Pitanje: Ako je neko ostvario Boga, zašto bi taj hteo da ostavi više Blaženstvo u siđe u tamu Zemlje da pomaže drugima?

Šri Činmoj: Ima nekih duhovnih Učitelja koji ne mare za ispoljavanje svoje unutrašnje Božanstvenosti, ili, možete reći, za ispoljavanje Božije Božanstvenosti na zemlji. Oni ne mare za preobražaj zemaljske svesti. Oni kažu svetu: „Ako probam da ti pomognem, sve tvoje sumnje, strahovi, strepnje, brige, ograničenja i vezanosti će ući u mene. Ja sam se svojski potrudio da dobijem soje ostvarenje, pa je zato i za tebe najbolje da se potrudiš za sopstveno ostvarenje. Ako se zaista budeš trudio, Bog ti nikad neće uskratiti plodove“.

A opet, ima nekih duhovnih Učitelja kojima jeste stalo do prosvetljenja zemaljske svesti. Oni vide da oni sami u unutrašnjem svetu jedu izuzetno ukusnu hranu ili ispijaju nektar, dok su njihova braća toga lišena. Ta vrsta Učitelja se poistovećuje sa čovečanstvom i oseća da je njihov zadatak da probude svest svojih bližnjih, ljudskih bića, svoje usnule braće. Ako na svetu ima ljudi koji su obavijeni neznanjem i traće svoje vreme u dokolici, dok im je zaista potrebna hrana, tom Učitelju je žao. Njemu je žao što ti ljudi i dalje žele da borave u neznanju, kada bi lako mogli da izađu van domena neznanja. Pošto je duhovni Učitelj i sam iskusio sve vrste patnji, on ne smatra da su ljudi, njegovi bližnji, predmet sažaljenja. On se potpuno poistovećuje sa njima. On jeste ostvario Boga, ali oseća da je nesavršen i nepotpun sve dok svi ne postanu ostvareni. Kada se radi o ličnim potrebama, Učitelju ne treba ništa više od Boga, ali iz svog Saosećanja on postaje nerazdvojno jedno sa čovečanstvom.

On kaže: „Ja ću igrati ulogu oca“. U porodici, vidimo da otac veoma, veoma vredno radi i stekne određeno bogatstvo, a onda njegova deca ne moraju da toliko naporno rade. On svojoj deci pomaže materijalno na svaki način i ona zaista dobijaju dobrobit od njegovog rada. Kada pravi duhovni Učitelj dođe u svet, on je radio veoma, veoma naporno da ostvari Istinu i poseduje bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo u svom unutrašnjem životu. On nudi to blago svojoj duhovnoj deci, zato što ga ona smatraju svojim, a on njih smatra svojim. Oni koji su uspostavili potpuno jedinstvo sa Učiteljem i koji se trude da ispune Učitelja u skladu sa svojim sposobnostima, oni koji postani krajnje bliski sa svojim Učiteljem, dobijaju ono što Učitelj ima i što jeste. Njihovo ostvarenje u potpunosti zavisi od Učitelja. To je kao u slučaju oca koji ima milione dolara. Otac je zadovoljan svojim sinom, pa daje sinu svoje bogatstvo.

A sa druge strane, otac će videti da li je sin sposoban da primi taj novac i upotrebi ga na ispravan način. Ako otac vidi da će sin upotrebiti novac ispravno, naravno da će mu dati novac. Ali, ako otac vidi da će sin protraćiti deset dolara umesto da ih upotrebi u božanske svrhe, naravno da onda tom beskorisnom sinu neće dati obilje novca. I u duhovnom svetu je tako. Ako je neko zaista iskren, ako oseća da može da postoji bez svega, ali ne bez Boga, onda on može da ostari Boga u jednoj inkarnaciji, uz pomoć duhovnog Učitelja, zato što će ispravno upotrebiti ono što mu Učitelj da.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl