Pitanje: Jednom ste rekli da, kad neki tragalac dostigne najviše ostvarenje, automatski dolazi do duhovnog ispoljavanja. Da li biste objasnili šta podrazumevate pod takvim ispoljavanjem?

Šri Činmoj: Kad neko postigne ostvarenje, ako ostane u svetu, manifestacija automatski počinje. Kad stanete pred jednu oslobođenu, potpuno ostvarenu dušu, šta se dešava? Smesta vidite ogromnu razliku između sebe i te osobe. Prva stvar koju vidite u njoj je Mir; u njenim očima videćete beskrajni Mir. Od njenog tela dobićete osećaj Čistote, jedne Čistote koju nikad ranije niste osetili u svom životu niti u životu bilo koga drugog. Kako to da ona zrači Čistotu, Svetlost i božansku Moć, a neko drugi ne? Samo zato što je ona potpuno ostvarena. Zato ostvarenje automatski pokazuje svoju sposobnost, a to je ispoljavanje. Unutrašnje ostvarenje Učitelja se manifestuje kroz njegov spoljašnji oblik, a to je telo.

Postoji još jedna vrsta manifestacije, koju nalazimo više na fizičkom planu: to je ispoljavanje božanstvenosti na Zemlji. Ta vrsta manifestacije se odvija kada Učitelj namerno nastoji da probudi duhovno gladne pojedince. Ima mnogo ljudi na svetu koji su duhovno gladni, ali nemaju Učitelja niti duhovni put. Zato Učitelj nastoji da ih inspiriše, da upali u njima plamen svesne težnje i da ih postavi na duhovni put.

Kad duhovni Učitelj, uz pomoć svojih najdražih učenika, nastoji da ispolji božanstvenost na zemlji, ponekad ga ljudi pogrešno razumeju. Oni misli da on hoće da sve preobrati. Ali, Učiteljev motiv nije motiv misionara. Hrišćanski misionari su išli po Indiji i svuda po svetu govoreći: „Postoji samo jedan spasitelj, Hrist“. Ali, ako je Hrist jedini spasitelj, šta je onda Buda? Šta je Šri Krišna? Šta su Šri Ramakrišna i svi drugi veliki Učitelji? Suvišno je i reći da je svaki pravi duhovni Učitelj i spasitelj; ali, reći da je on jedini spasitelj, ili da je njegov put jedini put - to je glupost. Ako bih ja rekao da je moj put jedini put, i da ćete otići u pakao ako me ne prihvatite, bio bih najgluplja osoba na svetu. Na našem putu, mi nikog ne preobraćamo; mi inspirišemo. Mnogi od vas ovde niste moji učenici i nećete ni biti moji učenici. Ali, ja sam veoma srećan što ste došli i veoma sam zahvalan što ste prisutni ovde. Zahvaljujući Božijoj Milosti, ja imam sposobnost da vas inspirišem. Vi možete da uzmete inspiraciju od mene i onda idete bilo kojim putem koji vam je potreban ili koji hoćete. Ja sam odigrao svoju ulogu time što sam vas inspirisao.

Jedan ostvareni Učitelj nikad, nikad ne pokušava da nekog preobrati; on jedino dušama koje teže nudi svoje ostvarenje u obliku inspiracije. Zato Učitelj mora da se ponaša poput normalnog ljudskog bića. Kad se ne bi ponašao poput ljudskog bića, kad ne bi jeo ni spavao ni govorio na ljudski način, onda bi ljudi rekli: „O, ti si nas daleko prevazišao. Jednostavno nam je nemoguće da budemo kao ti“. Ali, duhovni Učitelj kaže: „Ne, ja radim sve što i vi radite. Ako ja mogu da jedem istu hranu, da se družim sa vama kao što se vi družite sa drugima a da istovremeno ne izgubim moju najvišu svest, zašto onda i vi ne biste mogli da uđete u Najviše?“ Tako Učitelj inspiriše svoje učenike.

Ali, inspiracija nije dovoljna. Nakon inspiracije dolazi težnja. Postoji razlika, ogromna razlika, između inspiracije i težnje. Težnja je veoma, veoma visoko. Učitelj postaje jedno sa svojim učenicima čijoj je težnji već pomogao i zajedno oni kreću da inspirišu duhovno gladni svet. Na taj način se ostvarenje preobražava u ispoljavanje.

Gde postoji ostvarenje, u tom ostvarenju videćete i ispoljavanje. Ispoljavanje je spoljašnji oblik ostvarenja, a onaj ko je zaista duhovan smesta će osetiti ispoljavanje u samom ostvarenju. Običnim ljudima, čovečanstvu, za to treba vremena. Ako sam nešto ostvario i ispoljio ga u spoljašnjem svetu, srce čovečanstva to oseća, ali će fizičkom umu možda biti potrebno neko vreme da opazi i razume to ispoljavanje. U oblasti ispoljavanja, Učitelj ima posla sa neznalačkim, netežećim ljudima ili emocionalno ograničenim ljudima koji ne vide punu Učiteljevu svetlost. Ali, veliki aspirant vidi ostvarenje i ne može da odvoji to ostvarenje od ispoljavanja.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl