Odmah ću se probuditi.

Moj slatki Gospode,
Molim Te, obrati se mom unutrašnjem uhu.
Odmah ću odgovoriti.

Moj slatki Gospode,
Molim Te, obrati se mom unutrašnjem umu.
Odmah ću primiti.

Moj slatki Gospode,
Molim Te, obrati se mom unutrašnjem srcu.
Odmah ću postići.

Moj slatki Gospode,
Molim Te, obrati se mom unutrašnjem životu.
Odmah ću se predati.

Pitanje: Nikad pre nisam bio u tvom Centru. Pročitao sam nekoliko knjiga, ali sam početnik u meditaciji.

Šri Činmoj: Došao si prvi put, pročitao si mnoge knjige, ali nisi ranije meditirao. Knjige su ti dale inspiraciju da uđeš u oblast težnje. Ovde svi težimo da dosegnemo Najviše i da ispunimo Najviše.

U duhovnom životu, kad si u prisustvu duhovnog Učitelja, primaš u skladu sa svojim kapacitetom prijemčivosti. Ti si početnik, ali to ne znači da će ti nešto biti uskraćeno. Svako je jednom bio početnik. U bilo kojoj školi, početnik ne može da sedi zajedno sa nekim ko je daleko napredniji, jer se njihove lekcije ne bi slagale. Ali, u duhovnom životu, moramo da osećamo unutrašnje jedinstvo sa onima koji su ispred nas. Takođe, moramo da osetimo koliko daleko i koliko duboko želimo da idemo.

Onima koji su moji učenici nisu potrebne posebne meditacije, jer sam ja preuzeo odgovornost za njihove meditacije. Kako? Pojednostavio sam stvar. Postoji moja fotografija u mojoj najvišoj transcendentalnoj svesti. Tragalac bi uvek trebalo da meditira na ono što ga najviše inspiriše. Baš zato što sam njihov Učitelj, moji učenici dobijaju ogromnu inspiraciju kad meditiraju na tu sliku. Svako ko je posmatra sa ljubavlju, radošću i posvećenošću, bez obzira da li je početnik, bez obzira koju stazu sledi, baš zato što je ta osoba tragalac, moja unutrašnja svest će mu otvoriti vrata. Na našem putu, ja preuzimam odgovornost za meditaciju svakog ko se redovno, posvećeno koncentriše nekoliko minuta i ulazi u moje treće oko. Ako je duhovni tragalac usklađen sa mnom tokom njegove meditacije kod kuće, ja ću odmah osetiti glas koji dolazi iznutra i govori mi da je ta i ta osoba meditirala u to vreme i tako dalje.

Ti si početnik, ali to ne znači da ćeš biti osuđen na razočaranje. Tvoj iskreni vapaj može učiniti da zaplivaš u moru težnje. Najlakši način za moje učenike je da se koncentrišu na moju sliku. Možeš to da probaš samo nekoliko dana. Ako imaš veru u mene, što je od najvećeg značaja, uveravam te da tvoj život stvarne težnje može da počne odmah. Tvoja vlastita iskrenost će lako ubrzati tvoju unutrašnju potragu za krajnjim ostvarenjem. U ovom trenutku si početnik. Narednog trenutka nećeš biti početnik. Početnik je kap. Ako kap svesno ubaci svoje postojanje u okean, onda početnik odmah postaje stručan, napredan i kompletan tragalac.

Pitanje: Da li je dobro da budemo sa drugim duhovnim ljudima?

Šri Činmoj: Ako imaš Učitelja, onda će njegovo unutrašnje vođstvo ojačati tvoju težnju. Ali ako nemaš duhovnog Učitelja, onda moraš da čitaš knjige koje su napisali duhovni Učitelji i da se družiš sa tragaocima, sa duhovnim ljudima. Postoje mnogi drugi koji tragaju i upražnjavaju meditaciju, ali nemaju Učitelja. I u duhovnom životu takođe važi izreka: „Svaka ptica svome jatu leti“.

Ako pored tebe sedi lopov ili neki drugi nitkov, tvoja svest će opasti zbog vibracija koje dolaze iz njega. Negativne, nebožanske sile će doći i napasti te. Ali, ako se družiš sa ljudima koji vode duhovni život i pokušavaju da ostvare Boga, onda će oni nesumnjivo ojačati tvoju težnju. Ako imaš veru i veruješ ljudima, onda će te njihovo prisustvo inspirisati. Ako sediš kraj duhovne osobe, ona će razmišljati o Bogu, meditirati na Boga, na božansku Ljubav i božanski Mir. I taj Mir i Ljubav će ući i u tebe. Tako da je najbolja stvar da se uvek družiš sa duhovnim ljudima koliko god je to moguće.

Pitanje: Dolazim na meditacije ovde na koledžu jednom nedeljno, ali osećam da mi je potrebno više duhovne hrane. Kad pokušam da meditiram sam, to je drugačije. Osećam da postoji nešto što gubim.

