Istina, veoma je teško snaći se kada članovi iste porodice slede različite staze. I veliko je iskušenje da se kaže: „Ti si budala; gubiš vreme idući tom stazom.“ Svakoj osobi moramo da damo slobodu da izabere sopstvenu stazu. Istovremeno, imamo pravo da inspirišemo naše drage osobe našim entuzijazmom i posvećenošću našoj stazi. Ali, ako nisu prijemčivi, ako se svađaju sa nama, tada je bolje ponuditi im svetlost u tišini i iznutra. Noću, dok spavaju i u mirnoj su svesti, možemo da položimo svu našu najslađu i najčistiju težnju u njihovu uspavanu svest. Delujući u tišini, možemo da pomognemo da krenu ka našoj stazi, za koju osećamo da je najbolja za nekog od njih.
Ti treba sigurno da slediš sopstvenu stazu i da ne brineš o tome da li ćeš se slagati sa nekime ko je na drugoj stazi sve dok ti i ta druga osoba ne stignete na cilj. Ako ti ideš u ovaj hram i neki drugi hram, ako ideš u ovu crkvu i neku drugu crkvu, nikada nećeš napredovati. Moraš da odabereš jednu stazu i da je slediš do kraja. Tada možeš da se rukuješ sa onima koji slede drugu stazu. Ako to pokušaš dok si na sred staze, bićete u iskušenju da jedni drugima polomite ruke.From:Sri Chinmoy,Jednostavnost, iskrenost, čistota i božanstvenost, Agni Press, 1987
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ssd