To je zato jer se i u svetu želja spušta Milost – ne ponekad, već veoma često. U trci će biti pet ili šest takmičara. Oni svi imaju isti intenzitet da pobede u trci i možda su svi u nekoj meri vežbali godinama. Ali, neko primi Milost i bude prvi. U školi, ti ćeš učiti i neko drugi će učiti, ali će možda ta druga osoba dobiti višu ocenu od tebe. I ti si učio deset sati, ali je on primio više Svetlosti odozgo. To zovemo Milost.
Ne postoji tako nešto kao što je uspeh. Sve je to spuštanje Milosti. Milost se spustila i nesvesno je neka osoba primila. Pošto ne teži, moramo da kažemo da je primio nesvesno. Ako može svesno da primi Milost, tada na zemaljskom nivou ne mora tako naporno da radi. A ako je u svetu težnje, ako se Milost spušta, tada se povećava i njegova sposobnost primanja.
Dva brata su bila u istom razredu i zajedno su učili. Obojica su bili učenici istog duhovnog Učitelja. Učili su veoma naporno. Jednog dana, Učitelj im je rekao: „Ne morate da učite tako naporno. Molite se meni i učite manje. Ako mi se molite, vaše studije će biti efikasnije.“ Mlađi je rekao: „Ne, razmišljajući o tebi neću položiti.“ Zato je on nastavio da uči devet ili dvanaest sati. Stariji je imao više vere. On je učio samo par stvari i ostatak vremena je ponavljao ime svog Učitelja.
Šta se dogodilo? Kada je došao dan ispita, na ispitu su bile one stvari koje je učio stariji brat. A drugi brat, koji je učio stvari koje on smatrao najbitnijim, onaj koji je izučio tako mnogo knjiga –pao je. Počeli su zajedno sa istom željom da dobro prođu na ispitu, ali se pojavio neko, Učitelj, ko im je ponudio Svetlost. On je obojici rekao isto: „Ne morate da učite tako puno sati. Samo mislite na mene.“ Jedan je tako uradio, drugi nije. Onaj koji je učio samo par sati i nakon toga meditirao sa posvećenošću je primio Milost koja se spustila. Onaj koji nije verovao Učitelju je učio naporno, ali je ipak pao na ispitu.
Ti učiš da bi krenuo na putovanje, recimo, u svet želje. Naravno, postoji napredak. Ali se spušta Milost, i svesno ili nesvesno je ti primaš. Ako je primaš svesno, tada ideš veoma brzo. Čak i kada je primaš nesvesno, ideš veoma brzo. Ali, ako je neko ne prima čak ni nesvesno, onda za njega uopšte nema napretka.
U tvom slučaju, recimo, dobro si radio u spoljašnjem životu; uspešan si. Ali, nemoj da misliš da si uspeo zbog tvoje prirodne sposobnosti. Ne, Milost još uvek deluje jer si prihvatio duhovni život. Ja imam veoma blisku vezu sa tvojom dušom. Mnogo, mnogo puta je tvoja duša došla do mene i tražila neke stvari, i ja sam ih uradio svaki put. Tvoja duša je svesno primila moju blagoslovnu svetlost. Zatim je tvoja duša naporno radila da stvari koje je primila od mene ubaci u tvoj um i vital. Tvoje srce je svesno prihvatilo ove stvari. Tvoji um i vital su ih takođe prihvatili, nekad svesno, nekad nesvesno.
Zato je uspeh koji svi vidimo u tvom spoljašnjem životu, zbog činjenice da su neki delovi tvog bića svesno a drugi delovi nesvesno, prihvatili ono što sam ti ponudio. Ali je Milost dovela do uspeha. Ima mnogo onih poput tebe, koji očajnički pokušavaju da budu uspešni na isti način. Ali, oni neće imati tvoju sudbinu, jer nisu primili Milost odozgo. Ta Milost je tvoj uspeh. Ako je pojedinac prihvati nesvesno ili svesno, tada se veoma brzo kreće.
A sa druge strane, i Milost pravi razliku. Kada deluje u svetu želje, Milost će odvesti osobu veoma daleko. Nakon što je prešla određenu daljinu, kaže: „Spremna sam da te odvedem čak i dalje; već sam te daleko odvela. Ali ćeš dobiti ono što ti sada pokazujem. Ako si zadovoljan time, definitivno ću te tamo odvesti. Ali, ako time nisi zadovoljan, postoji jedan drugi put. Taj put se zove težnja. Na tom putu, čak i ako ne dobiješ ništa, ipak ćeš biti zadovoljan. Nije neophodno da pređeš veliki, veliki put. Ne, time što ostaješ na tom putu, dobićeš zadovoljnost. Na samom početku tvog putovanja, zadovoljnost koju ćeš dobiti će nadmašiti zadovoljstvo koje ćeš imati nakon što pređeš veoma veliku deonicu na putu želje, jer na putu želje nema zadovoljstva.“
Ponekad iz života želje ljudi uđu u život težnje, samo zbog toga što nisu sve vreme srećni, ili zato što ne napreduju zadovoljavajuće. Zato osećaju da je bolje odustati. Ali čega se oni odriču? Čega zapravo moraju da se odreknu? Nečeg malog, bilo u svetu želje, ili u svetu težnje. Stvar je tome, da nam neko odozgo nešto daje, i ako ga ispravno koristimo, On će nam dati još više. Ako ga zloupotrebimo, Njemu je žao. On kaže: „U redu, daću ti drugu priliku. Ali će prilika doći za par inakrnacija.“ Kada nam On nešto daje iz sveta želje, On daje i daje i zatim čeka na dan kada ćemo se probuditi i reći da to nije ono što želimo. Na kraju ćeš reći: „Bez obzira koliko mi daš, nisam zadovoljan u unutrašnjem svetu. Zato mi daj nešto drugo, nešto sasvim drugačije.“ Čim te duša navede da ovo osetiš, tada počinje stvarni unutrašnji napredak. Tada On počinje da daje iz sveta težnje i ako ispravno koristiš ono što ti On daje, to se onda uvećava.From:Sri Chinmoy,Jednostavnost, iskrenost, čistota i božanstvenost, Agni Press, 1987
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ssd