Šri Činmoj: Ti u stvari ne gubiš ništa. Kad četvoro ljudi rade istu stvar zajedno, oni i inspirišu jedni druge. To je kao povlačenje konopca. Kad meditiraš sa svojom grupom, tu je četvoro, petoro ljudi koji meditiraju zajedno nasuprot jedne jedine osobe: neznanja, dok si samo pojedinac kad meditiraš sam kod kuće, a neznanje je drugi pojedinac. Ne znaš ko će pobediti u povlačenju konopca. Kad četiri osobe povlače s jedne strane, a s druge strane je samo jedna protiv njih, onda znaš da će ove četiri osobe pobediti. To unutrašnje uverenje će te ohrabriti da dođeš i povlačiš zajedno sa drugima. Kad meditiraš sam kod kuće, boriš se sam protiv neznanja. Naravno da ćeš se brzo iscrpeti i potom osećati tužno i jadno i možda izgubiti interesovanje. Ali, ako budeš mogao da meditiraš sa ostalima, bićeš više siguran u to čime se baviš.

Pitanje: Zašto moramo da meditiramo svakog dana?

Šri Činmoj: To je jednostavno. Svakog dana jedeš, zato još uvek živiš na Zemlji. Ne možeš da živiš od hrane koju si jeo juče. Isto tako, božanskom detetu u nama potrebna je hrana svakoga dana. Svakoga danaa moraš da nahraniš svoju dušu. Meditacija znači da svesno hranimo naše duše. Ako jedemo svakog dan, postajemo snažni, zbog redovne ishrane. Isto tako, i kad meditiramo svakog dana, naša duša se nahrani. Ona, zatim, dobije priliku da se bolje ispolji, da ispolji Božansko na Zemlji. Zato je neophodna svakodnevna meditacija.

Bog i ja se sastajemo

Ujutru
Bog i ja se sastajemo
   Da cenimo lepotu našeg rođenja.

    Uveče
Bog i ja se sastajemo
   Da se divimo kraju naše dužnosti.

   Noću
Bog i ja se sastajemo
   Da ovekovečimo život naše nužnosti.

Pitanje: Nedavno sam postao tvoj učenik. Da li ono što si rekao da treba da meditiramo čim se probudimo ujutru važi za učenike ili imaš različite standarde?

Šri Činmoj: Očekujem od svih svojih učenika da meditiraju ujutro pre pola sedam. Od dva do pola sedam se koncentrišem na sve svoje učenike. U to vreme su moja duša, moje postojanje, moja svest odgovorni za vašu hranu. Nakon pola sedam, moja unutrašnja bića preuzimaju odgovornost. Ne kažem da su moja unutrašnja bića slabija od mene, nisu. Ali, ako želiš da mi podariš radost u fizičkom umu, onda te molim da meditiraš pre pola sedam. Ako meditiraš posle pola sedam, moja unutrašnja bića će morati da se pobrinu za tebe. A opet, ako meditiraš uveče ili noću, moja unutrašnja bića i tvoje unutrašnje biće komuniciraju.

Pitanje: Zašto bi nekog ko meditira sam u svojoj sobi uznemiravao spoljašnji svet sa ulice, posebno ako to ni ne čuje iz svoje sobe?

Šri Činmoj: Kad svane, Majka Zemlja postaje božanski energična, odnosno nebožanski nemirna. Naročito na Zapadu, zbog današnje dinamične prirode, postoji osećaj uznemirenosti u kosmosu ili u spoljašnjoj prirodi. Nemirne osobine sveta ne moraju obavezno da uđu u vas, ali obično se to dogodi. Kad se ljudi kreću naokolo, njihove vibracije odmah ulaze u vas, bez obzira gde se nalazite. Vazduh i svetlost su već zagađeni ljudskim naporom, ljudskim strepnjama. Svet stoji pred vama kao lav koji riče. Kako da uđete u svoju najvišu meditaciju pred lavom koji riče? Ali ako, budete mogli da meditirate pre nego što priroda počne da deluje, dok je kosmos još smiren i dok se ceo svemir odmara, onda ćete postići moćniju koncentraciju i dublju meditaciju.

Zašto

Ja ne pevam.
Zašto?
Zato što moj Gospod Svevišnji
Peva tako duševno.
Ako zapevam, samo ću ga postideti.
Mislim da to nije fer s moje strane.

Ja ne igram.
Zašto?
Zato što moj Gospod Svevišnji
Igra tako očaravajuće.
Ako zaigram, samo ću ga postideti.
Mislim da to nije fer s moje strane.

Pitanje: Zašto je potrebno imati cveće, mirišljave štapiće i tome slično da bi se meditiralo?

Šri Činmoj: Kad ponudimo cveće, upalimo štapić, sveću i istuširamo se pre meditacije, mi uverimo svoje telo da nešto radimo. Spoljašnji život i unutrašnji život treba da zajedno. Ali spoljašnje nema poslednju reč. Poslednju reč ima unutrašnja težnja, uspinjući plamen unutar nas. Moramo biti svesni svoje težnje i onda neprestano idemo unutra i leteti na najviši nivo svoje svesti.

Cveće, štapići i tuširanje pre meditacije nam pomažu da steknemo čistotu. Čistota tela je od vrhunskog značaja u duhovnom životu. Božji dah boravi u čistoti. Ako nema fizičke čistoće, onda Božansko jednostavno ne može da da diše u vama. Čistota zahteva čistoću tela. To što zovemo čistoćom u spoljašnjem svetu, u unutrašnjem svetu nazivamo čistotom. Zato, pre nego što počnete da meditirate, istuširajte se ili umijte oči i uši i operite noge hladnom vodom i ako je moguće, korisete cveće i štapiće da stvorite atmosferu čistote.

Pitanje: Da li osoba treba da bude sama kada meditira, ili to ima neke veze sa okruženjem? Da li joj savetujete da bude u velikoj gužvi ili želite da se potpuno sama povuče?

Šri Činmoj: Onaj ko meditira treba da postupa kao božanski heroj. On mora da služiti, a dok služi, on vodi. On služi božanskom u ljudima. On mora da se suočimo sa svetom, a ne da se povuče u pećine Himalaja. Mi moramo da delujemo kao božanski heroji među ljudima. Čovečanstvo je sastavni deo Boga. Ako odbacimo čovečanstvo, kako ćemo dosegnuti božansko, koje se ne može odvojiti od čovečanstva?

Ono što je nama potrebno je preobražaj. Moramo da prihvatimo svet onakav kakav je sada. Ako nešto ne prihvatamo, kako ćemo ga preobraziti? Ako grnčar ne dodirne glinu, kako će je oblikovati u ćup? Svet oko nas nije savršen, ali ni mi nismo savršeni. Savršeno Savršenstvo još uvek nije osvanulo, ali mi očekujemo da ćemo postići savršenstvo pomoću svoje meditacije. Kako da odbacimo našu braću i sestre koji su deo nas? Ne mogu da odbacim svoju ruku. Isto tako, kad meditiramo duševno i posvećeno, moramo da prihvatimo čovečanstvo kao svoje sopstveno. Moramo da znamo da je nivo čovečanstva daleko, daleko od savršenog, ali i mi pripadamo čovečanstvu. Moramo da ga povedemo sa sobom. Ako smo u poziciji da inspirišemo druge, ako smo jedan korak ispred, naravno da ćemo imati priliku da služimo božansko u onima koji nas slede. Moramo da preobrazimo lice sveta pomoću svoje posvećenosti božanskom u čovečanstvu. Meditacija nije bekstvo. Meditacija je prihvatanje života u celini, imajući u vidu da treba da bude preobražen radi najvišeg ispoljavanja božanske Istine ovde, na Zemlji.

Pitanje: Da li možemo da meditiramo ležeći? Zar to nije najbolji način za opuštanje?

Šri Činmoj: Za meditaciju se zaista treba opustiti. A za duhovnu osobu koja meditira već mnogo godina i ume da meditira po svojoj volji, nije problem da leži i meditira satima. Ali, za početnika, ili nekog ko nije napredan u meditaciji, ležanje će predstavljati problem. Ta vrsta meditacije nije dinamična ni aktivna. Kod onog ko leži, krv ne cirkuliše pravilno i hvata ga vrlo suptilna vrsta pospanosti. Ali, kad sedimo, ne hvata nas pospanost. Sam čin ležanja nas odvodi u svet nesvesnosti. Onda osećamo da meditiramo veoma iskreno i dinamično, ali grešimo. Imao sam rođaku koja sad ima dvadeset pet ili dvadeset šest godina. Govorila bi nam da svake noći meditira bar deset sati ležeći. Moje sestre bi ušle u njenu sobu i nalazile je kako hrče. Onda bi je povukle za kosu, nos ili slično. Ali se ona ne bi probudila. Sledećeg jutra bi rekla da je meditirala celu noć. Ona nije meditirala svesno. Na nesvestan način je osećala da meditira. Meditacija je vrlo dobra, ali ta vrsta meditacije dok se leži nas obično vodi u samozadovoljstvo o vlastitoj duhovnosti. Bolje je kad se meditira sedeći, ili čak hodajući. Dok hodate tamo-amo, možete i da meditirate. Ja sam imao običaj da meditiram na vrlo opušten način dva-tri sata ili više dok sam vrlo brzo hodao, marširajući kao vojnik.

Dve mašine

Oče, trebaju mi
Od Tebe samo dve mašine:
Mašina brižnosti
I
Mašina samilosti.

"Sine, trebaju ti dve
Mašine od mene,
Ali
Meni je potrebna samo jedna mašina
Od tebe:
Mašina predanosti.
Hajde da damo i uzmemo
I da budemo kvit."

Pitanje: Čini mi se da se ne osećam udobno i opušteno dok meditiram sedeći.

Šri Činmoj: Svi imaju sobu u kojoj mogu da meditiraju. Možda nemate kuću ili stan, ali sigurno imate sobu. U jednom uglu sobe možete da imate oltar gde možete da sedite i meditirate. Kad se telo oseća neudobno, promeniće položaj, i na vama je da tu udobnost održite. Ali ako se pojavi nemir, udobnost odmah nestane. Ako se stalno pomerate sa jedne na drugu stranu, kako da se opustite? Da biste održali opuštenost, neophodno je da sačuvate mir tela i po svaku cenu da izbegnete uznemirenost.

Pitanje: Da li je lotosov položaj najudobniji za meditaciju?

Šri Činmoj: Po nekima je lotosov položaj najudobniji, a opet, po drugima nije. Glavna prednost lotosovog položaja je da pomaže kičmi da ostane uspravna. Inače, lotosov položaj neće obavezno održati telo opušteno. Mi možemo da ostanemo u lotosovom položaju dva ili tri sata, ali ako neko želi da meditira četiri, šest ili osam sati, ne mislim da će moći toliko dugo da sedi u lotosu; međutim, može da opustiti svoje telo na mnogo drugih načina, kao na primer hodajući ili sedeći opuštenije.

Pitanje: Čitao sam knjigu o koncentraciji i meditaciji koja kaže da se treba voditi računa na koju stranu sveta smo okrenuti dok meditiramo, da li je to istok, zapad, sever ili jug. Ako neko želi duhovne vrednosti i miran život, trebalo bi da uvek bude okrenut prema severu. Ako želi zemaljske stvari, trebalo bi da se okrene prema istoku.

Šri Činmoj: To zavisi od pojedinca. Iskrenom duhovnom tragaocu koji želi da ostvari Boga i samo Boga ne treba neki određeni smer. On bi trebalo da bude beskonačno iznad svih takvih indijskih tradicionalnih teorija. Za Bogoostvarenje je, u stvari, potrebna samo težnja u najčistijem smislu te reči.

Pitanje: Da li bi mogao nešto da mi kažeš o unutrašnjoj disciplini?

Šri Činmoj: Disciplina treba da dođe iznutra. Spoljašnja disciplina je neophodna, ali ako nema unutrašnje discipline, onda spoljašnja disciplina nema nikakve vrednosti. Spolja možete biti smireni i tihi, a da gajite svakakve pogrešne misli.

Ako želiš duhovnu disciplinu, onda treba da znaš kako da se koncentrišeš. Koncentracija je od vrhunskog značaja u disciplinovanju. Ti jedeš i ideš u školu svakog dana i svakog dana, bez izuzetka, bi trebalo da vežbaš koncentraciju. Na šta ćeš se koncentrisati? Koncentrisaćeš se na život koji donosi ispunjenje, a ne na život koji je uznemiravajući ili destruktivan. Šta može da izgraditi tvoj život? Tvoj plač za Bogom. Ako želiš da prisvojiš svet, nećeš biti u stanju da se disciplinuješ. Jedino ako želiš da tebe prisvoji Unutrašnji Pilot, Svevišnji, moći ćeš da se discipluješ.

Pitanje: Da bismo počeli da meditiramo, da li sebe da disciplinujemo snagom volje, ili da samo radosno započnemo?

Šri Činmoj: Duša je božanski deo Boga i ona je sva radost i vedrina. Dakle, ako započneš svoju meditaciju pomoću discipline i držiš svoje tijelo vrlo stegnuto i pravo, kao da neki majmun koji je pun zlih misli hoće da te ugrize ili uštine, to je pogrešno. Na taj način samo plašiš sebe i ostaješ napet. Dok meditiraš, trebalo bi da dopustiš sebi da budeš opušten, ali da kičmu držiš uspravno. Najbolji način da se meditira je u položaju lotosa, ali ako to ne možeš, jednostavno sedi na stolicu.

Bog je sav Ljubav i Radost. Najefekasniji način da se udovolji Bogu i da se postane jedno sa Bogom je da Mu priđemo s' Ljubavlju. A gde je Ljubav, tu je i Radost. Da bih otišao svom Ocu, ne moram da odsečem sebi šake ili ruke da bih pokazao koliko sam samodisciplinovan. To uopšte nije disciplina. Disciplina dolazi kroz spontanu ljubav. Kad dozvolimo svojim božanskim osobinama da izađu na površinu, automatski se naša duša pobrine za naš spoljašnji život. Potrebno je samo da uđemo duboko u sebe i da odatle iznesemo na površinu spokoj duše. Kad spokoj duše izađe na površinu, automatski nemirno spoljašnje biće postaje smireno i tiho. Zato te molim, uvek nastoj da meditiraš sa unutrašnjom radošću.

Tri sina

Tri sina:
Najmlađi, srednji i najstariji.

Najmlađi sin reče:
„Otac je na Nebu“.

Srednji sin reče:
„Carstvo Nebesko je u tvom srcu“.

Najstariji sin reče:
„Ja i moj Otac smo jedno“.

Najmlađem sinu, Otac reče:
„Sine, hvala ti za tvoju viziju“.

Srednjem sinu Otac reče:
„Sine, hvala ti za tvoju misiju“.

Najstarijem sinu Otac reče:
„Sine, hvala ti za tvoje jedinstvo“.

Pitanje: Kad se meditira, da li da se odbace misli ili da se o nečemu razmišlja?

Šri Činmoj: Postoje dve vrste misli: božanske misli i nebožanske misli. Ako je neka misao božanska, možete da joj dopustite da raste. Neka to seme izraste u izdanak, a na kraju će postati ogromno banjan drvo. Nebožanske misli sve odreda treba odbaciti. Ako su misli nebožanske, treba da ih uništite, ili, ako raspolažete velikom sposobnošću, da ih preobrazite. Ako imate sposobnost da preobrazite tamu u Svetlost, treba to i da učinite, ali ako to nije moguće, uvek nastojte da ostanete u sobi u kojoj je Svetlost.

Na nesreću, kad se radi o početnicima, vidim da u njih stalno ulaze nebožanske misli. Strah, sumnja, ljubomora i licemerje ulaze u težeći život početnika, pa se zato početniku savetuje da nemilosrdno odbaci sve misli tokom meditacije. On će možda petnaest minuta gajiti božanske, težeće, duhovne misli, a onda će, u trenutku, uleteti neka nebožanska misao i upropastiti njegovu meditaciju. Najbolja stvar za početnika je da tokom meditacije ne dopušta nikakve misli, ni dobre ni loše.

Šta radiš?

Bože, šta radiš
Na Nebu danas?
„Sine, danas sam odlučio
Da ti udovoljim na tvoj sopstveni način.
Sine, iskreno ti kažem.“

„Sine, šta ti radiš
Na Zemlji danas?“
Oče, danas sam odlučio
Da Te izazovem,
Da Ti postanem ravan.
Oče, ozbiljno kažem.

Pitanje: Kako da ispraznimo um da bismo mogli da meditiramo?

Šri Činmoj: Kao prvo, treba da težite. Zatim, morate da učinite da u vašem umu nema misli. Ne smete da dopustite nijednoj misli da uđe u vaš um i da se oblikuje. Recimo da se pojavi neko ime. Čim se prvo slovo imena pojavi, uništite to ime. Morate da postignete da vam um da bude bez misli, prazan koliko god je moguće.

Pitanje: Kako se to radi?

Šri Činmoj: Pomoću snage vaše koncentracije. Recimo da dolazi misao, ili vibracija, ili nešto drugo. Istog trenutka ispalite na nju strielu i razbijte je na komadiće. Dolazi ideja, nečije ime dolazi, ili neka misao dolazi. Odmah je izbacite. Ne sme da dođe i ući u vaš um. Pre nego što dotakne vaš um, morate da je iseckate na komadiće. Ali ako već imate neke misli i ideje u sebi, u vama, u vašem umu, onda morate da meditirate na ovaj način: opustite se koliko god je to moguće. Osetite da ste u okeanu. Onda apsorbujte misli i ideje tako da one više nemaju odvojeno postojanje. One su izgubljene u moru. Ako su već u vama, izbacite ih u more. Ako su došle spolja, onda im ne dozvolite da uđu u vas. Kad to uradite, vaša meditacija bi morala da bude uspešna.

Pitanje: Da li možemo da meditiramo a da prethodno ne uradimo vežbe koncentracije?

Šri Činmoj: Ako želite da naučite da meditirate a da se prethodno ne koncentrišete, morate da osetite da stojite pred vratima vaše unutrašnje prostorije. Kad stojite pred vratima, onda dopuštate svojim prijateljima da uđu u tu prostoriju. Ne puštate unutra strance ili vaše neprijatelje.

Morate da pustite samo dobre misli, božanske misli. One su vaši pravi prijatelji. Nebožanske misli, neprijateljske misli, ne smeju da uđu u vaš um. Vaš um neprestano prima misli pa morate da budete veoma pažljivi. Morate da pustite samo božanske misli. Zatim se igrajte sa tim božanskim mislima. Neka se igraju u vrtu vašeg uma. Igrajte se sa mislima o božanskim osobinama: božanskoj Ljubavi, božanskoj moći ili božanskom Miru. Neka se igraju, neka rastu. Dok se igraju, ćete izrasti u božanski aspekt Istine. Onda će doći dan kad ćete videti da nema misli, ako budete dopuštali samo božanskim mislima da se igraju u vama. Celo vaše biće biće preplavljeno unutrašnjom Božanstvenošću. Vaša svest će tada samo nastojati da bude prijemčiva. A šta će sići u vas, šta će ući u vas? Obilje Istine, obilje Svetlosti u ogromnoj meri, obilje Ljubavi, sve u beskonačnoj meri.

Pitanje: Ja sam muzičar i voleo bih da znam tvoje ideje o koncentraciji. Kad studiramo muziku, shvatimo da nam treba prilična koncentraciju. Voleo bih da znam kako ti razvijaš koncentraciju.

Šri Činmoj: Voleo bih da znam šta ti podrazumevaš pod koncentracijom.

Pitanje: Za mene, koncentracija je svesna pažnja. Što sam više koncentrisan na nešto, što više svesne pažnje pridajem tome, tim više mogu da dođem do detalja. Ako nisam dovoljno koncentrisan na nešto, ne mogu da to sasvim razumem. Osećam da koncentracija takođe znači da sebe pomalo ostavim malo po strani, ali bih voleo da čujem tvoje mišljenje.

Šri Činmoj: Koncentracija nije isto što i svesna pažnja. Ako želiš da postigneš izuzetnu koncentraciju, molim te da probaš sledeće. Uzmi neku ideju i pokušaj da je pretvoriš u živo biće. Onda je postavi na zid u visini svojih očiju. Drži oči otvorene. Uvek je bolje da se koncentrišeš sa otvorenim očima. Posmatraj i počni da se koncentrišeš. Tad uđi u objekat. Treba da upotrebiš svu svoju pažnju i da prođeš kroz objekat svoje koncentracije na drugu stranu. Kad prođeš na drugu stranu, odatle se koncentriši. Ti si tamo, tvoje telo je ovde. Počneš da se koncentrišeš sa druge strane i odande posmatraš svoje sopstveno telo.

Prvo pokušaj da se fokusiraš na određeni objekat, da uđeš u njega, a onda idi iza njega. U tom trenutku postaješ svedok, ili sakshi purusha. To je prava koncentracija. To je tajna meditacije. Ako je znaš, onda možeš da se koncentrišeš veoma efikasno.

Šri Činmoj: Svoj sopstveni svedok.

Pitanje: To je veoma teško?

Šri Činmoj: Teško je.

Pitanje: To je kao da si tamo, stojiš i gledaš na sebe?

Šri Činmoj: Da, ali prvo moraš da uđeš u objekat i onda da odeš izvan njega. Zatim se vratiš sebi i postaneš svedok.

Zašto se kriješ?

Gospode, ja tragam a Ti se kriješ.
Ja tragam zato što bez Tebe
Plamenovi mog života ne gore i ne mogu da gore.
Sad, moj Gospode, reci mi,
Zašto se kriješ?

 „Kćeri, krijem se zato što
Moje skrivanje intenzivira tvoje traganje,
Zadovoljava tvoju ljubav,
Proslavlja tvoje dostignuće
I ovekovečuje tvoje prosvetljenje.“

Pitanje: Voleo bih da razvijem bolju koncentraciju da bih mogao da držim svoj um fokusiran na samo jednu misao.

Šri Činmoj: Pre nego što počneš svoju meditaciju, molim te da ponoviš Božije ime, „Supreme“, dvadesetak puta što brže možeš. Prvo pročisti svoj dah ponavljajući „Supreme“. Dah mora biti pročišćen; dok god dah nije pročišćen, um će lutati i ne može biti fokusiran. Ako je dah pročišćen, onda se um neće ponašati kao nemiran majmun.

Onda se, molim te, skoncentiši na božansko u sebi. Uvijek nastoj da osećaš da si siguran kad si sa Bogom, sa božanskim. Neka se Bog i božanske osobine u tebi suprotstave tvojim ljudskim, nebožanskim osobinama. Kad koristiš reč „Bog“, molim te, pokušaj da osetiš istinsku ljubav prema Bogu. Kad se koncentrišeš, oseti da stvarno izrastaš u Boga, u sam Božiji dah. Onda će tvoja koncentracija sigurno uraditi nešto za tebe.

Sledeće što bih voleo da učiniš je da fokusiraš svoju pažnju na sliku. Možeš da posmatraš moju fotografiju ili posmatraj svoj odraz u ogledalu. Ako se koncentrišeš na svoj odraz, pokušaj da uđeš u sliku koju vidiš. Treba da osetiš da si potpuno jedno sa fizičkim bićem koje vidiš. Odatle bi trebalo da pokušaš da rasteš. Kako da rasteš? Rašćeš sa jednom mišlju: Bog te želi i Bog je tebi poteban. Ponavljaj: „Bog me želi, meni je potreban Bog. Bog me želi, meni je potreban Bog“. Molim te da to probaš. Onda ćeš videti da polako, sigurno i postepeno Bog kao božanska misao ulazi u tebe i prolazi kroz tvoje unutrašnje i spoljašnje postojanje, dajući ti čistotu u umu, vitalu i telu.

Pitanje: Kako da primenim taj način koncentracije na poglavlje u knjizi koje moram da naučim?

Šri Činmoj: Ne idi red po red. Kad se koncentrišeš na poglavlje, biće nekoliko stranica teksta, ali ti možeš odjednom da vidiš samo jednu ili dve stranice. Ali, evo šta treba da uradiš. Recimo da ima deset stranica koje treba da zapamtiš. Samo drži te stranice; ne čitaj ih. Samo uđi u njih i onda idi izvan njih. Pre nego bilo šta počneš da čitaš na običan način, reč po reč, red po red, samo se koncentriši i posmatraj to kao celovit objekat, ne kao razdvojen na redove ili nizove redova. Onda je koncentracija veoma uspešna. Onda postaje vrlo lako da se bilo šta nauči napamet. Ovde je svedok osoba koja se koncentriše. Kad sam bio učenik, sa četrnaest ili petnaest godina, na časovima istorije sam pomoću koncentracije mogao da zapamtim trideset ili četrdeset stranica stranica odjednom. Učitelj bi me pitao: „Kako to radiš?“ Naravno, mogao sam to da uradim na različite načine. Postoji i nekoliko mantri na sanskritu za to. Ako samo ponoviš ove mantre četiri ili pet puta, pa onda jednostavno pročitaš poemu dva puta, poemu od četrnaest, šesnaest ili dvadeset redova, posle toga lako možeš da dokažeš da si je naučio napamet.

Pitanje: Voleo bih da me naučiš tu mantru.

Šri Činmoj: Kada sam bio učenik, morao sam da učim francuski. Jedna od mojih sestara me jako volela a istovremeno je stalno zbijala šale na moj račun. Morali smo da naučimo francusku poemu, oko dvanaest redova. Bio sam najmlađi, i naravno da sam se hvalio i dičio: „Pogledaj, mogu da je naučim “. Moja sestra je takođe znala dobro francuski. Rekla je: „Ne, nema šanse da to možeš da uradiš“. Onda sam rekao: „Vidi, pročitaću bilo koju poemu koju mi doneseš dva puta. Onda ću ti pokazati da je znam napamet“. Ona je donela knjigu i izabrala vrlo tešku poemu od šesnaest redova i rekla mi je: „Sad moraš da dokažeš da ćeš je pročitati samo dva puta. Moraš da čitaš naglas, u suprotnom, kako da znam koliko puta si je pročitao u sebi?“ Rekao sam: „Daj mi prvo minut vremena. Kad počnem da čitam, pročitaću dva puta, ali pre toga mi moraš dati jedan minut da se koncentrišem“. I onda sam se pred njom koncentrisao. I rekao sam: „Sad mi daj poemu“. Donela je poemu, pročitao sam je samo dva puta i onda je izrecitovao. Bila je vrlo zadovoljna i rekla je: „Sad me nauči kako se to radi“. Odgovorio sam joj: „Ja nisam osoba koja to može da te nauči“.

Poteškoća je u tome da dok god nema naredbe od unutrašnjeg bića ili od Boga, ne možeš da govoriš o tim stvarima. Moja sestra mi je bila najdraža, ali nisam mogao da joj kažem, jer mi je bilo zabranjeno. U drugim stvarima mogu da dam sav svoj život za svoju sestru, ali mi ovo nije dozvoljeno da kažem. Jednom sam dao ovu mantru jednom svom prijatelju, sasvim običnom prijatelju. Bio je učenik i teško je mogao da pamti. Bio je vrlo tup, pa sam ga naučio, dao sam mu ovo znanje. Bog je to tražio od mene, u suprotnom to ne bih mogao da uradim.

Pitanje: Kako da svaki put sve bolje meditiramo?

Šri Činmoj: Ti znaš da svaki put nakon vežbanja tvoji mišići postaju sve jači i jači. Ako možeš da napraviš jedan sklek dnevno, sledećeg dana ćeš pokušati dva skleka i tako ćeš povećavati svaki dan sve više i više. Doći ćeš do trideset ili četrdeset sklekova. Onda će doći dan kad ćeš moći da uradiš pedeset sklekova. Recimo da je pedeset tvoj maksimum, najviše. Šta će se onda dogoditi? Milost Svevišnjeg će ti dozvoliti da uradiš pedeset i jedan. Pogledaj svetske rekorde na Olimpijadi. Svi su oboreni. Olimpijski rekord od pre četiri godine je srušen kao komad stakla. Treba da vežbaš svakog dana da prevaziđeš svoje prethodno dostignuće.

Ako želiš da učiniš svoju meditaciju boljom, treba da osećaš potrebu, božansku potrebu. Treba da znaš koliko blizu Bogu želiš da budeš. Treba da plačeš u sebi za tim da neprestano budeš u Njegovoj Svesti, da budeš potpuno stopljen sa Njim. Ako imaš takvu osećaj, onda nastoj da osetiš da si danas stotinu koraka udaljen od svog Cilja, a da ćeš sutra ćeš biti udaljen samo devedeset devet koraka.

Pitanje: Da li je meditacija naša dužnost?

Šri Činmoj: Da. Treba da nastojimo da osetimo da je naša jutarnja meditacija naša svakodnevna dužnost prema misiji Svevišnjeg. Sve naše aktivnosti bi trebalo da budu usmerene prema našoj vrhunskoj obavezi. Kada si na poslu u spoljašnjem svetu, u toku dana, treba da osećaš da je tvoja dužnost da težiš. Moraš da znaš koliko minuta si proveo u božanskoj svesti. Tvoja obaveza je da radiš i da se izdržavaš i da vodiš računa o svojim obavezama u domaćinstvu. Ali to nije dovoljno. To je tvoja ljudska obaveza. Ako su tvoj um i tvoja svest usmereni na Boga dok radiš, onda razmišljaš o božanskoj dužnosti. Kad božanska misao i božansko delovanje idu zajedno, božanska misao će delovati kao prethodnica i odmah za njom će slediti delovanje. Dužnost će odmah biti izvršena. Treba da osećaš da su tvoja dela inspirisana božanskim mislima, božanskim znanjem, božanskom Svetlošću. Tek onda će to biti tvoja božanska obaveza. U suprotnom je to samo traćenje vremena, posmatrano iz duhovne perspektive.

Pitanje: Šta podrazumevaš pod tim kad kažeš da je posvećenost meditacija?

Šri Činmoj: Posvećenost kome? Kad osećaš da daješ nešto nekome, da pomažeš ljudima, to nije posvećenost. Posvećenost znači da imamo osećaj Božijeg prisustva u drugoj osobi. Ako radiš i pri tom osećaš Božije svesno prisustvo, tada je ta posvećenost jedan oblik meditacije. Ali, ako osećaš da imaš neku sposobnost da inspirišeš nekoga ili da pomažeš nekome čak i ako ne vidiš Božije prisustvo u toj osobi, onda samo veličaš svoj ego time što mu dopuštaš da ti govori kako imaš više unutrašnjeg blaga od drugih ljudi. Ako nešto radiš i istovremeno osećaš Božije prisustvo u samom radu, onda je ta posvećenost meditacija. Ali, ako samo zbog svog ega osećaš da si malo bolji ili superiorniji i da ideš drugoj osobi da bi joj pomogao, onda to nije posvećenost, u tome nema prave meditacije.

Pitanje: Šta se događa ako posle meditacije odlučiš da se odmoriš i onda kasnije nastaviš svoje putovanje?

