Pitanje: Borg nikada nije osvojio US Open i naravno, Lendl nikada nije osvojio Vimbldon. Da li je to pitanje karme, puka loša sreća ili jednostavno tada nisu bili dovoljno dobri?

Šri Činmoj: Teniseri imaju ponekad preterano samopouzdanje. Osećaju da će, pošto su već osvojili tri od četiri grend slem turnira, lako osvojiti i četvrti. A opet, nakon što su osvojili tri turnira, oni ponekad gube svako samopouzdanje i pojavljuje se strah. Čovek, nakon što je prevalio na stotine kilometara, kada uvidi da je konačno na domak obale, biće prestravljen time, odnosno zbuniće ga lepota ili grandioznost obale.

Mogu, takođe, da se pojave i negativne sile. Ponekad se pojedinci koji budu u samom startu eliminisani, na smrt suprotstave tome da iko osvoji grend slem. Ili, pojedinci koji su nekada, pre mnogo godina, bili solidni teniseri, postanu veoma ljubomorni kada vide da je neko na domak osvajanja grend slema. I oni su nekada dobijali tu radost i nagradu dok su još uvek igrali tenis, pa zato sada ne žele da ih dobije neko drugi. Oni koriste negativnu moć i emituju iz sebe veoma snažnu pogrešnu silu.

Kada neko postane dobar teniser, devedest posto ljudi ne želi da taj postane još bolji. Samo deset posto želi da se on usavršava. Ne govorim samo o teniserima koji su njegovi rivali. Ljudi imaju sklonost da ne uvažavaju dobre osobine drugih. Uvek pokušavamo da uništimo dobre osobine u drugima, iako savršeno dobro znamo da ni sami nismo ništa postigli. Recimo na primer da sam ja hrom. Ali, ako čujem da Karlu Luisu ili nekome drugom ide dobro, odmah upućujem negativnu silu, rečima: „Neka on izgubi, hajde da izgubi!“ I ta negativna misao ulazi kao struja u tu osobu.

Još jedan od razloga što neki teniseri ne osvajaju Grend slemove je taj što ih upravo odredište ne želi. Grend slem ima kao odredište svoju sopstvenu svest i ponekad ne želi da izvesne osobe dostignu tu svest. Dakle, kada odredište primeti da se dotični približava, jednostavno se povuče. Odredište bi trebalo da je neutralno, ali ponekad nije.

A sa druge strane, ono nema sposobnost da zapravo odluči da li će neko dosegnuti do odredišta ili ne. Ako je to odredište Bog, onda može Bog da odluči. Ali, ako je odredište linija finiša u trci ili nešto tome slično, onda ono neće moći da odluči ko će biti pobednik. Odredište u tom slučaju ima svoja sopstvena ograničenja. A opet, unutar tog odredišta je Bog. Bog je suštinski odredište svega.

From:Sri Chinmoy,Igram tenis svakog dana, Agni Press, 1994
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ted