/
U savikalpa samadiju, na kratko vreme gubite svu ljudsku svest. U tom stanju su predstave o vremenu i prostoru potpuno drugačije. Ne možete ih prosuđivati ljudskim vremenom; ne možete ih prosuđivati ljudskim načinom gledanja na prostor. U tom samadiju, na sat ili dva ste potpuno u drugom svetu. Tu vidite da je gotovo sve učinjeno. Ovde, u ovom svetu, ima mnogo želja u vama i drugima koje se još nisu ispunile. Milioni želja nisu ispunjeni i ostalo je da se urade milioni stvari. Ali, kada ste u savikalpa samadiju, vi vidite da je praktično sve već učinjeno; vi nemate da radite ništa. Vi ste samo instrument. Ako ste korišćeni, lepo i krasno; inače, stvari su već urađene. Ali, iz savikalpa samadija svi moraju da se vrate u običnu svest.Čak i u savikalpa samadiju postoje stupnjevi. Baš kao što ima odličnih učenika i loših učenika u istom školskom razredu, isto tako i u savikalpa samadiju neki aspiranti dosegnu najviši stupanj, dok tragaoci koji manje teže dosegnu neku nižu ili srednju prečku na lestvici, gde nije sve tako jasno i živo kao što je na najvišem nivou. U savikalpa samadiju neki aspiranti dosegnu najviši stupanj, dok tragaoci koji manje teže dosegnu neku nižu ili srednju prečku na lestvici, gde nije sve tako jasno i živo kao što je na najvišem nivou.
U savikalpa samadiju postoje misli i ideje koje dolaze iz raznih uglova, ali one na vas ne utiču. Dok meditirate, ostajete neuznemireni i vaše unutrašnje biće funkcioniše na dinamičan i pouzdan način. Ali, kada ste malo više, kada postanete jedno sa dušom u nirvikalpa samadiju, neće uopšte biti ideja ili misli. Tu igra prirode prestaje. Nema prirode, samo beskrajni Mir i Blaženstvo. Znalac i Spoznato su postali jedno. Sve je mir. Tu uživate vrhunski božansku, sveprožimajuću, samozaljubljenu ekstazu. Vi postajete objekt uživanja, postajete onaj koji uživa i postajete samo uživanje.
Nirvikalpa samadi je najviši samadi koji najveći broj duhovnih Učitelja dostigne, i to samo ukoliko su postigli ostvarenje. On traje nekoliko sati ili nekoliko dana, a onda čovek mora da se spusti dole. Kad se spusti dole, šta se dešava? Često zaboravi sopstveno ime. Ne može da govori kako treba. Ali, upornom praksom, postepeno stiče sposobnost da se spusti iz nirvikalpa samadija i da smesta počne da funkcioniše na normalan način.
U davnoj prošlosti je bilo duhovnih Učitelja koji su dostigli nirvikalpa samadi i nisu se vratili dole. Oni su zadržali svoj najviši samadi i bilo im je nemoguće da uđu u okolnosti sveta i deluju poput ljudskih bića. Čovek ne može da deluje u svetu dok je u tom stanju svesti; to naprosto nije moguće.
Opšte uzevši, kad neko uđe u nirvikalpa samadi, on više ne želi da se vraća u svet. Ako tu ostane osamnaest ili dvadeset jedan dan, sva je prilika da će napustiti telo. Ali, postoji božanska raspodela. Ako Svevišnji hoće da određena duša radi ovde na zemlji, čak i nakon dvadeset jedan ili dvadeset dva dana, Svevišnji uvodi tog pojedinca u neki drugi kanal dinamičke, božanske svesti i vraća ga na zemaljski nivo, da tu deluje.
Sahaja samadi je daleko najviša vrsta samadija. U tom samadiju, čovek je u najvišoj svesti, ali istovremeno deluje u grubom fizičkom svetu. On zadržava iskustvo nirvikalpa samadija dok se istovremeno upušta u zemaljske aktivnosti. On je postao duša, dok istovremeno koristi telo kao savršeni instrument. Onaj ko je u sahaja samadiju, hoda kao obično ljudsko biće. On jede. On radi one uobičajene stvati koje obično ljudsko biće radi. Ali, u najvećim dubinama svog srca, on je preplavljen božanskim prosvetljenjem. Kad neko ima taj sahaja samadi, on postaje Gospod i Vladar Stvarnosti. Po svojoj volji on može da ode do Najvišeg, a potom se spusti dole u zemaljsku svest radi ispoljavanja.
Nakon što neko postigne najviši oblik ostvarenja, u veoma retkim prilikama bude blagosloven sahaja samadijem. Veoma malo duhovnih Učitelja je doseglo to stanje - samo jedan ili dva. Da se postigne sahaja samadi, potrebna je beskrajna Milost Svevišnjeg, ili neko mora da bude veoma moćan i da ima sreće. Sahaja samadi dolazi kad neko uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa Svevišnjim, ili kad hoće da pokaže, u retkim prilikama, da on jeste Svevišnji. Onaj ko postigne sahaja samadi i ostane u tom samadiju, svesno i savršeno ispoljava Boga u svakom trenutku i zato predstavlja najviši ponos transcendentalnog Svevišnjeg.From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl