Savršenstvo

Dete raste. Najpre ne može ni da puzi. Dolazi vreme kada počinje da puzi. Tada oseća da je dosegao savršenstvo. Kada počne da hoda, ponovo oseća da je dosegao savršenstvo. Na kraju počinje da trči, brzo, brže, najbrže i to je još jednom njegovo savršenstvo. Pravo savršenstvo nije statični cilj. Ne, pravo savršenstvo je napredak, stalni napredak. Kada počnemo da meditiramo, čak i ako je to samo na sekund, taj dan u duhovnom životu je početak našeg napretka. Svaki put kada iskoračimo jedan korak iz neznanja i osvane nova vizija, to je savršenstvo. Sve što podiže našu svest je savršenstvo. Savršenstvo je stalni napredak – unutrašnji i viši napredak.

Mi smo sada vezani za Zemlju. Ne želimo da ostanemo vezani; želimo da postanemo slobodni. Želimo da budemo u Beskonačnom, sa Beskonačim i za Beskonačno. Malo po malo, odjednom ćemo ući u samu Beskonačnost. Kada uđemo u Beskonačnost, videćemo da Beskonačnost nema kraja. U Beskonačnosti ćemo osetiti da sam Svevišnji neprestano prevazilazi svoju sopstvenu Stvarnost; Sam Svevišnji stalno napreduje. Ako kažemo da je Bog sve, da je Bog beskonačan, to je samo mentalna ideja. Ograničavamo sebe na određenu koncepciju Boga. Ali, ako kažemo da On stalno prevazilazi Sebe, tada ga nećemo vezivati. Ako stalno ide naviše, naviše, kako ga onda možemo vezati?

Savršenstvo je stalni napredak – napredak u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Kada komponujemo muziku, osećamo da je naša tvorevina savršenstvo. Ali ako meditiramo, tada možemo da dodamo nešto našoj tvorevini ili da odemo iznad nje. Problem je što ljudski um, ljudski život, uvek smatraju da je teško nastaviti. Nemaju dovoljno istrajnosti da idu naviše, naviše, naviše. Kada jednom postigne nešto što zna da će svet ceniti, želi da stane. Gleda oko sebe i vidi da nema nikoga blizu toga i oseća da je dovoljno učinio. Dobija neku vrstu spoljašnjeg zadovoljstva i zadovoljan je time.

Ali ako tražimo istinsko, božansko zadovoljstvo, unutrašnje zadovoljstvo, onda ne želimo da stanemo. Uvek postoji unutrašnji poriv da odemo iznad našeg postignuća. Onog dana kada sam naslikao 16.031 sliku, da budem apsolutno iskren sa vama, mogao sam da nastavim u nedogled, jer je Svevišnji delovao u meni i kroz mene. Jedino nisam želeo da prihvatim izazov. Kada je Svevišnji Delatelj, nema kraja našem savršenstvu.

From:Sri Chinmoy,Jednostavnost, iskrenost, čistota i božanstvenost, Agni Press, 1987
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ssd