Citati i odlomci iz Veda i Upanišada⁴

> Nalpe sukham asti bhumaiva sukham.

> U konačnom nema sreće.

> Sam Beskraj je sreća.

Ništa što je konačno ne može biti otelotvorenje sreće, a da i ne govorimo o trajnom Blaženstvu. Konačno otelotvoruje uživanje, koje nije prava sreća. Beskrajno otelotvoruje pravu božansku sreću u beskrajnoj meri i istovremeno otkriva i nudi celom svetu svoju sopstvenu Istinu, svoje sopstveno Bogatstvo.

Beskrajno se iskazuje kroz beskrajne forme i beskrajne oblike ovde u svetu mnoštva; opet, to Beskrajno uživa na božanski i najuzvišeniji način na našoj Transcendentalnoj Ravni sopstvene svesti. Beskrajno se ovde u svetu mnoštva izražava kroz tri glavne forme. Stvaranje je prvi aspekt Beskrajnog. Drugi aspekt je očuvanje. Treći aspekt je razlaganje ili uništenje.

Ovi termini, stvaranje, očuvanje i uništenje su filozofski i religijski. Sa duhovne tačke gledišta stvaranje je postojalo, postoji i održava se. Kad koristimo termin uništenje, moramo biti veoma pažljivi. Ne postoji tako nešto kao što je uništenje u unutarnjoj viziji Svevišnjeg; to je samopreobražaj. Kada izgubimo svoje želje, osećamo da su one uništene. Ali one nisu uništene; one su samo preobražene u jednu veću viziju koja predstavlja težnju. Započeli smo svoj put sa željom, ali kad smo se otisnuli na duhovnu stazu, želja se povukla pred težnjom. Neprosvetljena svest koju vidimo u formi želje može biti i biće preobražena težnjom u nama. Ono što u svom ograničenom znanju i viziji nazivamo uništenjem, sa duhovne tačke gledišta jeste preobražaj naše neprosvetljene, nečiste, mračne prirode.

> Ekamevadvitiyam.

> Samo Jedno, bez ičega drugog.

Iz tog Jednog smo došli u život i na kraju našeg putovanja moramo se vratiti Apsolutnom Jednom. To je putovanje duše. Ako ga doživimo kao spoljašnje putovanje, mi grešimo. Na svom spoljašnjem putovanju imamo polazište i krajnje odredište. Može nam ustrebati nekoliko ili mnogo godina da stignemo do postignutog cilja. Ali, polazište je na jednom mestu a odredište na nekom drugom. Unutrašnje putovanje, međutim, nije takvo putovanje sa početkom tu i ciljem negde drugde. Na našem unutrašnjem putovanju odlazimo duboko unutra i pronalazimo svoju sopstvenu Stvarnost, odnosno svoje sopstveno zaboravljeno Sopstvo.

Kako da otkrijemo svoje zaboravljeno Sopstvo? To činimo putem meditacije. Ima raznih vrsta meditacije: jednostavna meditacije, koju svako poznaje, duboka meditacija koju poznaje duhovni tragalac i viša ili najviša meditacija, koja je meditacija duše, unutar duše i sa dušom za čitavo biće. Kada običan tragalac meditira, on to čini u umu. Ako je malo napredniji, onda to čini u srcu. Ako je veoma uznapredovao u duhovnom životu, on može da meditira u duši i uz pomoć duše radi ispoljavanja Božanskog u ljudskom.

Duhovni Učitelji meditiraju u fizičkom, u vitalu, u umu, u srcu i u dušama svojih učenika. Oni takođe meditiraju u isti mah i na Beskrajno, Večno i Besmrtno. Ovo nisu magloviti pojmovi kad se radi o pravim duhovnim Učiteljima. To su dinamičke stvarnosti, zato što u svojoj unutrašnjoj svesti pravi duhovni Učitelji plivaju u moru Beskraja, Večnosti i Besmrtnosti. Oni se lako mogu koncentrisati, meditirati i kontemplirati na ove tri božanske Stvarnosti koje predstavljaju Apsoluta.

Upanišade su nastale od četiri Vede: Rig vede, Sama vede, Yajur vede i Atharva vede. Svaka veda ima nešto jedinstveno da ponudi ljudskom rodu. Prva i najpoznatija veda je Rig veda. Ona započinje sa jednim kosmičkim Bogom, Agnijem, Bogom Vatre. Vatra znači težnju. Težnja i poruka Veda su nerazdvojne. Ova vatra je vatra unutrašnjeg buđenja i uspinjućeg plamena. Ona u sebi nema dim. Ona ništa ne spaljuje, ona samo prosvetljuje i uzdiže našu svest. Bog-vatra jedini je kosmički Bog koji je bramin. Agni, vatra, iskazuje se putem sedam formi i ona ima sedam značajnih unutarnjih imena: Kali, crna; Karali užasna; Manojava brza poput misli; Sulohita, crvena kao krv; Sudhumravarana, boje dima; Sphuligi, posipač varnica; Vishvaruchi, sav lepota.

Kali, crna, zapravo nije crna. Kali je božanska, sila ili vatra unutar vas koja se bori protiv nebožanskih neprijateljskih sila. Majka Kali bori se sa demonima na bojištu života. Na vitalnom planu vidimo je kao mračnu užasnu Boginju, ali na najvišem nivou svesti ona je zlatne boje. Tamo gde se bori sa neprijateljskim silama vidimo je kao jezivu, ali ona je Samilosna Majka. Mi pogrešno shvatamo njene dinamične crte smatramo ih agresivnim. Majka Kali ima samilost u neograničenoj meri, ali u isti mah neće tolerisati bilo kakvu učmalost, nesavršenost, neukost ili letargiju kod tragaoca. Konačno, Majka Kali je nedostižna lepota. Ta lepota je unutrašnja lepota koja uzdiže ljudsku svest do najvišeg nivoa Blaženstva.

Sama veda nam nudi Božiju muziku, muziku duše. Pored toga, ona nudi religiju Indije, filozofiju Indije i politiku Indije. Sva ova upečatljiva dostignuća Indije potekle su iz Sama vede. Muzici se pridaje izuzetan značaj u Sama vedi. Ona nije ni nalik modernoj muzici, to je baš muzika koja dira dušu. Najveći mudrac iz prošlosti, Jagnavalka, rekao je: „Boravište muzike je Raj“. Upravo Sama veda sadrži ovu rajsku muziku, muziku koja dira dušu, muziku koja okrepljuje život.

Većina vas je pročitala Bhagavad Gitu, Nebesku Pesmu Gospoda Krišne. Tu Gospod Krišna kaže: „Ja sam Sama veda“. On ne kaže da je Rig veda ili Yajur veda ili Atharva veda. Ne, on kaže da je Sama veda. Zašto? Zato što je u Sama vedi Krišna pronašao muziku duše koja je njegova vlastita. Jedan veliki Indijski filozof, Patanđali, svoju filozofiju počinje Sama vedom, upravo zbog njene unutrašnje muzike. Ako bi se iz Božije Tvorevine uklonila muzika, bila bi to jedna prazna tvorevina. Bog Tvorac je Svevišnji Muzičar. Njegova je tvorevina jedino Njegovo Blaženstvo, i upravo putem muzike On nudi sebe i Svojoj deci koja teže i koja ne teže.

U Sama vedi nalazimo najznačajniju Upanišadu, Chandogya upanišadu. Ova upanišada jednaka je Brhadaranyaka upanišadi; ona je daleko Najveća po obimu, ali po mnogima je ne samo najveća, već i najbolja. Pa opet, ima i onih koji su mišljenja da je Isha upanišada koja je malena, jako malena, najbolja, ne zbog svoje dužine, već zbog svoje dubine. Neko će reći da je Svetasvatara ili Katha ili Kena najbolja među upanišadama. Svako ima da iskaže svoje vlastito osećanje važno za suštinu neke određene Upanišade. Chadogya upanišada, koja proističe iz Sama vede, kazuje nešto od najveće važnosti za iskrene tragaoce. Pitanje koje se veoma često postavlja duhovnim učiteljima glasi: „zašto nam je potreban učitelj? Zar ne možemo da spoznamo Boga sami?“ U Chandogya upanišadi postoji jedan naročit metod da se uvere oni koji sumnjaju i ona ljudska bića koja ne poseduju težnju a upuštaju se u raspravu samo rasprave radi.

Chandogya upanišada kaže: razmišljajte o sebi kao o putniku. Skrenuli ste s puta i napao vas je razbojnik. Oduzeo vam je sve dragoceno i vezao vam je oči. Zatim vas je odveo nekud daleko i tamo vas je ostavio. Isprva ste imali vid i mogli ste se kretati naokolo, ali sada je vaša sudbina očajna. Ne možete da vidite, ne možete da hodate, plačete kao bespomoćno dete, ali spasa nema. Sad pretpostavite da neko zatim dođe, odveže vam povez sa očiju i ode. Bili biste u stanju da vidite sve staze oko sebe, ali ne biste znali koja vama odgovara, pa čak i kad biste to znali, ne biste mogli da krenete njome, jer su vam još uvek vezane ruke i noge. U takvom stanju je tragalac koji želi da spozna Boga sam. A sad pretpostavite da naiđe neko, potpuno vas odveže i pokaže vam koja vas staza vodi kući. Ta vam je osoba zaista učinila uslugu. Ako imate poverenja u nju i pouzdanja u sebe, stići ćete do svog odredišta brzo i sigurno. Ukoliko imate poverenja u nju ali nemate poverenja u sopstvenu sposobnost da stignete do cilja, onda će ona poći s vama da vam pomogne. Taj isti učitelj koji vas je oslobodio slepila i pokazao vam stazu poći će sa vama, unutar vas, da vas inspiriše. Delovaće kao vaša sopstvena težnja da bi vas odveo vašem predodređenom Cilju.

Ako dobijete ovakvu vrstu pomoći od nekog duhovnog Učitelja, tada vaš život može biti od značaja, vaš život može uroditi plodom, i vi tada možete trčati najvećom brzinom prema Cilju. U suprotnom, danas ćete ići ovom stazom, sutra onom drugom a prekosutra nekom trećom. Možda ćete imati sposobnost da hodate, ali ćete se neprestano vraćati odakle ste pošli, frustrirani i razočarani. Ako uz sposobnost da hodate znate i pravu stazu i imate pravog Učitelja da vam pomogne, ko vas može sprečiti da stignete do postavljenog Cilja? Kad jednom stignete do svog predodređenog Cilja, dosežete Božje Visine i počinjete da ispoljavate Božju Svetlost ovde na Zemlji. Vi ste ispunjeni – ispunjena mnogostrukost u zagrljaju Jedinstva.

From:Sri Chinmoy,Upanišade: Kruna duše Indije, Sri Chinmoy Lighthouse, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/upa