Kao što je Bog na nebu, tako je i na Zemlji. On je ovde, tamo i svuda. Svako ljudsko biće ima sopstvenog Boga. Nema ljudskog bića bez Boga. Potpuni ateista ne veruje u Boga. Ali, na sreću, on veruje, tačnije rečeno, on mora da veruje u određenu ideju, određenu predstavu o poretku ili haosu. I sama ta ideja, sama ta predstava, nije ništa drugo do Bog.
Sloboda, potpuna sloboda, mora biti data svakom pojedincu da otkrije svoj sopstveni put. Greške na putu duhovnosti nisu uopšte za žaljenje, jer su greške samo manje istine. Mi ne idemo od laži ka istini. Mi idemo od manje ispoljene istine ka u punoj meri ispoljenoj istini.
Dok ne ostvarimo Boga i ne postanemo jedno sa Bogom, mi moramo da Ga zovemo Učiteljem, Vodičem, Prijateljem i tako dalje. Naš stav prema Njemu razlikuje se u zavisnosti od našeg odnosa prema Njemu. Najvažnije je da volimo Boga kao da je potpuno naš. Naša iskrena ljubav prema Bogu spontano će nas nadahnuti da Ga obožavamo.
Ovde moramo da znamo kakva nam vrsta obožavanja odgovara, koja vrsta je u skladu sa razvojem i sklonostima naše duše. Ostvarenje apsolutnog jedinstva sa Bogom je najviši oblik obožavanja. Odmah ispod njega je meditacija. Mesto ispod nje zauzimaju molitve i prizivanja. Najniži oblik obožavanja Boga je obožavanje Boga u ovozemaljskim stvarima.
Kad mislim da su flauta i Flautista dve različite stvari, ja mislim o sebi kao o Božijem slugi, a o Njemu kao o mom gospodaru. Kad osećam da je flauta deo Učiteljeve svesti, onda osećam da sam Božije dete, a da je Bog moj Otac. Najzad, kad spoznam da su flauta i Flautista jedno te isto, Flautista se javlja kao Duh, a ja kao Njegova Sila Stvaranja.
Čovek mora da ostvari Boga ovde na Zemlji. Veliki indijski pesnik Kabir je rekao:
> „Ako ne raskineš svoje okove dok živiš, kakva je nada izbavljenja u smrti?
> Prazan je san da će se duša sjediniti sa Njim zato što je napustila telo;> Ako se On nađe sada, biće nađen i tada;
> A ako ne, zaista ćemo boraviti u gradu Smrti.“Sestre i braćo, ne tonite u bezdan očajanja čak i ako u ovom trenutku nemate jasnu težnju za ostvarenjem Boga. Samo počnite svoje putovanje naviše, unutra i napred – naviše da vidite Božiji San, unutra da posedujete Božiji San, napred da postanete Božiji San. Taj San je San o apsolutnom Ispunjenju.
Ima bezbroj onih koji kreću putem unutrašnjeg života tek pošto prime bezbrojne udarce ili pošto su dugo lutali uzduž i popreko bespućima života. Zato je zaista srećan i blagosloven onaj ko položi svoje telo, um, srce i dušu – poput cvetova – pred Božija Stopala pre nego što ga takvi udarci zadese. Istina je da gusti oblaci svetovnosti prekrivaju naš još uvek neprosvetljeni um. Isto je tako istina da vulkan tragaočeve koncentracije i hidrogenska bomba njegove meditacije mogu da unište i uništiće te oblake, vekovnu maglu Neznanja.
Dopustite mi da kažem nešto o onima koji su u braku i imaju velike porodične odgovornosti. Na vaše krajnje zaprepašćenje, sve te odgovornosti preobraziće se u zlatne prilike onog trenutka kad pokušate da vidite Boga u svojoj deci, onog trenutka kad shvatite da služite Boga svojim žrtvovanjem. Neumorno i spontano žrtvovanje žene nema premca po svojoj sposobnosti da ispuni svog muža, da ga božanski učvrsti u beskrajnom prostranstvu materijalnog, da uzdigne njegovu svest u carstvo Duha. Muževljevo obećanje nema premca po svojoj sposobnosti da prožme dušu svoje žene Mirom Onostranog, da dozove njeno srce večno blistavom Suncu Beskonačnosti, da preobrazi njen život u Pesmu Besmrtnosti. A oni koji su samci mogu biti sigurni da su izdvojeni da bi najbrže trčali duhovnim putem. Nerazdvojni su njihova težnja i Božije Nadahnuće.
Kad pokušamo da pogledamo duboko unutra, kad pokušamo da živimo unutrašnji život, možda ćemo na svakom koraku naići na teškoće. Mi vapimo: „Gledaj, Bože, sada kada smo se okrenuli Tebi, toliko puta smo stavljeni na probu!“ Ne nalazeći izlaza, postajemo zbunjeni. Ali, zašto bismo bili? Sigurno se sećamo da smo u životu imali nevolja. Pre nego što smo se upustili u duhovni život, utučenost nam je bila stalni pratilac. Sada smo u boljem položaju bar utoliko što smo u stanju da prepoznamo divljeg tigra svetovnosti. Hajde da smatramo uznemirenost i slabost ispitima.
Zašto bi nas Bog stavljao na probu? On ne čini ništa slično. On nas, pošto je Milosrdan, upozorava na neposrednu opasnost. Ali, ako ta upozorenja smatramo ispitima, da bismo ih položili, moramo da se molimo Bogu. Ako samo mislimo o teškoćama i opasnostima, nikako ne možemo položiti ispit. Da bismo položili ispit u školi, moramo da se dobro potrudimo da učimo. Slično tome, da bismo položili neki unutrašnji ispit, moramo da steknemo više iskrenosti i da podstičemo plamen težnje.
Tokom meditacije, moramo da budemo veoma pažljivi. Povremeno um želi da se upusti u neke svetovne i emocionalne ideje i misli, ali mi ne smemo dopustiti umu da to čini. Tokom meditacije, sve je intenzivno, pa ako se prepustimo zlim mislima, posledice postaju ozbiljnije i opasnije nego što bi inače bile. Čim um podlegne mislima u kojima popuštamo sebi, mi postajemo slabiji. U samoj je prirodi našeg nižeg uma da nas obmanjuje. Ali, uvek će nam u pomoć priteći naše suze i uspinjući plamenovi našeg srca.
Čovek i Bog su jedno. Svi ljudi pripadaju istoj porodici. Svi smo mi jedno. Pravi tragalac ne sme slušati besmislene argumente skeptika. Njihovo duhovno znanje je bezvredno. Oni ne shvataju da nesvesno paradiraju svojom čistom glupošću. Oni kažu: „Ako smo svi jedno, kako to da ti imaš glavobolju, a ja nemam? Kad se ja najedem, kako to da ti nisi sit?“ Odgovorimo im tako što ćemo ih upitati, kako to da ih, kad povrede nogu, ne boli i glava, iako su oboje deo istog tela? Univerzalna svest je u svima nama. Ako mi nismo toga svesni, to ne znači da ona ne postoji. Moje telo pripada meni. Ali, osećam li bol u nozi kada me spopadne glavobolja? Ne. A ako sam svestan Božanske Svesti koja prožima celo moje telo, nema sumnje da ću osećati isti bol u čitavom telu. U ovom primeru je moja glava individualna duša, a celo moje telo je kolektivna duša. Da bismo osetili da je čitav svet naš, najpre moramo da osetimo da je Bog sasvim naš.
```
Čovek je Srce Beskonačnosti.Čovek je Dah Beskonačnosti.
Čovek je Život Besmrtnosti. ```From:Sri Chinmoy,Joga i duhovni život.Putovanje duše Indije , Tower Publications, Inc., New York, 1971
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ysl