Igram tenis svakog dana

Deo I: Igram tenis svakog dana

```

Igram tenis svakog dana

Da bih se uključio u

Igru Vizije mog Gospoda.

Ja sam loptica predanosti:

Ovaploćenje radosti u malenom obliku.

Tenis, tenis, teniska igra,

Plamen savršenstva mog srca.

```

Deo II: Pitanja i odgovori

PTED 2-20. Šri Činmoj je odgovorio na ova pitanja vezana za tenis 9. jula 1988., na Tlu težnje - njegovom teniskom igralištu i ograđenom prostoru za meditaciju.

Pitanje: Da li ti navijaš za nekog tenisera da zaista osvoji meč, ili ti je svejedno da li neko pobeđuje ili ne?

Šri Činmoj: Božansko u meni odmah stane na stranu božanskog i kaže: „Čiju god pobedu Bog da želi, o kome god da se radi, ja takođe želim da ta osoba pobedi“. Ali ljudsko u meni opaža vrline ili božanske osobine u toj dvojici tenisera i odmah staje na stranu onog koji ima izraženiji božanski kvalitet, ili više dobrih osobina. Ljudsko u meni se u oba slučaja nada da će se ispoljiti božanska pobeda. Ceo moj život je, zapravo, posvećen delovanju u cilju božanske pobede i rastu božanskog kvaliteta u ljudskim bićima. Zato uvek želim da pobeđuju najbolji Božiji instrumenti — bilo da se radi o podizanju velikih tereta, bodibildingu, tenisu ili ma kojoj drugoj oblasti. A sa druge strane, moraš znati da je to samo moja puka detinjasta želja — kao kad ti kažeš: „Kako bih samo želeo da pobedi taj i taj!“ Ja ni na koji način ne koristim snagu volje da bih pomogao nekome da pobedi. Ako pojedinac izgubi uprkos mojim dobrim željama, ne rastužim se ni najmanje. Božansko u meni, koje je već na strani božanskog, kaže: „Neka se izvrši Tvoja Volja“. I tako ja budem srećan, pošto je Božija Volja ostvarena.

Pitanje: Mekinro izvodi sve svoje udarce sa zemlje gripom iz bekhenda, pa mnogi pričaju da bi mu se igra poboljšala kada bi prešao na standardni hvat iz forhenda. Šta ti misliš o toj teoriji?

Šri Činmoj: Teorije ne budu uvek tačne. Kada bi on promenio grip, njegova igra bi mnogo oslabila. Vrhunski teniser, kao što je Mekinro, nije vezan strogim pravilima. Ko donosi ta pravila? Ljudi su govorili da u nedostatku pravilnog stila ne može da se trči. Ali Zatopek je blistavo dokazao da to nije istina. Njegov stil je bio lošiji od najgoreg, ali on je u trčanju razbijao i nastavljao je da pobeđuje. Ranije su ljudi govorili da skok uvis mora da se izvodi na određeni način; sada ljudi izvode skok na dijametralno suprotan način. Ranije niko nije mogao ni da zamisli da se u tenisu koristi reket većih dimenzija. Pitali bi se: "Kako iko da izađe na kraj sa takvim reketom? Biće trom i težak." Sada se teorija izmenila i većina tenisera koristi reket većih dimenzija. Dakle, stilovi se uvek menjaju. Većina sportista poštuje pravila, uopšteno govoreći. Ali uvek će biti i šampiona koji ne moraju da se pridržavaju zacrtanih pravila. Od prvog dana, oni će se buniti protiv prošlosti i pokušaće da urade nešto sasvim drugačije jer, u prirodi im je da otkrivaju nove stvari. Genijalci kao što je Mekinro probijaju stare granice i stara ograničenja. Da ne postupaju tako, sve bi se učaurilo i ne bi nastala nova tvorevina.

Pitanje: Koji glavni kvalitet je neophodan za pobedu u meču? Jeli to neka duhovna osobina, mentalna, ili fizička?

Šri Činmoj: Pretpostavimo da si ti odličan teniser i da sam ja beskoristan kao teniser. Šta će moja duhovna sposobnost moći da učini za mene? Doći će nekakav svetac da se boksuje sa Tajsonom - ali Tajson će ga zgromiti. Jedino ako svetac poseduje okultnu moć i ako odluči da je upotrebi, Tajson neće moći da ga pobedi. U jednoj svojoj priči govorio sam o velikom vojskovođi koji je pobio mnogo ljudi na bojištu. Duhovni Učitelj mu je rekao: "Podigni ovu olovku!" Vojskovođa nije mogao da podigne olovku jer je Učitelj upotrebio okultnu moć, kako bi mu oduzeo životnu energiju.

A opet, ako dva tenisera spolja imaju slične sposobnosti, onda će svakako u prednosti biti onaj koji ima veće sposobnosti iznutra. Ako jedan od dvojice tenisera tokom igre iznese u prvi plan ogromnu rešenost, naravno da će on pobediti. Ali ta rešenost mora da dođe iz dinamičnog vitala, a ne iz agresivnog vitala. Dinamični vital mora da preobrazi telo i um u pouzdane instrumente. Treba da potakne fizičku energiju koja je inače letargična, i da joj kaže: „Moraš biti jednako dinamična kao što sam ja“. Mora da zapovedi umu da odustane od sumnje. Možda će um reći: "Uh, servis mog protivnika je užasno moćan. Kako da vratim njegov servis?" Vital mora umu da kaže: "Moraš da se rešiš sumnje! Ne traći vreme na sumnju u vlastite sposobnosti. Usredsredi se, kao ja, i budi pun samopouzdanja!"

Ako dinamizam vitala uđe u telo i telo postane potpuno jedno sa životnom energijom, i ako se um koji je pun sumnje preda dinamičnom vitalu, onda postoji velika verovatnoća da će ta osoba osvojiti meč. Ako dinamični vital uspe da preuzme potpunu kontrolu nad igrom, tok igre može se promeniti i pobeda je tad moguća čak i u apsolutno poslednjem trenutku. To se dogodilo mnogo puta, a vital je taj koji zaslužuje svako priznanje.

Pitanje: Da li smatraš da u profesionalnom tenisu - igru uništava ogromna novčana nagrada?

Šri Činmoj: Dobri profesionalni teniseri moraju da prestanu da se interesuju toliko za novac. Nije tačno da je za inspiraciju velikih tenisera neophodan novac. Kramer, Gonzales i mnogi drugi bili su sjajni igrači, a nisu se takmičili za tolike nagrade.

Standard u tenisu je definitivno postao bolji u poređenju sa standardom u prošlosti. Današnji velikani tenisa su daleko bolji od velikana u prethodnim teniskim generacijama. Ali ne može se reći da se teniseri danas ozbiljnije bave sportom usled novčane nagrade. Taj viši standard bi se pojavio čak i da nema novčane nagrade. A ti isti teniseri bi bili daleko bolji da ne misle na novčanu nagradu, nego isključivo na pobedu. Nije novac učinio da zauzmu više napadački stav. Ne, u suštini je novac upropastio njihove sposobnosti.

Čak i pred sam početak igre, teniseri razmišljaju o moći novca, umesto da misle na lepotu tenisa i na njegov božanski kvalitet. Zaboravili su na radost tenisa. Moć novca oduzima i gledaocima radost, takođe. Na hiljade ljudi ide na mečeve da bi uživalo u tenisu i da bi posmatralo sposobnosti dvojice tenisera. Ali, ponekad oni postaju ljubomorni kad misle na hiljade i hiljade dolara koje ti teniseri dobijaju. Te negativne sile koje stižu od publike ulaze u igrače. Istu tu ljubomornu silu igrači onda emituju na druge tenisere. Recimo da izvesni teniser ne učestvuje u nekom turniru. Kada pomisli na ogromnu svotu novca koju će primiti onaj ko pobedi, on odmah pošalje moć ljubomore. Pogrešne sile se, dakle, kreću svetom tenisa na sve strane.

Hilari i ostali su pokušavali da se popnu na vrh Everest godinama. Oni su doživljavali neuspeh za neuspehom, međutim Hilari je na kraju uspeo. Koji novac je on dobio? Nije dobio nikakav novac. Za takve stvari, pre stotinjak ili dvesta godina, nije se dobijao novac. Bile su im bitne njihove sposobnosti i ekspedicija.

Fudbaleri ne zarađuju te količine novca koje zarađuju teniske zvezde. A njihov standard isto tako ipak raste! U tenisu, međutim, novac drži glavnu reč. Nisam upoznao ni jednog jedinog tenisera koji nije u sebi razmišljao više o novcu, nego o lepoti tenisa i usavršavanju sopstvenih sposobnosti. Ti teniseri bi igrali mnogo bolje da se ne trude da postanu milioneri.

Pitanje: Priča se o ubacivanju novca u ultramaratonsko trčanje. Da li će novac i tu upropastiti svest?

Šri Činmoj: Svest je već uništena. To se vidi. Trkači s jedne strane govore da im je novac neophodan, jer na taj način zarađuju za život. Ali, jedna stvar je da vam je novac neophodan za život, ali nešto sasvim drugo je biti pohlepan. Dobri trkači definitivno moraju da primaju neki novac - ali ne po 10 ili 20 hiljada dolara. Ako žele te količine novca, neka se prešaltuju na neku drugu profesiju. Ako čovek želi da posveti život trčanju, onda bi trebalo da otvori neko preduzeće: prodavnicu sa opremom za trčanje ili prodavnicu zdrave hrane, i da koristi taj novac na izdržavanje samog sebe. Tada će on moći da trči samo uživajući u radosti trčanja. Ali, kada trkač očekuje hiljade i hiljade dolara od pobede, on samo pothranjuje svoju pohlepu u trci. U tim slučajevima, novac oduzima sportu svu vedru i prosvetljujuću radost.

Ne radi se tu o kiselom grožđu; mi ne kritikujemo moć novca iz razloga što smo nedovoljno dobri da i sâmi osvojimo novčanu nagradu. Ne! Ja vidim kako je moć novca zgrabila neke dobre trkače i progutala ih. Kada su se pre dvadeset ili trideset godina ljudi takmičili u nekom sportu, bilo je prisutno mnogo više nevine radosti. Sada neki trkači od prvog trenutka do kraja razmišljaju samo o osvajanju nagrade.

Ako je trkač u potrazi za pravim zadovoljstvom, nikad ga neće steći od novčane nagrade. Njujorški maraton dodeljuje pobedniku 20 hiljada dolara. Međutim, trkač koji pobedi može se osećati loše jer nije istrčao Čikaški maraton ili Bostonski maraton, gde su nagrade možda 30 ili 40 hiljada dolara. Može reći: "Zašto nisam čekao na taj maraton? Da sam sačekao još dve nedelje, mogao sam da istrčim Bostonski maraton i da dobijem više novca." On će možda i dobiti tih 20 hiljada dolara, ali izgubiće svu radost pošto je neko drugi dobio 40 hiljada dolara. Beskrajno važnija od novca je - radost. Da mu nije važan novac, rekao bi: "Dao sam sve od sebe. Tako sam srećan. Ko zna da li bih imao tako dobar rezultat da sam trčao Čikaški maraton ili Bostonski maraton." Dakle, istinska moć mudrosti pojaviće se kada otklonimo moć novca.

Pitanje: Pitanje: Novinar koji je jednom prilikom intervjuisao Agasija, upitao ga je šta zauzima prvo mesto u njegovom životu i Agasi je rekao: "vera". Da li misliš će nastupiti vreme kada će Agasi početi da inspiriše ljude da veruju u Boga?

Šri Činmoj: To zavisi od toga da li će njegov pristup tenisu i dalje biti duhovan. Agasi je u nedavnom intervjuu rekao da, čak i kad u trenutku ne uspe da iznese na površinu svoju odlučnost i kad izgubi bodove, to mu ne smeta jer njegov protivnik i on, dok igraju, pružaju jedan drugom veliku radost. Tako je taj stav, duhovan! Agasi dopire do srca mnogih ljudi i postao je veoma, veoma popularan. Ako tokom karijere i dalje bude imao ovaj iskreno duhovni pristup do kraja, inspirisaće mnogo - mnogo ljudi. Zaista se nadam da će nastaviti i da neće dozvoliti da ga poslovni menadžer i ostali potstiču da razmišlja o moći novca.

Pitanje: Ponekad jedan teniser ima veliku prednost i čini se da je meč gotov. A onda se drugi teniser nekako vrati u igru i u suštini pobedi. Jednom sam to video u meču u kom je Borg pobedio Tanera. Šta je dovelo do toga da on pobedi?

Šri Činmoj: Posedovao je volju za pobedom i odbio je da se preda. Borgova igra je najčešće defanzivna i on toliko puta pobedi. Zato je uveren da će se njegov protivnik umoriti i da na kraju neće moći da ga napadne. Kao neki bokser koji dozvoljava da mu protivnik i dalje zadaje udarce. On zna da će se protivnik nakon nekog vremena umoriti i da će izgubiti samopouzdanje. Slično tome, ako taj teniser izvrši deset snažnih udaraca, a ti nastaviš da mu uzvraćaš lopticu, odlučnost protivnika će se izgubiti i on će odustati.

Pitanje: Neki teniseri su na terenu izuzetno nebožanski. Da li to znači da su stvarno loši kao ljudi?

Šri Činmoj: Postoji velika razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg života. Postoji jedan teniser koji se izražava krajnje nedolično. Ponaša se toliko loše da se postidi svako ko ga posmatra. Ali, to je samo na fizičkom i vitalnom planu. Njegova duša je veoma, veoma napredna, ali duša nije u stanju da ponudi spoljašnjem biću svoje božanske kvalitete. Nad njim dominira spoljašnje biće. U njegovom slučaju, ne postoji most između unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Pitanje: Guru, kada u našem gradu organizujemo "Šri Činmoj klasični tenis", kako da dobijemo iskustvo koje će biti blagotvorno na unutrašnji život, a ne da to bude samo još jedan u nizu teniskih turnira?

Šri Činmoj: Pre svega, ne treba teniserima dodeljivati novčane nagrade. Zatim, svaki organizator može da održi govor od pet minuta. Može da kaže da su nam uvek potrebni prijatelji ako želimo da uspemo u nečemu u životu. To je kao kod navlačenja konopca: sigurno ćemo pobediti ako imamo više ljudi sa naše strane. Tako je i u tenisu. Vi već imate prijatelja: talenat. Imate i roditelje, vaše najmilije itd. Još jedan vaš potencijalni prijatelj je dobra misao. Dobra misao može biti vaš najbolji prijatelj. Ako pokazujete prema vašem protivniku dobre misli i dobru volju, te stvarnosti će tad ući u njega, a vi ćete primiti od njega isto tako dobre misli i dobru volju.

Vaše obostrane dobre misli srešće se i iz tih pozitivnih misli razviće se nešto sasvim posebno. Ako sam dobar prema tebi i ako si ti dobar prema meni, onda će iz naše dobrote izaći na površinu dublja stvarnost: osećanje jedinstva. Bez jedinstva ne može biti dobrote, a bez dobrote ne može postojati jedinstvo. Dobrota znači jedinstvo.

Ako ste zauzeli drugačiji pristup i pomislili da je vaš protivnik loš momak, poželećete da ga pobedite ne birajući sredstva. Negativnost koju osećate prema njemu izneće na površinu još snažniju silu negativnosti u vama. A čak i nakon što se igra završi, mislićete i pričati o njemu opake stvari. To će još više uništiti vašu svest, i na kraju ćete biti gubitnik. Ali, dobre misli će samo povećati vaše sposobnosti u svakom pogledu, a sreća će se zadržati u vašem umu čak i nakon što se meč završi.

Pitanje: Borg nikada nije osvojio US Open i naravno, Lendl nikada nije osvojio Vimbldon. Da li je to pitanje karme, puka loša sreća ili jednostavno tada nisu bili dovoljno dobri?

Šri Činmoj: Teniseri imaju ponekad preterano samopouzdanje. Osećaju da će, pošto su već osvojili tri od četiri grend slem turnira, lako osvojiti i četvrti. A opet, nakon što su osvojili tri turnira, oni ponekad gube svako samopouzdanje i pojavljuje se strah. Čovek, nakon što je prevalio na stotine kilometara, kada uvidi da je konačno na domak obale, biće prestravljen time, odnosno zbuniće ga lepota ili grandioznost obale.

Mogu, takođe, da se pojave i negativne sile. Ponekad se pojedinci koji budu u samom startu eliminisani, na smrt suprotstave tome da iko osvoji grend slem. Ili, pojedinci koji su nekada, pre mnogo godina, bili solidni teniseri, postanu veoma ljubomorni kada vide da je neko na domak osvajanja grend slema. I oni su nekada dobijali tu radost i nagradu dok su još uvek igrali tenis, pa zato sada ne žele da ih dobije neko drugi. Oni koriste negativnu moć i emituju iz sebe veoma snažnu pogrešnu silu.

Kada neko postane dobar teniser, devedest posto ljudi ne želi da taj postane još bolji. Samo deset posto želi da se on usavršava. Ne govorim samo o teniserima koji su njegovi rivali. Ljudi imaju sklonost da ne uvažavaju dobre osobine drugih. Uvek pokušavamo da uništimo dobre osobine u drugima, iako savršeno dobro znamo da ni sami nismo ništa postigli. Recimo na primer da sam ja hrom. Ali, ako čujem da Karlu Luisu ili nekome drugom ide dobro, odmah upućujem negativnu silu, rečima: „Neka on izgubi, hajde da izgubi!“ I ta negativna misao ulazi kao struja u tu osobu.

Još jedan od razloga što neki teniseri ne osvajaju Grend slemove je taj što ih upravo odredište ne želi. Grend slem ima kao odredište svoju sopstvenu svest i ponekad ne želi da izvesne osobe dostignu tu svest. Dakle, kada odredište primeti da se dotični približava, jednostavno se povuče. Odredište bi trebalo da je neutralno, ali ponekad nije.

A sa druge strane, ono nema sposobnost da zapravo odluči da li će neko dosegnuti do odredišta ili ne. Ako je to odredište Bog, onda može Bog da odluči. Ali, ako je odredište linija finiša u trci ili nešto tome slično, onda ono neće moći da odluči ko će biti pobednik. Odredište u tom slučaju ima svoja sopstvena ograničenja. A opet, unutar tog odredišta je Bog. Bog je suštinski odredište svega.

Pitanje: Zbog čega je odredište pristrasno prema određenim pojedincima?

Šri Činmoj: Odredište te voli jer opaža neke dobre osobine u tebi, dok isto tako ne vidi te dobre osobine u meni. Ako sam ja loš momak, a ti si recimo dobar, odredište neće želeti da ga možda ja dodirnem. Ali, odredište možda voli tebe i možda želi da ga dostigneš. Ako sam duhovno budan, shvatiću razlog zbog kog odredište meni ne dozvoljava da ga dotaknem, ali dozvoljava tebi. Sledeći put kada budem započinjao to isto putovanje, shvatiću da odredište ne želi moju sposobnost, nego moje dobre osobine. Tada ću pokušati da razvijem one dobre osobine koje ti imaš. Spolja ih možda ne poznajem, ali mogu da se molim Bogu da mi podari te dobre osobine koje su tebi omogućile da pobediš.

Pitanje: Pomenuo si da ti je prošle godine pet teniskih zvezdi na unutrašnjem planu dobrovoljno ponudilo da ti pomognu da poboljšaš igru. Šta se sa njima dogodilo?

Šri Činmoj: Oni su imali sposobnost da me nauče i bili su spremni da mi pomognu. Međutim, ja imam takve bolove u kolenu. Šta da radim? Recimo da ste spremni da mi pomognete da postanem dobar trkač. Ali, ako hramljem i ne mogu čak ni da ustanem, kako ćete mi pomoći? Njihovo obećanje da će mi pomoći je bilo krajnje, krajnje iskreno i oni čak i sada izgaraju od želje da mi pomognu. Jedino što nemaju sposobnost da mi izleče povrede u kolenima. Dakle, moja sadašnja nesposobnost je sve upropastila. Inače biste za dva ili tri meseca primetili da se način na koji igram tenis potpuno promenio.

Pitanje: Ponekad postajem krajnje, krajnje frustriran kad loše igram, a stičem tako mnogo radosti kad dobro igram tenis. Da li postoji neki način da budem više ujednačen, umesto da jednog dana odigram loše, a sledećeg dobro?

Šri Činmoj: Svako ima taj problem — čak i profesionalci. Lendl igra tako dobro - devet dana. A onda desetog dana odigra loše i izgubi. S obzirom da ti slediš duhovni život, moraš više da se pouzdaš u božansku Milost, nego li u svoje sposobnosti. Onog dana kad imaš meč, mogu da te saleću razne neprijateljske sile. Ili može da se pojavi sumnja i da se javi osećaj: „Možda neću biti u stanju da pobedim tu i tu osobu“, ili će se pojaviti preterano samopouzdanje i reći ćeš: „Juče sam igrao sasvim solidno, pa ću i danas biti u stanju lako da savladam svog protivnika.“

Ono što moraš da učiniš je da se pomoliš i da odmeditiraš nekoliko minuta sa idejom: „Uz Tvoju Milost, o moj Svevišnji, igraću najbolje što mogu.“ Moraš se pouzdati u Njegovu Milost, a ne u svoje sopstvene sposobnosti, jer čak je i naša sposobnost - Njegova Milost. Tako ćeš morati da se osloniš na Njega da ti da sposobnost da se izboriš protiv sumnje; moraćeš da se osloniš na Njega da ti pročisti i prosvetli svest - da nemaš tremu, preterano samopouzdanje ili nešto drugo.

A sa druge strane, postoji molitva koja je još uzvišenija: „Igraću tenis onako kako Ti želiš da igram i biću, uz Tvoju Milost, podjednako srećan ko god da pobedi.“ Bezuslovna predanost predstavlja najuzvišeniju molitvu. Po kvalitetu, prva iza nje je da se pomoliš da odigraš fantastično uz Milost Svevišnjeg. Hajde da sad ne uvodimo bezuslovnu predanost u fokus. Ako upotrebiš molitvu koja je sledeća po kvalitetu - u tvoju tremu će, u nesigurnost, sumnju i druge pogrešne sile koje su u tebi, ući Božija Milost i uvek ćeš biti u stanju da zadržiš svoj uobičajeni standard.

Pitanje: Kada si bio na Baliju, Databir i ja smo dosta igrali zajedno i primetio sam da je svaki put jedan od nas dominirao u igri od samog početka. Zašto je bilo tako?

Šri Činmoj: Dešavalo se da je jedan od vas dvojice veoma moćno iznosio na površinu svoju usnulu odlučnost. Recimo da si ti od samog početka igrao veoma dobro. Iako nisi prizivao moć rešenosti, ona je spontano izlazila na površinu. Ponekad je potreban ogroman napor da bi se sposobnost koju imamo u sebi iznela na površinu, a ponekad ona spontano izbija i postaje sastavni deo našeg života. To je kao da držiš nešto u kutiji. Ponekad to nešto želi da uživa u snu, a ponekad želi da izađe iz kutije. Možda ti i ne tražiš da izađe iz kutije, ali ono jedva čeka da izađe. Kada si počinjao odlično da igraš, možda nisi svesno bodrio svoju rešenost, ali Bog je želeo da izrazi takvu rešenost u tebi i kroz tebe.

Pitanje: Šta treba da uradiš kada je meč veoma ujednačen i ti udariš lopticu koja se čini kao da pogađa liniju, međutim, tvoj protivnik kaže da je aut?

Šri Činmoj: Tada moraš da znaš da li će ti više značiti radost koju stičeš od igre ili radost koju ćeš steći boreći se za pravdu, u bici koja je izgubljena.

Pitanje: Rekao si da Mekenro donosi intenzitet u prvi plan kad se razbesni. Štefi Graf radi to isto. Da li je dobro razljutiti se da bi se dobio meč?

Šri Činmoj: Mekenro ne pokušava namerno da se naljuti. Daleko od toga! On izgubi živce spontano i počne da govori ružne reči. Ali, dođe trenutak kad kaže: „Hajde da se skoncentrišem na samu igru, umesto što traćim vreme koristeći ružne reči.“ On odluči u sebi da neće dopustiti svojim mislima da dominiraju nad njim. Trudi se da iskontroliše svoje misli, i njegova igra se tada poboljšava.

Pitanje: Kada u meču vidiš loptu za koju znaš da možeš da je odbiješ, kako da upotrebiš dinamičku snagu umesto agresivnog vitala?

Šri Činmoj: Mnogo puta, postoji više od jednog načina da se osvoji poen. Jedan od načina je onaj koji poseduje agresivni vital. Boriš se, boriš, boriš. A onda se protivnik odjednom nađe u nemilosti, pa ti snažno udariš lopticu i osvojiš poen. Kao dva bika koja se bore: prvi je u nevolji, a drugi ga samo uništava. Drugi način je da koristiš jednostavan, prefinjeni zahvat — drop šot ili neki drugi udarac. Ako upotrebiš prefinjeni udarac, videćeš koliko će se tvoje umeće dopasti posmatračima. Ljudi će te više ceniti ako upotrebiš prefinjeni udarac, a poen ćeš osvojiti u svakom slučaju. Mekenro često baš to radi. On sa lakoćom može da opali lopticu veoma snažno, ali kada samo spusti lopticu prefinjeno u blizini mreže, ljudi odmah smatraju da je superiorniji teniser. Kažu: „Gledaj, drugi igrač je u nemilosti, a on pokazuje samilost.“

Pitanje: Ako neko može da udara forhend i desnom i levom rukom, da li je potrebno da takođe nauči i bekhend?

Šri Činmoj: Ne, to je gubljenje vremena. Ali moraš znati koja od tvoje dve ruke je efikasnija. Ako znaš da ti je desna ruka efikasnija, onda moraš da igraš desnom rukom, a levu ruku koristi samo ako baš moraš. Možda misliš da su ti ruke jednake, ali jedna je uvek jača, i moraš jaču ruku da učiniš najjačom. To ne znači da treba da zanemariš drugu ruku. Moraš da se potrudiš da postane bolja, ali to može da potraje. Dakle, ruku koja je bolja treba da učiniš najboljom, a onu koja je dobra treba da učiniš još boljom.

Pitanje: Nakon što se u tenisu odigra loše, kako da se čovek inspiriše na dobar način?

Šri Činmoj: Treba posmatrati neke odlične tenisere. Ako nekog dana ne igraš dobro i ako se osećaš jadno, samo se opusti i gledaj neke šampione kako igraju. Dobićeš onda novu inspiraciju.

Deo III: Pitanja i odgovori o odnosu između tenisa i trčanja

Ovo su dva pitanja na koja je Šri Činmoj odgovorio, o vezi između tenisa i trčanja._

Pitanje: Koje različite osobine postoje u tenisu i u trčanju?

Šri Činmoj: Trčanje nas podseća na naše unutrašnje putovanje koje je pred nama. Cilj je ispred nas i mi trčimo ka cilju. To je divan osećaj koji na kraju preraste u veliko postignuće. Tenis, kao igra, podseća nas da smo instrumenti. Teniska loptica je instrument koji daje sebe, koji uvek pokušava da nam ugodi na naš sopstveni način. U kom god smeru hoćemo da je udarimo, teniska loptica se predaje. Uvek je spremna da nas posluša u skladu sa našim kapacitetima. Dakle, tenis nas podseća na božanski cilj, a to je da postanemo savršeni instrumenti Božiji i da ugađamo Bogu na Njegov sopstveni Način, a trčanje nas podseća na naše neprestano putovanje - na Putu Večnosti - prema predodređenom cilju. Tenis i trčanje su kao dve staze koje vode ka istom cilju; obe na kraju stižu na cilj, ali stižu do njega iz različitih pravaca.

Pitanje: Smatram sebe teniserom, a ne trkačem. S jedne strane, više radosti stičem od igranja tenisa, ali više zadovoljstva stičem ako, s druge strane, istrčim maraton. Zašto je tako?

Šri Činmoj: Ti satima i satima možeš da igraš tenis. Lako ti polazi od ruke, i uživaš u njemu. Ali, ljudi stiču više zadovoljstva kada rade ono što im ide zaista teško. Mi s jedne strane volimo da radimo ono što je lako. Ali želimo i ovu radost koja se javi kada radimo ono što je, sa druge strane, zaista teško.

Trava se uvek više zeleni sa one druge strane. Kada postignemo nešto što nam je teže da uradimo, to nam donosi mnogo više radosti. Ako nam je za igru na raspolaganju teniska loptica, krenućemo da tražimo loptu za košarku, samo zato što je nemamo. Ali da imamo košarkašku loptu, krenuli bismo da tražimo lopticu za tenis. A opet, neki ljudi tvrde da su im obe potrebne: i teniska loptica i košarkaška lopta.

Tu postoji takođe i druga dimenzija. Mada bismo možda hteli da trčimo samo 100 metara, želimo da steknemo slavu koja dolazi od trčanja maratona. Kada neko istrči maraton, on je cenjen i svi mu se dive. Zato smatramo da je maraton važniji od trke na 100 metara. Najteža stvar nas najviše impresionira. To je u ljudskoj prirodi.

Deo IV: Govori

Nikad ne odustaj2

God's creation is nothing other than God's Cosmic Game. From time immemorial God has been playing in and through each human being at every moment. The day God created Time, He became the Owner and the Distributor of Time.

Svi vi verovatno već do sad znate da je naša jednostavna filozofija, zapravo filozofija ljubavi, posvećenosti i predanosti. Upravo smo odgledali snimak tenisa. U tenisu sve počinje od „love", ljubavi. U tenisu postoji i „serve“, služenje. Oni koji igraju, treba da budu požrtvovani ili posvećeni tenisu, dok se na kraju igre jedna strana ne preda drugoj. Dakle, tenis može da nas nauči kako da postanemo dobri tragaoci.

Primetili ste koliko je mojih učenika padalo igrajući tenis, usled kišnih i vlažnih uslova. I u duhovnom životu, mnogi, mnogi, mnogi, ako ne i svi tragaoci takođe padaju ili se spuštaju. Ali oni ponovo stiču dovoljan broj prilika da ustanu i da koračaju, marširaju i trče, brže od najbržeg. Kao što smo na video snimku videli, teniseri su padali samo da bi ustajali. Žalosno su padali, ali su se ponovo hrabro dizali da bi pobedili na bojnom polju života.

U duhovnom životu ne postoji nešto što je nalik neuspehu. Možemo da padnemo, možemo da se spustimo, možemo da imamo iskustvo takozvanog neuspeha na spoljašnjem planu. Ali to nije pravi neuspeh. Neuspeh postaje pravi tek kada odustanemo i kad kažemo: „Ovo je nemoguć zadatak; koliko god puta da pokušam, neću uspeti.“ Ako odnegujem to pogrešno osećanje i ako odustanem, onda sam prihvatio neuspeh i postao oličenje neuspeha. Neuspeh doživljavam tek kada odustanem — nikad, nikad pre toga!

Ne odustati ni pod kojim okolnostima, trebalo bi da bude moto našeg života: „Pokušavaću uvek i uvek iznova i sigurno ću uspeti. Prepreke će se pojavljivati, ali moram da savladam te prepreke.“ Tokom teniskog meča koji ste videli, padala je jaka kiša. Hajde da posmatramo ovu kišu kao prepreku kojoj su teniseri prkosili. Slično tome, u duhovnom životu pojaviće se mnogo prepreka: strah, sumnja, anksioznost, briga, nesigurnost, nečistota itd. Sve su to nebožanske neprijateljske sile koje nas napadaju. Moramo da ih pobedimo. Od samog početka tvorevine, na Zemlji su postojali tragaoci koji su pobeđivali ove sile. Oni su za sobom ostavljali na Zemlji svoje božansko blago, a današnji tragaoci su to blago dobili u božansko nasleđe. Dakle, ako postoje prepreke na putu, mi nećemo odustati.

Iako možda nisu svesni tragaoci, velike teniske zvezde nesvesno predaju Bogu svoje rezultate. Ako jesu svesni tragaoci, onda svakako svesno nude svoje rezultate svom Gospodu Svevišnjem. Ne postoji nijedno ljudsko biće koje ne predaje ili ne može da preda rezultate svojih postupaka Svevišnjem, bilo svesno ili nesvesno. Ali, ako možemo da postanemo svesni tragaoci, svesni instrumenti Božiji, onda ne moramo da čekamo na rezultate naših postupaka jer u svakom trenutku dobijamo izobilje radosti od onoga što radimo. I sam čin, ako je to posvećen čin, predstavlja radost.

Krajnji cilj duhovnog života je prosvetljenje. Ali ne smemo imati pogrešnu predstavu da prosvetljenje isključuje razonodu. Prosvetljenje uključuje u sebe i razonodu. Prava razonoda nije i ne mora biti uzburkano uzbuđenje vitala. Može da nastane i iz nevinog, spontanog osećanja radosti duboko u nama, i može biti jednostavan izraz ovog unutrašnjeg duševnog osećanja koje je slatko i nežno. Ovakva vrsta nevine razonode pruža ostatku sveta istu vrstu spontane, dečije radosti, koja je nevina. Ona nam izuzetno pomaže da se oslobodimo mentalne napetosti i neočekivanih i nebožanskih neprijateljskih napada.

Moj Guru je Apsolutni Svevišnji. Oni koji slede moju stazu imaju istog Gurua, Apsolutnog Svevišnjeg. Za mene, On je sve: On je tvorevina; On prevazilazi tvorevinu. On je Sve u mojoj Večnosti. A opet, na Nebu postoje kosmički bogovi i boginje. Ja ih poznajem; imam slobodan pristup njima i oni imaju slobodan pristup meni. Ne prođe ni jedan dan, a da na Nebu nema božanske razonode. I eto, to je dokaz da kosmički bogovi i boginje uživaju u razonodi na svoj sopstveni način. Pošto u svetu duše nema vitala kao takvog, nema govora o vitalnom uzbuđenju. To je samo igra duše, igra duha, razmena čistog psihičkog blaženstva, igra ekstatičnog zanosa na saboru kosmičkih bogova i boginja.

Postoje tragaoci koji ne nalaze radost u duhovnom životu. Zašto ne otkrivaju radost? Pravi razlog je što nešto novo žele da otkriju uz pomoć uma. Ali, ako žele da otkriju nešto novo, prosvetljujuće i ispunjujuće, onda moraju da budu u srcu, sa srcem i za srce. Srce je sve sâmo jedinstvo, a ovo jedinstvo je Božija Vizija koja se ispunjava u Njegovim tragaocima, u onima koji Ga služe i koji Ga vole. Ako živimo u srcu, sa srcem i za srce, onda će u svakom trenutku postojati kvalitet novog, a unutar novine postojaće punoća, potpuna, cela.

Duhovni život nije namenjen nekolicini odabranih, namenjen je svima. Neki će možda hodati sporo, dok će drugi trčkarati. Neki treći će, opet, možda trčati brzo ili čak u sprintu. Ali, u odabrani Božiji Čas svi mi ćemo stići na isto odredište, pod uslovom da se ne zaustavimo na putu za stalno, ili još gore, ne napravimo potpuni zaokret i ne poželimo da se vratimo starom životu, koji je ni manje ni više nego životinjski život lišen božanskog kvaliteta i težnje.

Hajde da pokušamo u svakom trenutku da trčimo svesno ka našem predodređenom Cilju. Ako nas neprijateljske sile primoravaju da se spustimo, onda su tu i božanske sile, da nas ponovo uzdignu sa Njihovom beskrajnom Samilošću i da nam pomognu da trčimo najbrže. Zato ne odustajte, ne odustajte! Nastavite, nastavite! Cilj je pred vama. Ako ne odustanete, sigurno ćete stići na svoj predodređeni Cilj.

PTED 23. SŠri Činmoj je dao ove komentare nakon video snimka prikazanog na javnoj meditaciji održanoj u školi PS 86, 5. juna 1985.↩

Učiti od tenisa3

Od tenisa možete da naučite mnogo toga. Kad god igram tenis, molim vas posmatrajte veoma duševno.

Kada udaram lopticu, ispratite kako se loptica predaje i odlazi tamo gde ja hoću da ode. Svaki put kada udarim lopticu, poistovetite se sa lopticom i osetite, molim vas, da se predajete volji Svevišnjeg u meni. Možete da izgovarate u sebi reč: „predanost“. I u kom god smeru da udarim lopticu, ona će tamo bezuslovno otići. Zato osetite da činite da vaša predanost postane bezuslovna.

Zatim, kada serviram, molim vas osetite da vi servirate, služite, Svevišnjeg u vašem Guruu. Kad god serviram, molim vas osetite da sa najvećom ljubavlju i posvećenošću služite Svevišnjeg u meni.

Ako možete da uradite te dve stvari steći ćete ogromnu radost i strahovito ćete napredovati možete dok posmatrate kako igram tenis.

PTED 24. Šri Činmoj je izneo ove komentare o tenisu tokom svoje posete Indoneziji, 15. januara 1988. godine, u Bali Bič hotelu.↩

V deo: Poeme

Duhovna poruka tenisa

```

Duhovna poruka tenisa:

Voli, služi

I konačno, predaj se

Svevišnjem u pobedniku.

Gubitnik koji se radosno

predaje

Svevišnjem u pobedniku,

Sâm postaje prâvi pobednik

U unutrašnjem svetu.

```

Idem Bogu dvaput dnevno

```

Idem Bogu dva puta dnevno.

Ujutro

Idem mom Voljenom Svevišnjem

Sa predanošću

teniske loptice.

On mi kaže da sam na putu

ka savršenstvu.

Uveče

Odlazim mom Voljenom Svevišnjem

Sa košarom

cvetova zahvalnosti.

On mi kaže da sam oličenje savršenstva. ```

Teniska igra

```

Tenis, tenis, tenisku igru,

Igram ne radi imena i slave.

Tenis, tenis, tenisku igru,

Igram, da bih majmunski život pripitomio.

Tenis, tenis, tenisku igru,

Igram da bih svoj uspinjući plamen nahranio. ```

Božiji Teniski Teren

```

Božiji Teniski Teren

Namenjen je samo onima

Koji sve vreme vole da igraju

Igru predanosti. ```

From:Sri Chinmoy,Igram tenis svakog dana, Agni Press, 1994
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ted