Ulazak u samadi je kao ovladavanje azbukom, ali je ostvarenje kao doktorat. Samadi i ostvarenje ne mogu se porediti. Samadi je stanje svesti u kojem neko može da ostane nekoliko sati ili nekoliko dana. Nakon dvadeset jednog dana, telo obično više ne funkcioniše. Ali, kad neko postigne ostvarenje, ono traje zauvek. A u ostvarenju, čovekova svest postaje nerazdvojno i večno jedno sa Bogom.
Postoje tri stupnja samadija: savikalpa samadi, nirvikalpa samadi i sahaja samadi. Savikalpa samadi je ushićeno i blistavo stanje svesti, dok je ostvarenje svesno, prirodno i ispoljavajuće stanje svesti. Kad ostvarenje osvane, tragalac uživa u slobodi od ljudske ličnosti i ljudske individualnosti. On je poput sićušne kapi koja ulazi u okean. Kad uđe u okean, ona postaje taj okean. Tada mi ne vidimo ličnost ili individualnost te jedne kapi. Kad neko ostvari najvišu Istinu, konačno u njemu ulazi u Beskonačno i ostvaruje i postiže Beskonačno kao svoje sopstveno. Tada ne vidimo ličnost ili individualnost jedne kapi. Jednom kada se realizacija dogodi, Učitelj može lako ući u savikalpa samadi. Nirvikalpa samadi, takođe nije teško postićiza za bogoostvarenu dušu. Samo sahaja samadi, koji je najviši tip samadija, predstavlja problem, čak i za najviše bogoostvarene duše.From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl