Scena 8

(Marija i Josif su u gostionici.)

MARIJA: Josife, rekla sam ti d ane brineš. Sad imamo lepu sobu u velikoj gostionici. Više nismo u staji. Ovde ćemo sasvim lako moći da se pobrinemo o našoj slatkoj bebi.

JOSIF: Marija, bila si u pravu. U pravu si. Uvek si u pravu.

MARIJA: Ono što je tebi i meni potrebno je stpljenje. To je sve.

(Ulaze tri mudraca.)

MUDRACI (klanjajući se bebi): O kralju, o Gospode Univerzuma, danas nismo na zemlji. Danas smo na sedmom nebu blaženstva. Nemamo božanskih darova da ti ponudimo. Molim te, budi zaovoljan našim zemaljskim darovima: zlatom, mirisom, tamjanom i mirtom.

JOSIF: O božanski gosti, molim vas, prespavajte ovde.

MUDRACI: Hvala ti, Josife. Veoma lj ubazno od tebe.

(Marija im daje da jednu. Oni odlaze da spavaju u jednom ćošku sobe, Josif u drugi ćošak, a Marija i dete u treći ćošak. Nakon nekoliko trenutaka božanski glas budi tri mudraca.)

GLAS: Idite kući. Ne vraćajte se Irodu.

(Tri mudraca izlaze. Pojavljuje se anđeo i budi Josifa i Mariju.)

ANĐEO: Josife, ti, tvoja žena i dete morate da smesta idete u Egipat. Inače će Irod uskoro naći vaše dete ovde i ubiti ga.

(Marija uzima dete u ruke. Svi izlaze.)

From:Sri Chinmoy,Sin, Sky Publishers, New York, 1973
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/son