Čaj mi je uništio ponos²⁹

Mogu da ispričam mnogo priča o tome kako je moj ponos bio smrskan. U mom životu u Ćitagongu, roditelji nam, kao što znate, nisu dozvoljavali da pijemo ni čaj ni kafu. To je bilo zabranjeno, zabranjeno. Čuvali su ih samo za goste.

Zatim sam, u mom životu u Ašramu, bio ponosan na to što ne pijem čaj. Za dvadeset godina, popio sam ga samo dva puta. Prvi put kad sam popio čaj, nije mi se dopao. Zatim, nekoliko godina kasnije, kad sam drugi put pio čaj, bio sam veoma uznemiren jer nije bilo dovoljno šećera.

Zamolio sam čoveka koji mi ga je dao za još malo šećera. Rekao je: „Nema više šećera." Tada je u mene ušao veoma snažan ponos. Rekao sam: „U redu! Uzeću bez šećera."

Nije mi se dopao, jer jedva da je bilo šećera u njemu, ali sam ga popio iz ponosa. Zatim sam patio. Morao sam mnogo da povraćam, jer kada vam se nešto ne dopada, telo može veoma snažno da odreaguje.

E sad, ko će da poveruje da sam morao da povraćam jer mi se čaj nije dopadao? Ali nešto u mom sistemu nije bilo u redu, pa sam patio. Ponos mi je tada bio povređen jer sam mislio da sve mogu da jedem i sve da pijem.

From:Sri Chinmoy,Knjiga o mojim iskustvima sa čajem i kafom, Agni Press, New York, 2009
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/tce