Vi ste proučavali knjige o Bogu i ljudi su vam rekli da je Bog u svima. Ali, vi niste ostvarili Boga u svom svesnom životu. Za vas je to samo mentalna spekulacija. Ali, kad je neko Bogoostvaren, on svesno zna šta Bog jeste, kako On izgleda, šta On hoće. Kad čovek postigne Samospoznaju, on ostaje u Božijoj svesti i govori sa Bogom oči u oči. On vidi Boga i u konačnom i u beskonačnom; on vidi Boga i kao personalnog i kao impersonalnog. I u tom slučaju, to nije mentalna halucinacija ili mašta. Ta stvarnost je stvarnija od toga što ja sada vidim vas ovde pred sobom. Kad neko govori sa ljudskim bićem, uvek je prisutan veo neznanja: tame, nesavršenosti, nerazumevanja. Ali između Boga i unutrašnjeg bića onoga ko Ga je ostvario ne može biti neznanja, ne može biti vela. Zato tada čovek može da govori sa Bogom jasnije, ubedljivije, otvorenije nego sa nekim ljudskim bićem.
Obično ljudsko biće oseća da su beskrajni Mir, beskrajna Svetlost i beskrajna božanska Moć puka imaginacija. Ono je žrtva sumnje, straha i negativnih sila za koje smatra da su sasvim normalne i prirodne. Ono ne može ništa da volimo čisto, čak ni samog sebe. On je u konačnom, svađajući se i boreći, i u njemu nema ničeg nalik Miru ili Svetlosti ili Blaženstvu. Ali, oni koji praktikuju meditaciju, zarone duboko unutra i vide da postoje pravi Mir, Svetlost i Blaženstvo. Oni stiču bezgraničnu unutrašnju snagu i vide da se možemo suprotstaviti sumnji i strahu i pobediti ih. Kad postignemo ostvarenje Boga, naše unutrašnje biće postaje preplavljeno Mirom, Staloženošću, Spokojem i Svetlošću.From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl