Pitanje: Moramo li da se odreknemo svih materijalističkih ciljeva da bismo ostvarili Boga?

Šri Činmoj: Od vrhunskog je značaja kako koristimo materijalni život. Materija, kao takva, nije učinila ništa loše Bogu; ona nije antibožanska. Mi smo ti koji koristimo materijalne stvari na pogrešan način. Mi moramo da uđemo u materijalni život svetlošću svoje duše. Nož možemo da upotrebimo da nekoga probodemo, ili ga možemo upotrebiti da isečemo voćku i podelimo je sa drugima. Pomoću vatre možemo da kuvamo, a pomoću vatre isto tako možemo da spalimo sebe ili da zapalimo nečiju kuću.

Moramo da osetimo da materija i duh idu zajedno. Materija treba da bude svesni izraz duha. Ako kažete da je materija sve, da nema duha, nema višeg života, nema unutrašnje stvarnosti, onda moram da vam kažem da se varate. Postoji unutrašnja stvarnost, postoji jedna beskrajna Istina koja želi da se ispolji u materiji. Materija spava i treba da bude probuđena. Duh treba da oblikuje i vodi materijalni život.

Međutim, najpre moramo da razumemo čemu služi materijalni život. Ako pod materijalnim životom podrazumevamo niiže vitalno uživanje i ispunjenje grubih želja, onda nema nikakve koristi da istovremeno pokušavamo da prihvatimo i duhovni život. Ali, ako materijalni život znači život širenja - širenja srca, širenja ljubavi - onda materija i duh lako mogu da idu zajedno. U ovom materijalnom životu treba da vidimo Mir, Svetlost i Blaženstvo. A ono što zasad vidimo u umu jesu ljubomora, strah, sumnja i svakakve nebožanske stvari. A u istom tom umu mi možemo i moramo da osećamo sklad, mir, ljubav i ostale božanske kvalitete. Ako od materijalnog života hoćemo te božanske kvalitete, onda materijalni život može da se savršeno dobro složi sa duhovnim životom.

Pravi materijalni život nije samo jelo, spavanje i piće. Materijalni život je značajan život. I na kraju on treba da postane život posvećenosti. Zasad, mi u fizičkom svetu nastojimo da posedujemo ljude i stvari. Ali, materijalni život će dobiti smisao tek kad prestanemo da se trudimo da posedujemo i počnemo da se trudimo da sebe posvetimo. Jedino kada sebe budemo posvetili Svevišnjem, život će nam se otkriti kao poruka Istine, poruka Beskraja, Večnosti i Besmrtnosti.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl