Bogoostvarena duša je onaj ko želi da udovolji Bogu na Božiji način. Pošto Bog želi da ja budem na usluzi težećim ljudskim bićima, onda je to ono što mi donosi najveću radost, a ne da ostanem u mojoj najvišoj svesti, što bih lako mogao da určinim. Vrlo često, tokom naših meditacija, ja pokažem tu svest mojim učenicima. Oni su je često viđali. Ali, kad bih ostao u toj svesti sve vreme, kome bih bio od koristi? Ponašao bih se kao sebičnjak. Ja imam blago, ali ako sve zadržim za sebe, kakvog dobra će to doneti siromašnom svetu? Bog će biti zadovoljan mnome jedino ako blago upotrebim za one kojima je očajnički potrebno. Tim ljudima je potreban Bog, a i oni su potrebni Bogu. Ja sam posrednik. Idem Bogu sa sklopljenim rukama, zato što On ima šta da ponudi. Uzimam ono što On ima i sa sklopljenim rukama to nudim čovečanstvu. I čovečanstvo ima da ponudi nešto. Njegov dar je neznanje. Ja samo razmenjujem Božiji dar, Svetlost, za čovekov dar, neznanje.
> Pravi posao Gurua, ako uopšte postoji, jeste da pokaže svetu da su njegova dela u savršenom skladu sa njegovim učenjima.
> — Šri ČinmojFrom:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl