Postojanje, nepostojanje i izvor¹⁰

Sat i asat su dva termina u indijskoj filozofiji na koje se često nailazi. Sat znači postojanje, a asat nepostojanje. Postojanje je nešto što postaje, izrasta, i ispunjava. Nepostojanje je nešto što negira svoju sopstvenu stvarnost i sopstvenu božanstvenost. Postojanje je svuda, ali postojanje ima svoju vrednost, odnosno značenje, jedino kada se u njemu vidi božansko. Ukoliko božansko nije snažno naglašeno u postojanju, onda je takvo postojanje beskorisno. Božansko je životni dah postojanja. Božansko ispunjava našu težnjom ispunjenu svest i razotkriva našu sopstvenu besmrtnost ovde na Zemlji samo kada božansko sagledavamo kao nešto beskrajno i večno.

Svest težnje i Božija sopstvena najviša stvarnost hrane postojanje. Stvarnost i postojanje moraju ići uporedo. Stvarnost bez postojanja je nešto nemoguće, a postojanje bez stvarnosti je nešto apsurdno. Božanska Stvarnost i Božansko Postojanje uvek idu uporedo.

Postojanje se iskazuje jedino kroz Istinu. Ta Istina pobeđuje sve što je neistinto. Indijski moto „Satyam eva jayate“ znači: „Samo Istina pobeđuje“. Šta je ta Istina? Ta Istina je u isti mah dubina Božjeg Srca i Visina Božje Glave.

Istina je naše unutrašnje obećanje. Naše unutrašnje obećanje, obećanje duše, jeste da ćemo u ovoj inkarnaciji spoznati Boga, ne milom ili silom, već uz sigurno vođstvo našeg duhovnog Učitelja, zato što osećamo da je to tačno ono što Svevišnji u nama želi. Iz kog razloga to želi? Da bismo mogli da služimo Njega na Njegov sopstveni Način.

Najviši način shvatanje ove Istine je sledeći: „Ukoliko On ne želi da Ga spoznam u ovoj inkarnaciji, potpuno sam spreman da se povinujem Njegovoj Volji“. Tragalac, međutim, mora imati dinamično osećanje. Ukoliko samo kaže: „Pa, hajde da samo igram svoju ulogu. Da budem dobar, iskren, istinoljubiv, poslušan, a kad dođe vreme, On će učiniti sve“, opustiće se. Veoma često, kada kažemo: „Hajde da ja igram svoju ulogu a Bog će se postarati o mojoj spoznaji“, Bog se zaista i postara o našoj spoznaji. Ali, ako osećamo da možemo u najkraćem mogućem roku ostvariti potpunu spoznaju, tako ćemo istinski pomoći Bogu, tada ćemo sigurno brže stići do svoje spoznaje.

ISamo ukoliko imamo Mir, Svetlost i Blaženstvo, možemo služiti čovečanstvu. Ideja o spoznaji Boga u času koji Bog odabere mora poteći iz dubine našeg srca, a ne od mentalnog znanja. Nažalost, ona obično ne potiče iz srca, već samo iz domišljatog uma koji kaže: „Pročitao sam sam u knjigama i čuo od Učitelja da ukoliko ne budem tražio ništa od Boga, On će mi dati sve“. Bolje je moliti se Bogu da vam da spokoj uma kako biste mogli da sagledate sveukupnu Istinu. Tražiti od Boga spokoj uma nije nikakav zločin. Ukoliko nemate mir uma, ma gde se nalazili, bilo u metrou, bilo na selu, bilo na Tajms skveru, za vas tamo neće biti Boga. Bog nam je dao izvesnu inteligenciju. Ako ujutru kažete: „Bože, na Tebi je da odlučiš hoću li danas jesti ili ne. Ja ću fino ostati u krevetu“, Bog vam neće staviti hranu u usta. Ne, Bog vam je dao neophodnu inteligenciju da biste znali da morate uložiti nekakav napor. Morate ustati iz kreveta, istuširati se i jesti tako što ćete sami učiniti taj napor.

Ako u unutrašnjem životu želite čistotu, poniznost, mir uma i druge božanske vrline, onda se morate potruditi da ih steknete. Istina je da će vam Bog, ukoliko ne tražite ništa, dati sve, ali ova istina mora biti shvaćena na najviši način. Ukoliko se ne molite Bogu, niti težite za spoznajom Boga, pa čak ni ne mislite na Boga, kako onda očekujete da vam Bog sve da? On će vam dati sve u zahvalujući vaših apsolutnoj veri u Njega udruženoj s vašim iskrenim unutrašnjim vapajem.

Upanišade su proistekle iz Veda. U čemu je sada razlika izmedju onog što nam daju Vede i onoga što nam daju Upanishade? Vede su nalik na skladište, sve je tu, ali nije poređano pravim redosledom. Takođe, u njima ima prilično toga što je nebitno za savremeni svet, život današnjice, razvijena ljudska bića, inteligentni, razvijeni um. Upanišade nam pritiču u pomoć. One iz Veda preuzimaju inspiraciju i težnju, ali poseduju i svoju originalnost. Sve što je dobro iz Veda, Upanišade rado preuzimaju i nude na poseban način.

Bez Veda, Upanišade ne postoje. Vede su izvor. Bogatstvo Veda, međutim, može biti dostojno ponuđeno čitavom ljudskom rodu jedino preko Upanišada. Upanišade poseduju moć da prodru u Izvor i moć da ponude prosvetljujuće, ispunjavajuće bogatstvo Izvora na način koji može da prihvati i shvati čitavo čovečanstvo. One su završetak ili krem Veda, nazivaju se i Vedanta. Na mentalnom, na duhovnom, na psihičkom, na moralnom planu sva dostignuća Indije potiču iz rafinirane, razvijene, težnjom ispunjene i prosvetljujuće svesti Upanišada.

Budizam je jedan oblik filozofije Vedante. Ali, filozofija Bude naglašava jedan osobeni aspekt Vedante. O Budi govorimo kao i Gospodu Samilosti. Govorimo o moralnoj etici Bude. Odakle sve to potiče? Iz Vedante. Međutim, iskazujući istinu Vedante, Buda je na poseban način ponudio i sopstvenu unutrašnju svetlost. Iz tog razloga obični ljudi teško prihvataju činjenicu da Vedanta predstavlja originalan izvor Budinih učenja.

U Zapadnom svetu imamo Pitagoru i Platona, dvojicu velikih filozofa. Možete se uveriti da je filozofija i jednog i drugog, a izrazito Platonova, u velikoj meri bila inspirisana mišlju Upanišada. Na nesreću, ljudi su ubeđeni da Zapadni svet ništa nije prihvatio iz izvora sa Istoka, što ipak nije tačno. Odakle potiče sufizam, recimo, taj emocionalni i psihički misticizam Zapada? Takođe iz Upanišada, istog izvora.

Svet je preuzeo mnogo toga bitnog iz Upanišada. Nažalost, svet nema želju da zaslugu pripiše tom izvoru. Ništa strašno. I dete za novac koji uzme od svojih roditelja svojim drugovima kaže da je njegov. Oni koji su njegovih godina veruju mu, dok će stariji reći: „On ne radi. Odakle bi mogao dobiti novac?“ Jasno im je da ga je dobio od roditelja. Milione ljudi, svesno ili nesvesno, inspirisala je mudrost Upanišada. U Indiji, a i na Zapadu mnogo je staza, mnogo religija koje su crpele obilje svetlosti iz Upanišada. Ali, teška srca se zasluga pripisuje izvoru.

Vizionari Upanišada žive u nama. Nije im potrebno nikakvo priznanje niti ukazivanje poštovanja. Šta oni žele? šta oni očekuju? Ono što očekuju i žele od istinskih tragalaca i sledbenika Istine je da primene Istinu koja ima je ponuđena. Ako u svom svakodnevnom životu primenjujemo Istinu, ma s koje strane poticala, u nas će se snažno utisnuti božansko, a božansko će ponuditi Izvoru uvažavanje, divljenje i ovenčanost slavom. Čak ni Bog ne očekuje niti zahteva od nas bilo šta više, sve dok u sopstvenom životu sprovodimo Istinu svesno, neprestano, posvećeno, duševno i bezuslovno.

From:Sri Chinmoy,Upanišade: Kruna duše Indije, Sri Chinmoy Lighthouse, New York, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/upa