Šri Činmoj: U svakodnevnom životu, kada pređeš milju, možeš da zastaneš neko vreme tamo gde se nalaziš i da se odmoriš pre nego što nastaviš putovanje. Ali u duhovnom životu nije tako. U duhovnom životu, kad staneš, sumnja ulazi u tebe, strah ulazi u tebe, podozrenje ulazi u tebe. Sve vrste negativnih sila ulaze u tebe i uništavaju sve tvoje mogućnosti. Tvoj potencijal ostaje isti, jednom ćeš ipak ostvariti Boga. Ali, gubiš mogućnosti koje si nekad imao, zlatne prilike. Ako prestaneš da meditiraš i napustiš duhovni život, napredak koji si postigao biće uništen. Ljudi neće dobijati dobru vibraciju od tebe, niko neće dobiti inspiraciju od tebe, nećeš moći da daruješ svoje osmehe iz duše. Vratićeš se nazad u svoje stare navike i izgubićeš se u neznanju. Ipak, suština napretka koji si postigao ostaće u tvojoj duši. Suština se nikad ne gubi, mada u spoljašnjem životu ne možeš da je koristiš. Srž napretka koji si ostvario će ostati u tvom srcu i nakon pet ili deset godina, kad poželiš opet da meditiraš, ili u tvojoj sledećoj inkarnaciji, ova srž će izaći na površinu. Ako se budeš veoma iskreno molio Bogu da ponovo uđeš u duhovni život, tvoj prethodni napredak će zauzeti vrlo važno mesto u tvom životu.

Zato uvek budi na oprezu i trči najbrže što možeš prema svom Cilju. Ne zaustavljaj se dok ne pobediš; u suprotnom, sila neznanja će te ponovo vratiti nazad na mesto sa kog si krenuo.

Pitanje: Da li se ti nekad moliš?

Šri Činmoj: Da budem sasvim iskren sa tobom, ja se ne molim. I takođe, nemam nikakvu potrebu da meditiram, ali ja meditiram za svoje učenike. Nakon što neko ostvari najvišu Istinu, nema potrebu da se moli ili meditira. Ali, ja imam nekoliko stotina učenika i meditiram za njih, kao što sam meditirao za sebe pre više od dvadeset godina. Kad meditiram na njih, tu je odmah i molitva jer se trudim da im pomognem u duhovnom buđenju, u njihovoj duhovnoj težnji i ostvarenju. U dubokoj meditaciji je prisutna molitva.

Pitanje: Da li postoji neki metod za nekoga ko nema strpljenja za meditaciju, kako bi mogao da koristi hipnozu ili autohipnozu umesto da umiruje um, pa da njegova duša izađe na površinu?

Šri Činmoj: Pokušati da se meditira i pristupiti meditaciji pomoću hipnoze je opasno i negativno. Bolji način je da se uroni duboko u sebe. Hipnozom se ne ide u sebe. Tek kad se svi naši aspekti: srce, vital, fizičko telo pridruže u stvarnom poniranju duboko u dušu, postoji šansa da se utiša um. Ljudski um ipak nikad ne može da ubedi dušu. Nema načina da um izmami dušu. Duša ne pritiska. Duša ima beskonačno strpljenje. Ali, ponekad, ako je to Božija Volja, telo, vital i srce mogu da nateraju um da smanji svoju aktivnost.

Pitanje: Da li se oseća bol dok se meditira? Da li se oseća bilo kakav bol? Da nas neko udari, da li bismo osetili bol?

Šri Činmoj: Ako se radi o najvišem obliku meditacije, ne osećamo nikakvu bol, jer tada nismo u telu, već u duši. Ako je naša svest u telu i ako nas neko uštine, odmah osetimo bol. Ali, ako smo u duši, to neće uticati na nas. Duša je božanski deo u nama, božanska Svetlost koja je predstavnik Boga. Tu dušu ništa ne može da uznemiri, ne može se uništiti. Ona je ono besmrtno u nama. Kad smo u najvišoj meditaciji, mi nismo u telu, mi smo u duši. Postajemo jedno sa dušom.

Ovde živimo u neznanju. Zato neko može da dođe i udari nas. Jer, ako je neko u Svetlosti, on nam ne bi smetao. Ne bi nas uznemiravao. Nikad nas ne bi uštinuo. Baš naprotiv, kad bi video da meditiramo, došao bi i takođe počeo da meditira sa nama jer bi osetio da radimo nešto dobro, nešto božansko. Naravno da bi i on poželeo da uradi isto što i mi da bi postao božansko dete.

Ako budem mogao

Ako budem mogao,
Pričaću Bogu o tebi.

Ako budem mogao,
Zamoliću Boga
Da razgovara sa tobom.

Ako budem mogao,
Zatražiću od Boga
Da olakša tvoj dug i naporan posao.

Ako budem mogao,
Zatražiću od Boga da ti podari
Bujicu Svog Nektara.

Predgovor izdavača prvom izdanju

Mistici širom sveta su uvek upražnjavali meditaciju da bi postigli uzvišena stanja prosvetljenja i ekstaze o kojima su svi tragaoci čuli. Meditacija je neophodna za svakog duhovnog aspiranta; zaista, ona predstavlja sam put. Meditacija nije samo disciplina ili tehnika. Ona je iskustvo koje se neprekidno širi u univerzum duhovne svesti. Ali, da bismo se uspeli do visina na koje meditacija može da nas odnese, moramo da započnemo svoj uspon korak po korak, sa zemlje, na kojoj sada stojimo.

U ovoj knjizi Šri Činmoj odgovara na pitanja o meditaciji koja su postavili početnici i daje osnovna uputstva o metodama meditacije. On takođe daje svoja objašnjenja, koja potiču od njegove sveobuhvatne unutrašnje vizije, o mnogim živim iskustvima koja su individualni tragaoci imali tokom svoje meditacije.