Filozofija sreće
1.
„Kada se smešim,Bog je moje ispoljeno iskustvo.“
2.
Svaka sekunda mog zemaljskog postojanja je Božje ispunjujuće iskustvo u meni i kroz mene.
3.
Moje unutrašnje iskustvo je Božje stalno ispoljenje Njegovog sopstvenog Savršenstva u meni i kroz mene.
4.
Moje iskustvo na Zemlji je bespomoćnost, krajnja bespomoćnost. Moje iskustvo na Nebu je zadovoljstvo, stalno zadovoljstvo. Moje iskstvo u Bogu je savršenstvo, potpuno savršenstvo.
5.
Kad se smešim, Bog trči ka meni i nudi mi Krunu Njegove Besmrtnosti. Kad plačem, Bog trči ka meni i daje mi brod Sna Njegove Večnosti.
6.
Moje ispoljeno iskustvo je Božje stalno rastuće Savršenstvo, večno sjajna Zadovoljnost i večno ispunjujući Preobražaj. Moje ispoljeno iskustvo je preobražaj Zemlje, prosvetljenje Neba i savršenstvo života.
7.
„Duša je stvarnostkoja traži jedino Boga.“
8.
Ja sam duša, ja sam telo.Ja sam duša kada prisvajam Boga kao svog sopstvenog.
Ja sam telo kada prisvajam sebe kao svog sopstvenog.
9.
Duša u meni je za stalnu Božju upotrebu.Telo u meni je za stalnu Božju upotrebu.
Sam moj život je za stalnu Božju upotrebu.
Ja imam ova iskustva jedino kad svesno i stalno prisvajam Boga kao moje Večnosti sopstvenog.
10.
Meditiram zato što moram.Volim zato što sam Božiji.
11.
Moj život je plod moje meditacije.
12.
Znam kako da volim baš zbog toga što sam samo Božiji.
13.
Moja meditacija priziva Boga, vrhunskog Gosta.Moja ljubav služi i hrani Boga, večnog Voljenog.
14.
Ujutru meditiram da ispraznim sebe.U podne meditiram da ispunim sebe.
Uveče meditiram da ponudim sebe.
15.
Moja meditacija mi govori da na kraju mogu da postanem Bog.Moja ljubav mi govori da sam Večni Bog.
16.
Kada meditiram, ostvarujem moje transcendentalno Sopstvo.Kada volim, postajem Voljeni Svevišnji Večnosti.
17.
Duhovni Učiteljje onaj ko stalno
moli Boga da se smeši
18.
Mom duhovnom Učitelju ću dati zahvalnost.Za mog duhovnog Učitelja ću postati zahvalnost.
19.
Moja molitva je sposobnost mog srca.Moja meditacija je sposobnost moje duše.
20.
Moja molitva mi govori koliko je veliki moj Svevišnji.Moj Svevišnji mi govori koliko je neophodna moja molitva.
21.
Duhovni Učitelj je onaj ko zna ko je Bog, ko je on sam i ko su njegovi učenici.Ko je Bog? Večiti Plesač.
Ko je duhovni Učitelj? Večiti Borac.
A ko su duhovni učenici? Večiti plačljivci.
22.
Bog će te više voletiako se smešiš
23.
Što se više duševno smešim, to će me Bog pre pobednosno predstaviti Njegovoj tvorevini kao Svog sopstvenog.
24.
Smešio sam se. Zato sam mogao da vežem Boga.Plakao sam. Zato je Bog mogao da veže mene.
25.
Ako se smešiš, Bog će ti dati ono što On ima: Svetlost Večnosti.Ako plačeš, Bog će ti dati ono što On jeste: Blaženstvo Beskonačnosti.
26.
U Bogu imam mojuvrhunsku Stvarnost.
27.
Moja vrhunska stvarnost je život Nespoznatljivog.
28.
Moj Bog mi kaže ko i gde sam ja.Ko sam ja? Božje univerzalno Ostvarenje.
Gde sam ja? U brodu Sna Njegove Večnosti.
29.
Ponudio sam Bogu moju vrhunsku Stvarnost i ta moja vrhunska Stvarnost je moja stalno rastuća zahvalnost životu Svevišnjeg Pilota moje Večnosti.
30.
U čoveku, ja sam nesavršenstvo Večnosti.U Bogu, ja sam savršeno Savršenstvo Beskonačnosti.
31.
Moja vrhunska Stvarnost je Božje stalno rastuće i uvek sjajno prosvetljenje u meni i kroz mene.
32.
U Bogu imam ono što tražim: more Savršenstva.
33.
Samilost jeGlas Boga
34.
Samilost je Bog koji se spušta.
35.
Samilost mi je potrebna u svakom trenutku mog života da bih postao ono što nisam: svetlost Posvećenosti.
36.
Božiji Glas je čovekov jedini izbor da bi se izbavio iz mora neznanja.
37.
CSamilost je savršeni izbor čovečanstva, Glas Božanstva koji preobražava Zemlju i otkriva Boga i Božje Savršenstvo puno ljubavi koje ispoljava život.
38.
Ono što zovemo samilošću u ljudskom životu nije ništa drugo do nesvesna i opasna vezanost.Ono što zovemo samilošću u božanskom životu je dragoceno blago savršenstva za srce čovečanstva.
39.
Ako imaš samilost, tada oseti da je ono što imaš Božje najdragocenije blago koje ti je ponudio da bi ga koristio u Njegovu svrhu.
40.
Smešimo se,da bismo videli da li Bog
ima dva velika Oka.
41.
Moj jutranji osmeh vezuje Boga.Moj podnevni osmeh prisvaja Boga.
Moj večernji osmeh ispoljava Boga.
42.
Bog ima dva Oka: unutrašnje i spoljašnje.Svojim unutrašnjim Okom, On nam oprašta.
Svojim spoljašnjim Okom, On nas oslobađa i usavršava.
43.
Nasmešimo se, jer je Bog već sve učinio za nas.Zavapimo, jer još uvek ima puno stvari koje treba da uradimo za buđenje čovečanstva.
44.
Bog ima dva velika Oka.Jednim Svojim Okom mi govori šta sam bio: brod Njegovog Sna.
Drugim Svojim Okom mi govori šta ću postati: obala Njegove Stvarnosti.
45.
Nasmešimo se da bismo videli ko je Bog.Zaplačimo da bismo saznali gde je Bog.
Ko je Bog? Moj Voljeni Svevišnji.
Gde je Bog? U mojoj snazi prihvatanja i svetlosti predanosti.
46.
TDa bih voleo Bogapotrebna mi je jedna stvar: Dah Čistote
47.
Čistota je Božja nenadmašiva Potreba u srcu čovečanstva.
48.
Na kraju mog putovanja, moj ljudski dah i ja postaćemo savršeni stranci, a moj božanski dah i ja postaćemo večiti drugovi.
49.
Potrebna mi je jedna stvar: unutrašnja lepota, lepota koja me čini savršeno tačnom slikom i prilikom mog višeg Sopstva.
50.
Čistota je moja skrivena božanstvenost.
51.
U srcu mi je potrebna samo jedna stvar: pouzdanje.U duši mi je potrebna samo jedna stvar: obećanje.
U životu mi je potrebna samo jedna stvar: predanost.
52.
Naš spoljašnji osmehje darodavac Boga u svojstvu Ljubavi.“
53.
Našim spoljašnjim osmehom dodirujemo Stopala Boga.Našim unutrašnjim plačem postajemo Kruna Boga.
54.
Kada dajem, Bog Pročistitelj me prisvaja.Kada primam, ja prisvajam Boga Spasitelja.
55.
Ko je davalac? Ko je primalac?Davalac je onaj ko zna šta je univerzalno jedinstvo.
Primalac je onaj ko doznaje šta je savršeno Savršenstvo.
56.
Davalac u meni i primalac u meni su neodvojivi.Davalac daje i postaje ono što želi da postane.
Primalac prima i postaje ono što čak i njegova mašta ne uspeva da zamisli.
57.
Moja tišinaje najviši ponos Boga.
58.
Tišina je Stvarnost najvišeg Božijeg Sna.
59.
Moj uspinjući plač je Božji ponos.Moj sjajni osmeh je Božji ponos.
60.
Tišina mi je potrebna da bih postao savršen.Tišina mi je potrebna da bih postao Bog.
61.
U mom životu zvuka, ja postajem.U mom životu tišine, ja jesam, večno jesam.
62.
Bog je ponosan na mene, ne zato što sam Mu dao sve što imam i što jesam, već zato što mogu da Ga prisvojim kao mog sopstvenog, za Večnost.
63.
Juče sam bio telo tišine: težnja.Danas sam duša tišine: ostvarenje.
Sutra ću postati cilj tišine: savršenstvo.
64.
Moja tišina je Ptica Beskonačnosti, Svetlost na nebeskom svodu Besmrtnosti moje Božanstvenosti.
65.
Uz glas zvuka, ja na kraju postajem.Uz oko tišine, ja večno jesam.
66.
Zakon nije ljubav,ali je ljubav zakon.“
67.
Ljubav je moja jedina stvarnost.
68.
Ljudski zakon plaši; Božji Zakon prosvetljuje.
69.
Zakon koji je napravio čovek pokušava da usavrši naše živote.Zakon koji napravio Bog je spoljašnji izraz našeg unutrašnjeg savršenstva.
70.
Zaroni duboko unutra. Primetićeš da ne postoji takva stvar kao što je Božanski Zakon. Sve što postoji je Božanska Samilost koja plače za preobražajem čovečanstva.
71.
Ljudski zakon i nesavršenost uče u istoj školi.Božanski Zakon i savršeno Savršenstvo uče u istoj školi.
72.
Ljudski zakon me ne inspiriše da postanem dobar.Božanski Zakon ne samo da me inspiriše da postanem dobar, već i teži u meni da bi me učinio boljim i najboljim.
73.
Ljudska ljubav čini da osećam koliko sam nesiguran.Božanska Ljubav čini da osećam koliko sam značajan, koristan i neophodan.
74.
Ljudska ljubav je blizak prijatelj sa zakonom neznanja.Božanska Ljubav je savršeni učitelj Božanskog Zakona.
75.
Dužnost je palata Svetlosti.“
76.
Nećemo iz tame produžiti ka Svetlosti, već ćemo iz Svetlosti produžiti ka više Svetlosti, ka obilju Svetlosti, ka beskonačnoj Svetlosti.
77.
Šta je svest? Svest je zajednički životni dah čoveka i Boga.
78.
Razlika između svesti i savesti je sledeća: svest otelovljuje Večno, Transcendentalno, Univerzalno, dok je savest otelovljenje najviše moralnosti čoveka i najveće postignuće njegovog mentalnog, vitalnog i fizičkog života.
79.
Prema sumnjitreba gajiti veću odbojnost nego prema smrti.
80.
Razlika između sumnje i smrti je u sledećem: kada sumnja uđe u naš um, mi umiremo u duhovnom svetu; ali, kada smrt uđe u nas, svesno ili nesvesno, sa težnjom ili bez nje, postajemo spremni za drugi svet, za svet unutrašnjeg postojanja.
81.
Moja jedina sestraje vera.
82.
Čovek vere je Božji vrhunski ratnik, ne samo na bojnom polju života, već i u Božjem stalnom i neprekidno ispunjujućem obećanju zemaljskoj svesti.
83.
Da bih mislio na Boga nije mi potreban um.I gle, razmišljam bez uma.“
84.
Moj um me je naučio koliko sam slab i bespomoćan. Moje srce me je naučilo koliko sam blizu Bogu i koliko sam značajan u Božjoj transcendentalnoj Viziji i univerzalnoj Stvarnosti.
85.
Duša savršeno živiživot istine.“
86.
Da bih živeo u duši, potreban mi je unutrašnji plač, uzvišeni untrašnji plač. Da bih postao svetlost duše, ono što mi je potrebno je stalan, sjajni plamen zahvalnosti prema vruhnskom Večnom Pilotu u meni.
87.
Potreban sam Bogu.
88.
Bog mi je potreban da bih osetio koliko sam veliki. Potreban sam Bogu da bih osetio koliko sam dobar.
89.
Da bih trčao sa Bogom, nisu mi potrebne noge.I gle, trčim bez nogu.
90.
Da bih u duhovnom životu trčao najbrže, moram da osetim da sam jelen koji uvek najbrže trči i stiže na krajnje odredište, a to je zadovoljstvo: vrhunsko zadovoljstvo i apsolutno zadovoljstvo u Srcu Svevišnjeg.
91.
Plači iznutra, zaroni unutra!
92.
Kada plačem iznutra, vidim Božje Lice. Kada zaronim unutra, ne samo da osećam Božje Srce već i postajem Božje Srce.
93.
Svaka sekunda jeili dobitak ili gubitak
94.
Moj život želje i moj život težnje. Moj život želje je bio gubitak, nenadoknadiv gubitak, ne samo za večnog Sanjara u meni već i za onog ko božanski Voli u meni. Moj život težnje je bio dobitak, ne samo moj neuporediv dobitak nego i neuporediv dobitak mog unutrašnjeg Pilota, Apsoluta Svevišnjeg.
95.
Da bih služio Boga, želim da moj životbude život nesebičnog darivanja.
96.
Ja služim Boga, ne zato što je On beskrajno značajniji od mene, već zato što je On voljeni Prijatelj moje Večnosti, moj Voljeni Svevišnji i Sve moje Večnosti.
97.
Da bih pomagao čovečanstvu,želim da moj život
neprestano traje.
98.
Ego u meni pomaže čovečanstvu. Duša u meni služi čovečanstvo. Čovečanstvo hrani Boga u meni kada shvatim da su svi oko mene niko drugi do Sam Bog.
99.
Ja posedujem Boga;Bog mene dragoceno čuva.
100.
Konačno pokušava da poseduje Beskonačno jer konačno ne prisvaja Beskonačno za svoje sopstveno. Beskonačno dragoceno čuva konačno jer oseća da je konačno dodatna radost, blaženstvo i postignuće u srcu Beskonačnog.
101.
Voleti nekoga značivideti Svevišnjeg u njemu.
102.
Samodavanje je suncem obasjan put koji me vodi do mog transcendentalnog Odredišta gde me Svevišnji željno iščekuje, iščekuje ljudsko u meni i božansko u meni. Ljudsko u meni je moj plač; božansko u meni je moj osmeh.
103.
Oslobođenje čovekabiće vlasnik sveta sutrašnjeg sna
104.
Suncem obasjan svet ću imati kada svesno, posvećeno, duševno i bezuslovno ponudim more mog neznanja Gospodu moje Večnosti, mom Apsolutu Svevišnjem.
105.
Ništa nije tako čistokao težnja srca.
106.
Nema drugog načina da se sazna šta Bog radi, šta Bog ima i šta Bog jeste, nego uz pomoć mog života težnje. Moj život težnje mi prenosi sve tajne Svevišnjeg. On mi govori šta Bog tajno čini. On mi govori šta Bog tajno ima. A i govori mi šta Bog tajno jeste. Jedino moj život težnje ima sve tajne Boga na raspolaganju.
107.
Svetlost je prava hrana.
108.
Postoje dva načina da se hranimo božanskom hranom. Jedan način je da se hranimo našim očima. Drugi način da se hranimo našim srcima. Kada uzimamo božansku hranu našim očima, postajemo jaki, jači, najjači. Kada uzimamo božansku hranu načim srcima, postajemo Božji Izbor, Božji Glas i najzad, Božji konačni San i univerzalna Stvarnost.
109.
Ratnik u unutrašnjem svetu,blista u meditaciji.“
110.
Kada meditiram, Boga zarobljavam. Kada Bog meditira, On mene očarava
111.
Jedinstvo tiho pronalazi Blaženstvo.
112.
Blaženstvo je Izvor. Ali, kako stižemo do našeg Izvora? Postoji samo jedan put, a to je kroz samodavanje: samodavanje Svevišnjem, unutrašnjem Pilotu u nama, u svakom trenutku.
113.
Vera srca plovi dalje.
114.
Brod mog Sna započinje plovidbu kad me moj Unutrašnji Pilot pogleda i nasmeši mi se. Dodirujem Obalu moje Stvarnosti kada moj Unutrašnji Pilot plače za mnom, jedino za mnom.
115.
Delovanje hrani Boga.
116.
Moje jutarnje nesebično delovanje je vesnik mog ostvarenja Boga.Moje podnevno nesebično delovanje je vesnik mog otkrića Boga.
Moje večernje nesebično delovanje je vesnik mog ispoljenja Boga.
117.
Imati radost znači imati viziju.
118.
Imati unutrašnju radost znači znati gde je Bog, ko je Bog i kako mogu postati Božji savršeni Instrument.
119.
Jedino delovanje može okončati strah.
120.
Onaj ko se u meni boji je jedini lopov u mom životu. Onaj ko u meni otelovljuje i daje mi poruku nesalomive snage je Prijatelj moje Večnosti i Života Besmrtnosti.
121.
Predanost će nadživeti negativan život.
122.
Fizičko u meni se predaje Bogu, vital u meni se predaje Bogu, um u meni se predaje Bogu. Ali psihičko u meni, srce u meni ne mora da se preda Bogu, jer se ono već predalo Bogu. Duša u meni ne mora da se preda Bogu, jer se predala ne samo Bogu već i sopstvenoj Stvarnosti. A šta je njena sopstvena Stvarnost? Njena Stvarnost je stalni, ispunjujući izbor Božjeg večnog Glasa.
123.
Život je potpuna ispunjenost.
124.
Ljudski život je nada. Božanski život nije samo Božje Obećanje nego je i ljudska neophodna, neizbežna, večno prosvetljujuća i večno prevazilazeća Stvarnost.
125.
Moja čistotami kaže da
me moj Bog čuva
126.
Čistota nije samo mlađa sestra božanstvenosti, već i najdraže dete duhovnosti.
127.
Strpljenje činimoju banku duhovne čvrstine.
128.
Ono što ja zovem strpljenjem, isto to Bog zove Njegovom sopstvenom transcendentalnom svetlošću Mudrosti koja deluje u meni i kroz mene.
129.
Voli svet sa osećanjem da je svet Bog.Oživećeš Istinu
130.
Ljudsko u meni koje ne teži je zadovoljno sve dok zna da Bog ima Istinu. Njemu nije potrebna Istina radi njega samog. Božansko u meni biće zadovoljno jedino kada vidi Istinu, oseti Istinu, izraste u Istinu i postane Istina.
131.
Kada meditiram,otkrivam da mi je stalo do Boga.
132.
Bog brine za mene bez obzira da li meditiram ili ne, ali jedino kad meditiram postajem svestan moje brige za Boga. Kada meditiram na Boga, postajem dovoljno srećan da otkrijem istinu da mi je stalo do Boga. Ali, Bog meditira na mene bez obzira da li je meni stalo do njega ili ne.
133.
Jedino ljubav može da okonča sumnju.
134.
Moj najgori neprijatelj je sumnja. Moj najbolji prijatelj je ljubav. Ako živim u fizičkom umu, moj najgori neprijatelj će se uvek truditi da me proguta. Ako živim u srcu koje teži, moj najbolji prijatelj će uvek pokušavati ne samo da me prosvetli već i da me obesmrti tako da mogu da budem na savršenoj usluzi mom Unutrašnjem Pilotu, Svevišnjem.
135.
Ljubav Svevišnjeg je moj život.
136.
Imam dva života: zemaljski život i nebeski život. Moj zemaljski život mi govori šta ne mogu da postanem: Bog. Moj nebeski život mi govori šta večno jesam: Bog, večiti Tragalac i Bog večiti Spasitelj.
137.
Vreme je duša Univerzuma.
138.
Kada živim u telesnoj svesti, moram da pridam odgovarajući značaj prolaznom vremenu. Kada živim u svesti duše, moram da pridam odgovarajući značaj Večnom Vremenu. Prolazno vreme me čini svesnim onoga što propuštam i onoga što ću dobiti. Večno Vreme me čini svesnim onoga što moram da dam Božjoj tvorevini, Njegovom univerzalnom Životu. Takođe, čini me svesnim da su Bog, transcendentalna Vizija, i Bog, univerzalna Stvarnost, povezani radi mene mostom mog samodavanja. Moja veza koja spaja zasniva se na mom samodavanju.
139.
Posvećenost i sumnjase ne dopunjuju.
140.
Poslušnost je slatka. Ljubav je slađa. Posvećenost je najslađa. Kada plačem, postajem sladak. Kada se trudim, postajem slađi. Kada se predam, postajem najslađi u kosmičkoj Viziji Svevišnjeg.
141.
Lepota je Carstvo Nebesko.
142.
Bog-lepota je prvo otkriće sveta koji ne teži. Bog-lepota nije samo otkriće, već svakodnevno iskustvo, Božija stvarnost koja ispunjava san.
143.
Podeljena odgovornost je nesigurnost.
144.
Kako da pobedim nesigurnost? Nesigurnost pobeđujem jedino meditiranjem na Svetlost, igranjem sa Svetlošću, prisvajanjem Svetlosti za moju sopstvenu. Ta Svetlost je Svetlost duše, a ne svetlost mojih ljudskih očiju.
145.
Nova sekunda je nova prilika.
146.
Zemaljska prilika nikada ne kuca na naša vrata dvaput, ali Nebeska prilika kuca na naša vrata ne samo svakodnevno već i stalno. I uvek sa sobom nosi istu svest, istu svetlost, istu snagu, istu samilost, istu voljnost da preobrazi našu zemaljski ograničenu svest u Nebeski slobodnu Stvarnost.
147.
Optimizam jetajna oslanjanja na samog sebe.
148.
Oslanjanje na Boga u oslanjanju na sebe je ispravan način da se vidi Lice Boga i da se postane Srce Boga. To je jedini način. A oslanjanje na sebe bez oslanjanja na Boga je pogrešan način.
149.
Pomislio sam na Boga.Bog se nasmešio.
150.
Razlika između misli i snage volje je sledeća: misao me ohrabruje i navodi da kopam po svojoj prošlosti, dok me snaga volje inspiriše i osnažuje da rastem u neposrednost Večnog Sada.
151.
Imati veruznači imati ispunjenje.
152.
Imati božansku veru znači videti Boga na Njegov sopstveni Način, osetiti Boga na Njegov sopstveni Način i ostvariti Boga na Njegov vrhunski sopstveni Način.
153.
Tačnostje mudrost srca.
154.
Redovnost me može dovesti do Božijih Vrata, ali tačnost me može dovesti i dovešće me ne samo u Božju Sobu već će mi pomoći da sednem tačno do Stopala Gospoda Svevišnjeg.
155.
Bog je savremenik Istine.
156.
Istina i Bog su večno jedno. Iako su Istina i Bog večno jedno, mi osećamo potrebu za vrhunskom Istinom jedino kada je naše srce probuđeno. Ali, potrebu za Bogom osećamo bez obzira na to kakvu vrstu života vodimo – animalni život ili ljudski život ili božanski život. Čak i u animalnom životu Bog nam je potreban radi uništenja. U ljudskom životu, Bog nam je potreban da bismo pokazali moć naše dominacije. U božanskom životu, Bog nam je potreban da ponudimo svetlost našeg univerzalnog jedinstva. Iako su Bog i Istina večno jedno, mi pokušavamo da Boga stalno koristimo bez obzira na kom smo nivou svesti. Ali, Istinu pokušavamo da prizovemo jedino kada je naše srce probuđeno za Svetlost.
157.
Samosažaljenje jeistinski stranac samousavršavanju.
158.
U ovom trenutku, duša je za mene stranac, a telo je moj prijatelj. Ali, kada ostvarim Istinu, duša postaje moj pravi prijatelj kao i telo. Telo tada ne postaje stranac. Telo postaje dobrovoljni rob moje sposobnosti. Telo želi da mi ugodi na moj sopstveni način. Pre ostvarenja, telo je prijatelj, ali nepouzdani prijatelj. Ono pokušava da mi pomogne, kad zadovolji sopstvene potrebe. Ali, kada mi od tela treba konkretna pomoć, telo mi ne pomaže. A kada spoznam da je duša moj najbolji prijatelj, moj jedini prijatelj, telo se tada trudi da mi pomogne na moj sopstveni način.
159.
Pravi put jejednostavnost plus čistota.
160.
Jednostavan život zna šta je Bog. Čist život zna šta je Bog. Predani život zna kako da postane ono što Bog želi da on bude.
161.
Videti Istinuznači postati Svetlost.
162.
Kada vidimo istinu oko Svetlosti, mi vidimo istinu u njenoj večnoj visini i u njenoj univerzalnoj dužini i širini. Kada vidimo Istinu okom Istine, prebačeni smo do naše originalne visine, u oblast Tišine, i preneseni smo u svet zvuka da bismo pevali pesmu Božjeg stalnog putovanja u nama i kroz nas.
163.
Moja slobodaje savršenstvo Boga.
164.
Savršenstvo i zadovoljstvo su dve neodvojive duše. Kada dosegnemo savršenstvo, osviće zora zadovoljstva. Kada dosegnemo nebo zadovoljstva, rađa se sunce Savršenstva.
165.
Ništa nije tako čistokao srce težnje.
166.
Ono što ja zovem težnjom, Bog to zove Njegovim stalno rastućim ostvarenjem. Ono što ja zovem ostvarenjem, Bog to zove Njegovom stalno uspinjućom težnjom. Moja težnja je Božje stalno prevazilazeće ostvarenje. Moje ostvarenje je Božja stalno ispunjujuća težnja. Mojom težnjom dodirujem Božja Stopala. Božjim ostvarenjem, On me čini Njegovom Krunom. „Ja“ znači tragalac, univerzalni tragalac u meni, u svima nama.
167.
Glavna želja tvog životaje da pokažeš svetu
šta možeš da učiniš za njega.
168.
Zahvalan sam svetu jer mi je pružio priliku da služim Svevišnjem. Zahvalan sam svetu jer mi je pružio priliku da prizovem mog Svevišnjeg i ponudim Ga čitavom svetu. Zahvalan sam svetu jer mi je pružio priliku da učinim da oseti da je Bog jedini Život, jedina Stvarnost, što je večiti ljudski izbor i što će na kraju postati božanski, usavršeni i obesmrćeni glas za Svevišnjeg. Zahvalan sam svetu ne zato što mi je pružio ono što ima – težnju – već zato što me je svet prihvatio takvog kakav jesam. Svet ne očekuje od mene ni manje ni više od onoga što jesam.
Predgovor urednika prvom izdanju
Šri Činmoj je napisao stotine aforizama i meditacija. Nedavno je neke od njih stavio u kolačiće sreće, koje je Učitelj zatim lično davao svojim učenicima. Šri Činmoj je u dve prilike tražio od učenika da pročitaju naglas meditaciju iz svog kolačića, a onda nastavio da podrobnije govori o svakoj od njih. Ova knjiga je zapis sa ta dva okupljanja: 1. septembra 1974, u Centru u Njujorku, i 14. septembra 1974, u Centru na Menhetnu.
