U starim knjigama govori se o _Nama-Rupa,_ Imenu i Obliku. Reči su _Nama-Rupa,_ zar ne? Ideje su _Nama-Rupa._ Dakle, to nije zaista Bog. To su ljudske tvorevine. Značenje je nešto što je proizvedeno. Nema stvarnosti u samim rečima, je li tako?

Kao što znate, semantika je veoma duboko zašla u taj problem. Mi znamo da nama najviše problema ne pravi reč, već zamisao koju vezujemo za tu reč. Sama reč nema

ugrađeno značenje, već zamisao koju nam ta reč prenosi. Ali, određene duhovne reči su pune značenja ili stanja ili svesti koji su se razvili u njima tokom hiljada godina posebne duhovne upotrebe. Kad zađemo duboko u značenje neke takve reči, i kad otkrijemo sam njen dah i ispoljimo njenu unutrašnju stvarnost na spoljašnjem nivou, onda ta reč ispunjava svoju svrhu, i iznutra i spolja.

Duhovni pristup ovom problemu reči sastoji se u tome da idemo od oblika ka Bezobličnom. Moramo da prođemo kroz konačno ka Beskonačnom. Zaista, to je božanska logika. U početku oblik ima neuporedivu važnost, ali ne mora je imati i na kraju. Za početnika na duhovnom putu, oblik je apsolutno neophodan; za njega je oblik sve. Zato u početku kažemo da Bog ima oblik. Ali, kad tragalac zaroni duboko u sebe i vidi da Bog nije ljudsko biće niti mentalno biće, već ogromno prostranstvo Svesti, on prevazilazi oblik i odlazi Bezobličnom i može da oseti Boga kao beskrajnu Svest. A opet, Bog, pošto je Beskonačan, može da bude i konačan. U suprotnom ne bi bio Beskonačan. On je Svemoguć zato što može da živi u sićušnom atomu i u prostranom univerzumu istovremeno.

From:Sri Chinmoy,Joga i duhovni život. Putovanje duše Indije , Tower Publications, Inc., New York, 1971
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ysl