Deo I: Tišina

Video sam u njegovim očima

Spavao je u tišini.
Video sam u njegovim zatvorenim očima
    Mir Boga.

    Probudio se u tišini.
Video sam u njegovim procvalim očima
    Radost Boga.

    Hodao je u tišini.
Video sam u njegovim sjajnim očima
    Svetlost Boga.

    Trčao je u tišini.
Video sam u njegovim ambrozijskim očima
    Život Boga.

Tišina

Životu je potrebna pobeda i on je želi, ali pobeda koju postižemo u svetu zvuka ne traje dugo. Ova pobeda je veoma kratkotrajna. Pobeda koju postižemo u svetu tišine je trajna i svaki put kada osvane pobeda u tom unutrašnjem svetu, mi osećamo da je to priprema za jednu višu i efikasniju pobedu u sutrašnjem Svitanju.

Običan čovek misli ili da se tišina ne može postići ili da od nje nema koristi. Ali, tragalac zna da se tišina može postići pomoću našeg unutrašnjeg plača. On takođe zna da je tišina od vrhunskog značaja, jer bez tišine ne možemo da vidimo lice Istine niti da izrastemo u samu sliku Istine i Svetlosti. Tišina je unutra, ali moramo je otkriti. Sve dok ne otkrijemo svoju unutrašnju tišinu, ne možemo osetiti da smo od Boga i za Boga.Unutrašnja tišina nije samo odsustvo misli. Ne! Tišina je cvetanje naše nesalomive unutrašnje volje. Ova svetlost mudrosti je naša svesna i stalna predanost Volji Unutrašnjeg Pilota, koji nas inspiriše, ohrabruje i vodi ka Obalama Zlatnog Onostranog.

Tišina je priprema, naša priprema za Božiji ispit. Mi saznamo Božiji Čas jedino kada održavamo tišinu, jedino kada zaranjamo duboko unutra. Osoba koja ne teži ne zna i ne može da zna Božiji Čas. Ako Božiji Čas svane u njenom životu, ona ne uspeva da ga primeti. Ali tragalac, koji praktikuje tišinu pola sata ili sat svakog dana, zna kada će kucnuti Božji Čas. I Bog ne samo da mu govori kada će kucnuti Čas, već kao privatni učitelj pomaže tragaocu da položi svoj unutrašnji ispit.

Tišina je naša zaštita. Kada živimo tišinu, štiti nas Božija najmoćnija snaga, Njegova sveprosvetljujuća Svetlost. Tada negativne sile – strah, sumnja, strepnja, briga, nesigurnost i sebičnost – ne mogu da priđu našem unutrašnjem biću. Iznutra i spolja nas Bog štiti u svakom trenutku.

Tišina je naš preobražaj. Kada svesno volimo tišinu, naše spoljašnje biće biva preobraženo. Ovaj preobražaj je veliko dostignuće za Majku Zemlju. Kada neko ljudsko biće postane preobraženo, Majka Zemlja oseća da je postigla nešto značajno, nešto što može zauvek da se sačuva radi ostalog čovečanstva. A ovaj preobražaj postaje osnova za još viša i moćnija dostignuća u procesu evolucije koja se stalno nastavlja.

Tišina je naša snaga volje. Ova snaga volje poništava ponos neznanja i ispoljava Svetlost Blaženstva Božanstvenosti u dušama što teže, koje žele da se popnu do najvišeg vrha i da odozgo spuste poruku Besmrtnosti na Zemlju. Naš ljudski um kaže: „Tišina je praznina; to je čista praznina i ništavnost“. Ali naše srce što teži zna da je tišina punoća i mnoštvo Visine naše Večnosti i Svetlosti naše Beskonačnosti.

AUM

Purnam adah purnam idam purnat purnam udacyate
Purnasya purnam adaya purnam evavasisyate

Iz Beskonačnosti, Beskonačnost je nastala. Iz Beskonačnosti, kada se Beskonačnost oduzme,
Beskonačnost ostaje.

Ovo je poruka koju dobijamo od tišine. A opet, duša nam govori da je tišina jedinstvo, naše neodvojivo jedinstvo sa Svevišnjim Pilotom.

Tišina je naša svest o Istini, naša viša Stvarnost. Ova Stvarnost u unutrašnjem svetu je naša božanska Ljubav, naša vrhunska Ljubav prema čitavom svetu. A u unutrašnjem svetu, ova stvarnost je vrhunska Slava Svevišnjeg za čovečanstvo što teži.

Ovde smo svi mi tragaoci. Povremeno smo skloni da gledamo svoje slabosti, nesposobnosti, ograničenosti i nesavršenosti. Kada to činimo, neizbežno ćemo biti razočarani sobom. Ali naša unutrašnja tišina nas prosvetljuje. Ona kaže: „Ne budite razočarani. To Bog ima niz iskustava u vama i kroz vas“. Kada ostvarimo Boga, mi uvidimo da su te nesavršenosti bile neophodne u tom trenutku, zbog naše evolucije. A kasnije, kada ne budu bile više neophodne, te nesavršenosti će se preobraziti u savršenosti. Iz tame ulazimo u Svetlost. Iz nestvarnog ulazimo u Stvarnost. Iz smrti ulazimo u Besmrtnost.

Asato ma sad gamaya
Tamaso ma jyotir gamaya
Mrityor ma amritam gamaya

Vodi me nestvarnog ka Stvarnosti.
Vodi me od tame ka Svetlosti.
Vodi me od smrti ka Besmrtnosti.

Tišina govori tragaocu u nama da voli, da voli sebe. Govori nam da je pogrešno mrzeti sebe zbog nesavršenosti. Kada tragalac voli sebe, kada voli Božansko u sebi, on na kraju ostvaruje Krajnju Istinu. Tada shvata da nije on bio taj koji je voleo Božansko u sebi, već da je to Bog koji Voli Boga, večnog Voljenog Svevišnjeg u njemu.

Na Nebu, Bog je San-Tišina. Na Zemlji, Bog je Stvarnost-Zvuk. U Svojoj Tišini, Bog priprema Sebe. Kroz Svoj kosmički Zvuk, Bog ispoljava Sebe. Transcendentalna Tišina je naš Izvor, a zvuk koji se širi je naše ispoljenje. Što se više penjemo, to je dublja tišina u kojoj uživamo. A što je dublja tišina u kojoj uživamo, to više nas ispunjava ispoljenje naše božanstvenosti.

Deo II: Pitanja i odgovori o zvuku i tišini

Kada sam pevao pesmu tišine

Kada je Bog pevao pesmu tišine,
Rekao sam Mu da to nije pošteno;
On je pevao moju pesmu.

Kada sam ja pevao pesmu tišine,
Bog mi je srećno i bezuslovno
Rekao:
Pošto sam naučio Njegovu pesmu,
On može mirno da se povuče.

Pitanje: Kakav je to zvuk koji ponekad čujemo u reci?

Šri Činmoj: To je zvuk pokreta i kretanja napred. Ona se kreće napred, ka svom odredištu. Pokret se može odvijati u jednoj tački. Neko može da peva i pleše u mestu. Trkač može da trči u mestu, podižući noge. Ali on takođe može da trči i napred.

Na sličan način, reka je kretanje svesti. Reka ima vodu a voda simbolizuje svest. Kad reka teče, to je kretanje svesti napred. Zvuk koji čujemo je zvuk koji otelovljuje kretanje svesti napred.

Pitanje: Kako duhovni tragalac može da postigne i održi tišinu?

Šri Činmoj: Duhovni tragalac može da postigne i održi tišinu jedino tako što će roniti duboko unutra. On mora da oseti da je svaki trenutak zlatna prilika da prevaziđe sebe. On treba da oseti da je Bog njegov sopstveni. Ako to može da uradi, tada će nepogrešivo steći tišinu i moći će da održi tišinu.

Pitanje: Zašto je Bog stvorio zvuk?

Šri Činmoj: Bog je stvorio zvuk da bi spolja spoznao ono što je On jeste iznutra. Iznutra On zna šta On jeste, ali ako ne izrazi spolja Svoju unutrašnju Božanstvenost, onda Ga svet ne može prihvatiti, ne može Ga spoznati. Zato je stvorio zvuk, radi ispoljavanja, Njegovog sopstvenog ispoljavanja.

Pitanje: Šta je bolje postati: ono što je najbolje od tišine ili ono što je najbolje od zvuka?

Šri Činmoj: Uvek je preporučljivo postati oba – i najbolje od tišine i najbolje od zvuka. Moramo da znamo šta se podrazumeva pod „najbolje od tišine“ i „najbolje od zvuka“. Najbolje od tišine označava našu najvišu Visinu, sveprevazilazeću Visinu. Najbolje od zvuka označava ispoljavanje Boga u nama i kroz nas, stalno, svesno i bezuslovno.

Pitanje: Koji je Božiji omiljeni zvuk?

Šri Činmoj: Božiji omiljeni zvuk je zvuk Njegove unutrašnje Muzike. Ova muzika je muzika preobražaja Zemlje i savršenstva života čovečanstva.

Pitanje: Kakav je zvuk koji stvara muzika?

Šri Činmoj: Postoje dve vrste muzike: zemaljska muzika i nebeska muzika. Postoji takođe i treća vrsta muzike, a to je muzika Svevišnjeg. Zemaljska muzika stimuliše vital u nama, nebeska muzika nas prosvetljuje i širi božansko u nama, a Muzika Svevišnjeg ispunjava Stvarnost u nama.

Pitanje: Koji je najznačajniji zvuk za duhovno buđenje?

Šri Činmoj: Najznačajniji zvuk je zvuk Om, koji je majka svih indijskih mantri. Mantra je čarobna reč. Ali ako kažemo da je Om indijska mantra, to će biti nepravda prema Božijoj najsuptilnijoj i neuporedivoj Poruci čovečanstvu. Božija Poruka u obliku Oma će zauvek ostati neuporediva. Om je kombinacija tri slova, A-U-M koja predstavljaju tri osnovne figure u srcu Svevišnjeg: Brama Tvorac, Višnu Održavatelj i Šiva Preobrazitelj. U trenutku kada počnemo da pojemo ili izgovaramo Om, A pročišćava fizičko u nama. Kada izgovorimo „A“ duševno, ono pročišćava milenijumsko neznanje u nama. Kada iz dubine duše pojemo „U“, treba da osetimo da su sve naše vitalne emocije od bezvremenih davnina prosvetljene. A kada iz dubine duše pojemo „M“, treba da osetimo da je naš ograničeni, komplikovani, na zemaljsko usmereni um oslobođen okova neznanja. Zato, ako možete da izgovorite, ako možete da pojete Om iz dubine duše, tada će telesna svest biti pročišćena, vitalna svest prosvetljena i mentalna svest usavršena. Kada se to postigne, nesumnjivo postajemo vrhunski instrumenti Apsoluta Svevišnjeg.

Pitanje: Da li iskustvo zvuka dolazi iz srca ili iz uma?

Šri Činmoj: Iskustvo zvuka mora da dođe iz srca. On je u srcu, u duši. Zvuk iz srca može, kao reka, da teče ka glavi. Može da teče i naniže. Ali iskustvo mora da ima izvor duboko u srcu, u duhovnom srcu. To je mesto gde je smeštena duša. To zapravo svetlost duše izlazi na površinu, što čujemo u vidu zvuka.

Pitanje: Guru, ja mogu da spolja ćutim, ali u mom umu i vitalu ima mnogo uznemirujućih zvukova. Kako mogu da zaista budem tih?

Šri Činmoj: Ima ljudi koji u sebi imaju uznemirujuće zvuke, ali se spolja pretvaraju da su tihi. Kad bi imali istinsku tišinu u dubini srca, spolja bi takođe imali tišinu. Ako je ono što je iznutra lažno, tada će i ono što je spolja biti lažno. Spolja ćemo videti odraz onoga što imamo iznutra. Zato, ako želimo da zaista budemo tihi, prvo moramo da budemo tihi iznutra, u svom srcu. Tada će automatski doći vreme kada će um i vital takođe postati tihi i biti oslobođeni uznemirujućih zvukova.

Pitanje: Kako možemo da ispoljimo najvišu, najradosniju muziku iz svoje duše dok sviramo neki muzički instrument?

Šri Činmoj: Dok svirate muzički instrument, morate da osetite da je muzika univerzalni jezik, da muzika ima i da ona sama jeste ključ da otključa Srce-Vrata Svevišnjeg. Jedino muzika može slobodno da otključa Srce -Vrata univerzalnog Srca Svevišnjeg. Ako budete mogli to da uradite, muzičar u vama će moći da izrazi ono Najviše.

Pitanje: Da li je tišina Jezik Boga ili medijum kroz koji Svevišnji razgovara sa našom dušom?

Šri Činmoj: Tišina je istovremeno i Jezik Boga i najbolji medijum kroz koji Svevišnji razgovara ne samo sa našom dušom, već i sa našim spoljašnjim bićem. Naša duša razume poruku, jezik tišine, ali naše spoljašnje biće ne razume. Kada se naše spoljašnje pročisti, a naš spoljašnji život u velikoj meri disciplinuje, tada ćemo, poput naše duše, moći da razumemo Tišinu-Jezik Boga kada nam On ponudi neku poruku.

Pitanje: Kako nam zvuk i tišina mogu pomoći da duhovno rastemo?

Šri Činmoj: Zvuk i tišina mogu da nam pomognu da duhovno rastemo pod uslovom da znamo šta da očekujemo od tišine i od zvuka. Od tišine moramo da očekujemo mogućnosti semena. A od zvuka moramo da očekujemo sposobnost drveta. Ako nema semena, ne može biti drveta. A ako nema drveta, ne može biti semena. Ovde je seme tišina. Ako seme ostane pod zemljom, kakvo će dobro od toga biti? Ono mora da proklija, mora da postane biljka, a zatim ogromno drvo, sa cvetovima i plodovima i svim ostalim. Jedino tada drvo pomaže čovečanstvu, služi Svevišnjeg u čovečanstvu. Ako tragalac zna da je tišina seme, a da je zvuk drvo, tada će moći duhovno da raste.

Pitanje: Kako to da zvuk u obliku muzike može odmah da probudi i inspiriše naša srca?

Šri Činmoj: Zvuk u obliku muzike odmah budi i inspiriše naša srca zato što muzika otelovljuje Apsolutnog Gospoda Svevišnjeg. Gospod Svevišnji, takođe, voli Njegovo najdragocenije blago, muziku. Njegova Muzika je univerzalni Sklad, univerzalni Mir, univerzalna Ljubav.

Muzika je univerzalno Telo Svevišnjeg. Ako se muzika oduzme od Boga, tada je oduzeto Božje Telo. Ako je telo otišlo, duša je beskorisna. Slično tome, telo bez duše nije ni od kakve pomoći. Telo nam je potrebno radi ispoljenja, a duša nam je potrebna radi ostvarenja. Oni su kao instrument i muzičar. Kako se bilo šta može odsvirati bez instrumenta? Muzičar će ostati neispoljen kao pojedinac. A ako nema muzičara, ko će svirati na instrumentu? Oba su vrhunski neophodna.

Pitanje: Kako nam meditacija pomaže da proširimo tišinu u nama?

Šri Činmoj: Meditacija nesumnjivo pomaže da se proširi tišina u nama. Meditacija je kao unutrašnja baterijska lampa. Kada uđemo u mračnu sobu sa baterijskom lampom, odmah je sve osvetljeno. Kada našom meditacijom uđemo u podsvesne, nesvesne ili neosvešćene delove, odmah osećamo da je svanula Svetlost. A kada osvane Svetlost, odmah Božanstvenost, koja je tišina u nama, dobija priliku za širenje, univerzalno širenje.

Pitanje: Čuo sam da ima različitih tonova ili nota za svako Nebo. Da li možeš, molim te, da ih opišeš?

Šri Činmoj: Nebo u ovom slučaju označava više svetove. Ima sedam viših i sedam nižih svetova. Svaki svet ima sopstvenu muziku i sopstveni ton. Viši svetovi imaju muziku koja nas budi, inspiriše, prosvetljuje, usavršava i ispunjuje. Muzika viših svetova nam stalno dolazi kao vesnik najviše Visine, dok nam muzika nižih svetova, naravno, dolazi kao vesnik uništenja.

Nemaju samo viši i niži svetovi sopstvenu muziku; svaki pojedinac ima svoju muziku, svaki pokret ima muziku, svaki postupak ima muziku. Svaki put kada udahnemo i izdahnemo, tu je muzika. Kada ne obraćamo pažnju na unutrašnju dubinu nekog čina, mi ne čujemo muziku. Ako obratimo odgovarajuću pažnju na svaki čin, tada u ćemo u samim dubinama tog čina sigurno čuti muziku. Delanje je beživotno sve dok ne čujemo muziku u svakom postupku.

Pitanje: Kako možemo najbolje da utišamo zvuke našeg uma i da proširimo tišinu naših srca?

Šri Činmoj: Na najbolji način možemo da utišamo zvuke svog uma ako uvidimo da je sve što nam um daje nedovoljno. Um nikada neće moći da nam pruži osećaj zadovoljstva i savršenstva. Uvek će mu nedostajati savršenstvo.

A šta će nam srce dati? Srce će nam dati poruku poistovećenja, jedinstva, neodvojivog jedinstva sa Apsolutom, Najvišim, Univerzalnim i Transcendentalnim. Zahvaljujući našem poistovećenju sa Apsolutom, dobićemo ono što On ima. Ako je On večan, tada ćemo mi postati jedno sa Njegovom Večnošću. Ako je On beskonačan, tada ćemo postati jedno sa Njegovom Beskonačnošću. Ako je On besmrtan, tada ćemo postati jedno sa Njegovom Besmrtnošću. To je ono što ćemo dobiti zahvaljujući našem poistovećenju sa srcem.

Tragalac mora da zna ograničenja uma. Um uživa da ograničava sebe, deli sebe, pokazuje sopstvenu individualnost. Ali srce ne želi da zadrži svoju individualnost ili ličnost. Ono jedino želi da se stopi sa beskrajnim Prostranstvom. Kap želi da uđe u moćni okean i vapi da postane sam okean. Ako imamo tu vrstu unutrašnje svesnosti, tada ćemo moći da utišamo svoj um. Moći ćemo da utišamo zvuke svog uma i da proširimo tišinu svog srca.

Pitanje: Kakav je duhovni značaj zvuka OM?

Šri Činmoj: Duhovni značaj zvuka OM je da je to zemaljski vapaj za nebeskim osmehom. Ovaj vapaj Zemlje se uspinje do Najvišeg Apsoluta. Najviši Apsolut silazi do vapaja Zemlje, jer su jedan drugom potrebni. Zemlji je potreban osmeh Neba da može da objavi da je potpuna i savršena. A kada Nebo čuje vapaj Zemlje, ono oseća da je potpuno i savršeno. Daleko od toga da Nebo oseća neku vrstu zlobnog zadovoljstva u zemaljskom vapaju. Nebo jedino oseća da Zemlja ima stvarnu potrebu za nečim uzvišenim, božanskim i suptilnim. Kada dete ima stvarnu potrebu za mlekom, ono plače i majka mu odmah daje mleko. Ali ako dete ne plače za mlekom, a majka mu da mleko, ono će baciti to mleko. Ovo se veoma često dešava. Ali, kada Zemlja oseća stvarnu potrebu, ona vapi i tada nebo ima priliku da ponudi ono što jeste: beskonačnu Svetlost.

Pitanje: Da li postoji različit zvuk za svaku osobu ili je božanski Zvuk isti za svakoga?

Šri Činmoj: Božanski Zvuk je isti za sve. Međutim, ako kod nekog prijemčivost srca nije dovoljno razvijena, moći će da čuje veoma slabašan Zvuk. Kad ga čuje, ako njen um iznenada počne da radi, taj Zuk će čuti na malo drugačiji način. Ali Zvuk je uvek isti. Kada napredna osoba nešto vidi, ona to vidi u celovitosti. A kada neko nije napredan, njegovo tumačenje, njegovo otelovljenje ili otkriće Zvuka biće drugačije od onoga ko je čuo Zvuk na višem nivou. Ostvarenje Boga je kao drvo; možete da dođete i dodirnete podnožje drveta, možete se malo popeti na drvo ili se možete popeti do najviših grana i stati. I možete sići dole sa plodovima. Ako me pitate da li je ostvarenje Boga isto kod svih, odgovor je: „Ne“. Neko će dodirnuti drvo Bogoostvarenja i reći: „Oh, to ovako izgleda“. Neko će se popeti malo više na drvo i reći nešto drugo. A neko će se popeti najviše, do Najvišeg, i opisati ga na drugačiji način. Onda će neko treći odozgo doneti plod i podeliti ga sa drugima. Naravno da će njegovo iskustvo drveta ostvarenja biti drugačije. Na taj način će i iskustvo božanskog Zvuka biti drugačije za svakog, mada je stvarnost sama po sebi ista.

Pitanje: Šta je visina i dubina unutrašnje tišine?

Šri Činmoj: Visina i dubina unutrašnje tišine je pesma Božije uvek prevazilazeće Visine i uvek produbljujuće Dubine. Svojom Visinom, On večito postaje. Svojom dubinom, On večito nudi Sebe.

Pitanje: Da li duša najbrže može da trči uz zvuk ili uz tišinu?

Šri Činmoj: Ako je takva Božija Volja, tada duša može da trči najbrže uz pomoć tišine, unutrašnje tišine. A ako Bog tako želi, duša može da najbrže trči uz pomoć zvuka. Nema čvrstog ni pouzdanog pravila. Neki ljudi teže pomoću ispoljavanja; neki ljudi ispoljavaju pomoću težnje. Ovde je zvuk ispoljavanje, a tišina je težnja. U nekim slučajevima Bog ispoljava Sebe pomoću onih kojima je dao sposobnost da teže. A opet, ima nekih ljudi kojima je On dao sposobnost da teže tako što će se posvetiti vrhunskom cilju ispoljavanja Stvarnosti, Izvora. Tragalac može da najbrže trči kada ima i sposobnost i težnje i sposobnost ispoljavanja. To je kao da ima dve noge: jedna je težnja, druga je ispoljavanje. Ako neko koristi obe noge, naravno da će trčati mnogo brže nego da koristi samo jednu nogu.

Pitanje: Da li je potrebno da upražnjavamo posebne periode spoljašnje tišine mimo meditacije?

Šri Šinmoj: Da. Ponekad je neophodno održati spoljašnju tišinu, na pola sata ili sat, mimo duboke meditacije. Kada nepotrebno pričamo, to nas slabi – slabi naše suptilne nerve. Tada, tokom naše prave meditacije, nećemo moći dobro da meditiramo. To ne znači da treba da ćutite satima i satima. To bi bilo samozavaravanje, jer vi ćutite spolja, ali je unutra vaš um u blatu, luta i luta. Ta vrsta tišine nije tišina. Tada samo vaša usta i jezik ne funkcionišu. Vi namerno primoravate usta da se ne otvaraju, ali to nije ni od kakve pomoći. Pomoći će nam petnaest minuta, pola sata ili sat tišine nakon meditacije ili pre meditacije. Ako održimo tišinu pre meditacije, to nas ojačava. Ako posle meditacije ostanemo tihi, dobijamo priliku da usvojimo Mir, Svetlost i Blaženstvo koje smo u velikoj meri primili tokom naše meditacije. Ovo usvajanje je od vrhunskog značaja, zato što će bez toga sve što smo primili biti izgubljeno.

Pitanje: Kako mogu da preobrazim ili uključim u moju meditaciju zvukove koji dolaze spolja? Sada su mi zvuci veoma uznemirujući.

Šri Činmoj: U početku nije preporučljivo za tragaoce da u svoju meditaciju uključuju spoljašnje zvuke. U početku je uvek preporučljivo da se zanemari činjenica da ima zvukova. U početku moramo da budemo veoma oprezni i da odvojimo sebe od nesavršenih stvari koje nam stvaraju probleme.

Pretpostavimo da imamo dve sobe, kuhinju i dnevnu sobu. U kuhinji je nered, a dnevna soba je u veoma dobrom stanju. Ako nemamo revnost ili sposobnost da sredimo i očistimo kuhinju, treba da boravimo u dnevnoj sobi i da prikupimo snagu, radost i unutrašnju odlučnost. Kada to imamo, otići ćemo u kuhinju i oprati sudove i ostalo. Tako u duhovnom životu tragalac-početnik treba da meditira na mirnom mestu ako je to uopšte moguće. Za tebe će sada biti nemoguće da uključiš spoljašnje zvuke u meditaciju. To je kao da pokušavaš da spojiš Severni i Južni pol. Umesto toga, trebalo bi da se trudiš da osetiš da je snaga tvoje težnje beskrajno jača od zvuka koji čuješ. Čak i ako čuješ atomsku bombu, moraš da osetiš da je snaga tvoje težnje beskrajno jača od zvuka atomske bombe. Kada tvoja težnja postane veoma velika, intenzivna i snažna, onda možeš da pokušaš da uključiš sam zvuk u sopstvenu stvarnost, a da ne poremetiš mir uma. Potrudićeš se da prihvatiš zvuk u svoj njegovoj snazi, sa svim destruktivnim osobinama, a onda ćeš moći da ga preobraziš.

Ali ako nisi dovoljno jaka, a hoćeš da uključiš zvuk u svoju meditaciju, to će biti čista glupost. Tvoja meditacija neće biti meditacija.

Kada imaš dovoljnu snagu volje, možeš da preobraziš sve. Ali ako je snaga stvari koju želiš da preobraziš veća od tvoje snage volje, onda moraš da se distanciraš. Kada imaš više snage, možeš da prihvatiš i preobraziš stvari na svoj način. Kada sam imao petnaest ili šesnaest godina, morao sam da budem operisan. Doktor me je operisao, a ja sam mu se smešio. Doktor je rekao: „Zašto se smešiš, zašto si tako srećan? Kako to da ne vičeš i ne vrištiš?“ Rekao sam: „Znam kakvu bih bol trebalo da imam dok me operišeš, ali sam taj bol već preobrazio u radost. Zato uživam u njoj“. Snaga moje koncentracije bila je sa jedne strane, a strah od bola od operacije je bio sa druge strane. Bol i strah su imali svoju snagu, a moja koncentracija je takođe imala svoju snagu. Ali, ja sam znao da je snaga moje koncentracije bila mnogo jača od bola koji je trebalo da doživim. Pre operacije sam preobrazio bol u radost i smešio sam se i smejao. I ti možeš da koristiš snagu volje da preobraziš zvuke koji te uznemiravaju. Ali ako sada nemaš takvu sposobnost, neko vreme bi trebalo da ih izbegavaš.

Pitanje: Kakav je zvuk koji čujem kada zaronim duboko unutra?

Šri Činmoj: Kada zaroniš duboko unutra, čuješ zvuk sličan gongu. Ali, za razliku od gonga, ništa ne treba da se udari da bi se proizveo ovaj zvuk. Kada ga čuješ, možeš da osetiš da vibrira od vrhova prstiju do temena glave. Taj zvuk teče iz svog izvora duboko u tvom srcu.

Pitanje: Možemo li istovremeno čuti zvuk i tišinu?

Šri Činmoj: Da, u duši je to sasvim moguće. Mi koristimo izraz „bezvučni zvuk“. Kada mantramo OM, koristimo naš jezik, naša usta, naše zemaljske fizičke organe da bismo proizveli spoljašnji zvuk. Ali u našem srcu, u najvećim dubinama našeg srca, postoji stalni zvuk, bezvučni gong. Zove se anahata nada i ne proizvodi se udarcem. Zato je u srcu sama tišina zvuk, a sam zvuk je tišina. Tišina otelovljuje zvuk i zvuk otelovljuje tišinu. Kada tragaoci uznapreduju, oni čuju taj zvuk, bezvučni zvuk.

Pitanje: Da li treba da oćutimo kada smo namerno napadnuti?

Šri Činmoj: Ako je neko napadnut na fizičkom planu, treba da se zaštiti. Ja neću nikoga napasti, ali ako neko dođe i bezrazložno me napadne, pa ako mu ja dozvolim da me udari i ubije, kako ću onda predstaviti i ostvariti Boga na Zemlji? Ako neko namerno dođe i napadne me, samoodbrana je apsolutno neophodna. Onaj ko me napada ili me udara, nije moj spasilac – daleko od toga. On se samo predao neznanju i zato me udara, mene, nedužnu osobu. Ako mu dozvolim da me udara koliko god želi, to znači da mu svesno pomažem u njegovom neznanju. Ne, ja neću nikoga napasti, a istovremeno neću nikome dozvoliti da me napadne, jer onda neću moći da izvršavam Božju Volju. Ako Bog želi da uradim nešto za Njega ili želi da deluje u meni i kroz mene, zašto bih se onda predao nečijem neznanju i dozvolio mu da me udari? Ako to dozvolim, tada će Božija Svrha, Božija Misija u meni ostati neispunjena i nepotpuna.

Pitanje: Povremeno tokom meditacije na trenutak čijem slabašni glas. Kako mogu da čujem taj glas jasnije?

Šri Činmoj: Ovaj glas možeš da čuješ jasnije ako se potrudiš da osetiš da u fizičkom srcu postoji božansko srce, unutrašnje duhovno srce. Prvo se potrudi da to osetiš u sebi, a onda da to i vidiš. Kada to jednom vidiš, čućeš ovaj glas veoma jasno. Moraš da znaš da srce koje ćeš videti nije manje od fizičkog srca. Mi uvek osećamo da nešto mora da bude manje da bi stalo u nešto drugo. Ako imam posudu i želim da u nju stavim drugu, prirodno je da posuda koju stavljam unutra mora da bude manja. Međutim, u slučaju duhovnog srca to nije tako. Duhovno srce koje je u fizičkom srcu je beskonačno. Kako nešto što je beskonačno može biti u konačnom? Tvoj um to ne može da razume. Ali sam Bog Beskonačni je u nama; zato se molimo i meditiramo. Slično tome, unutrašnje srce koje je u srcu beskrajno je snažnije i beskrajno veće od fizičkog srca. Ako ga samo jednom vidiš, odmah ćeš moći da veoma jasno čuješ njegovu snagu, njegovu sposobnost u obliku zvuka. Kada uđemo u duhovno srce, možemo stalno i veoma jasno da čujemo ovaj zvuk. Ne moramo ništa da udarimo da bismo stvorili ovaj zvuk. Zovemo ga anahata, neudareni zvuk. Ovde na fizičkom planu, moramo da pljesnemo rukama da bismo proizveli zvuk, ali ovaj veoma snažni unutrašnji zvuk niko i ništa nije proizveo nekim udarcem. To je razlika između zemaljskog i unutrašnjeg zvuka.

Pitanje: Kako duša može da govori naglas na nekom jeziku koji je govorila tokom života u nekoj drugoj zemlji?

Šri Činmoj: Duša može da usvoji bilo koji jezik da bi se izrazila. Duša ima suštinu Božje sposobnosti. Bog je sveznajući; On sve zna. Zato svaka pojedinačna duša takođe ima određenu sposobnost da zna sve jezike. Otac uči dete svemu što zna, ali dete uči u skladu sa svojom sposobnošću. Otac počne da uči dete abecedi: A, B, C; i dete uči. Zatim, nakon nekoliko godina, otac ga uči drugim stvarim. Ljudsko u nama, telo, neće moći da govori sve jezike; to može jedino duša. A opet, duša i ne koristi jezik koji mi koristimo. Duša koristi jezik duše, Svetlost. Duša izražava sebe kroz Svetlost. Kada svetlost duše izražava sebe fizičkom u nama, fizički um dobija poruku na način na koji može da razume. Duša zapravo ne koristi reči. Duša nudi i zrači svoju svetlost, a fizičko biće to prima na način na koji može sebe da ubedi. Fizički um želi da bude ubeđen da bi mogao nešto da kaže ili oseti iznutra. Um nije zadovoljan sve dok nije ubeđen. Zato, kada čujemo da duša govori ljudski jezik, to zapravo um prima svetlost duše na način na koji um može da ubedi sebe.

Pitanje: Kako da spoznam tišinu?

Šri Činmoj: Tišinu možeš da spoznaš jedino kada postaneš tišina. A kako možeš da postaneš tišina? Tišina možeš da postaneš jedino kada osetiš da Tvorac u tebi ima posebnu svrhu. On te je stvorio radi sopstvenog ispoljenja na Zemlji.

Pitanje: Kako je moguće da svi prisutni čuju glas nekoga ko je otišao na drugi svet?

Šri Činmoj: Stvarni ljudski glas nekoga ko je otišao nije ono što čuješ. Duša iznosi na površinu glas, kako bi tvoj fizički um bio ubeđen. Duša može da se poistoveti sa glasom nekoga ko je živeo na zemlji pre dvesta, trista ili četristo godina. To je za dušu veoma lako. Duša to može da uradi za tren oka. Ali, duša mora da uzme specifičan glas, tako da fizički um osobe koja to čuje može da razume i da poveruje u to. Ovo čini duša, a ne mašta osobe koja prima poruku. Duša želi da prenese poruku, pa se prvo poistovećuje sa glasom te osobe dok je bila na fizičkom nivou, a onda donosi poruku da bi to bilo uverljivo.

Ali pretpostavimo da želite da čujete glas Hrista ili nekog sa kim niste imali zemaljski kontakt. Možda nikada niste videli svog dedu niti čuli njegov glas. Vaša ili njegova duša lako mogu da stupe u kontakt sa fizičkim nivoom vašeg dede i da precizno odozgo donesu njegov glas da vas ubede. Ako je u pitanju božanska osoba koju želite da čujete, tada će, prirodno, vaša duša veoma tačno preneti glas fizičke inkarnacije te osobe i uputiti vam poruku tako da ubedi vaš fizički um. Naravno, fizički um čoveka je slep i neznalica i lako mogu da ga zavaraju druge sile. Božanska Sila, međutim, neće nikoga zavarati; pravi duhovni Učitelj neće nikoga zavarati, iako lažni duhovni Učitelj hoće. A duša, koja je naš božanski deo, ne može nikada da nas zavara. Ona je kao prava majka. Majka neće prevariti svoje dete. Ako majka pije mleko, ona će dati detetu pravo mleko, a ne nešto lažno. Svetlost duše će ponuditi stvarnu poruku osobi koja želi da čuje glas.

Pitanje: Da li možeš da opišeš odnos između zvuka i duše?

Šri Činmoj: Odnos između zvuka i duše je odnos između kaveza i ptice. Duša je ptica, a zvuk je kavez. Kada je duša-ptica u zvuku, u telu, u kavezu, ona će tražiti sopstveno ispoljenje. Duša koristi kavez za ispoljenje, a zvuk koristi pticu za sopstveno ostvarenje.

Pitanje: Da li nam spoljašnja tišina pomaže da uspostavimo istinsku unutrašnju tišinu?

Šri Činmoj: Da, do izvesne mere. Ali u spoljašnjoj tišini moramo da znamo da li je um tih. Ako nije, onda je samo telo tiho, dok se um stalno kreće svuda naokolo. To nije od koristi. Međutim, ako sama telesna svest ponudi svoju sposobnost ili svetlost svetu zvuka, to je velika pomoć. U tom trenutku telo koje spolja ćuti postaje neka vrsta odraza unutrašnje tišine, ili recimo, rezultat naše unutrašnje tišine. Ako imate seme, možete imati plod, a pošto imate plod, tu je i seme. Izvor će uvek biti tu i pokret izvora će takođe biti tu. U suprotnom, izvor je nepotpun i pokret je nepotpun – trka je nepotpuna.

Video sam u tišini

U tišini pustinje
Video sam Boga Ratnika.

    U tišini šume
Video sam Boga što Voli.

    U tišini planine
Video sam Boga Sanjara.

    U tišini okeana
Video sam Boga što Budi.

    U tišini neba
Video sam Boga Osloboditelja.

Pitanje: Šta je duhovna suština stvaranja i ispoljenja Betovenovog zvuka?

Šri Činmoj: Duhovna suština stvaranja i ispoljenja Betovenovog zvuka je da se spoljašnji život može uskladiti, osloboditi i ispuniti tako što će duša svesno predvoditi fizičko u nama. Čak i ako spoljašnji život krene od najmračnijeg neznanja, on ima nadu. Prvo, ima nadu, a zatim i izvesnost potpunog preobražaja, prosvetljenja i savršenstva.

Kada krene Betovenova muzika, dobija se osećaj pobesnelog slona koji udara u jednu pa u drugu stranu. Možemo da zamislimo slona kako udara u jedan pa u drugi zid, ali se kreće, kreće, u stalnom je pokretu. Tada taj pokret, pošto je dobio nekoliko udaraca, pošto je tu i tamo udarao glavom, krene ka cilju. Bez obzira da li ga zovemo duševni pokret, vitalni pokret ili nekako drugačije, on na kraju stigne na cilj.

Pitanje: Šta je zvuk za muzičara?

Šri Činmoj: Za muzičara, zvuk je njegovo dete. Kao cvet za baštovana; bašta bez cveta je beskorisna. Slično tome, muzičar je beskoristan bez svog prelepog unutrašnjeg deteta. Muzičar i zvuk su kao Tvorac i tvorevina. Oni su jedno drugom neodvojivi i nezamenljivi.

Pitanje: Kakav je zvuk srca koje teži?

_Šri Činmoj: Zvuk srca koje teži je stalno davanje sebe. Ovo samodavanje je Bogopostajanje. Dok nudi sebe, vrhunski zaljubljenik mora da oseti ovaj zvuk kao nešto što je neophodno u njegovom odnosu sa Voljenim Bogom Svevišnjim.

Mi moramo da osetimo da zvuk srca što teži otelovljuje večno blago, a to je ispoljenje Boga zahvaljujući našem poistovećenju. A istovremeno treba da osetimo da srce ne samo da otelovljuje Svevišnjeg Voljenog u nama, već i da jeste sam Voljeni. Zvuk je dete u nama, zaljubljenik u nama koji trči ka Voljenom Svevišnjem. Ovo dete je uvek puno životne energije i uvek trči ka Cilju, svom Ocu i Majci.

Pitanje: Šta da očekujemo od našeg života zvuka i našeg života tišine?

Šri Činmoj: Od našeg života zvuka očekujemo ispoljenje Boga; od našeg života tišine očekujemo ostvarenje Boga. Život zvuka je često pogrešno shvaćen, zato što ima onih koji smatraju da kada pokušavamo da ispoljimo Boga, to činimo radi širenja našeg sopstvenog ega. A opet, pogrešno smo shvatili i život tišine, ukoliko pokušavamo da vodimo jedino život tišine i da ne ponudimo ništa svetu. Kada potpuno presečemo sve naše veze sa svetom oko nas, ljudi nas shvataju pogrešno. Kada smo u životu tišine, treba da osećamo da očekujemo Mir, Svetlost i Blaženstvo. A kada smo u životu zvuka, treba da osećamo da je za nas došlo vreme da ponudimo stvari koje smo dosegli i primili: obilje Mira, Svetlosti i Blaženstva. Prvo učimo, zatim dajemo. Život tišine je učenje; život zvuka je davanje.

Pitanje: Koji zvuk najbliže prilazi tišini?

Šri Činmoj: Suptilna umetnost je zvuk koji se najviše približava tišini, Visini Tišine. Postoji još jedan zvuk koji je veoma, veoma blizu Visini Tišine, a to je zvuk preobražaja Zemlje putem tragaočevog posvećenog i predanog služenja.

Pitanje: Kako mogu da razlikujem duševni zvuk od drugih zvukova?

Šri Činmoj: Kada je to duševni zvuk, odmah je tu trenutna radost i trenutno širenje sebe. Ovo širenje sebe nije egocentrično; to je nešto božansko, nešto vrhunsko, nešto univerzalno. Duševni zvuk je kao muzika koja je odsvirana za sve. Sa njom „ja“ odlazi. U duševnoj muzici ne postoji „ja“. Sve je „mi“. Ličnost proizvode druge zvukove za druge ličnosti, ali Univerzalno u nama, Večno u nama, Apsolut u nama proizvodi duševni zvuk. Duševni zvuk potiče iz Večnosti, i za Beskonačnost i Besmrtnost. Ovako razlikujemo duševni zvuk od drugih zvukova. Drugi zvuci imaju svoj izvor u osobenosti, ali duševni zvuci imaju svoj izvor u univerzalnosti.

Pitanje: Kako da naš život zvuka može najefikasnije da posluži našoj težnji?

Šri Činmoj: Treba da znamo šta podrazumevamo pod životom zvuka. Ako podrazumevamo da život zvuka označava naš osećaj posvećenosti Svevišnjem, vrhunskom Cilju, tada moramo znati da postoji samo jedan način na koji može da služi našu težnju. Našu težnju može da služi ako nas nauči da ne očekujemo. Ako očekujemo nešto zauzvrat, tada naša težnja neće biti efikasna. Davaćemo bezuslovno, na zadovoljstvo našeg srca. Ali u trenutku kada počnemo da očekujemo nešto od sveta i pomislimo: „Oh, uradila sam tako puno za svet, a svet mi nije dao ništa zauzvrat“, tada naša težnja uopšte neće biti efikasna. Ponekad ne očekujemo ništa unapred; počnemo da dajemo, ali zatim počinjemo da očekujemo. Dajem ti dolar, a onda osećam da pošto sam ti dao dolar i ti moraš da mi ga vratiš. A ponekad, i pre nego što nekom dam dolar, osećam da bez obzira da li sam dao dolar ili ne, on meni mora da da dolar. Takva očekivanja mi imamo. A kad god postoji očekivanje, za njim sledi frustracija.

Život zvuka može da učini naš život težnje efikasnijim i plodnijim ako ne očekujemo ništa od svoje posvećenosti. Znamo da dete, koje možda ima jedan dolar, da taj dolar majci; majka mu zauzvrat daje ono što je ona sposobna da ima – sto dolara. Ali ako je dete dalo jedan cent ili deset centi i očekuje da mu majka to vrati, ona će mu možda dati dva centa, a možda ništa. Majka će pomisliti da joj dete daje samo da bi od nje dobilo nešto više zauzvrat. Ona će tada reći detetu da sačeka dok sve ne bude njegovo. Smatraće da je loše to što joj dete daje cent da bi dobilo pet ili deset centi zauzvrat. Ona će reći detetu: „Daj mi ono što imaš, to je sve. Onda je moja dužnost da ti dam ono što ja imam“.

Pitanje: Ima mnogo zvukova koji remete unutrašnju tišinu. Da li ta vrsta zvukova treba da se izbegava?

Šri Činmoj: Da, u početku ovi zvuci moraju da se izbegavaju, ali će doći vreme kada će tvoje unutrašnje biće biti preplavljeno nesalomivom snagom. Tada zvuk mora da se prihvati, izazove i preobrazi. Ako bilo šta u nama ili oko nas nije preobraženo, ni naš sopstveni preobražaj neće biti nepotpun; a ni preobražaj Zemlje ni Božje Zadovoljstvo neće biti potpuni.

Pitanje: Mi znamo da je svrha unutrašnje svetlosti da nas prosvetli i preobrazi. Koja je svrha unutrašnjeg zvuka, bezvučnog zvuka?

Šri Činmoj: Cilj bezvučnog zvuka je otkrovenje Boga i ispoljenje Boga. On otelovljuje Boga sve vreme, ali mora i da Ga otkrije i ispolji. Dostigao je svoj prvi cilj, ali drugi i treći još nije. Otkrovenje je drugi cilj, a ispoljenje je treći i krajnji Cilj. Ali nema kraja čak ni kod ovog krajnjeg Cilja. Može se reći da je tak zvuk dosegao nešto, ali je nastavio da doseže nešto drugo. Kada težimo, mi ostvarujemo nešto. Ipak, naša težnja se ne završava; naprotiv, ona kreće iznova da bi ostvarila nešto više. Zato, da se vratim na tvoje pitanje, glavni cilj bezvučnog zvuka je ispoljenje Boga na Božiji sopstveni Način u Božijem odabranom Času.

Pitanje: Koja je sušinska razlika između zvuka i tišine?

Šri Činmoj: Nema suštinske razlike između zvuka i tišine, pod uslovom da su to božanski Zvuk i božanska tišina. Božanski Zvuk je ispoljenje Boga, a božanska Tišina je ostvarenje Boga. Bog u Svojoj najvišoj Visini je Tišina. Bog u Svom univerzalnom Obliku je Zvuk. Zato, ako govorimo o božanskom, moramo da znamo da nema razlike; oni su kao lice i naličje istog novčića. Ali, ako su to lažna tišina i lažni zvuk, to je pesma samozavaravanja.

Pitanje: Kakav zvuk ima Božija Muzika?

_Šri Činmoj: Božiju Muziku čuje svaki pojedinac u skladu sa sopstvenom prijemčivošću. Bog izvodi istu muziku, ali će ona jednoj osobi zvučati na jedan način, a potpuno drugačije drugoj. Kada profesor drži predavanja, u istoj učionici sedi mnogo studenata. Jedan student će profesorov govor shvatiti potpuno drugačije od nekog drugog studenta. Najbolji student u klasi će zahvaljujući svojoj unutrašnjoj sposobnosti mnogo više razumeti nego najgori student. Božja Muzika se čuje, ceni, razume i oseća na poseban način u skladu sa prijemčivošću slušalaca.

Pitanje: Kakav zvuk mogu da proizvedem da bih najviše ugodio i ispunio Svevišnjeg?

Šri Činmoj: Već si počela da proizvodiš zvuk koji najviše ugađa Svevišnjem. Znaš li koji je to zvuk? To je zvuk samodavanja, posvećenog, radosnog, duševnog i bezuslovnog davanja sebe.

A opet, ne može biti kraja tvom unutrašnjem i spoljašnjem napretku. Znaš li zašto? Razlog je veoma jednostavan: vrhunski Sanjar u tebi je neprestano u avionu tvog srca težnje i u vozu tvog života posvećenosti i sanja Svoj kosmički San da bi ispoljio Svetlost Svoje Božanstvenosti, Visinu Večnosti i Ljubav Beskonačnosti ovde na Zemlji.

I give birth

Stvaram gromoglasnu buku
Kada izazovem ponos
    Noći neznanja.

Stvaram glas tišine
Kada spavam u srcu
    Svetlosti moje težnje.

Pitanje: Guru, hteo bih da ti postavim poslednje pitanje. Kako mogu da se oslobodim svog života zvuka tokom meditacije i steknem unutrašnji mir? Da li bi mogao da kažeš nešto o unutrašnjem miru?

Šri Činmoj: Spoljašnjem svetu je potreban mir. Kako možemo imati spoljašnji mir? Možemo li imati mir tako što ćemo biti prijatelji sa čitavim svetom? Ne. Možemo imati mnogo prijatelja, čak i prave prijatelje, bliske prijatelje, ali to ne znači da ćemo imati spoljašnji mir. Uveravam te, čak i kad bi čitav svet postao sušto prijateljstvo i kad bi svako bio spreman da ponudi pomoć, ne bi bilo mira u spoljašnjem svetu. Spoljašnji mir će se pojaviti jedino kada otkrijemo unutrašnji mir. Unutrašnji mir je nešto što već imamo. To nije nešto što treba da izmislimo; to je nešto što moramo da otkrijemo.

Bog nam je dao ovaj unutrašnji mir u trenutku kada je naša duša došla na svet. Ali šta se dešava? Kada dođemo na svet, naš svesni um počne da pridaje više značaja spoljašnjem svetu iskušenja; zbog toga nas iskušenje odvodi svom najdražem detetu, frustraciji. Tu gubimo sav unutrašnji mir. Kada se iskušenje ne bi mešalo u naše živote, tada bismo imali mir.

Ovo iskušenje obuhvata sve, a u sebi ono ima strah, brigu, sumnju i druge negativne sile. A najgora, najmoćnija sila koju iskušenje gaji u nama je vezanost. Kada smo vezani, mi smo izgubljeni, a kada smo posvećeni mi smo ispunjeni. Kada usmerimo pažnju na nešto čisto, svetlo, božansko, to je posvećenost. Posvećeni smo božanskim osobinama u nama i oko nas. Međutim, vezanost je nešto drugo. Vezani smo za telo, za konačno. Kada smo vezani, mi prilazimo stvarimo deo po deo, malo-pomalo, i tu se zaustavljamo. Vezani smo za beskrajno mali deo nečega. Plač naše vezanosti počinje sa apsolutno najmanjom sitnicom. Onda se, naravno, trudi da raste. Danas sam vezan za jednu stvar, sutra sam vezan za dve stvari ili mnogo stvari. Ali kada smo posvećeni, mi smo posvećeni beskonačnoj Svetlosti, beskrajnom Miru; sve je u beskonačnoj meri. To je kao obilje. Ulazimo u obilje da bismo izgubili samo naše postojanje u obilju Svetlosti, obilju Stvarnosti, Izobilja.

Mi sad govorimo da nam je potreban mir u spoljašnjem svetu; stoga moramo da izmislimo spoljašnji mir. Kako možemo da izmislimo spoljašnji mir? Čak i u matrijalnom svetu, da bismo nešto izmislili, potrebna nam je neka supstanca. Kad naučnik nešto pronalazi, njegov um, njegov mozak, njegova unutrašnja sposobnost izlaze na površinu. U tom slučaju vidimo da je potrebno sve što čovek ima ili otelovljuje da bi nešto izmislio. Ali kada se radi o miru, istoj toj osobi je potreban samo jedan instrument: unutrašnji mir. Ako se unutrašnji mir ne iznese na površinu, čovek nikada ne može imati mir u spoljašnjem životu. Ako unutrašnji mir ne izađe na površinu i ne učini spoljašnje okolnosti mirnim, tada će mir koji možda vidimo u spoljašnjem životu biti kao lažni novčić. Prijateljstvo, bliskost i sklad u društvu neće imati trajnu suštinu ako nedostaje unutrašnji mir. Sve će trajati zauvek ako možemo da koristimo unutrašnji mir kao naš najmoćniji instrument za vođenje spoljašnjeg života, sveta koji vidimo oko sebe.

Kako da steknemo taj unutrašnji mir? Možemo ga steći tako što ćemo vapiti, vapiti za unutrašnim mirom. Kako da plačemo za unutrašnjim mirom? Nije lako iskreno plakati. Kako da iskreno plačemo? Možemo plakati gledajući sopstveni odraz. Ako ne možemo da vidimo svoje lice bez ogledala, treba da stanemo pred ogledalo i da vidimo koliko smo bespomoćni, koliko smo beznadežni. Videćemo da milioni misli dolaze i plove pred nama. U tom trenutku ne smemo biti depresivni. Ono što treba da uradimo jeste da pomislimo: „Da li je ovo moje lice? Da li je ovo moj izgled? Zar ja ovako stvarno izgledam? Hoću da izmenim svoje lice, svoju sudbinu; ali kako? Tako što ću osećati veliko unutrašnje pouzdanje da sam Božje dete. Do sada sam dozvoljavao sebi da me proždire neznanje. Neću dozvoljavati nikom i ničemu da me proždire. Dozvoliću jedino Bogu da me proguta. Neka me On proguta“. Kada budemo imali takvu vrstu nuđenja sebe odnosno osećanja u svom životu, da smo spremni da nas Bog pojede, deo po deo, svaku kap krvi, tada ćemo videti da plač automatski dolazi. Kada smo spremni da damo, dolazi plač: „Bože, uzmi me; ono što imam i ono što jesam, uzmi me. Ono što imam je apsolutno neznanje, iznutra i spolja. Ono što sada jesam je Tvoja beskrajna Uteha i Tvoja beskrajna Samilost i moja veoma ograničena rešenost. Jedina stvar koju imam je gomila neznanja na mojim plećima“. Ako sve to možemo da ponudimo pred Božija Stopala, tada Bog ulazi u nas sa Svojom Beskonačnošću. Kada vidimo da Beskonačnost ulazi u nas, to je vapaj ispunjenja koji vidimo iznutra i spolja.

Zato, hajde da plačemo. Hajde da u svakom trenutku osetimo vapijuću potrebu za nečim što nemamo, što ne znamo kako da otelovimo. U unutrašnjem svetu imamo sve: Mir, Svetlost, Blaženstvo, Boga. Ali u spoljašnjem svetu nam nedostaju ove stvari. Ako možemo više pažnje da obratimo na unutrašnji svet, tada će, naravno, vladajuća božanstva unutrašnjeg sveta biti zadovoljnija nama. I reći će nam da ih koristimo, ona će nam biti na raspolaganju. Ako smo zaista posvećeni unutrašnjem životu, duhovnom životu, moramo iskreno i duševno da prizovemo unutrašnje vođstvo, Pilota iz najdubljih dubina, Svevišnjeg. Imamo svako pravo da prizovemo Njegovu Svetlost, Njegov Mir, Njegovo Blaženstvo; a On će, sa Svojom najdubljom Radošću i Brižnošću, ispuniti našu težnju. On je željan, On dvadeset i četiri sata vapi da nam ugodi. Ali mi se ne trudimo da nam se ugodi. Čak i ako osećamo da to nije dovoljno, hajde da se potrudimo da budemo zadovoljni stvarima koje nam On daje; šta god nam On daje, prihvatimo to sa krajnjom zahvalnošću.

Šaputanja

Šapat iskušenja
Odveo ga je u pakao.
Tamo je video svoje životinjsko lice.

Šapat težnje
Odveo ga je u Raj.
Tamo je video svoje bogoliko lice.

Šapat ostvarenja
Odveo ga je u Svet Tišine.
Tamo je postao Beskrajna Trka.

Predgovor urednika

Ova knjiga sadrži predavanja, pitanja tragalaca i prosvetljujuće odgovore na temu Zvuka i Tišine. Bogoostvareni Učitelj Šri Činmoj odgovorio je na ova pitanja koja su mu postavili njegovi učenici iz Šri Činmoj Centra u San Francisku.