Mnogi ljudi veruju da pravi tragalac mora da meditira barem osam sati dnevno. Ja sam to činio. Iako sam postigao ostvarenje u mojoj prošloj inkarnaciji, kad mi je bilo trinaest godina meditirao sam osam, devet, deset, trinaest sati dnevno. Ali, ja sam imao tu sposobnost. Ne savetujem mojim učenicima da to rade, zato što znam kakva je sposobnost moje dece. Oni bi doživeli nervni slom. Za njih to naprosto ne bi bilo moguće. To ne bi bila prava meditacija. Neću da kažem da oni nisu iskreni. Ne! Oni su izuzetno iskreni. Ali, sposobnost je kao mišić. Mišić mora da se razvija postepeno. Počnete sa petnaest minuta, pa onda produžite na pola sata. Oni koji sada meditiraju pola sata uskoro će biti u stanju da meditiraju sat ili sat i po.
Postepeno, postepeno, vaša unutrašnja sposobnost će rasti. Kad dođe pravi trenutak, vaše unutrašnje biće će vam reći kad možete da meditirate osam sati. Ali, zasad, nemojte to ni da pokušavate. To bi naprosto dovelo do katastrofe u vašem životu.
Nakon što neko postigne ostvarenje, nije mu potrebno da meditira onako kako meditiraju aspiranti ili tragaoci. Kad neko postigne ostvarenje, koje predstavlja jedinstvo sa Svevišnjim, njegova meditacija se odvija neprekidno - u ovom svetu, u onom svetu, u svim svetovima. Kad neko ostvari Boga, on ne meditira da postigne nešto ili da prevaziđe nešto. On meditira da odozgo čovečanstvu donese Mir, Svetlost i Blaženstvo ili da probudi svest svojih učenika.From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl