Istinski duhovni Učitelj je Bog, potpuno ispoljeni čovek, dok je istinski duhovni tragalac čovek, Bog koji evoluira. Bog, ispoljeni čovek i čovek, Bog koji evoluira su dve različite stvari. Kada istinski duhovni Učitelj dođe u svet, on u sebi ima i jeste Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost. Ali, mora da dođe kao ljudsko biće tako da bi čovečanstvo moglo da mu priđe. Svevišnji u njemu kaže: „Ako Ja dođem u čovečanstvo sa Mojom Beskonačnošću, Večnošću i Besmrtnošću, ako se u svakom trenutku igram sa njima, čovečanstvo će biti na smrt uplašeno. Ljudska bića Mi neće prilaziti. Pokušaće da se sakriju.“
Kada je Gospod Krišna pokazao svoj Univerzalni Oblik, Arđuna se na smrt uplašio. Kada je Arđuna video prošlost, sadašnjost i budućnost i čitav univerzum u Krišni, on to nije cenio; bio je preplašen na smrt. Rekao je: „Oprosti mi, oprosti mi. Ne mogu da se šalim više sa tobom. Rekao sam ti grozne stvari. Uvredio sam te. Grdio sam te. Molim te oprosti mi, oprosti mi.“ Krišna se sve vreme igrao sa Arđunom kao prijatelj. Zbog toga je Arđuna i dolazio kod njega. A da je Krišna od početka pokazao Arđuni ko je, tada se Arđuna ne bi usudio da se druži sa njim.
Ako bi Svevišnji došao sa Njegovom Beskonačnošću i Večnošću, onim što On ima i što istinski jeste, tada bi ga se čovečanstvo bojalo. Kap se nikada svesno neće usuditi da se udruži sa Beskonačnim, sa Prostranim. Ali, ako kap vidi drugu kap koja je malo bolja, ili malo veća od nje same, kap će se inspirisati. Neki duhovni Učitelji otkrivaju samo malo više sposobnosti od obične osobe. Tada obična osoba može da poveruje u njih i da primi ono što oni nude. Ti Učitelji uzimaju isti ljudski oblik i istu vrstu svesti kao ljudska bića, tako da ljudska bića mogu da im priđu. Oni spolja moraju da igraju ovu igru. Inače čovečanstvo ne bi moglo da im priđe. Oni iznutra znaju šta su. Zato ljudska bića na Zemlji apsolutno moraju da prate ljudski način. A u ljudskom morate da vidite Božansko.
Sa druge strane, tragalac igra ulogu čoveka, Boga koji evoluira. Tragalac pokušava da ostvari Najviše; on teži da ima Najviše, Večno, Besmrtno. Na kraju, on ulazi u Beskonačnost, Večnost i Besmrtnost i zadovoljan je. Tada mora da oseća da je svako ljudsko biće deo njega. Tada mora da oseti da je svako ljudsko biće deo njega samog. Treba da oseti da ima milion ruku, milion nogu, milion očiju – kao neki od kosmičkih bogova i boginja koji imaju stotine ruku. Tako čovek, Bog koji evoluira cilja na ono što Bog, ispoljeni čovek ima i jeste.From:Sri Chinmoy,Jednostavnost, iskrenost, čistota i božanstvenost, Agni Press, 1987
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ssd