Drugi pristup je da, dok se molimo i meditiramo, imamo određenu ideju o tome šta hoćemo. Recimo da hoćemo da budemo dobri. To je sasvim u redu. Ako ja postanem dobar, to znači da će biti jedan nitkov manje na svetu, pa će Božija tvorevina biti bolja. Zato se molim Bogu da mi da nešto što će Mu pomoći da proširi Svoju Svetlost na zemlji. Da bismo bili od neke koristi čovečanstvu i udovoljili Bogu na Božiji način, treba da postanemo dobri. Međutim, jedino kad ostvarimo Boga, možemo da Mu budemo od stvarne koristi. Ukoliko nismo ostvareni, ukoliko nismo slobodni od mreža neznanja, šta možemo da damo čovečanstvu? Ukoliko nemamo bar neki Mir, Svetlost i Blaženstvo, kako da pomognemo bilo Bogu, bilo čovečanstvu? Ima mnogo lažnih učitelja na svetu koji u suštini ne pomažu čovečanstvu ni na koji način. Oni su poput pečurki koje rastu širom sveta. I šta oni rade? Samo iskorišćavaju i obmanjuju čovečanstvo. Oni mogu da obmanu sami sebe, mogu da obmanu čovečanstvo, ali ne mogu da obmanu Boga.
Veliki duhovni učitelj Šri Ramakrišna je imao običaj da se moli: „O Božanska Majko, učini me najvećim od svih jogija“. Obični ljudi bi rekli: „Kakav je to Učitelj, koji se moli da bude najveći?“ Ali, Ramakrišna nije hteo da se nadmeće. On je naprosto znao da može zaista služiti čovečanstvu ako postane božanski veliki. Dake, nema ničeg lošeg u tome da se molimo za ostvarenje i oslobođenje. Ako nemate nikakav motiv, ako ne osećate nikakvu unutrašnju glad za Bogom ili za Mirom, Svetlošću i Blaženstvom, onda će Bog reći: „Spavaj, dete moje, spavaj, kao što milioni i milijarde drugih ljudi na svetu spavaju“.From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl