Deo I — Unutrašnje putovanje

Pitanje: Zašto je lakše prići Bogu uz pomoć Gurua?

Šri Činmoj: Svevišnji koji deluje u tebi i kroz tebe sada je za tebe samo maglovita ideja. Kada pomisliš na Boga, možda misliš da je On u krošnjama lepog drveća ili na vrhovima planina, ili ćeš možda reći da je Bog u pećini ili u okeanu. Ako misliš o Bogu na ovaj način, On u svakom trenutku može nestati i ti ćeš se pitati kuda je otišao. Kada misliš na mene, taj problem se ne javlja. Ti znaš da sam ja u ovoj kući ili u prodavnici ili na nekom poznatom mestu. Ali kada misliš na Boga, ti pokušavaš da zamisliš da li je On na Nebu ili u paklu a da istovremeno nemaš nikakvu predstavu o tome kako On izgleda. Što se mene tiče, znaš kako izgledam; ja sam nešto opipljivo. Možeš lako da me vidiš, jer ja postojim na fizičkom planu. Odmah možeš da me zamisliš.

Zato se kaže: ako možeš da putuješ pomoću Učitelja, sigurno ćeš stići na pravo mesto. Mnogo je lakše i bezbednije dozvoliti Guruu da pođe Bogu i dovede Boga tebi, nego da ti odeš Guruu pomoću Boga. Kada pokušaš da pođeš Bogu, um će sumnjati. Ako uspostaviš direktan kontakt, to ćeš pogrešno protumačiti, ali ako ideš preko Gurua koji može da te uveri i ubedi, onda ćeš verovati. U suprotnom, bićeš ispunjen sumnjom.

Pitanje: U ovoj inkarnaciji sam te prihvatio za mog Gurua. Da li ćeš mi ti biti Guru i u mojoj sledećoj inkarnaciji?

Šri Činmoj: Ovo je apsolutno lično pitanje, pa želim da ti kažem da je u tvom slučaju tvoja duša uspostavila veoma, veoma, veoma blisku vezu sa mojom dušom. Uveravam te svom ljubavlju, blagoslovima i brižnošću moje duše da ću biti tvoj Guru. Ali to ne važi za svakoga. Učenici imaju sva prava da menjaju učitelje. Tu i tamo već imam bivše učenike koji pripadaju raznim grupama i slede druge učitelje. Nemam ništa protiv njihovih novih učitelja; nisam ljubomoran na njih. Sve dok oni vode moju bivšu duhovnu decu ka Bogu, ja sam srećan.

Takođe, ja imam učenike koji su pripadali drugim Guruima u ovoj inkarnaciji. Oni su došli k meni radi duhovnog ispunjenja. Ponekad im njihovi Gurui dođu u meditaciji, ili im dođu u san, kako bi im rekli da treba da dođu k meni. Tako su ovi tragaoci postali moji učenici. Ako moji sadašnju učenici žele da promene Gurua u sledećoj inkarnaciji, neću imati ništa protiv. To zavisi od učenika. Ako učenik iskreno kaže: „Hoću da ostanem sa tobom kroz Večnost“, ja ću mu garantovati da ću ostati njegov Učitelj. Ja kažem: „Brinuću se o tebi, tvom srcu i duši, sve vreme“. To mora da bude obostrano prihvatanje i obostrano obećanje. Kada učenik obeća: „Hoću da ovaj Guru uvek bude moj Guru“, tada Guru može da kaže: „Da, zauvek ću te zadržati kao mog bliskog i dragog učenika“.

Imam učenike koji su već na Nebu. Mislite li da im ja ne pomažem samo zato što sam na Zemlji? Svakog dana im pomažem. Tamo imam učenike, imam rođake, imam prijatelje, imam sopstvene roditelje. Ostvarena duša može da uđe u bilo koji svet i da pomogne bilo kojoj osobi u tom svetu. Onima koji žele ovu pomoć, onima kojima je potrebna ova pomoć, Učitelj mora da pomogne, jer on živi jedino da bi služio drugima.

Mnogi ljudi su započeli svoje putovanje sa Guruom, a onda je njihov Guru napustio fizičko telo. Kada pravi duhovni Učitelj napusti telo, to nije kao u slučaju obične osobe, "daleko od očiju, daleko od srca". Kod Gurua je to kao da postoji zid između njega i njegovih učenika. On živi sa jedne strane zida, a učenici koji su u fizičkom telu žive sa druge strane zida. Guru vidi svoje učenike, jer je svojom svešću napravio veoma veliku rupu u zidu. Obična osoba ne vidi tu rupu; ona vidi samo zid.

U tvom slučaju, pošto tvoje obećanje meni dolazi iz duše, imaćeš me u svim tvojim inkarnacijama sve dok ne ostvariš Boga. Kada ostvariš Boga, tada ti više neću biti potreban, jer ćeš i ti biti u beskrajnoj Svesti. A do tada, čak i ako se ne vratim na ovaj svet u ljudskom telu, moći ću da te vodim sa drugog sveta, baš kao što sada odavde, sa Zemlje, pomažem ljudima koji su na drugom svetu.

Pitanje: Da li se slažeš sa drugim duhovnim Učiteljima o svrsi života?

Šri Činmoj: Nije u pitanju moje slaganje ili neslaganje. Ne želim da ulazim u bilo kakvu raspravu sa drugim duhovnim Učiteljima. Želim jedino da kažem šta ja osećam. Život je tvorevina. Stvorio ga je Bog. Da u tome nije bilo svrhe, Bog ne bi stvorio život kao takav.

Pitanje: Može li tvoje učenje da primi bilo ko ili su za to potrebne određene kvalifikacije?

Šri Činmoj: Da bi neko postao moj učenik, treba da bude pre svega iskren i pošten. Treba da oseća da duhovni život nije život zadovoljstva i uživanja; to je život iskrenosti, jednostavnosti i savršenstva. Svaki tragalac koji je iskren predodređen je za duhovni život. Ali, neko može da bude izuzetno iskren a da ipak ne bude predodređen da sledi naš put. Naš put je put ljubavi, posvećenosti i predanosti. Mi ne kažemo da oni koji ne slede naš put nisu podobni za duhovni život. Milioni ljudi na svetu su zaista u stanju da vode duhovni život, ali nisu predodređeni za našu stazu, jer ne mare toliko za ljubav, posvećenost i predanost koje mi želimo da primenjujemo u našim životima. Ali, oni će biti spremni za mnoge druge duhovne Učitelje i druge duhovne puteve.

Biranje duhovnog puta je kao izbor fakulteta. Dva fakulteta mogu da imaju podjednako visok standard, ali će nekom određenom studentu jedan više odgovarati nego drugi. A ipak oba fakulteta služe čovečanstvu znanjem. Na sličan način, naš put je samo jedan od puteva, a nije jedini put. To je jedan put koji vodi ka Cilju. Ako slediš neki drugi put, takođe ćeš stići na odredište. Odredište je uvek isto.

Pitanje: Da li možeš da kažeš kada je neko spreman da od tebe primi najviše instrukcije?

Šri Činmoj: Lako mogu da kažem da li je neko spreman za mene, da li je neko namenjen meni. Čak i ako neko nije namenjen meni, ja mogu da kažem da li je ta osoba iskrena ili ne. Kada je neko iskren, ali nije namenjen da bude moj učenik, toj osobi kažem da ide nekom drugom, jer znam da će mu neki drugi Učitelj mnogo više pomoći nego ja.

Pitanje: Da li bi bio voljan da daješ instrukcije onima koji su zainteresovani za tvoju stazu?

Šri Činmoj: Ako ima ljudi koji su zainteresovani da slede moju stazu, ja ću se sresti sa njima, pa ako osetim da me iskreno prihvataju i da ja njih mogu iskreno da prihvatim, tada ću ih naravno i prihvatiti. Ima ljudi za koje smatram da su prijatni i iskreni, ali koji ne mare za moju stazu. A opet, ima ljudi koji su voljni da slede moju stazu ali koje nažalost neću moći da prihvatim. Ali čak i njima mogu biti od neke pomoći. Došao sam da inspirišem ljude, pa ako ima onih koji vide nešto u meni, oni će imati koristi od mog prisustva i od mojih instrukcija.

Pitanje: Da li loše sile napuštaju tragaoce odmah nakon što prihvate tvoju stazu?

Šri Činmoj: Ponekad da, ponekad ne. Ljudi dolaze k nama i kažu da su žrtve okultnih sila, ali ispadne da su se oni sami bavili okultizmom ili crnom magijom. Oni nemaju snage da kontrolišu ove moćne sile, pa kada sile koje su prizivali dođu i napadnu ih, oni me preklinju da ih spasem. Imamo jednu učenicu koja je rekla da je njen muž unajmio vešticu da je napadne nekom zlom silom. Ali, zapravo se ona sama bavila vradžbinama.

Pitanje: Da li osoba koja je duhovno razvijena može da bude veštica?

Šri Činmoj: Veoma je žalosno ali istinito da razvijena duša može da bude veštica. Neko može da bude razvijen što se tiče čistote, poniznosti ili nekih drugih dobrih osobina, ali ako ne razvije mudrost, tada postoji opasnost. Ako neka loša osoba pozove u posetu nekoga ko ima čistotu i težnju, ali ne i mudrost, tada druga osoba može tamo da ode, pa će možda i sama postati loša. Zato, ako osobi koja ima težnju nedostaje mudrost, bez obzira koliko je čista, ona može da uradi svakakve nebožanske stvari. Ako je neka osoba čista, ta čista duša će postati bolja veštica.

Pitanje: Otkada sam došao na tvoj put, ne tražeći ništa, svakakve stvari su počele da mi dolaze. Da li je to normalno?

Šri Činmoj: Svevišnji će nam nesumnjivo dati stvari koje su nam potrebne. Jedino treba da znamo da postoje stvari koje su nam zaista potrebne, a postoje stvari koje samo zahtevamo ili želimo. Stvari koje su nam stvarno potrebne, koje su potrebne našoj duši, koje su potrebne našem srcu, uvek će nam biti date. Ove stvarne potrebe ne dolaze od nas; one u nas ulaze od Izvora, kao inspiracija. Zatim, kada ova inspiracija pokuša da se ispolji, ona postaje naše stvaranje, naše ostvarenje, naše dostignuće. Ali, sama potreba nam dolazi od Izvora u obliku inspiracije. Tvoje unutrašnje potrebe će sigurno biti ispunjene. Ali, što se tiče stvari koje želiš, ako ih dobiješ, to će ti prouzrokovati velike teškoće. Ispunjavajući naše vitalne zahteve ili želje mi jedino uvećavamo naše teškoće.

Tvoje iskustvo je ohrabrujuće i inspirativno. Na taj način mi uviđamo da Bog misli na nas više, beskrajno više nego što mi mislimo na sebe. Ponekad verujemo da mi mislimo na Boga više nego što On misli na nas, ali to je besmisleno. Takođe, ponekad verujemo da mi mislimo na sebe više nego što Bog misli nas. I to je besmisleno. Mi kažemo: „Bog je stvorio čitav svet, On mora da misli na bezbroj bića, a ja sam samo jedan delić. Kako On može da misli na mene ili zašto bi mislio na mene?“ Ali u ovom slučaju to nije tako. Bog ima sposobnost da stvori beskrajna bića, a ima i sposobnost da misli na baš svako od njih na Njegov neponovljiv Način. Moramo da shvatimo da On misli na nas beskrajno više nego što mi mislimo na sebe. Na kraju, mi smo Njegovi instrumenti; Bog nije naš instrument. Mi smo Njegovi instrumenti, pa je prirodno da On mora da misli na nas i brine o nama ako želi da nas usavrši.

Pitanje: Ne razumem tvoj odnos sa Bogom i sa tvojim učenicima?

Šri Činmoj: Moj odnos sa učenicima je odnos učitelja i učenika. Ja sam učitelj a oni koji su došli ovde, došli su da nauče nešto od mene. Ali kada se radi o tome ko je pravi Guru, ja uvek kažem da je to Svevišnji. Ja nisam Guru. Svevišnji je jedini Guru. Ali, ovde sam ja lider, opunomoćenik, za moje učenike, za one koji slede moju stazu. Ja sam kormilar, kapetan. Ovo su učenici koji žele da uče od mene. Šta god da dobijem od Svevišnjeg, ja im to ponudim.

Pitanje: Guru, kada mogu da dobijem duhovno ime?

Šri Činmoj: Ovo je veoma teško pitanje. Kada ćeš dobiti duhovno ime? Kada si spreman. Kada ćeš biti spreman? Daću ti ime tek onda kada budeš spreman da osetiš da je ime koje dobiješ jedino ime koje će ti pružiti radost. Pre neki dan sam ispričao priču o petogodišnjoj devojčici, ćerki jedne od mojih učenica. Majka i otac su je još uvek zvali starim imenom. Na kraju je rekla svojim roditeljima: „Ako me još jednom pozovete starim imenom, izaći ću iz kuće i ostati tamo“. Pogledajte radost koju ova devojčica dobija od imena svoje duše.

Daću ti ime sa radošću i ponosom, ali nažalost vreme još uvek nije došlo. Ali ako za to vreme bude sutra, tada ću ti dati ime. Kada tvoje vreme dođe, mogu ti dati ime čak i preko telefona. Za tvog brata sam ovo uradio. Sada kada si me pitao za ime, ne moraš to više da mi govoriš. Možda će biti potrebno dva meseca, možda će biti potrebno godinu dana ili tri godine. Kada mi Bog kaže da ti dam ime, ja ću to svakako uraditi. Ti ćeš čekati na taj dan i bićeš srećan kada ga dobiješ.

Deo II — Posvećenost Učitelju

Pitanje: Kako mogu svesnije da služim Svevišnjeg u tebi?

Šri Činmoj: Da bi svesnije služio Svevišnjeg u meni moraš svo vreme da imaš na umu jednu reč. Ta reč je „očekivanje“. Ako nešto od mene očekuješ na tvoj sopstveni način, ako misliš: „Ako se danas budem molio Guruu veoma iskreno, sutra će mi se možda nasmešiti ili će o meni reći lepe stvari mojim sestrama i braći“, tada ne služiš Svevišnjeg u meni. Nikada ne očekuj ništa od mene na tvoj način. To će biti sam početak tvog izuzetno duševnog služenja.

Većina vas, ako ne i svi, činite ovu žalosnu grešku. Svi očekuju nešto od mene na svoj sopstveni način. Vi možete da očekujete nešto od mene, jer na kraju krajeva svi vi mi dajete nešto u vašoj težnji. Ja ću vam sigurno dati nešto zauzvrat, ali ću vam to dati na moj način. Bogoostvarena osoba ne može biti škrta, ne može biti zla, ne može biti ravnoduš na. Ako ste meditirali dva sata, pa mislite da ću zato o vama reći nešto lepo ili vas pohvaliti, vi očekujete nešto od mene na vaš sopstveni način. Morate da znate da je to greška.

Bog želi da vidi koliko iskreno hoćete da uronite u moj duhovni put. Da li ste ovde došli po priznanje da ste rano ujutru meditirali ili izašli u grad i lepili plakate i slične stvari? Ako želite priznanje, tada služenja nema. Pravo služenje će umreti u trenutku kada zavapi za priznanjem. U samom činu pravog služenja je već prisutno unutrašnje priznanje. U trenutku kada uradite nešto duševno za Svevišnjeg, suze zahvalnosti mog srca već teku ka vama. Još i pre nego što stvarno uradite nešto, ako ste samo rešeni da uradite nešto za Svevišnjeg, dolazi vam moja zahvalnost. Na delu će možda biti potrebno šest meseci ili šest godina da to uradite, ali sama činjenica da ste odlučni da uradite nešto za Boga čini me više nego srećnim, jer ima na milijarde ljudi na ovom svetu koji ne žele svesno da učine bilo šta za Boga.

Od sada, kad god uradiš nešto, ne očekuj ništa od mene na svoj sopstveni način. Ako ne očekuješ baš ništa, to je najbolje, ali je uglavnom nemoguće da ljudska bića ništa ne očekuju. Reći ćeš: „Zašto nam on ne bi dao, ako mi dajemo njemu?“ Ali, ako je neko uspostavio unutrašnju vezu, unutrašnje jedinstvo, tada nema potrebe da očekuje bilo šta. Dužnost je duhovnog Učitelja da stalno bude na usluzi svojim učenicima. Vi igrate vašu ulogu pomoću vaše težnje; to je vaše služenje. Učitelj igra svoju ulogu pomoću svoje brige, samilosti i osećanja jedinstva koje će uzdići vašu svest. Neprestanom služenju, ako je duševno, posvećeno i bezuslovno, nije potrebno nikakvo priznanje. Sama činjenica da možeš da služiš svog Učitelja svesno predstavlja tvoju najdublju radost i ponos. Ali ako ti je teško da ne očekuješ ništa, tada želim da ti kažem da bi tvoje očekivanje trebalo da bude ovo: „Šta god da on oseća da je dobro za mene, to će mi i dati na njegov sopstveni način, u skladu sa njegovom unutrašnjom vizijom. Odigrao sam svoju ulogu dajući mu ono što imam - moju težnju. On će odigrati njegovu ulogu dajući mi njegovo ostvarenje na Božiji sopstveni Način u Božiji Čas“.

Svakog dana ti obavljaš na stotine stvari. Kada se probudiš rano ujutru, pre nego što ustaneš iz kreveta, potrebna ti je samo sekunda da kažeš: „O Svevišnji, učini me bezuslovno odanim, tako da mogu da Ti služim na Tvoj sopstveni Način“. Potom ovo možeš da ponoviš i pre nego što opereš zube, pre nego što se istuširaš, pre nego što meditiraš, pre nego što jedeš. I čim završiš sa svakim poslom, možeš da uradiš to isto. Ako uspeš da se pre svakog posla svesno pomoliš da služiš Svevišnjeg najposvećenije i bezuslovno, videćeš da ćeš ovo izgovoriti bar sto puta. Kada jednom počneš da nudiš ovu molitvu, videćeš koliko različitih aktivnosti ima u tvom životu, pre kojih možeš to da ponoviš. To možeš da ponoviš čak i nakon što ti različite ideje padnu na um. Ako ti na pamet padne ideja da moraš da odeš u Centar, treba da kažeš: „Moram da idem tamo da bih bio potpuno posvećen svom Učitelju“. Ako ti ta ideja padne na pamet pre nego što uđeš u Centar, pre nego što uđeš u salu za meditaciju, tada ćeš videti sopstveni napredak. Ako svaki put kada pođeš u Centar misliš da ćeš videti Gurua ili da ćeš videti svoje prijatelje, onda je to beskorisno. Odlazak u Centar je neophodan, ali ima nešto što je još potrebnije od samog odlaska u Centar. Odmah treba da se upitaš: „Zašto ja tamo idem?“ I tvoj odgovor mora da bude: „Da ostvarim Boga, da služim Boga, da služim mog Učitelja“.

Svaki put kada treba da uradiš nešto, potrudi se da izneseš na površinu razlog zašto to radiš. Ako studiraš, ne treba da misliš da ću ja od tebe tražiti da negde predaješ. Treba da osetiš da ću ti ja reći šta treba kada za to dođe vreme. Treba da osetiš da je razlog za tvoje studiranje to da služiš Svevišnjeg u drugim ljudskim bićima. Ako ti na pamet padne misao da studiraš da bi mi služio, tada činiš pravu stvar. Ako studiraš samo radi visokih ocena, da bi mogao da predaješ na nekom fakultetu, to nije dobro. Visoke ocene koje dobijaš na ispitima treba da budu takve da bi služio Svevišnjeg u meni.

Pre nego što učiniš bilo šta, nastoj da održiš taj ideal u svojim mislima. A koji je taj ideal? Tvoj ideal je da ostvariš Boga. Koji je tvoj sledeći ideal? Tvoj sledeći ideal je da služiš Boga ovde na zemlji. Od samog jutra, kad god nešto radiš, moraš da na umu imaš taj najviši ideal. Najviši ideal je da ostvariš Svevišnjeg, a nakon ostvarenja da Ga ispoljiš. Svaki pojedinac svakodnevno misli ili na Boga, ili na sebe, na svoje prijatelje ili na neprijatelje. Ovo su četiri stvari na koje mislimo. Pod neprijateljima ne podrazumevam obavezno neko individualno biće. Tvoji neprijatelji su strah, sumnja, strepnja, ljubomora i tako dalje. Sve su to članovi naše porodice. Mi ili meditiramo na Boga ili meditiramo na sebe – na naše radosti i patnje – ili meditiramo na naše prijatelje, gledajući da li su srećni; ili mislimo na nebožanske, destruktivne i neprosvetljene osobine drugih. Ali, pre nego što bilo šta uradiš, pre nego što počneš da meditiraš na svoje neprijatelje, na prijatelje, pa čak i na Gurua, misli samo na Boga. Tada ćeš videti da nebožanske misli i ideje ne mogu da se pojave. Kada ti na pamet padne bilo koja loša ideja, odmah pomisli: „Evo, ulazi lopov!“ Tada pomisli na Boga, pomisli na božanskog vojnika u sebi, a to je Bog, i dozvoli mu da te zaštiti.

Kako možeš da svesnije služiš Svevišnjeg u meni? Oseti da te ja svakog trenutka posmatram. Ovo je moj konačni odgovor. U svakom trenutku ja te posmatram, ne fizički, ne psihički, već duhovno. Radićeš stvari koje bi radio i preda mnom, kao što su pokazivanje težnje, tvoj unutrašnji vapaj i tvoja ljubav prema Bogu. Nećeš raditi stvari koje ne bi radio preda mnom, kao što su laganje, ljubomora prema nekome, ili gajenje sumnje. Ove nebožanske stvari ne bi radio preda mnom, kada te gledam, jer bi osetio – Guru vidi moju sumnju, Guru vidi moju ljubomoru, Guru vidi moj strah. Uvek budi svestan mog unutrašnjeg vođstva i tada ćeš moći da veoma svesno služiš Svevišnjeg u meni.

Pitanje: Guru, kako najbolje mogu da ti ugodim?

Šri Činmoj: Najbolje mi možeš ugoditi tako što nećeš ono što ti stoji na putu da mi ugodiš. Ako si ljuta na svoju sestru, oseti da će ta ljutnja ući u srce tvog Gurua. Pomisli odmah da će ta ljutnja imati bolno dejstvo na moje srce. Tada odmah pobedi svoju ljutnju. Uvek čini stvari koje me neće povrediti niti mi naškoditi. Najviše ćeš mi ugoditi tako što nećeš činiti pogrešne stvari.

itanje: Guru, ako tvoj učenik ima ljubav i posvećenost prema tebi, ali je u lošoj svesti, kada ga vidiš, da li vidiš njegovu ljubav i posvećenost kroz njegovu lošu svest? To jest, ako oseća ljubav i posvećenost, a ti ga vidiš sat kasnije, ali je on u niskoj svesti, da li vidiš i njegove dobre osobine?

Šri Činmoj: Tvoja loša svest je u tvom umu i u tvom vitalu, a tvoja ljubav i posvećenost su u tvom srcu i duši. Recimo da imaš petosoban stan. U sobama srca i duše imaš sve dobre osobine. Ako izbije požar u jednoj od soba – u telu, vitalu ili umu – tada treba da uzmeš vodu iz soba srca i duše da ugasiš vatru.

Kada te vidim, ja vidim svih pet soba. Vidim dobre osobine u tvom srcu i duši, a vidim i neprosvetljene sobe.

Pitanje: Kako možemo postati predaniji tebi, Guru?

Šri Činmoj: Ovde moraš da znaš da se ti ne trudiš da se predaš meni. Molim te, pokušaj da se predaš Svevišnjem u meni. Možeš da povećaš svoju predanost Svevišnjem tako što mu svakog dana nudiš zahvalnost. To je najbrži i najefikasniji način. Svaki tragalac treba da pruži Svevišnjem ono što je najbolje u njemu. Zahvalnost je daleko najbolja osobina koju ti i drugi imate kao tragaoci. Zato, ako daš Svevišnjem svoju najbolju osobinu, ono najbolje što imaš, prirodno je da će ti On dati nešto što će ubrzati tvoje putovanje, što će uvećati tvoju brzinu kojom se krećeš ka ostvarenju Boga, ka otkriću samog sebe. Ako daš najbolje od sebe, On će ti ponuditi nešto što će ti odmah pomoći da najbrže trčiš da postigneš svoj krajnji Cilj, a to je predanost. Svevišnji će uvećati tvoju predanost pod uslovom da mu daš svoju najbolju osobinu, a to je zahvalnost.

Pitanje: Kako možemo da te volimo a da ti ne postavljamo zahteve?

Šri Činmoj: Kada dete stoji kraj oca, a otac počne da broji novac, on će reći detetu: „Sve je ovo tvoj novac, ali ako ga sada dobiješ, nećeš moći da ga na pravi način upotrebiš“. Ali dete je zadovoljno jednim centom ili novčićem koji dobija od svog oca. Zahtev se javlja jedino kada osećamo da nećemo dobiti ono što nam je potrebno ili što želimo, kad osećamo da će to otići nekom drugom. Dete zna da će mu otac jednom dati sve što ima kada za to dođe vreme. Kada otac zadržava za sebe novac, dete ne postavlja zahteve. Kada ono čuje da je sve to njegov novac, zadovoljno je novčićem koji ima.

Ja sam vaš duhovni otac i dajem vam bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo. Vi zahtevate jer osećate da sve to odlazi nekom drugom, da će neko drugi prigrabiti moje duhovno blago. Ali duhovni Učitelj, ako je pravi duhovni Učitelj, ima Mir, Svetlost i Blaženstvo u neograničenoj meri. Te stvari se nikada ne mogu umanjiti, bez obzira koliko on daje nekom drugom. Treba da osetiš da ćeš neizostavno dobiti duhovne osobine koje želiš kada za to dođe vreme.

Ako se trudiš da forsiraš stvari, to je ozbiljna greška. Forsiranjem stvari ne možeš da ubrzaš Božji Čas. Ti ćeš dati sve od sebe; težićeš najiskrenije što možeš, ali će čas tvog ispunjenja odrediti Bog, a ne ti ili ja. Mi ne možemo da odredimo taj čas. Ako Bog želi da ti ja dam ostvarenje sutra, onda ćeš ga sutra i dobiti. Ali ako On želi da imaš ostvarenje za četiri godine, tada moraš da čekaš. Ako je neko drugi postigao ostvarenje Boga, to ne znači da ga i ti možeš odmah dobiti. Nema sumnje da ćeš na kraju dobiti sve, ali ako to budeš zahtevao od Boga, time ćeš samo usporiti svoj napredak. Možeš da imaš potpuno poverenju u Svevišnjeg da će ti dati sve kada za to dođe vreme. Ako želiš da ubrzaš dolazak tog časa svojim ličnim vitalnim zahtevima, žao mi je što moram da ti kažem, to će biti potpuni promašaj. U tom slučaju ćeš sam postati odgovoran za svoj život. A kada ne zahtevaš, Bog je odgovoran za tvoj život.

Pitanje: Kako mogu da znam da li ispunjavam moju ili tvoju volju?

Sri Chinmoy: Šri Činmoj: Ljudi imaju utisak da je sve u redu ako ispune svoju volju, a ako ne koriste svoju volju, da su beskorisni. Ali duhovna predanost nije takva. Duhovni Učitelj nije kao šef; on je najviši deo tebe samog. I tvoja glava i tvoja stopala su delovi tebe, ali ti znaš da je um razvijeniji od stopala, pa slušaš naloge svog uma, a ne stopala. Međutim, u duhovnom životu ti odlaziš daleko van domena uma. Tvoje postojanje potiče od najviše trostruke Svesti. To konačno biće dolazi iz sat-chit-ananda, beskrajne Istine, beskrajne Svesti i beskrajnog Blaženstva. Ti si njen nerazdvojni deo. Treba da osetiš da sam ja tvoj najviši deo, a ne neki zaseban pojedinac. Ja sam ljudsko biće, naravno, ali ako želiš da se potpuno stopiš sa mojom božanskom svešću, tada moraš da osetiš da si što je moguće prazniji. Jedino ako svoju posudu možeš da ostaviš praznu, moja volja može da uđe i potpuno te ispuni. Ako si već ispunjen svojim individualnim ćudima, sklonostima i sličnim stvarima, tada sam ja izgubljen.

Zato svakog dana odluči da nemaš sopstvenu volju. Svesno se trudi da osetiš da je moja volja tvoja volja. Kada je Hrist rekao: „Neka bude Tvoja Volja“, to je bilo najviše ostvarenje izraženo ljudskim jezikom. Takođe možeš da osetiš potrebu da tvoja volja bude potpuno i neodvojivo jedno sa mojom voljom. Prva stvar koju treba da učiniš rano ujutru je da se ovako moliš Svevišnjem: „Nudim moju volju mom Guruu. Neka njegova svetlost teče u meni i kroz mene“. Moja volja predstavlja Volju Svevišnjeg.

Hteo bih da ti kažem da je beskrajno lakše poći Najvišem preko mene nego direktno ući u Svevišnjeg. Ti možda osećaš da nema potrebe imati duhovnog Učitlja, ali kako ćeš stići do Cilja? Na duhovnim lestvicama ima mnogo prečki, pa ako se ne penješ po njima, kako ćeš stići na vrh? Zato se rano ujutru svakog dana trudi da predaš svoju volju, a istovremeno se potrudi da osetiš da je moja volja i tvoja volja, u obogotvorenom obliku. Tada ćeš videti da ne može biti problema u tvom životu težnje i ostvarenja.

Pitanje: Koje bi mi vežbe preporučio da uvek mogu da pamtim tvoje prisustvo kada fizički nisi tu?

Šri Činmoj: Kada si u mom fizičkom prisustvu, molim te, potrudi se da osetiš jednu stvar: da je božansko u meni, a ne ljudsko u meni, čista ljubav prema tebi. Oseti da nema ničega što božansko u meni ne bi učinilo za tebe. Treba da osetiš da imaš slobodan pristup mojoj duši. Ako treba da pređeš iz svoje dnevne u spavaću sobu, između te dve sobe može da se pojavi neka prepreka. Ali ako želiš da izađeš iz svog postojanja i uđeš u moje božansko postojanje, tu neće biti nikakvog otpora. Ako želiš da uđeš u moje duhovno srce, srce koje neprekidno služi Svevišnjeg u tebi i u svakome, nećeš imati nikakvih teškoća da uđeš u njega. Isto tako, neće biti nikakve prepreke između tvoje težnje i mog prosvetljenja. Ako to možeš da upamtiš, onda ćeš moći da pamtiš i moje prisustvo.

Ako pokušaš da otrčiš iz jedne u drugu sobu u kući, postoji mogućnost da se spotakneš o nešto i slomiš nogu. Ali kad se radi o božanskom u meni, što brže potrčiš ka njemu, to ćeš ga pre dobiti. A što ga pre dobiješ, to bolje za tebe, za mene i za sve.

Pitanje: Izgleda da te Svevišnji voli više nego što voli Sam Sebe.

Šri Činmoj: Ako posmatraš Boga na fizičkom nivou, vitalnom nivou, mentalnom nivou ili psihičkom nivou – na bilo kojem nivou osim na Njegovom sopstvenom najvišem nivou – tada će On više voleti mene nego samog Sebe. Tamo gde postoji osećaj odvojenosti između Boga i mene, ako sam makar i santimetar niže od Njega, tada će On više voleti mene, jer ja sam Njegovo dete. Majka više voli svog sina nego samu sebe. On je njena tvorevina; zato majka više voli svog sina nego samu sebe. Tvorac više voli svoju tvorevinu od samog sebe.

Ali ako Tvorac oseća da nema razlike između Njegove tvorevine i Njega Samog, da su jedno i neodvojivo, ko onda koga više voli? Svevišnji me više voli od samog Sebe kada se molim mojoj najvišoj Svesti. Ali kada uđem u moju najvišu Svest, tada nema razlike između Svevišnjeg i mene. Mi smo potpuno jedno.

Pitanje: Kako mogu da ostvarim tvoju duhovnu visinu?

Šri Činmoj: Pre svega, trudi se da ostaneš blizu drveta, a zatim nastoj da uvek budeš u podnožju drveta, a ne na distanci. Kada se nađeš u podnožju drveta, pokušaj da pogledaš naviše i da vidiš koliko daleko tvoja vizija može da ide. Ako vidim da se zaista trudiš da uzdigneš svoju viziju, tada će se odozgo spustiti Milost Svevišnjeg, koji je tvoj Guru, moj Guru i svačiji Guru. Ova Milost je kao magnet; ali taj magnet će delovati jedino kada vidi da ti jedva čekaš da te povuče. Zato, kada pođeš do podnožja drveta pa potom pogledaš naviše, magnet-Milost će doći i povući te naviše. Ovo je jedini način na koji učenik može da dosegne visinu Učitelja. Milost će se spustiti odozgo jedino kad i ti daš svoj doprinos, tako što dođeš i dodirneš podnožje drveta težnje.

Deo III — Meditacija i prisustvo Učitelja

Pitanje: Zašto tražiš od svojih učenika da meditiraju na tvoju sliku?

Šri Činmoj: Ja to ne tražim. Moji učenici mogu da meditiraju na nebo ili na more. Naš put je put ljubavi. Mojim učenicima kažem da meditiraju na bilo šta što vole, sve dok je to nešto prostrano. Pa pošto oni vole moju prostranu svest, kažem im da meditiraju na mene. Duhovni život nije ništa drugo do širenje ljubavi. Ne kažem da učenici treba da gledaju u mene. Jedino želim da ljudi ostvare Boga, bez obzira da li meditiraju na moju sliku ili na nešto drugo. Ipak, jasno vidim da moji učenici vide i osećaju nešto u meni. Naravno, ako vide i osećaju nešto u meni, tada je za njih najbolje da meditiraju na mene. Snaga njihove meditacije ulazi u Svevišnjeg u meni. Ja ih ne obmanjujem.

Pravi predmet ljubavi, koji je Bog, podjednako je u mom srcu kao i u vašem srcu. Jedino je stvar u tome što vi nemate dovoljno vere u sebe. Da nije tako, ja bih rekao svakoj osobi da meditira na sebe. Ali ako kažem mojim učenicima da meditiraju na sebe, jedino će njihov ego biti nahranjen. Njihov ego će izaći na površinu; oni će reći: „Ja sam Brama, ja sam Bog“. A onda, kada na površinu izbije njihov um sa malo sumnje, oni će naprosto utonuti u more sumnje i frustracije.

Eto, zato ne savetujem moje učenike da meditiraju na sebe. Kažem im: „Budite ponizni. Koncentrišite se na cvet ili na plamen i inspirišite se“. U Indiji sam video mnogo ljudi koji su govorili: „Ja sam Šiva, ja sam Brama, ja sam Krišna“. I na kraju su jednostavno poludeli.

Pitanje: Da li dok meditiramo treba da gledamo u tebe sa sklopljenim rukama?

Šri Činmoj: Ne morate da gledate u mene. Ako vas oči bole od napora, tada ih sklopite na minut ili dva, ali ne na dugo. Ako držite oči poluotvorene, ili četvrtinu otvorene, biću vam veoma zahvalan. U suprotnom, u većini slučajeva, učenici jedino ulazi u opuštenu svest. Oni ulaze u svet sna a toga nsu svesni. Misle da su meditirali, ali su samo spavali. Nesvesnost je prava reč za to stanje.

Kada držite oči otvorene, to se zove lavlja meditacija. Sa jedne strane, svestni ste onoga što se dešava oko vas, a istovremeno ste u kontaktu sa unutrašnjim svetovima. U potpunosti vladate obema svetovima – unutrašnjim i spoljašnjim. Ali, nemojte da naprežete oči. Ako je neophodno, sklopite oči na trenutak.

Ako gledate u mene sa sklopljenim rukama, primićete više nego što bi inače primili. Kada sklopite ruke, Svevišnji u meni prima vašu posvećenost. Tada čitavo vaše telo postaje razbuktali plamen težnje i molitve. Čitava telesna svest teži. Ako sklopite ruke i vedrog ste raspoloženja, vaša molitva će biti duševnija nego inače. Tada se čak i grubo fizičko trudi da ponudi sebe Bogu i najduševnije prima ono što Bog želi da mu podari.

Zato, ako možete da gledate u mene u veoma radosnom i duševnom raspoloženju kada sklopite ruke, moći ćete da uvećate svoju poniznost, posvećenost i druge božanske osobine. Sklapanje ruku znači da se klanjašte Unutrašnjem Pilotu, koji vodi mene i koji vodi vas. Sklapajući ruke, pokazujete posvećenost Svevišnjem u sebi i Svevišnjem u meni.

Pitanje: Ponekad dok nas gledaš tokom meditacije, kada počneš da gledaš u mene, uplašim se a ne znam zašto.

_Šri Činmoj: Plašiš me se jer se bojiš da ćeš biti razotkriven. Možda nesvesno misliš: "Jutros sam bio ljubomoran, sumnjao sam u moj duhovni život ili sam uradio nešto drugo loše". Um odmah pomisli na nešto i ti se uplašiš. Ali ako u tom trenutku osetiš: „Ne, ja nisam um, ja sam srce“, onda se nećeš plašiti. Kada dete vidi da mu prilaze otac ili majka, ono će se plašiti ako zna da je uradilo nešto loše. Ako nije uradilo ništa loše, neće se plašiti. Ali ako to dete ima veoma dobrog oca koji ga voli, čak i ako je uradilo nešto loše, ono se neće plašiti, jer zna da ga otac neće tući ni grditi. Ono vidi očevu brigu da ga usavrši.

U trenucima kada imaš veru u svog Učitelja, oseti: „Moja je briga da budem dobar, a njegova je briga da me učini dobrim“. Tada se nećeš plašiti. Onog trenutka kada pomisliš da si uradio nešto loše, bilo u mislima bilo na delu, oseti da je moje nastojanje da te usavršim beskrajno veće od tvog nastojanja da usavršiš sam sebe. Tada se nećeš plašiti. Strah se javlja jer osećaš da će te moja svetlost razotkriti. Ako umesto toga možeš da osetiš da ćeš biti u stanju da se promeniš, ne sopstvenim naporom, već zahvaljujući mojoj moći, mojoj samilosti, onda se nećeš plašiti. Najpre treba da osetiš da će moja samilost i brižnost uraditi devedeset i devet posto, a da ćeš onaj jedan posto uraditi sopstvenim naporom. Kasnije ćeš osetiti da je i taj jedan posto bio moj napor. Na ovaj način ne može biti straha, bez obzira koliko je moja svetlost prodorna ili koliko je blizu.

Oseti da si srce. Ako osetiš da je tvoje srce u stanju da se poistoveti sa mojom samilošću, oproštajem, brižnošću, ljubavlju i blagoslovom, ako možeš da se poistovetiš sa mojim pozitivnim osobinama, tada će tvoje negativne osobine - strah, sumnja, teskoba i briga – automatski nestati.

Pitanje: Kada sam postao učenik, donosilo mi je radost da meditiram i sledim stazu. Odnedavno ne osećam da imam tu radost, pa ne meditiram redovno.

Šri Činmoj: Da li meditiraš svakog dana?

Učenik: Oko petnaest minuta.

Šri Činmoj: Vrlo čudno. Meditiraš samo petnaest minuta dnevno, a teško ti je da meditiraš redovno. Molim te, moli se Svevišnjem da ti podari više sposobnosti, jer ne mogu da kažem da gubiš radost zato što preteruješ. Tragalac mora da meditira bar jedan sat dnevno – pola sata ujutru i uveče – bez obzira kakav mu je standard. Oni koji su prihvatili naš put moraju da se organizuju tako da meditiraju bar jedan sat, čak i ako meditiraju iskreno samo pet minuta, a potom um počne da im luta. Ja osećam da je ovo nešto što je apsolutno neophodno. Jedan sat meditacije se očekuje od svih koji slede naš put.

Možda ćeš reći da ne možeš da meditiraš svakog dana, ili da ne meditiraš dobro, ali molim te, pokušaj. Ne jedeš svakog dana veoma ukusnu hranu, ali nešto svakako jedeš, jer osećaš potrebu za hranom, da bi telo moglo da funkcioniše. Molim te da osetiš da je u duhovnom životu takođe neophodno da hraniš dušu, da hraniš unutrašnje biće. To što ne možeš da svakog dana duboko meditiraš, ne znači da treba da prestaneš da meditiraš. Molim te, pokušaj da u unutrašnjem životu osetiš unutrašnju potrebu tvoje duše. Molim te, meditiraj svakog dana, čak i ako nekih dana osećaš da ti je u srcu pustoš. Svi tragaoci na našem putu treba da meditiraju bar jedan sat dnevno. To može da se podeli na četiri puta po petnaest minuta dnevno, ili pola sata ujutru pola sata uveče. Ako ne radite tako, nećete moći da značajnije napredujete.

Pitanje: Guru, da li treba da meditiramo dok vozimo?

Šri Činmoj: Kada sam trčao na sto metara za deset ili jedanaset sekundi, sam Bog zna koliko sam puta meditirao na Njega. Bio sam prvi u trci, a ipak je moj um, dok sam tako ostajao prvi,bio usredsređen na Boga. Možda kažeš: „Kako si tako posvećeno mogao da misliš na Boga? Ako je tvoj um bio usredsređen na Boga, mogao si da pređeš u drugu traku i da budeš diskvalifikovan“. Ali nisam, trčao sam. Zato, ako si razvio snagu meditacije i izveštio si se u njoj, tada si u prilici da meditiraš dok voziš. Sve zavisi od razvoja. Ako si u stanju da meditiraš dok voziš, ne radiš ništa loše. Ali, ako početnik u duhovnom životu pokuša da meditira dok vozi, doživeće saobraćajnu nesreću.

Deo IV - Šri Činmoj: Lični pogled

Pitanje: Kakva je tvoja lična definicija Boga?

Šri Činmoj: Pre nego što dam moju ličnu definiciju Boga, hteo bih da kažem da je svačija definicija Boga uvek ispravna. Nije jedino duhovni Učitelj u stanju da definiše Boga. Ne, čak i dete može da ispravno definiše Boga. Ono će ga definisati u skladu sa svojim razumevanjem, svojom sposobnošću, svojim unutrašnjim buđenjem. Svaki pojedinac, bez obzira na godine ili na svoj nivo, može da odgovori na ovo pitanje u skladu sa stepenom svoje unutrašnje probuđenosti i unutrašnjeg prosvetljenja. Neki duhovni Učitelji kažu da je Bog Svetlost. Drugi kažu da je Bog Svest. Neki kažu da je Bog Moć. Četvrta grupa će reći da je Bog personalno Biće. Svačija definicija Boga je ispravna na svoj način, jer je svakom od njih na taj način Bog došao: kao Ljubav, kao Svest, kao Moć, kao Blaženstvo, kao Biće sa ličnim atributima i tako dalje. Kada kritikujemo druge, govoreći: „Ne, tvoja definicija je pogrešna, moja je ispravna“, to je besmisleno. On je u pravu, jer govori na osnovu svog unutrašnjeg ostvarenja. Ono što ti govoriš je ispravno na osnovu tvog unutrašnjeg ostvarenja. Ja sam u pravu na osnovu mog ostvarenja.

U skladu sa mojim ostvarenjem, moja lična definicija Boga je Ljubav. Bog je sav Ljubav. On mi je najdraži, jer u Njemu vidim beskrajnu Ljubav. Vidim da je On i večni Zaljubljenik i večni Voljeni. U pojedinačnom tragaocu, pre nego što on ostvari Najviše, Bog je zaljubljenik. Za tragaoca koji teži ka Najvišem, Bog je Sam Voljeni. Na kraju zaljubljenik i Voljeni postaju potpuno jedno. Čovek i Bog su večno jedno. Čovek je Bog koji tek treba da se potpuno, svesno i celovito ostvari. A Bog je čovek koji tek treba da se potpuno ispolji na Zemlji.

Pitanje: Da li postoji neki poseban oblik Svevišnjeg koji najviše voliš?

Šri Činmoj: Video sam Svevišnjeg u mnogim oblicima, ali oblik koji najviše poštujem ili kome se najviše divim i oblik koji On Sam najviše voli za mene, veoma je sjajan, sav je zlatan, blistav i veoma, veoma visok. Za sekundu, kao kad pritisneš dugme, mogu da Ga vidim u tom obliku, tako visokog da to ne možeš ni da zamisliš, beskrajno velikog i blistavog. To je oblik u kome ja najviše uživam.

Pitanje: Da li i ti poprimaš različite oblike?

Šri Činmoj: Mi svakog dana nosimo različitu odeću i obavljamo razne dužnosti u našem životu, ali smo ipak ista osoba. Za nas ima mnogo je različitih stvari koje treba da uradimo; za Boga, sve je Blaženstvo. Bog se stalno igra žmurke sa nama. To je Njegova božanska, Kosmička Igra. Ponekad On uzme oblik pradede i jednostavno se igra sa Svojim praunucima. Ako uzme oblik deteta, šta drugo možete i da očekujete? On se večno igra. Bog zna da će pobediti u toj Igri, pa sve vreme može da uživa u Sebi. Kada neko zna da će izgubiti u igri, postane lenj; ne učestvuje svim srcem. Ali u slučaju Svevišnjeg, On se neizmerno raduje samoj Igri, a ne rezultatu. On se ne oseća nimalo drugačije ako pobedi ili ako izgubi u trci.

Ja sam poprimao mnogo stotina i hiljada oblika, ali me moji učenici nikada nisu uhvatili. Ponekad, kada želim da pokažem moje unutrašnje sposobnosti, pokažem ih u njihovim snovima ili meditaciji. Jedan jogi može da uzme bilo koji oblik na suptilnom nivou. Kada vam pokažem moju sposobnost u snu, vi se radujete. Ali sledećeg jutra vaš um izađe na površinu, pa posumnja u to. Ako vas posavetujem u snu, bićete ushićeni, preplavljeni radošću. A onda, nakon nekoliko sati, vi kažete: „Dao mi je tako loš savet!“ Najpre vas je moj savet obradovao, a onda je na scenu stupio vaš um i sva radost se izgubila. Postajem stranac za vas. Ako vam stranac da neki savet, naravno da ćete se naljutiti. Ali, ako uđem u vaše srce i učinim da osetite da je to vaše otkriće, vaše sopstveno ostvarenje, sledećeg jutra ćete reći da ste otkrili nešto božansko. Kada ovo otkriće ostane u vama, vi ćete ga gajiti danima i mesecima.

Zato se pravi duhovni Učitelji trude da sve rade poput nekog kradljivca. Oni puštaju učenika da oseti da je sam otkrio nešto veoma posebno. Isto tako, Bog uvek sa nama igra Kosmičku Igru žmurke, postajući sve što je neophodno kako bi nam ponudio Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć.

Pitanje: Guru, zašto tokom intervjua zvučiš tako zvanično, a kada pričaš sa nama zvučiš tako familijarno?

Šri Činmoj: Od duhovne osobe ljudi moraju da dobiju sve stvari koje ona ima da ponudi. Učenicima želim da ponudim jednu stvar. Tokom mojih predavanja, nudim nešto drugo. Treba mi dati priliku da ponudim ono što želim da ponudim. Ovde sam druželjubiv, ali u nekoj drugoj prilici, kada treba da ostanem na najvišem nivou, ako bih morao da se spustim na nivo običnih ljudi, to bi bila biti greška. Ja želim da ih uzdignem na moj nivo.

Kada meditiram u Centru, vi morate da se popnete na sprat i da budete u meditativnoj svesti. Jedino tada ćete moći da primate. Ako ostanete u prizemlju, pa pričate ili jedete, misleći da je dovoljno samo to što ste došli u crkvu, to će biti greška. Morate da se popnete na sprat, da uzdignete vašu svest i da meditirate. Kada se družim sa vama na vašem nivou, to ne znači da ja silazim dole. Kada se neko davi, ja mu pružam ruku da ga spasem; ali i on mora da ispruži svoju ruku i da se uhvati za moju. Ako trajno ostanem na dalekoj obali, kako ću ga izvući? U tom slučaju, moram da mu se približim, i on mora da ispruži ruku kako bih mogao da ga spasem.

Pitanje: Koliko dugo ti je trebalo da se popneš uz duhovnu lestvicu?

Šri Činmoj: U ovoj inkarnaciji mi je trebalo dvadeset godina da se popnem uz duhovnu lestvicu, iako sam se u mojim prethodnim inkarnacijama već bio popeo na vrh. Ja znam svoje prošle inkarnacije. Još u mojim prethodnim inkarnacijama sam dostigao ostvarenje Boga. Na drugima je da u to veruju ili ne. Pošto sam dosegao visinu nirvikalpa samadija u ovoj inkarnaciji, morao sam da najstriktnije praktikujem meditaciju dvadeset godina, od dvanaeste do trideset druge godine. Ovaj predmet je izuzetno težak i mora da se praktikuje dnevno po osam, deset, dvanaest i više sati, ako zaista želite da dosegne Najviše. Ovih osam sati takođe mora da se radi najiskrenije i najposvećenije. To je veoma naporan zadatak.

Pitanje: Koliko tvoj spoljašnji život odražava tvoj unutrašnji život?

Šri Činmoj: Za duhovne Učitelje, njihov unutrašnji život je kao okean; njihov spoljašnji život je tek malena kap. Ali učenici i tragaoci moraju biti zadovoljni tom malenom kapi, jer je ona više nego dovoljna za njih. Ponekad je to i previše za njih, preko njihove sposobnosti.

Vi možete da vidite da sam svake večeri ovde, tamo, svuda, ali ja znam koliko toga se dešava u meni. Možda uživam u nečijem izvođenju; možda mi to donosi pravu radost. Ali, istovremeno, bavim se mnogim drugim stvarima. Osmehujem se, smešim, uživam, ali unutar mene, strele patnje dolaze od učenika, od Centara i od ljudi koje uopšte ne poznajem. Ne znam ni njihova imena ni bilo šta drugo, ali su oni videli da postoji mesto gde je srce malo veće, pa šalju tamo svoju patnju. Ako me pitate ko su oni, neću moći da vam kažem, ali oni mi iznutra dolaze.

itanje: Kada kažeš „Om“, da li stupaš u vezu sa Beskonačnim?

Šri Činmoj: Om (Aum) je ime Boga, Boga u Njegova tri glavna aspekta. „A“ predstavlja Boga Stvoritelja, „U“ predstavlja Boga Održavatelja i „M“ predstavlja Boga Preobrazitelja. Kada pevam Om, ja ulazim u svoju najvišu svest. Kada sam u pravoj meditaciji, ako tada jednom izgovorim Om, ulazim u moju najvišu transcendentalnu Svest, gde se igraju Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Ali ako držim neko predavanje, pa tokom predavanja izgovorim reč Om, to ne znači da ulazim u moju najvišu svest ili da stupam u vezu sa Beskonačnim. Tada je moj cilj drugačiji; to činim samo da bih obasuo svetlošću duše koje teže. Ako oni žele da zađu dublje u moju svest ili u njihovu sopstvenu najvišu svest, moraju da meditiraju. Kada na kraju meditacije zajedno pevamo Om, možemo da uđemo u najviše svetove.

Pitanje: U tvojoj knjizi o astrologiji govoriš o borbi sa vitalnim bićima. Na jednom mestu kažeš da je sedam vitalnih bića došlo i napalo te, borilo se sa tobom. Kako se zapravo boriš sa ovim bićima?

Šri Činmoj: Sa ovim bićima se bori okultnom moći. Ona nemaju fizičku silu, ali mogu da se fizički ispoljavaju. Na primer, mogu da oštete noge na stolicama. Borili smo se okultnom i vitalnom snagom, suptilnom vitalnom snagom, ne na fizičkom planu. Borili smo se u potpunosti pomoću energije. A ipak su ljudi čuli taj zvuk nekoliko stotina metara dalje. Nijedno ljudsko biće ne može da proizvede taj zvuk - jedino vitalna bića. Ona su bića bez fizičkog oblika, ali na suptilnom nivou mogu da uzmu oblik koji žele. Ona nemaju ljudsku pojavu, ali imaju suptilnu pojavu.

Pitanje: Da li ćeš ikada napisati svoju autobiografiju?

Šri Činmoj: Kada neka osoba postane velika, tada se o njoj ispredaju milioni priča. Koncentrisao sam se na mnoge takozvane velike ljude, kao i na neke koji su zaista veliki ljudi. Pošto su veliki, postoji na hiljade priča povezanih sa njima, a ipak većina tih priča zapravo nema nikakve veze sa tim osobama. Pripisuju im se milioni stvari koje se nikad nisu desile u njihovim životima. Ljudi te priče stvaraju na osnovu glasina, a onda, kada se kasnije one nađu u njihovoj biografiji, to postaje činjenica. Ali one nisu istinite. To je samo zato što je neko želeo da nešto kaže o nekoj velikoj osobi. Mnogo puta ljudi bivaju inspirisani i emocionalno se zanesu, tako da ono što kažu može da nema nikakve vrednosti. Zato je uvek bolje ako sam čovek ima dovoljno sreće da zapiše ono što želi da kaže o sebi.

U ovom trenutku ne želim da trošim vreme na zapisivanje priča o mojoj prošlosti, o mom detinjstvu; to vam uopšte neće pomoći u vašem ostvarenju Boga. Uvek odvraćam moje učenike od toga da zaviruju u moju prošlost, jer sam ja ono što jesam sada. Istina, ponekad, kada sam inspirisan, pričam vam o mom detinjstvu i mladosti, ali znam da vam te živopisne priče neće ni mrvicu pomoći u vašem ostvarenju Boga. Pre dvadeset godina, sve je bilo u meni – duhovni Učitelj, Jogi, sve – ali ja nisam bio Jogi za svet. Kada je Marija u Bibliji zatražila od Isusa da na venčanju pretvori vodu u vino, on je rekao da za njega još uvek nije vreme da radi takve stvari. U mom slučaju, dok sam bio mladić, nije mi bilo vreme da imam učenike. Upravo sada je to vreme. Kada kucne čas, tada tragoci moraju da dobiju svu moguću korist.

Ono što sam radio od kada sam došao u Ameriku je od stvarnog značaja. Ostale stvari nisu važne. U Hristovom životu bitne su samo tri godine. Šta je radio pre tridesete godine sam Bog zna. Šta vidimo ili dobijamo od njegovog života pre tridesete? Ništa! Ali od svoje tridesete do trideset i treće godine, on je učinio stvari koje su besmrtne. Svest zemlje još uvek čuva ono što je on uradio; ona još uvek čuva njegovu ljubav i samilost.

Ako vi ljudi osećate: „Oh, kada bih samo mogao da znam nešto o Hristu pre njegove tridesete, bio bih spasen“, ja ću reći: „Baš naprotiv, što manje znate o ličnom aspektu, o nevažnom aspektu, to bolje. Samo obratite svu pažnju na sam cilj“. Na drvetu manga ima mnogo grana i na hiljade listova. Ali, ono što vama treba je mango. Ako znate gde je mango, imate sve. Zašto želite da znate koliko listova ima na drvetu? Ako ste gladni i žedni, samo će vas mango ispuniti, a ne listovi. Zato treba da pojedete svoj mango i da budete zadovoljni.

Kada neko postane pravi Učitelj i u prilici je da ponudi Svetlost, ta Svetlost je mango. Ako želite da uzmete mango prerano, pre nego što je zreo, videćete jedino listove. Sada sam ja mango, Svetlost. Ovo je trenutak da gledate u mango – moju sadašnjost – a ne u listove, koji predstavljaju moju prošlost.

Deo V - Zlatni Brod

The Golden Boat¹

Draga deco, Zlatni Brod nije moj. Ovaj Brod pripada Svevišnjem. Mi smo svi putnici na ovom Brodu. Možete reći da sam ja iskusan putnik jer sam na ovom Brodu duže nego vi. Ali želim da kažem da ovaj Brod pripada Svevišnjem. Sada ima nekoliko stotina putnika na ovom Brodu, ali osvanuće dan kada ćemo imati sedam hiljada putnika, pa čak i više. A u bliskoj ili dalekoj budućnosti, ovaj Brod Svevišnjeg, u kome sada svi sedimo, poneće ka Zlatnim Obalama Onostranog ne samo sedam stotina ili sedam hiljada pojedinaca, već čitavo čovečanstvo. Transcencendentalni Svevišnji u Njegovom Zlatnom Brodu će nas sve poneti ka Zlatnim Obalama večno prevazlazećeg Onostranog.

Ako je ljudsko u meni blagosloveno sposobnošću da napiše 208 poema za jedan dan, tada se molim Svevišnjem u meni da mi podari sposobnost da vam, moja slatka deco, dvadeset miliona puta ponudim najdublju blagoslovenu zahvalnost mog srca. Vi ste moja inspiracija i u vama je moj Cilj. Ispoljavajući Svevišnjeg u svakome od vas, ispuniću zadatak koji mi je Bog dao. Sa vama sam započeo svoje putovanje i sa vama ću večito putovati u Brodu Svevišnjeg Pilota. Naše putovanje nikada se neće završiti. Neće biti kraja putovanju za našeg Svevišnjeg Pilota, večnog Gurua, jedinog Gurua ovde na zemlji i tamo na Nebu.

Ljudsko u meni će napisati još mnogo više poema. Može da se desi da će ljudsko u meni za jedan dan napisati i veći broj pesama od ovog koji smo danas već ponudili celom svetu. Ali, ponovo ću vam reći, kao što sam vam uvek govorio, da tu nije u pitanju količina na štetu kvaliteta. Svevišnji u meni mi zapoveda da pišem poeme i uveravam vas da mi On takođe daje i sposobnost da postignem kvalitet. Svevišnji u meni i pesnik u meni idu zajedno. Svevišnji je i moja unutrašnja vizija i moja spoljašnja procena.

Mnogi ljudi mogu da napišu stotine ili hiljade poema. I ja ću napisati na hiljade, ako je to Volja Svevišnjeg. Ali božansko u meni priziva Svevišnjeg da mi podari samo jedan dar, a to je zahvanost vama, deco moja, za ono što ste uradili za mene i što ćete uraditi za mene kroz Večnost. Ovo osećanje zahvalnosti želim da kao venac obavijem oko vrata svakog tragaoca za transcendentalnom Istinom, jer to svaki tragalac zaslužuje.

Sa druge strane, želim da kažem da ovo nije moj brod; to je Brod Svevišnjeg. Ja sam iskusni član posade na brodu. Kao što sam vam uvek govorio, ja sam jedan od vas; ja sam vaš brat. Naš Otac je neko drugi. Ja sam rođen u duhovnoj porodici nekoliko godina pre vas, pa je prirodno da bi trebalo da sam malo više napredovao od vas. Sada sam u prilici da vam govorim o Svevišnjem koji je naš večni Otac, večna Majka, večni Voljeni. Trudim se da naučim svakog od vas da izraste u samu Njegovu Sliku. Ja vam pokazujem gde je naš Otac i time je moja uloga gotova.

Svevišnji je uvek u procesu prevazilaženja Njegove sopstvene evoluirajuće Svesti. U svakoj sekundi on prevazilazi granice Njegovog sopstvenog Prevazilaženja. Zato kažemo da je On u procesu večito prevazilazeće Stvarnosti, Božanstvenosti i Besmrtnosti. Danas se molim Svevišnjem Pilotu da mi podari priliku i sposobnost da bezbroj puta ponudim moju blagoslovenu zahvalnost svakom od vas, jer mi je svaki učenik, svaki tragalac, dao priliku da služim Svevišnjem u njemu. Ne treba vi da budete ponosni na vašeg takozvanog vođu na zemlji; ja u svakom trenutku treba da budem ponosan na vas i da vam nudim moju najduševniju zahvalnost. Vi ste mi dali priliku i vi ste me izabrali da svima vama posvećeno i odano služim.