Deo I — Šta je meditacija?

Šta je meditacija?

Šta je meditacija? Meditacija je čovekovo samo-buđenje i Božije Samodavanje. Kada se čovekovo samo-buđenje i Božije Samodavanje susretnu, čovek postaje besmrtan u svojoj unutrašnjoj svesti, a Bog postaje ispunjen u svetu ispoljavanja. ’Meditacija’ je veoma složena i ispunjavajuća reč. Kad meditiramo ne znajući kako se meditira, kada meditiramo umom, krajnje je komplikovano. Ali kada meditiramo s našim unutrašnjim ubeđenjem, sa osećajem božanstvenosti u nama, ona postaje veoma ispunjavajuća.

Meditacija znači svesno samoširenje. Meditacija označava čovekovu svesnu svesnost transcendentalne Stvarnosti. Meditacija znači prepoznavanje ili otkrivanje čovekovog sopstvenog istinskog sopstva. Kroz meditaciju prevazilazimo ograničenje, vezanost i nesavršenstvo. Najpre se suočavamo sa ograničenjima, nesavršenošću i vezanošću, zatim ih preobražavamo, i nakon toga ih prevazilazimo.

Meditacija je jezik Boga. Sad govorim engleski i ti možeš da me razumeš. Ako želimo da komuniciramo sa Bogom, onda je meditacija jezik. Ona je zajednički jezik čoveka i Boga. Bog ga koristi i mi ga koristimo. Kad odemo duboko unutra, u najdublje kutke našeg srca, vodimo prisan razgovor sa Bogom kroz meditaciju. Upravo putem meditacije možemo da spoznamo da je Bog i sa oblikom i bez oblika, sa osobinama i bez osobina.

Meditacija je dinamizam na unutrašnjim nivoima svesti. Ako želimo bilo šta da postignemo, bilo u našem unutrašnjem životu ili u spoljašnjem životu, onda je pomoć koju dobijamo od meditacije od najveće važnosti. Kada meditiramo, ono što u stvari činimo je da ulazimo u dublji deo našeg bića. Tada smo u stanju da iznesemo na površinu bogatstvo koje imamo duboko u sebi. Meditacija nam pokazuje kako možemo da težimo za nečim i, u isto vreme, kako to možemo da postignemo. Kroz meditaciju možemo da prodremo u predmet, subjekt, osobu, ili u Beskonačnost i Večnost. Ako praktikujemo meditaciju svakodnevno, onda možemo da budemo sigurni da su problemi našeg života, unutrašnji i spoljašnji, rešeni.

Zašto meditiramo? Meditiramo upravo zato što nas je ovaj naš svet razočarao i zato što se neuspeh pojavljuje u našem svakodnevnom životu. Želimo ispunjenje. Želimo radost, mir, blaženstvo i savršenstvo unutra i spolja. Meditacija je odgovor, jedini odgovor.

Istinska meditacija se nikad ne može raditi umom. Veoma često pravimo grešku kada kažemo da meditiramo u umu i koristimo um. Prava meditacija se obavlja u psihičkom biću i u duši. Ona ide ruku pod ruku sa plamenom težnje, gorućim plamenom koji želi da se uzdigne do Najvišeg.

Svaka duša trči svesno ili nesvesno ka Cilju, ali oni koji trče svesno dostići će Cilj pre nego oni koji još spavaju. Sva ljudska bića bez izuzetka dosegnuće Boga, ali kroz meditaciju postižemo naš Cilj ranije. Moramo da znamo koliko brzo želimo da dostignemo cilj. Ako želim da dođem u Portoriko iz Njujorka, mogu da dođem brodom, mogu da uzmem direktan let, ili mogu uzeti avion koji staje u različitim mestima na putu. Potpuno zavisi od mene da li ću ići direktnim putem ili indirektnim. Ima mnogo puteva koji vode do Cilja, ali jedan put je sigurno kraći od ostalih. U duhovnom životu, upravo kada meditiramo na srce najbrže napredujemo. Prirodno, ako smo mudri uzećemo najkraći put. Svaki sekund je važan.

Pravu meditaciju dobijamo iznutra ili od duhovnog Učitelja. Nikada je ne možemo dobiti iz knjiga. Iz knjiga možemo da dobijemo inspiraciju ili unutrašnji pristup ispunjenju našeg spoljašnjeg života. Ali da bi smo imali istinsku meditaciju moramo otići duboko unutra u sebe ili slediti vođstvo duhovnog Učitelja. Svaki pojedinac mora da ima sopstvenu meditaciju. Svaki mora da sledi neku posebnu stazu. Postoji grupna meditacija i, u isto vreme, postoji posebna meditacija za svaku osobu. Ako sediš u grupi koja zajedno meditira, to je divno, ali ako želiš da ostvariš Boga, onda moraš da imaš svoj sopstveni određeni metod. Ovaj određeni način meditiranja ili će ti reći tvoja duša ili ćeš ga dobiti od nekoga ko može da uđe u tvoju dušu i vidi njene mogućnosti, nekoga ko može da vidi kako tvoja posebna duša želi da ispolji božansku Istinu ovde na Zemlji. Neke duše žele da ispolje Božansko na zemlji kroz Lepotu, dok druge duše žele da ispolje Božansko kroz Moć, Svetlost ili Blaženstvo. Moraš da znaš šta tvoja duša želi i kako tvoja duša želi da uzme učešće u kosmičkoj Drami. Jedino tada će tvoja meditacija ispuniti Božansko unutar tebe i Božansko u ostatku čovečanstva.

Ima mnogo tragalaca čija meditacija nije plodonosna zato što ne rade onu meditaciju koja je njima potrebna. Oni ne meditiraju na pravi način. Kad meditiramo pravilno i duševno, na kraju možemo da očekujemo obilnu žetvu ostvarenja. Ali ako stalno kucamo na pogrešna vrata i meditiramo na pogrešan način, onda gubimo vreme.

A opet, želim da kažem da u procesu evolucije nijedno ljudsko biće neće ostati neostvareno. Možda će biti potrebni mileniji, ali svaka pojedinačna duša ostvariće Boga. Meditacija nam govori da jučerašnju poruku treba odbaciti, današnju poruku treba prihvatiti a sutrašnju poruku treba prigrliti. Šta je jučerašnja poruka? Jučerašnja poruka je frustracija, nesavršenost i ograničenje. Ako pogledamo unazad odmah možemo da osetimo i shvatimo da smo bili neispunjeni, bili smo nesavršeni, plivali smo u moru vezanosti. Današnja poruka kaže nam da odemo duboko unutra i vidimo lice stvarnosti. Ona nas navodi da osećamo da spoljašnji život lako može da se prevaziđe i da mi možemo da vidimo Boga licem u lice. A sutrašnja poruka je da lako možemo smatrati Božanstvenost našom sopstvenom na osnovu naše duševne težnje i meditacije.

Deo II — Pitanja i odgovori

Pitanje: Šta je cilj meditacije?

Šri Činmoj: Konačni cilj meditacije je da uspostavimo naše svesno jedinstvo sa Bogom. Mi smo svi Božija deca, ali upravo sada nemamo svesno jedinstvo sa Bogom. Čak ateista, koji negira postojanje Boga, može da koristi reč ’Bog’. Njegova usta mogu da je izgovaraju, ali on neće osećati Božije osobine. On neće osećati ništa prema Bogu. A opet, neko može da veruje u Boga, ali njegovo verovanje nije stvarnost u njegovom životu. On samo veruje Bog postoji zato što svetac ili jogi ili duhovni Učitelj je rekao da postoji Bog. Ali ako praktikujemo meditaciju, dolazi dan kada uspostavljamo naše svesno jedinstvo sa Bogom. Tada, Bog nam daje Svoj beskrajni Mir, beskrajnu Svetlost i beskrajno Blaženstvo, i mi rastemo u ovaj beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo.

U Upanišadama piše da kad je neko svesno jedno sa Bogom, on vidi da je iz Blaženstva došao u postojanje, u Blaženstvo raste, i na kraju svog putovanja će opet da se povuče u Blaženstvo:

Anandadd hy eva khalv
Imani bhutani jayante
Anandena jatani jivanti
Anandam prayantyabhisam visanti

Ananda znači Blaženstvo. Bog je Blaženstvo. Kada aspirant ostvari Boga, on ostvaruje Blaženstvo i ispija Blaženstvo. Kada postane savršen u svojoj meditaciji, ili kada je pred samim oslobođenjem, vidi da je konačni cilj meditacije ostvariti Svetlost i Blaženstvo unutar sebe u beskrajnoj meri.

Pitanje: Šta učimo od meditacije?

Šri Činmoj: : Prva stvar koju učimo od meditacije jeste prostranost. Meditacija je jedini način da širimo naše spoljašnje postojanje, naše ograničeno biće. Bez meditacije, nikad se ne bismo proširili; ali čak ako meditiramo samo jedan minut, proširićemo se.

Šta širenje znači? U svom širenju, idemo izvan konačnog, a konačno ulazi u beskonačno. Došli smo iz beskonačnog, ali igramo igru konačnog. Umesto toga, treba da igramo igru beskonačnog u konačnom telu. Bog je duboko unutar nas. On želi da ispolji Sebe a mi želimo da budemo Njegovi svesni instrumenti. Osećanje da smo svesni instrument dobijamo jedino u meditaciji. Inače, mi osećamo, „Ja sam izvršilac.“ Kad ego izbije na površinu, odmah osećamo „Ja mogu to da kažem, ja mogu to da uradim; Ja, ja, ja, „ dok u meditaciji, kada odemo duboko unutra, osećamo da smo postali samo instrument, kanal. Ako božanska misao dođe, mi je odmah izražavamo na božanski način i postajemo više božanski. Ali jedino možemo da postanemo kanali kad je um miran i tih.

U našoj meditaciji, uvek moramo da znamo ka čemu težimo. Neki ljudi, u ime meditacije, dopuštaju da im sve najgore vrste misli i želja ulaze. Kad ometajuće misli ulaze u naš um tokom meditacije, moramo da se upitamo šta ćemo da dobijemo. Ništa, ništa! Najbolja stvar u meditaciji je da nemamo misli, emocije ili ideje. Misao, nijedna misao, ne bi trebalo da prodre u naš um. Um je plodno tle. Jedino bi božansko seme trebalo da se razvija tu, i nikakva spoljašnja, ljudska misao ili ideja. Zatim, ako počnemo da meditiramo, a um je miran i tih, recimo pet minuta, videćemo ili ćemo osetiti naše unutrašnje biće ili psihičko biće. Ovo biće počinje da govori drugačijim jezikom, a pomoću meditacije moći ćemo da naučimo njegov jezik i bićemo u stanju da čujemo njegovu poruku. Tada, psihičko biće može da vaja naš spoljašnji život.

Ova prilika je data svakome, ali nažalost, većina nas ne pokušava da meditira. Bog je u nama, ali mi smo primorali Njega da drži Svoje oči zatvorenim. Kao dete koje se igra, On upravo pokušava da otvori Svoje oči, ali mi kažemo, „Ne, ne ne smeš da otvoriš oči.“ Ali dolazi dan kada ćemo, s našom meditacijom i težnjom, izneti božansko Dete koje je u nama na površinu i pogledaćemo Ga. I videćemo da božansko Dete nije niko drugi nego mi sami. S našom meditacijom, svesno pokušavamo da iznesemo na površinu to naše Sopstvo. Jedino može meditacija to da postigne , ništa drugo.

Pitanje: Koju korist možemo imati od meditacije?

Šri Činmoj: Svako mora da ispuni sebe bilo danas ili sutra. Zašto? Ako nismo ispunjeni, nismo zadovoljni. Svako želi da bude ispunjen, svako želi sreću. Bez sreće ne možemo da ostanemo na Zemlji. Uprkos tome što je multi-milioner, bogat čovek je nesrećan zato što mu njegov novac ne daje zadovoljstvo ili sreću. Bez sreće on ostaje jadan. Zašto želimo da budemo srećni? Zato što želimo ispunjenje.

Kako čovek može da bude večito srećan? Time što zarađuje hiljade dolara neko može da bude srećan pet minuta ili jedan dan ili nekoliko meseci. Onda postaje običan prosjak zato što je njegov unutrašnji život jalova pustinja. Večna sreća je ono što on želi i što mu treba. Ovu večnu sreću može da dobije jedino od meditacije.

Meditacija je stvarna duša Boga i, u isto vreme, stvarno srce čoveka. Srce ovde nije fizički organ. To je onaj deo nas koji se poistovećuje sa drugima. Srce znači poistovećenje, poistovećenost sa Istinom i Svetlošću. Tokom meditacije, težeće srce može da se poistovećuje sa Istinom, Svetlošću i Lepotom, sa Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću. Ali ova poistovećenost nije potpuna; naše nerazdvojivo jedinstvo sa Božanstvenošću nije potpuno. Poistovećenost je jedno a ispunjenje je nešto drugo. Ovo poistovećenje mora da se ispolji ovde na Zemlji i to je svrha duše.

Meditacija je duša Boga, meditacija je srce čoveka. Čovek koji teži postaje srce; ostvareni čovek je duša.

Kada meditiramo, šta zapravo radimo? Prvo ulazimo u naše najviše Sopstvo. Potom najviše Sopstvo susreće najniže sopstvo radi preobražaja. Najviše Sopstvo mora da se realizuje; najniže sopstvo mora da se transformiše. Kada meditiramo ulazimo u Najviše zbog ostvarenja Bramana. Mi onda ulazimo u najniže radi preobražaja naše prirode.

Meditacija ima dve stvari da nam ponudi: vladanje sobom i preobražaj sebe. Ta dva idu zajedno. Kada meditiramo, odmah počinjemo da vladamo sobom, a kad imamo vladanje sobom, vidimo da ne možemo da gajimo loše ili nebožanske misli; ne možemo više da ostanemo u neznanju. Tad vidimo da se odvija naš preobražaj. Meditacija nam stalno daje poruku samopreobražaja. Pre mnogo godina bili smo u biljnom životu, zatim smo bili u životinjskom životu. Sad smo u ljudskom životu i sigurno ćemo biti u božanskom životu. Ovaj samopreobražaj mora da se dogodi kroz unutrašnju meditaciju. Kad meditiramo nesvesno, treba mnogo, mnogo vremena da se dosegne Cilj. Samo kad smo u ljudskoj fazi počinjemo da meditiramo svesno. Kad meditiramo svesno, najbrže napredujemo.

Bez meditacije nijedno ljudsko biće ne može da ima nerazdvojivo jedinstvo sa Bogom. Ako želimo stvarni mir, stvarnu radost, stvarnu ljubav, onda moramo da meditiramo. Takozvani mir koji osećamo u našim svakodnevnim životima je pet minuta mira nakon deset sati anksioznosti, brige i frustracije. Ali to nije uopšte mir. Mi smo na milost i nemilost majmuna oko nas – ljubomore, straha, sumnje, briga, uznemirenosti i očaja. Majmuni imaju odmor nekoliko minuta, i tada mi kažemo da uživamo u miru. Ali ne, samo se majmuni umore što nas grizu. Sledećeg trenutka sve negativne sile- majmuni ponovo će nas napadati.

Božanski mir dobijamo kroz meditaciju. Čak i ako meditiramo petnaest minuta i imamo mir samo jedan minut, taj jedan minut mira, ako je pravi mir, moći će da nam prožima čitav dan. Ako smo ujutru meditirali u šest sati, uveče ćemo i dalje da osećamo unutrašnji mir, unutrašnju radost, unutrašnju svetlost. To je prava snaga koju dobijamo iz naše meditacije, i ove stvari traju neko vreme. Kad imamo meditaciju najvišeg reda, tad stvarno dobijamo trajan mir, svetlost i blaženstvo. Potrebna nam je meditacija zato što želimo da rastemo u svetlost i želimo da ispunimo sebe u svetlosti i kroz svetlost. Ako je ovo naš izbor, ako je ovo naša težnja, ako je to naša žeđ, onda je meditacija jedini način.

Pitanje: Možeš li da odeš u duhovni svet putem meditacije?

Šri Činmoj: Da, može da se uđe u duhovni svet stalnom meditacijom. To je neminovno. U stvari, to je sam razlog zbog čega težimo. Težimo samo da bismo ušli u duhovni svet, unutrašnji svet. Već ste ušli u njega hiljade puta s vašom težnjom i meditacijom. Ali upravo sada nemate sposobnost da razlučite unutrašnji svet od spoljašnjeg sveta.

U fizičkom svetu, jedna osoba je na životinjskom nivou, neka druga je na ljudskom nivou a treća je na božanskom nivou. U duhovnom svetu takođe postoje stepeni; postoji lestvica svesti. Kada uđeš u duhovni svet sa svojom iskrenom težnjom, osvanuće dan kada ćeš biti u stanju da prepoznaš ove nivoe svesti. Postoji sedam viših svetova i sedam nižih svetova. Upravo kad treba da imaš samoostvarenje, ili kada tvoje psihičko biće dođe i kaže ti, znaćeš u kom si svetu. Možeš da uđeš u te unutrašnje svetove i prepoznaš ih pomoću meditacije.

Pitanje: Da li duhovna svesnost dolazi jedino sa meditacijom?

Šri Činmoj: Ona dolazi kroz meditaciju ili težnju. Takođe, ako velika, napredna duša, duhovni Učitelj, želi da te učini svesnim unutrašnjeg, duhovnog života, on to može da učini. Ako neka osoba ne teži i ne meditira, ali duhovni Učitelj želi da inspiriše tu osobu zato što vidi da ona ima duhovnu sposobnost, on može tako da učini. Ako neko čvrsto spava u duhovnom svetu, ali ima potencijal, tad Učitelj budi plamen težnje u njemu.

Ali generalno upravo kroz meditaciju čovek može da postane svestan unutrašnjeg života. Molitva je veoma dobra, ali ona ne pomaže isto toliko. Svojom molitvom, dolaziš u dodir sa predmetom ili osobom; ali meditacijom ulaziš u ogroman univerzum. Univerzum postaje tvoj kad uđeš u svoju najdublju meditaciju; čitav svet ti je na raspolaganju. Kada znamo kako da meditiramo, čitav svet postaje naš; a u molitvi samo smo ja i Bog. Tu nema čovečanstva kao celine.

Pitanje: Šta podrazumevaš pod Bogoostvarenjem?

Šri Činmoj: Bogoostvarenje znači naše stalno, svesno osećanje neodvojivog jedinstva sa Najvišim. To nije pitanje osećanja ili mišljenja; to je naše stvarno iskustvo. Kad ostvarimo Boga, mi otkrivamo našu sopstvenu stvarnost, našu sopstvenu formu Sopstva. Bogoostvarenje i samo-otkrovenje su jedno isto. U našem otkrovenju, vidimo sve što stvarno jesmo. Vidimo da je čitav univerzum od nas i za nas. Bogoostvarenje znači da smo mi nerazdvojivi od Boga. U isto vreme čini da osećamo da sve što je unutra i spolja pripada nama.

Kada tragalac postane jedno sa Bogom, Bog ga koristi da ispuni potrebu čovečanstva. Na osnovu svog sopstvenog jedinstva sa čovečanstvom, on spušta veoma ukusno jelo odozgo, da nahrani njegovu glad. A u isto vreme, on vodi čovečanstvo do najviše Visine. Bogoostvareni čovek je kurir. On prenosi težnju čovečanstva na najviši nivo i spušta odozgo Božiju Samilost i Blagoslove. U ovom trenutku on predstavlja zemaljsku svest; sledećeg trenutka, Nebesku svest. Ono što je zemaljska svest, odneće Nebu; ono što Nebeska svest nudi, nosi na Zemlju.

Pitanje: Šta je najviša meditacija?

Šri Činmoj: Najviša meditacija je kada uopšte nemaš misli. U ovom trenutku kada meditiramo, mi smo žrtve mnogih misli, nebožanskih misli, ružnih misli, loših misli. U sledećem trenutku upražnjavamo neku vrstu meditacije u kojoj imamo prilično dobre misli, božanske misli, ispunjavajuće misli i prosvetljujuće misli. Ovo je više stanje. Ali kad budemo u Najvišem, neće biti misli, bilo dobrih ili loših. Tu je prisutna jedino Svetlost.

U Svetlosti, vizija i stvarnost idu zajedno. Ti sad sediš tamo, a ja ovde stojim. Ti si stvarnost, ja sam vizija. Ja moram da pogledam u tebe da vidim da si ti stvarnost. Zatim moram da uđem u tebe da bih znao da si ti stvarnost. Ali kad imamo najvišu meditaciju, to nije tako. Stvarnost i vizija su zajedno. Gde si ti, moram da budem i ja. Gde sam ja, moraš da budeš i ti, zato što smo mi jedno. Zbog toga nam nisu potrebne misli ili ideje u najvišoj meditaciji. Kad misao uše u nas, u ovom trenutku mi joj dajemo oblik. Onda shvatamo šta se dešava, ili o čemu pričamo. Ali kada vidiš Istinu, kada vidiš da su onaj koji spoznaje i stvar koja treba da se spozna jedno, onda nema misli. To je najvii oblik meditacije.

Pitanje:

Šri Činmoj: Postoje tri faze: koncentracija, meditacija i kontemplacija. One su kao tri prečke lestvi, lestvi težnje.

Počinjemo sa koncentracijom. Kad se koncentrišemo, usmeravamo svu pažnju na neki poseban predmet i postajemo potpuno jedno sa tim predmetom. Kad je naša koncentracija veoma duboka, ne može biti misli, ni jedne misli u nama ili oko nas. Mi i predmet naše koncentracije smo jedno.

Koncentracija je dinamička volja uma koja deluje u nama za naše trenutno prihvatanje svetlosti i odbijanje mraka. Ona takođe u nama budi nivoe svesti koji čvrsto spavaju. Ono što koncentracija može da učini u našem životu težnje je nezamislivo. Ona lako može da odvoji Nebo od pakla, tako da možemo da živimo u stalnom blaženstvu Neba a ne u stalnim brigama, uznemirenosti i torturama pakla dok smo ovde na zemlji. Ako možemo da se dobro koncentrišemo, moći ćemo da načinimo brz napredak. Ako možemo da usmerimo svu svoju pažnju na neki određen predmet, ako možemo da uđemo u njega s našim umom, moći ćemo da otkrijemo skrivenu, konačnu Istinu unutar njega. Sada smo žrtve neosvetljenih, mračnih, razarajućih i zlobnih misli, ali doći će dan kada ćemo, na osnovu naše koncentracije, osećati da se ometajuće misli plaše nas. U koncentraciji radimo za neposredan rezultat; ali meditacija ne mari za uspeh u tom smislu. Meditacija jedino želi da uđe u Prostranstvo i da pliva u ogromnom moru Mira, Svetlosti i Blaženstva. Kada meditiramo, moramo da osećamo da ulazimo u nešto prostrano i beskonačno: ogromni okean ili beskonačno plavo nebo. Pokušavamo da uronimo u nešto beskrajno i bezgranično. Svuda oko nas je beskrajno plavo nebo gde Mir suvereno vlada. Najpre moramo ovo da osećamo, a zatim moramo da postanemo potpuno jedno sa samim Prostranstvom. Kad se koncentrišemo, možemo da koristimo našu mentalnu snagu volje u izvesnoj meri. Ali u meditaciji koristimo našu psihičku snagu volje, snagu volje duše. U meditaciji moramo da odemo daleko izvan oblasti uma, zato što je mentalna sposobnost veoma ograničena. Kada smo u najvišoj, najdubljoj meditaciji, moramo da zaustavimo delovanje uma.

Koncentracija je kao strela koja pogađa metu. Kad se koncentrišemo, ciljamo na nešto sa dinamičkim stavom. Ali meditacija je mirna, božanska, duševna i uzdižuća. Kad meditiramo, um učinimo smirenim, tihim i mirnim – bez misli. Tada, moramo da budemo potpuno svesni pojavljivanja misli i da ne dozvolimo da u um ulaze beskorisne misli. Um je prazan i miran, bez dobrih ili loših misli; bez ičega. Naše čitavo postojanje postaje prazna posuda. Kad je ova posuda apsolutno prazna, s našim celim unutrašnjim bićem prizivamo beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo tako da će ući u posudu i ispuniće je. Ovo je meditacija.

Potom dolazi kontemplacija, koja je poslednja faza pre nego što ostvarimo Boga. S kontemplacijom ulazimo u samadi i transcendentalnu Svest. Kontemplacija je nešto vema teško za početnike u duhovnom životu, ali na kraju početnik postaje razvijen i on, takođe, uči kako da kontemplira, jer bez kontemplacije čovek nikada ne može da ostvari Najviše. U kontemplaciji smo u isto vreme u našoj najdubljoj koncentraciji i našoj najvišoj meditaciji. Gubimo naše takozvano spoljašnje postojanje, postojanje koje vezuje. Tad nema uma; to je kao da fizički um nije postojao. U kontemplaciji mi postajemo potpuno jedno sa Božijom univerzalnom Voljom, transcendentalnom Voljom, koja igra ulogu i izvršioca i dela. Izvršilac i delo postaju potpuno jedno kada smo u kontemplaciji. Znalac, spoznavanje i spoznato postaju jedno.

Tokom kontemplacije stapamo se sa unutrašnjim tokom; sve je jedan tok svesti. Od tabana naših stopala do krune glave, teče svest. U čitavom telu osećamo tok svesti, i osećamo da nismo ništa drugo nego sama svest. Mi postajemo nerazdvojivi od beskonačne Svesti, večne Svesti, besmrtne Svesti. Postajemo potpuno jedno sa Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću u najvišoj svesti kontemplacije.

Postoje dve vrste svesti. Jedna je zemaljska vezujuća svest, druga je beskrajna Svest, beskonačna Svest. Kad smo ograničeni, postajemo jedno sa zemaljskom vezujućom svešću. Ovde vidimo ’mene’ i ’moje’. Ali neograničena Svest koja teče unutar našeg bića je jedno sa Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću. Kada kontempliramo, osećamo da se bavimo Beskonačnošću, ne oko nas već unutar nas.

Možda ćeš da reći, „Moje telo je visoko samo 173 cm, kako onda mogu da udomim Beskonačnost u sebi? Kako mogu da udomim Večnost i Besmrtnost? To je potpuno apsurdno.“ Ali ne, moraš da osećaš da nisi telo; ti si duša. Naši indijski sveti spisi kažu da je duša bez rođenja i umiranja, i početka i kraja. Ona je nešto što se neprekidno kreće – kreće, teče, ispoljava beskonačnu Istinu. U kontemplaciji postajemo potpuno poistovećeni sa našom dušom i idemo ka najvišem i širimo svoja krila. Od konačnog ulazimo u beskonačno; ulazimo u svet Mira, Svetlosti i Blaženstva, gde je neposredno jedinstvo sa Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću.

Beskonačnost Čini se da ova reč dolazi iz tvoje mašte. Šta je Beskonačnost? Pokušaj da osetiš da je to nešto što će te učiniti slobodnim od neznanja. Sada se valjamo u zadovoljstvima neznanja, ali Beskonačnost je nešto što nas oslobađa blata neznanja.

Večnost Šta je to? Imamo dva života – običan ljudski život, gde ostajemo na zemlji pedeset, šezdeset ili sedamdeset godina, i večni Život. Večni Život je postojao pre našeg rođenja; postoji tokom ovog kratkog trajanja našeg života; prolazi kroz mračni tunel smrti. Onda opet ulazi u svoj sopstveni Izvor. Kad pomisliš na Večnost, oseti da je ona nešto što prethodi svemu a, u isto vreme, sve će da sledi.

Besmrtnost Ništa ne ostaje trajno na Zemlji. Danas je neka osoba izuzetne lepote; sutra njena lepota bledi do beznačajnosti. Danas je neko veoma istaknut u svetu; sutra je njegova istaknutost zaboravljena. Bez obzira koliko smo sjajni ili koliko smo uzvišeni, čeljust smrti nas proguta pre ili kasnije. Šta možemo da radimo? Moramo da osećamo Besmrtnost Svesti. Konačna svest, kada postane jedno sa beskonačnim, postaje besmrtna. Kada konačna svest postane besmrtna, tad Božija božanska Igra može da se odvija ovde na zemlji i Bog može da bude stvarno ispunjen.

Kada kontempliraš, osetićeš da radiš sa tri uzvišene, značajne istine: Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću. U kontemplaciji tvoje telo, vital, um i srce ne delaju odvojeno. Oni postaju potpuno jedno. Potpuno su ujedinjeni i, kao poslušna deca, slušaju zapovesti duše. Jednom kad poslušaju dušu, ti postaješ sama duša, a to je najstvarnija kontemplacija.

Pitanje: Da li vidimo Boga u kontemplaciji?

Šri Činmoj: : Kontemplacija nam pokazuje Boga u Njegovim ličnim i bezličnim aspektima. Ako želimo da vidimo ličnog Boga, onda ćemo Ga videti licem u lice. On će stajati pred nama u najsjajnijem Obliku. Ako želimo da vidimo Božiji bezlični aspekt, ući ćemo u bezličnog Boga kao beskrajno prostranstvo Mira, Svetlosti i Blaženstva. A opet, možemo da spoznamo Boga u oba aspekta. Upravo kao što neko može hteti da ima mleko danas a sutra sladoled, ista osoba možda voli da vidi ličnog Boga s oblikom danas, a sutra bezobličnog, bezličnog Boga.

Pitanje: Da li bi mogao da razmatraš o tome kako se kontemplacija razlikuje od meditacije?

Šri Činmoj: Ako meditiraš na neku određenu božansku osobinu, kao što su Svetlost, Lepota, Mir, ili Blaženstvo u bezobličnom obliku, ili ako meditiraš na apstraktan način na Beskonačnost, Večnost ili Besmrtnost, onda ćeš stalno osećati kako ekspresni voz ide napred unutar tebe. Ti meditiraš na Mir, Svetlost ili Blaženstvo dok se ekspresni voz stalno kreće. Iako je čitav tvoj um miran, prazan i tih, bez misli, tamo ćeš videti kretanje ka tvom cilju. Tvoj um je smiren i tih u prostranstvu Beskonačnosti, ali postoji kretanje: voz se beskonačno kreće ka tvom cilju. U meditaciji postoji cilj. Ti zamišljaš cilj a meditacija te vodi tamo.

U kontemplaciji nije tako. Čitav univerzum, Cilj, najdalji Cilj, duboko je u tebi. Kad kontempliraš, čitavo tvoje postojanje postaje savršena posuda koja zadržava svu Božanstvenost duboko unutar tebe. Kad kontempliraš, u sebi držiš čitav univerzum sa svom njegovom beskrajnom Svetlošću, Mirom, Blaženstvom i Istinom. Nema misli, nema oblika, nema ideje, ničega. Sve se stapa u kontemplaciji; sve je jedno. U tvojoj najvišoj kontemplaciji, ti si jedno sa Apsolutnim. Ali u najvišoj meditaciji postoji dinamičko kretanje. To kretanje nije agresivno; ti ne udaraš nikoga, daleko od toga. Ali neki dinamički pokret se odigrava u tvojoj budnoj svesti. Ti si potpuno svestan šta se dešava u unutrašnjem svetu i u spoljašnjem svetu, a, u isto vreme, to ne utiče na tebe. U kontemplaciji takođe ne utiče na tebe, ali tamo ti i čitavo tvoje postojanje postali ste nerazdvojivi od univerzuma, koji ti držiš duboko u sebi. Ovo je glavna razlika izmedju kontemplacije i meditacije.

Pitanje: Kad smo završili s meditiranjem, kako kontempliramo?

Šri Činmoj: : U ovoj fazi tvog unutrašnjeg života, ne moraš da radiš kontemplaciju. Kontemplacija dolazi nakon priličnog broja godina duhovne prakse. Kad je neko veoma napredan u duhovnom životu, tad počinje kontemplacija. Ovde medju mojim učenicima samo veoma, veoma, veoma mali broj imaju čak ograničenu sposobnost za kontemplaciju, inače, svi su do nivoa meditacije. Kontemplacija je veoma visoko stanje, i čak i mali broj onih koji imaju sposobnost ne mogu da kontempliraju po svojoj volji. Stoga molim vas upravo sad mislite samo na meditaciju. Molim vas nemojte da se uvredite, ali još nije došao čas za vas. Ali jednog dana, u bliskoj ili dalekoj budućnosti, sigurno će doći.

Traži se kontemplacija pre Bogoostvarenja. Ona ne može da se ignoriše ili da se izbegne. Ali potreba za kontemplacijom još nije došla zato što tvoja koncentracija i meditacija još uvek nisu savršene. Kad je koncentracija savršena i meditacija je savršena, onda se pojavljuje potreba za kontemplacijom. Kontemplacija takođe mora da bude savršena. Zatim, pošto smo se popeli uz ova tri stepenika merdevina Samoostvarenja, stvarno ulazimo u Najviše.

Pitanje: Da li bi mogao da objasniš razliku izmedju meditacije i razmišljanja?

Šri Činmoj: Postoji ogromna razlika. Meditacija i razmišljanje su kao severni i južni pol. Svakako zavisi od toga ko meditira. Moja meditacija će biti drugačija od tvoje, a tvoja će se razlikovati od tvog suseda. Bogat čovek jede finu hranu a siromašan čovek jede običnu, jednostavnu hranu. Ali u oba slučaja, ipak ne može biti poređenja izmedju meditacije i razmišljanja. U meditaciji nastojimo da odemo iznad uma. Um je nemiran i uznemiren. Ta i ta misao, brige, planovi: to je ono što ispunjava um. Um obično ne vodi nikuda. Čak i disciplinovani um ne dobija istinu ili znanje od samog sebe. Um je kao kavez. Ali u meditaciji nastojimo da dođemo do nivoa izvan uma gde obiluju Znanje, Svetlost, Mir i Blaženstvo.

Čak promišljanje, koje je vrsta smirenog introspektivnog razmišljanja, je daleko od disciplinovanog prostranstva meditacije. Samo u meditaciji se pronalazi božansko Blaženstvo. Meditacija je oslobođenje od uma. Um je ograničenje. Um je vezanost jer on nikada ne može umaći silama koje njim upravljaju. Um ima svoju svrhu, ali u duhovnom životu, moramo otići daleko iznad uma gde postoji večni Mir, večno Znanje i večna Svetlost.

Pitanje: Šta je Svetlost?

Šri Činmoj: Svetlost je Blaženstvo. A opet, Blaženstvo je Bog, Bog Svetlost. U jednoj od naših Upanišada kaže se da sva ljudska bića dolaze u svet iz Blaženstva. Mi rastemo u Blaženstvo, ali ne osećamo Blaženstvo zato što živimo na površini života. Živimo u neznanju; zbog toga ne vidimo i ne osećamo unutrašnje Blaženstvo. Došli smo iz Blaženstva. Rastemo u Blaženstvo. I na kraju našeg putovanja ulazimo u sjaj Blaženstva, povlačimo se u Blaženstvo.

Ovo iskustvo dobijamo samo kad meditiramo. Kada meditiramo, dobijamo unutrašnji mir, mir uma. Blaženstvo je vidljivo, opipljivo samo kad imamo mir uma. Nažalost moderan, intelektualni um, sumnjajući um, sofisticiran um, ne mari za ovu vrstu Blaženstva, koja nije ništa drugo nego Svetlost. Um plače za spoljašnjom informacijom ili plače da dosegne delimičnu istinu. Opet, dok doseže Istinu, on poriče Istinu. Sumnja u Istinu. Um vidi Istinu pet sekundi, ali upravo kad treba da dosegne Istinu, sumnja u mogućnost, stvarnost Istine. Ko je onda gubitnik? Istina ili um? Bez sumnje, um.

Ako živimo u srcu, onda nam srce daje poruku poistovećenja. Ako se poistovećujemo sa Svetlošću, odmah postajemo Svetlost. Unutar srca je duša. Stoga, ako možemo da živimo čak minut svakog dana u našem unutrašnjem postojanju, onda možemo da vidimo Svetlost u obilnoj meri. Možemo da je vidimo i možemo da je osećamo. Kad osećamo ovu Svetlost, osećamo mogućnost da rastemo u sjaj Svetlosti. Onog trenutka kad vidimo Svetlost u nama, onog trenutka kad vidimo naše unutrašnje Sunce, koje je beskrajno sjajnije od fizičkog Sunca, osećamo da je noć neznanja milenijuma nestala. Stoga hajde da pokušamo da odemo duboko unutra i uđemo u unutrašnje Sunce, kosmičko Sunce, koje svi imamo. Tu ćemo videti da ova Svetlost, beskrajna Svetlost, čeka nas i plače za nama. Njoj je samo potrebno naše svesno prihvatanje i saradnja.

Pitanje: Naša staza je staza ljubavi, posvećenosti, i predanosti. Može li da postoji jedinstvo sa svakom od ovih osobina, ili da li stvarno jedinstvo dolazi jedino u predanosti?

Šri Činmoj: To je ovako. Stani ispred drveta, bolje noću, i pogledaj listove drveta, njegove listove i grane. Nastoj da postepeno osetiš da si ti drvo – ti si grane, ti si lišće i ti si korenje. Svaki deo ovog stvarnog drveta je tvoj. To je spoljašnje drvo.

Onda moraš da zamišljaš nekoliko minuta da imaš u sebi drvo. Ovo drvo ima samo tri grane. Imena ove tri grane su ljubav, posvećenost i predanost. Ti ćeš da sedneš na granu koja se zove ljubav, i tu ćeš nastojati da osećaš da ste ti i Bog apsolutno jedno.

Zatim ćeš sesti na granu koja se naziva posvećenost. Dok sediš na grani posvećenosti moraš da osećaš ne samo da ste ti i Bog jedno, već da postoji ogromna prisna brižnost i osećanje neodvojivog jedinstva izmedju tebe i Boga. Bog posvećuje Svoju beskrajnu Svetlost ispunjenju aspiranta a aspirant posvećuje svoju najveću sposobnost, koju god sposobnost ima, ispunjenju Božije Volje. Na grani posvećenosti tvoje jedinstvo je intenzivnije.

Sledeća je grana predanosti. Kad sediš na grani predanosti, moraš da osećaš da su ti jedinstvo koje je bilo na grani ljubavi, i prisnost koju si osetio na grani posvećenosti došli samo na osnovu tvoje implicitne predanosti Božijoj Volji. Ti si imao težnju da postaneš jedno sa Bogom, ali nije tvoja težnja ona koja te je učinila jednim sa Njim. U svojoj težnji si imao svetlost koja se predaje. Tvoja težnja nije bila da dobiješ nešto milom ili silom, nedozvoljenim sredstvima. U tvojoj težnji je bila svetlost koja se predaje: „Bože, ja težim, ali Tebi sam se predao i na Tebi je da ispuniš moju težnju ili da me ostaviš gde sam.“ Ovo je bila tvoja molitva. Kad sediš na grani predanosti, moraš da osećaš da je tvoje jedinstvo na grani ljubavi i tvoje prisno jedinstvo na grani posvećenosti došlo zbog implicitne, bezuslovne predanosti koju si imao unutar tvoje goruće, uspinjuće težnje.

Ko ima tišinu? Onaj ko je čvrsto utemeljen. Kad čovek može da oseća da ima unutrašnje drvo koje je čvrsto ukorenjeno u njegovom unutrašnjem biću; tad je prirodno njegov spoljašnji život utemeljen na nečemu veoma snažnom, što je duboko u njegovom unutrašnjem biću. U njegovom slučaju, sigurno će viša tišina da prožme njegovo spoljašnje biće.

Pitanje: Da li je dinamička tišina stvarno božansko delovanje, odnosno, sprovođenje Volje Boga služeći čoveku?

Šri Činmoj: Da. Uloga dinamičke tišine je da ispuni Volju Boga u čovečanstvu. Ali šta je Božija Volja, saznajemo jedino iz unutrašnje tišine, statične tišine. Jednom kad spoznamo Volju Boga naša je božanska dužnost da se posvetimo služenju čovečanstvu.

Neki ljudi samo žele da meditiraju. Oni ne žele da bilo šta daju svetu. Ovo je sebičnost. Opet, ima nekih koji žele da daju ali ne žele da meditiraju. Ovo je glupost. Ako ne meditiramo, ako ne posedujemo nešto, kako ćemo onda da dajemo? Ima mnogo ljudi na Zemlji koji su spremni da daju, ali šta oni imaju? Postoje neki ljudi koji su stekli nešto i ne žele to da daju. Oni se ponašaju kao tvrdice. Plaše se da onog trenutka kad pokušaju da daju svoje bogatstvo svetu koji je u neznanju, taj svet će ih pogrešno shvatiti ili će to zloupotrebiti. Ali mi moramo da igramo našu ulogu. Prvo moramo da postižemo, zatim moramo da ponudimo. Na ovaj način možemo da ugodimo Bogu i ispunimo čovečanstvo.

Pitanje: Da li je unutrašnja tišina izjednačena sa molitvom i meditacijom?

Šri Činmoj: Molitva, meditacija, koncentracija, kontemplacija su unutrašnja tišina. Spoljašnja tišina je posvećenost, služenje, delo. Budite posvećeni, ispunite Božiju Volju, ali samo pošto spoznate Volju Boga. Možemo spoznati Volju Boga jedino praktikovanjem unutrašnje tišine. Inače, ako nastojimo da pomažemo čovečanstvu na naš sopstveni način, mislimo da služimo Bogu ali zaista samo uvećavamo naš sopstveni ego. Kažemo, „Uradio sam ovo, uradio sam ono.“ Ali važno je, „Da li sam bio inspirisan Bogom? Da li me je Bog ovlastio?“ Ako naša dela nisu inspirisana Bogom, inspirisana su našim egom. Tada će služenje koje ponudimo svetu biti puno tame i nesavršenosti.

Pitanje: Kad meditiraš za ljude možeš li da vidiš njihove duše i možeš li da ih podigneš na viši nivo svesti?

Šri Činmoj: : Da, mogu to da uradim. Najlakša moguća stvar je videti dušu i podići je, zato što je pravi duhovni Učitelj onaj ko ima nerazdvojivo jedinstvo sa Najvišim. Na osnovu ovog jedinstva, on može da ima slobodan pristup bilo kojoj duši.

Pitanje: Izgleda da lepota i meditacija uvek idu zajedno. Da li bi mogao da kažeš par reči o lepoti i meditaciji?

Šri Činmoj: : Meditacija je otelotvorenje i ispoljavanje lepote. Pre nego što ostvariš lepotu, to je otelovljena lepota. Nakon što je ostvariš, to je ispoljena lepota.

Pitanje: Da li meditacija uključuje isceljivanje?

Šri Činmoj: Meditacija uključuje sve. U meditaciji širimo našu svest dok ona ne obuhvati sve u univerzumu. Ne postoji ništa što ne možemo da postignemo meditacijom. Svaki pojedinac ima sposobnost da isceljuje ako zna kako da se koncentriše i meditira, a posebno kako da se koncentriše na fizičke bolesti. Ne postoji bolest u Božijoj tvorevini koju on neće moći da isceli.Ali moramo da znamo da li je Božija Volja da mi izlečimo nekoga. Inače, možemo da se ponašamo kao neprijateljske sile koje žele da prekrše pravila božanske Igre.

Postoji razlika izmedju isceljivanja koje obavlja običan iscelitelj i isceljivanja koje vrši ostvarena duša. Običan iscelitelj je naučio neke tehnike za otklanjanje nečije bolesti, ali posle izvesnog vremena on sam može da postane žrtva bolesti koje isceljuje u drugima. Zašto? Zato što on ne zna gde da baci bolesti nakon što ih je odneo. Ako gledamo na isceljivanje kao na profesiju, ako se samo molimo i mislimo dobre misli nekoliko minuta a zatim idemo da lečimo nekoga, onda radimo protiv božanske Sile, božanskog Zakona. U našoj najdubljoj meditaciji spoznajemo šta treba da radimo a šta ne treba da radimo. Ako Svevišnji traži da iscelimo nekoga, tada nam On daje moć, a kad nam On daje moć, mi nismo odgovorni. Rezultat odmah pripada Njemu. Ali ako smo odgovorni, možemo da se upletemo u posledicu našeg sopstvenog delovanja. Ovo je razlika izmedju postupanja uz pomoć naše meditacije i postupanja iz naše sopstvene takozvane ljudske samilosti.

Ostvarena duša isceljuje jedino kada Bog traži da ona to učini. Zna da u kosmičkoj Igri svog Oca, Svevišnjeg, sve što se događa je neophodno iskustvo. Jedino interveniše kad Svevišnji to traži. A kada isceljuje nečiju bolest, zna da može da baci bolest u okean, u svog beskonačnog Oca koji mu je zapovedio da je uzme. Nema odgovornost zato što je instrument Svevišnjeg. Običan iscelitelj misli da je vrhunski samilostan što leči druge od bolesti, ali da li je ovaj iscelitelj samilosniji od Boga? Bog zna koja su iskustva ljudima potrebna. Ako On želi da ih izleči, On će dati Svom pravom instrumentu moć da to uspešno uradi. U većini slučajeva, Svevišnji neće da koristi običnog aspiranta da isceljuje, jer ako je on iskreni aspirant, Svevišnji želi da prvo on ima ostvarenje. To je najvažnija stvar.

Pitanje: Da li čovek može meditacijom da stvara ili ovlada psihičkim moćima?

Šri Činmoj: : Putem meditacije je moguće steći psihičke moći, ali od duše zavisi da li će ih zapravo pojedinac dobiti. Duša može da oseća da jednom kad stekneš psihičke moći one mogu da te udalje od duhovnog života. Ponekad će aspirant steći psihičke moći a onda više neće želeti da se moli ili da meditira. Umesto toga, želeće da pomaže ljudima. Na žalost, neznanje ovih ljudi će ga zarobiti i zaraziti i na kraju može da napusti duhovnu stazu. Dakle dobijanje psihičkih moći može da bude opasno.

Ali kad neko postane savršen, kad ostvari Boga, ako neko tada počne da koristi psihičke moći, bezbedno je. Psihičke moći nužno ne pomažu čoveku da ostvari Boga, ali one mogu doći tragaocu na putu ka ostvarenju. Psihičke moći su kao divno drveće i biljke ili ukusno voće na putu ka Cilju. Ako neko pešači putem gde nema drveća, nema cveća, ničega, onda ne dolazi u iskušenje da se zaustavi na putu. Psihičke moći će vrlo često odvesti iskrene tragaoce sa staze. Jednom kad ostvariš Cilj, sigurno će psihičke moći da se pojave. Stoga je bolje da se sada ne obraća pažnja na psihičke moći. Samo obraćajte pažnju na težnju i unutrašnji plač. Kada je vreme, Sam Bog će vam dati sve psihičke moći. Ali upravo sad ono što On želi je da ostvarite Njega.

Pitanje: Ako imamo iskustvo za koje osećamo da možda dolazi od Boga, kako znamo da li doživljavamo Boga, đavola, ili nešto iz naše sopstvene mašte?

Šri Činmoj: : Đavo će vas uništiti, ali pravi Bog, samilosni Bog, ispuniće vas. Kada meditirate, ako dobijete unutrašnji Mir ili unutrašnju Radost, onda odmah možete da osetite da ima nešto Istine, nešto Svetlosti, koje vas primoravaju da idete brže, da se krećete napred ili u visinu ili ka unutra. Ali ako osećate da to nije tako, onda prirodno neke pogrešne sile, neprijateljske sile, ulaze u vas. Morate znati da duhovni život nije život mašte. On je nešto stvarno, apsolutno stvarno.

Pitanje: Kako razlikovati istinsku intuiciju od mašte?

Šri Činmoj: Ako duševno slediš duhovnu stazu nekoliko meseci i ako je tvoja molitva, tvoja koncentracija, tvoja meditacija intenzivna, onda ćeš moći da osećaš unutrašnje vođstvo unutar tebe. Kad meditiraš rano ujutru, tvoje unutrašnje biće reći će ti šta će da se dogodi, šta drugi misle o tebi. Ako želiš da dobiješ ispravnu intuiciju, ili intuitivnu sposobnost, onda tvoja težnja mora da bude veoma, veoma iskrena i intenzivna. Inače, biće sva mentalna fantazija ili imaginacija.

Pokušaj da osećaš da postoji gorući plamen unutar tebe koji se uzdiže sve vreme. Ovaj plamen je plamen težnje. Videćeš da tokom uspinjanja visoko, više, najviše, širi svoju božansku Svetlost svuda okolo. A u ovoj Svetlosti sigurno ćeš razviti neposrednu viziju Istine. Videćeš da je svet uzduž i popreko, tvoj unutrašnji svet, prosvetljen. U mraku ništa ne vidimo. Čak i ako staviš upravo ispred mene najvrednije blago, neću ga videti, zato što je sva tama. Ali ako se plamen težnje u meni uzdiže ka najvišem i širi svoju Svetlost svuda okolo, onda ću dobiti trenutni blesak intuicije jer u Svetlosti postoji Stvarnost. U Svetlosti je stalna Božanstvenost. Božanstvenost i Stvarnost su ti dostupne kada imaš plamen težnje u sebi. Stoga pokušaj da osetiš božanski plamen u sebi. Onda ćeš uvek dobijati ove bleskove intuicije i nećeš ostati u svetu imaginacije. Ali opet, ako samo zamišljaš nešto lepo u vezi sa Bogom, uopšte nemoj brinuti. Ako osećaš da je Bog sav Samilost prema tebi ali ti još nisi osetio Božiji samilosni aspekt, ili ako osećaš da je Bog sav Brižnost i Ljubav prema tebi ali još nisi osetio Božiju božansku Ljubav i Brižnost, nije problem. Danas ove osobine mogu za tebe da budu imaginacija ali sutra ćeš ih osećati, zato što su one sve stvarnosti. Nisi ih osetio, ali duhovni Učitelji su ih osetili i ostvarili. U tvojoj uspinjućoj težnji, intuicija će sigurno rasti.

Pitanje: Kako znam da dok meditiram ulazim u viši nivo a da to nije samo moja mašta?

Šri Činmoj: Postoji vrlo lak način da se sazna. Ako zapravo ulaziš u viši nivo, osetićeš da ti telo postaje veoma lagano. Iako nemaš krila, osetićeš da možeš da letiš. U stvari, kada dosegneš veoma visok svet, zapravo ćeš videti pticu unutar tebe koja lako može leteti nebom kao što to čine stvarne ptice.

Kada je to tvoja mašta, imaćeš vrlo slatko osećanje nekoliko minuta i onda će odmah u tebe ući mračne ili frustrirajuće misli . Ti ćeš reći, „Tako mnogo sam učio, ali nisam dobro prošao na ispitu,“ ili „Danas sam toliko naporno radio u kancelariji, ali nisam mogao da ugodim šefu.“ Ove negativne sile u obliku frustracije odmah će ući. Ili će ući sumnja a ti možeš da kažeš, „Kako mogu da meditiram tako dobro? Juče sam uradio toliko mnogo pogrešnih stvari; rekao sam toliko mnogo laži. Kako može Bog da bude zadovoljan mnome? Kako mogu da imam tako visoku meditaciju?“ Ali ako je stvarno visoka meditacija, osetićeš da celo tvoje postojanje, poput božanske ptice, ide u visinu i leti. Dok imaš ovo osećanje, nema tužne misli, nema sumnje. Sva je Radost, svo Blaženstvo, sav Mir. Letiš nebom Blaženstva.

Pitanje: Kako znamo u kom smo nivou svesti tokom meditacije? Postoji li granica za nivoe koje možemo da dosegnemo?

Šri Činmoj: Čovek može da bude svestan nivoa svesti jedino kada je pred samim ostvarenjem ili kada je već ostvaren. Običan aspirant neće moći da zna u kojoj ravni svesti obitava tokom meditacije. Biće zbunjen. Može da bude u nekom posebnom svetu ili ravni svesti, ali neće znati koja je stvarno ravan svesti.

Postoji sedam viših svetova i sedam nižih svetova. Duhovni Učitelj lako može da bude u svih ovih četrnaest svetova u isto vreme i vidi stvari koje se događaju u svim svetovima.

Aspirant takođe može da bude u dva, tri, četiri ili pet svetova u jedno vreme, ali neće moći da zna koji su svetovi. Jedino neko ko je napredan u duhovnom životu, neko ko upravo treba da se popne na najviši stepenik duhovnih lestvi, lako će moći da vidi u kojoj ravni svesti ostaje tokom meditacije. Za ostvarene duše to je veoma lako.

Ne postoji granica za nivoe koje možemo da dosegnemo. Tvoj duhovni Učitelj može da ti kaže iz kog nivoa dolazi neko posebno iskustvo. Ako ti kaže da određeno iskustvo dolazi iz vitalnog sveta ili mentalnog , onda u budućnosti moći ćeš da znaš kada dobiješ neko slično iskustvo da dolazi iz tog sveta.

Pitanje: Kada neka osoba zna da ima kontrolu nad vitalnim nivoom?

Šri Činmoj: Sad, ’vitalni’ nivo je veoma neodređen termin. Ako koristiš reč ’vital’ u emocionalnom smislu, onda govoriš o emocijama i strastima. Ali takođe postoji neki drugi vital koji se zove duhovni vital ili dinamički, okrepljujući vital. Ovaj vital je preplavljen božanskom energijom, božanskom moći. Kada pitaš kako jedna osoba može znati da ima kontrolu nad vitalom, ti misliš na emocionalnu ravan ili niži vitalni nivo gde postoji zadovoljstvo, strast i tako dalje.

Kako čovek može da zna? On može da zna jedino kada vidi okom duše. Možeš da upitaš, „Kako da znam gde je oko duše?“ Želim da ti kažem da možeš da vidiš okom duše kad se koncentrišeš ili meditiraš. Najbolji način je kroz meditaciju. Tokom meditacije, pokušaj da osetiš da je čitavo tvoje telo od tabana stopala do krune glave postalo jedna mala lopta i da je ta lopta pod tvojom komandom. Možeš da je podigneš i možeš da je baciš. Treba da osećaš lakoću u celom svom fizičkom telu. Ako možeš da imaš ovu vrstu osećanja u vezi sa tvojim telom tokom meditacije, onda lako možeš imati kontrolu nad emocionalnim vitalom, pošto je emocionalni vital u grubom fizičkom telu. Kad ti zapovedaš u kući, kako može neki mali deo unutar kuće da ne bude pod tvojom kontrolom? Kada postaneš ova mala lopta, kako je vidiš? Ne tvojim umom, ne svojim fizičkim očima, već Svetlošću u tebi; a ta Svetlost je oko tvoje duše.

Pitanje: Kako mogu da kažem da li su moja unutrašnja iskustva prava ili lažna?

Šri Činmoj: Samo ako nemaš Učitelja pojaviće se ovaj problem. Ako imaš Učitelja, onda će on odmah moći da ti kaže da li obmanjuješ sebe ili dobijaš plodonosna unutrašnja iskustva. Učitelj lako može da kaže bez najmanje moguće sumnje ili oklevanja.

Ako nemaš Učitelja, ipak možeš da rešiš ovaj problem. Ako je prisutna sumnja kad imaš unutrašnje iskustvo, onda se koncentriši na srce. Ako je iskustvo stvarno onda ćeš osetiti blago peckanje. Ako osećaš kao da se mrav penje ili mili u tvom srcu, onda ćeš znati da je tvoje iskustvo istinsko.

Kad imaš unutrašnje iskustvo, pokušaj da dišeš tako polako i tiho koliko je moguće i oseti da unosiš u svoj sistem čistotu. Oseti da čistota u tebe ulazi kao konac i on se obmotava oko tvog pupka. Ako osećaš da ti duhovno srce nije voljno da uđe u pupak, onda je tvoje iskustvo puka fantazija. Ali ako srce rado ulazi u pupak, onda možeš da budeš siguran da tvoje iskustvo uopšte nije fantazija; ono je apsolutno istinito i stvarno. Opet, kada imaš neko iskustvo i želiš da znaš njegovu vrednost, pokušaj da osećaš nekoliko minuta možeš li da rasteš u to iskustvo ili ne. Ako osećaš da možeš da rasteš u iskustvo, pre ili kasnije, za sat ili dva sata ili jedan dan ili šest meseci, onda je tvoje iskustvo istinsko. Ali ako osećaš da je stvarnost nešto drugo i da nikada ne možeš da rasteš u iskustvo, onda to iskustvo nije stvarno.

Kad imaš neko iskustvo, pokušaj da odvojiš tvoj spoljašnji život od unutrašnjeg života. Spoljašnji život je život potrebe i zahteva. Unutrašnji život je takođe život potrebe, ali to je Božija potreba, ne tvoja potreba; Božiji zahtevi, ne tvoji zahtevi . Pokušaj da osetiš da li je Božija potreba koja deluje u i kroz tvoje iskustvo i da li si potreban Bogu i da li On želi da ispuni Sebe u tebi i kroz tebe. Ako možeš da rasteš u tu vrstu osećanja ili ostvarenja, onda je tvoje iskustvo istinito. Ali ukoliko se svesno poistovećuješ sa tvojim zahtevima, onda iskustvo nije pravo ; samo je fantazija.

Stvarno iskustvo dolazi samo kad iskreno želiš i treba ti unutrašnji život i kad je Bogu potreban i želi unutrašnji život u i kroz tebe. Ako dođeš do tog razumevanja, onda sva tvoja iskustva biće stvarna; ona moraju da budu stvarna.

Pitanje: Kad imam iskustvo, kako znam da moja duša radi kroz to iskustvo?

Šri Činmoj: Pre svega, moraš da vidiš svoju dušu nekoliko puta. Ako vidiš jednu osobu, onda možeš da vidiš šta ona radi. Slično tome, ako stvarno vidiš tvoju dušu, moći ćeš da znaš da li tvoja duša deluje kroz neko određeno iskustvo. Ali ti još nisi video dušu čak ni jednom u životu. Upravo sad jednostavno praviš trikove sa rečima. Prvo moraš da vidiš i osetiš dušu. Moraš da vidiš koji oblik ona uzima. Duša nije ograničena nijednim oblikom. Naša duša veoma često menja svoj oblik prema našem razvoju i rastu. Molim te izvini, ja te ne obeshrabrujem. Kažem da kad vidiš dušu, kad postaneš jedno sa dušom, onda možeš da imaš znanje duše. Ovo nije obeshrabrenje. Ako vidiš dušu i upoznaš dušu, odmah možeš da dobiješ njeno znanje i istinu. Ali tvoja sadašnja svest je potpuno odvojena od znanja duše. Dok si u mraku, pokušavaš da saznaš o duši, koja je sva svetlost.

Pitanje: Onda u mom slučaju ja živim u mom nesvesnom umu?

Šri Činmoj: To je tvoj nesvesni um ili podsvesni um. U nesvesnom umu ništa nije jasno. Čini ti se da su stvari jasne ali zapravo uopšte nisu jasne. Ako ulaziš u mračnu sobu, možeš da misliš da je sve u redu. Ali kad neko drugi ko ima više svetlosti ulazi u sobu, vidiš da je sav haos i zbrka i nisi u stanju da jasno opažaš.

Pitanje: Nešto pozitivno se dešava zato što ja zasigurno osećam unutarnju radost. Nisam video ništa; sve što znam je da imam ovo osećanje iznutra.

Šri Činmoj: : Ono što vidiš i osećaš je osnova. To nije kraj tvog putovanja; postoji dalji cilj. Ne budi obeshrabren. To je početak; krenuo si. Sad kada ideš stazom, videćeš Boga i slušaćeš zapovesti Boga kao što dete sluša oca. Mi još uvek hodamo, marširamo stazom Beskonačnosti. Sve će sigurno doći, ali mi moramo da nastavimo putovanje.

Pitanje: Kako mogu da kažem da li stvarno želim Boga? I kako znam da li čujem Božiji Glas ili glas đavola?

Šri Činmoj: Ako prihvatiš duhovni život iz iskrenosti a ne iz znatiželje, onda ćeš moći da znaš da li stvarno želiš Boga. A opet, Bog se ne ostvari preko noći; moraš da znaš da je za to potrebno vreme. Moraš da postupaš kao pravi duhovni zemljoradnik i da obrađuješ tvoje unutrašnje tle svakog dana. Onda dolazi vreme kad žanješ plodove tvoje molitve, koncentracije i meditacije. Molim te koncentriši se na svoje srce. Ako otkriješ da želiš Boga zbog tvoje stvarne, očajničke potrebe za Njim, ako iskreno želiš Boga i ništa drugo, onda će ti Bog doći.

Duhovni tragaoci moraju da shvate da ako žele milione stvari pored Boga, onda im Bog neće doći. Ali ukoliko imaju stvarni unutrašnji plač, ako su zaista iskreni u svom duhovnom životu, tad će im Božiji Glas ili glas njihove sopstvene duše iznutra doći. Ovaj glas nikad ne može da dođe od đavola; za pravog, iskrenog tragaoca nema đavola. Za nekoga ko prihvata duhovni život iz radoznalosti ili želje za okultnim moćima, svakakva iskušenja će stajati na putu. Biće obmanut i odveden na pogrešan put. Ali ako tragalac stvarno želi Boga, tad će ga Sam Bog zaštititi od iskušenja i od pogrešnih sila. Ako Bog odmah ne pokaže tragaocu Svetlost, to je zato što je Bogu prvo potrebna trgaočeva apsolutna iskrenost. Ako on želi druge stvari osim Boga, onda Bog nije u obavezi da mu pomogne. Ali ako Bog vidi da ovaj konkretni tragalac zaista želi Njega i nikog drugog, onda će Bog sigurno doći.

Pitanje: Ako osoba ne veruje u Boga, može li da praktikuje meditaciju?

Šri Činmoj: Ako čovek ne veruje u Boga, može da praktikuje meditaciju, ali neće postići ništa. Meditacija je put koji vodi ka Bogu. Ako ne verujete u Boga, onda prirodno nećete slediti put. Vi ste u svojoj kancelariji. Ako kažem da kancelarija ne postoji ili da vi ne postojite, da li ću tražiti put do vaše kancelarije? Meditacija je put ka Bogu, ali postoje ljudi koji ne veruju da je Bogu stalo do njih, pa čak ni da On postoji. Ako neko želi da spozna Boga, meditacija je jedini put. Ali ako neko ne veruje u Boga, zašto bi meditirao? A ako ne meditira, kako da spozna Boga?

Pitanje: Kako zaista mogu da znam šta Bog želi da uradim?

Šri Činmoj: Predstavnik Boga u vama je vaša duša. Vaša duša je stalno u kontaktu sa Svevišnjim. Osoba može imati kuću sa mnogo soba, ali će većinu svog vremena provoditi u jednoj određenoj prostoriji. Svest duše prožima celo telo; njegova svetlost prožima celo telo od tabana do temena. Ali duša bira da većinu vremena ostane u srcu. Dakle, ako možete da se koncentrišete na srce, onda kucate na vrata duše, koja su vrata Svevišnjeg. Naravno, duša će otvoriti vrata i videti šta želite. A onda, kada se otvore vrata, ako duša vidi da ste veoma iskreni, čisti i odani i voljni da slušate naloge duše, tada će vam duša reći šta je Božija Volja. Tako možemo znati Božiju Volju za nas.

Pitanje: Kada imate lični problem koji želite da rešite svojom meditacijom, kako možete da ga rešite i znate da odgovor koji dobijete dolazi direktno iz duše, a ne iz emocionalnog vitala?

Šri Činmoj: Jedan od načina da saznate razliku je da osetite da emocionalni vital ima jedan, a duša drugi glas. Uzmimo vital kao jednog trkača, a dušu kao drugog trkača. U slučaju vitalnog trkača, on na samom početku trči veoma brzo, sa preteranim uzbuđenjem i entuzijazmom, ali ne stiže do cilja. Trči tridesetak metara od sto i onda više ne može da trči. Druga vrsta trkača takođe trči veoma brzo na početku. On je samouveren i kada starter opali, ne staje sve dok ne stigne do svog cilja.

Kada dobijete glas, odmah pokušajte da vidite koju vrstu trkača ovaj glas predstavlja. Da li je to trkač koji će stati tek kada se postigne cilj, ili je to trkač koji pretrči trideset metara i onda izgubi svu energiju? Duša zna svoj kapacitet i ići će ka cilju sa najvećim samopouzdanjem. Ako dolazi iz emocionalnog vitala, osetićete da vas odgovor koji dobijete neće odvesti do vašeg cilja. Ali ako dolazi iz duše, osećaćete se uvereni da će vas odvesti do cilja. Ako je to slučaj, budite sigurni da to govori vaša duša.

Evo još jednog načina. Kada imate glas koji vam nudi rešenje za vaš problem, zamislite da se posuda puni. Ako vam taj glas pruža osećaj da se posuda puni kap po kap, polako i postojano sa najvećom unutrašnjom sigurnošću, tada ćete znati da je to glas duše. U suprotnom, osetićete da se posuda užurbano puni kriglom ili čašom. Brzo će se napuniti, ali će vrlo brzo početi da se preliva po vrhu. Na drugi način, sa najvećim samopouzdanjem i unutrašnjom ravnotežom, duša će ispuniti posudu. Ako ste imali takvu vrstu strpljivog osećaja, onda je to glas duše.

Treći način je da zamislite plamen u svom srcu. Postoje dve vrste plamena. Jedan je stabilan; drugi treperi. Stalni plamen u vašem srcu ne ometa nikakav unutrašnji vetar. Ali titrajući plamen uznemiruju strah, sumnja, strepnja, briga. Ako osećate da je vaš odgovor trepereći plamen, onda je to glas emocionalnog vitala. Ali ako je to veoma postojan plamen koji se diže ka najvišem, onda znate da ste čuli glas duše. Kada saznate da je to glas duše, možete biti sigurni da će vaši problemi biti rešeni, jer glas duše ima mnogo snage, dok glas vitala nema snagu.

Pitanje: Možemo li da odgovorimo na sopstvena pitanja kroz našu svakodnevnu meditaciju?

Šri Činmoj: Na svako pitanje koje imate možete dobiti odgovor tokom meditacije ili na kraju meditacije. Ako zađete duboko u sebe, sigurno ćete dobiti odgovor. Ali kada dobijete odgovor, pokušajte da utvrdite da li dolazi iz duše, srca ili uma. Ako dolazi iz srca ili duše, onda ćete dobiti osećaj olakšanja, osećaj mira. Videćete da nikakva kontradiktorna misao ne prati odgovor. Ali ako odgovor ne dolazi iz srca ili duše, onda će um doći do izražaja i biti u suprotnosti sa idejom koju ste primili.

Pitanje: Ako mi, tvoji učenici, imamo pitanja o načinu delovanja i ne znamo šta je tvoja volja, kako možemo odlučiti šta da radimo? Da li da meditiramo na tvoju sliku postavljajući to pitanje?

Šri Činmoj: Možete meditirati na moju sliku. Tokom vaše meditacije možete ili ne morate dobiti odgovor; ne postoji čvrsto pravilo. Ali ako dobijete neku vrstu unutrašnje radosti sa odgovorom, onda je to tačan odgovor. Ako nema radosti, onda odgovor ne dolazi iz slike; dolazi iz vašeg uma.

Postoji još jedna važna stvar koju želim da kažem. Kad god imate snove ili vizije, nemojte pokušavati da ih protumačite ili tražiti od drugih da ih protumače, jer ćete napraviti strašnu grešku. Ako imate viziju ili unutrašnje iskustvo, idite duboko u sebe da otkrijete značenje ili me zamolite da vam dam značenje. Ako imate divno iskustvo, možete mi pisati. Možda vam neću odgovoriti spolja ili vam dati bilo kakvu specifičnu unutrašnju poruku, ali ću vas blagosloviti i ceniti vaše iskustvo. I opet, ako imate zaista božansko iskustvo, moje unutrašnje biće će odmah znati.

Pitanje: Kako možemo biti iskreni prema sebi da bismo jasnije sagledali kako napredujemo?

Šri Činmoj: Kada dete ima sedam godina, ako nešto pogreši više puta, ono će toga biti svesno. Kada dete prvi put uradi nešto pogrešno, ono toga nije svesno. Ali kada dete ponovi grešku, ono mora da zna da je ono što radi pogrešno. Neki od vas su mi govorili da niste svesni šta radite. Ali znam da ne postoji nijedan učenik koji nikada nije dobro meditirao. Pretpostavimo da je neko sa mnom dve godine. Za ove dve godine ne može da mi kaže da nije imao nijednu dobru meditaciju. On ima. Ako je imao jednu dobru, visoku meditaciju, onda vam kažem da su mu se u dubini te meditacije otkrile njegove dobre i loše osobine. Tokom njegovih dana dobre meditacije, kažem vam da je Svevišnji u njemu izneo njegove božanske osobine, a takođe i njegove nebožanske osobine. Nebožanske osobine se pojavljuju tako da on može da sagleda ono što mora da transformiše. Ako je neko sa mnom čak i samo dva meseca, njegove dobre osobine su se ispoljile, a njegove loše su već počele da se ispoljavaju — ne da bi ga ugrozile, već da bi se preobrazile. Bog kaže „Ovo su stvari koje morate da transformišete a ovo su stvari na koje možete da budete ponosni“.

Nemojte se razočarati, obeshrabriti ili izgubiti samopouzdanje kada vidite loše osobine. Kada budu preobražene, postaće jedno sa dobrim osobinama. Ako imate dobru meditaciju određenog dana, toga dana će se pojaviti vaše dobre osobine. Zatim će se pojaviti loše osobine koje će vam dati do znanja da su to stvari koje još morate da transformišete i koliko još morate da napredujete pre nego što stignete do Cilja.

Kada imate najvišu meditaciju, s jedne strane osećaćete da ste veoma blizu Bogu. S druge strane, osetićete da još uvek imate toliko toga da preobrazite da će vam biti potrebno Bog zna koliko godina za to. Između vas i Boga je samo dva inča, ali ta dva inča možete videti kao beskrajni put.

Iskrenost dolazi iz srca, a ne iz uma. Um je lukav; um će te zbuniti. Takođe, vital i srce su nažalost veoma blizu jedno drugom. Vital je u blizini pupka. Odatle, vitalna energija može ući u srce. Dakle, ako osećate da dobijate mnogo poruka iz srca, onda verovatno dobijate poruke od vitalnog.

Najbolji način da saznate da li ste iskreni jeste da vidite koliko ste se predali svom unutrašnjem biću. Koliko ste se predali možete znati po tome koliko imate vedrine. Ali ovo ne može biti lažna vedrina.

Kada me neki učenici pogledaju sa tužnim licima, kažem im, „molim vas, molim vas, ne budite utučeni. Smešite mi se, smešite mi se.“ Tada mi se osmehuju ali znam to je apsolutno lažan osmeh. Ali ja osećam, „U redu, započnite sa lažnom srećom. Umesto što mi pokazujete lice skrušene depresije, arogancije i drugih nebožanskih osobina, barem počnite sa lažnim osmehom; onda ćete mi jednog dana dati iskreni, iskreni, duševni smeh.“

Ako nemate iskrenost, onda zakoračite u duhovni život s radoznalošću. Za nekoliko meseci, vaša radoznalost preobraziće se u iskrenost. Kako ćete prepoznati pojavljivanje iskrenosti? Prepoznaćete veoma lako ako nemate predubeđenja kako će vaš život da se oblikuje. Ali ako negujete predrasude, onda će vam automatski u um ući mnoge misli a vi možete da usvojite mnoge pogrešne načine da bi bi ih ispunili. Možete pokušati čak da ih ispunite nepoštenim ili odbojnim načinima. Ali kad se potpuno predate, nećete gajiti nikakve ideje. Osetićete da možete da pustitie da Unutrašnji Navigator načini sve vaše izbore za vas .

Ponekad postajemo neiskreni kad pokušamo da uradimo ili da postignemo nešto a ne znamo odakle dolaze ideje da uradimo te stvari. Pošto ne znamo, najbolja stvar je da samo čekamo, čekamo, čekamo. Pustite da ideje dođu iznutra. Ali vekovima ćete čekati ako osećate da možete da dobijete od uma pravi odgovor. Um se mora predati srcu. Ne postoji drugi način.

Predanost uma srcu nije predanost roba svom gospodaru. Daleko od toga! Um mora da bude mudar. Um mora da oseća da srce ima nešto što on nema, i onog momenta kad um to dobije, to postaje bogatstvo uma. Kao učenik koji je vrlo pametan. On ide kod pravog nastavnika koji zna predmet. Pošto ga je taj nastavnik naučio, više ne ide kod njega. On sam postaje nastavnik. Um treba da bude učenik i da ide ka srcu i uči. Kao što srce dobija prosvetljenje od duše, tako i um takođe može da dobije od duše prosvetljenje preko srca, i tad um može da bude nezavistan.