Pitanje: Ima li razlike između ostvarenja jednog i ostvarenja nekog drugog Učitelja?

Šri Činmoj: Kao što ima ljudi i ljudi, isto tako ima i Jogija i Jogija. Nisu svi Jogiji na istom nivou. Potpuno ostvareni Jogi je onaj ko je stalno jedno sa Božijom svešću, neprestano svestan svoga jedinstva sa Bogom. A opet, ima poluostvarenih ili delimično ostvarenih Jogija. Nekoliko sati dnevno, dok meditiraju, oni će biti jedno sa Bogom, a ostatak vremena biće kao obična ljudska bića. Njihovo jedinstvo sa Bogom zavisi od vrste ostvarenja koju su ti Jogiji postigli.

Ostvarenje Boga je kao drvo. Neko može da dotrči, dodirne drvo ostvarenja i kaže: „Ostvario sam“. Ali, to ostvarenje je samo dodirivanje podnožja drveta. Taj je veoma srećan što je dodirnuo podnožje drveta, jer je video da su tu voće, lišće i grane; on može da ih dodirne, da ih drži, da ih oseti i zna da je stigao do svog cilja. Ali, druga osoba će reći: „Ne, ja nisam zadovoljan. Ja hoću da se malo popnem i sednem na granu. Onda ću osećati da sam postigao svoj Cilj“. On odlazi jedan korak više i naravno da je njegovo ostvarenje superiornije. A opet, neko treći će se popeti na najvišu granu i tamo pojesti ukusnu voćku. Njegovo ostvarenje je još više, pošto ne samo da je video i dodirnuo Najviše, već se zaista i popeo do Najvišeg. Ali, on nema nameru da silazi dole, zato što smatra da će, čim siđe dole, ponovo biti običan čovek i uplešće se u mreže neznalačkog sveta. On oseća da više neće moći da se opet popne gore ako bude sišao.

Ali, postoji još jedna vrsta ostvarene duše, koja ne samo da će se popeti do Najvišeg radi ostvarenja, već će plodove tog drveta doneti dole, za svet. On će se vratiti radi ispoljavanja. On kaže: „Ja nisam zadovoljan da sedim na vrhu drveta. To nije moj cilj. Ono što sam dobio, hoću da podelim sa čovečanstvom“. On ima sposobnost da se popne gore i da se spusti dole po volji. Kada se spusti dole, on odozgo donese Saosećanje, Mir, Svetlost i Blaženstvo. A kada se popne, on ponese čovečanstvo sa sobom. Nekoliko ljudskih bića on stavi na svoja ramena i potom se ponovo popne gore. On će te duše zadržati tamo gore, pa se opet vratiti dole da ponese još nekoliko na svojim ramenima. Njegova sposobnost je beskrajno veća nego sposobnost onoga ko samo dođe i dodirne drvo. Njegovo ostvarenje je najpotpunije.

U Indiji je bilo podosta Učitelja koji su bili delimično ostvareni. Oni su dodirnuli podnožje drveta, ali se nisu popeli na najvišu granu. Aspiranti ih smatraju veoma velikim, ali kad njihov nivo uporedite sa nivoom Šri Krišne ili Hrista ili Bude, morate da kažete da su oni koji su samo dodirnuli drvo tek delimično ostvareni.

Ako indus dodirne kap vode iz Ganga, imaće osećaj čistote. Ali, ako je neko u stanju da prepliva Gang, on će, naravno, biti ubeđeniji da je čitavo njegovo telo pročišćeno. I kada se radi o ostvarenju, nekog može da zadovolji kap nektara, a neko će možda reći: „Ne, meni treba bezgranični okean“. A opet, neko treći će možda reći: „Taj bezgranični nektar nije samo za mene; on je za sve. Želim da ga delim sa drugima“. Ostvarenje pojedinca koji zaista ima sposobnost da svoje najviše ostvarenje podeli sa drugima nesumnjivo je superiornije od one prve dvojice.

Šri Ramakrišna je govorio o jivakoti and the ishvarakoti. Jivakoti je onaj ko je ostvario Boga, ali neće da ponovo ulazi u polje ispoljavanja. Osoba koja ima splav, brodić, može da sama preplovi more neznanja, ali ne može da poveze druge. Ali, ishvarakoti, koji ima veliki brod, može da smesti stotine i hiljade ljudskih duša i preveze ih preko mora neznanja. On se stalno iznova vraća u svet da oslobodi čovečanstvo.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl