Pitanje: Da li verujete da ljudsko biće može da ostvari Boga i postane jedno sa Njim na ovom materijalnom nivou, koji je pun neznanja i tame?

Šri Činmoj: Sa jedne strane, planeta Zemlja je mračna, neznalačka, nesvesna; ona ne mari ni za šta božansko. Sa druge strane, ona ima ogroman unutrašnji poriv da se širi i da prevazilazi. Bog teži kroz zemaljsku svest. Zemlja je jedino mesto za ljude koji hoće da se obogate, bilo na fizičkom planu, bilo na duhovnom planu. Na Zemlji su mogući i život želje i život težnje. Drugi svetovi su za statičko uživanje. U drugim svetovima bića su zadovoljna onim što su već postigla, dok ovde niko nije zaista zadovoljan onim što je postigao. Nezadovoljstvo ne znači da smo ljuti na nekoga ili ljuti na svet. Ne! Nezadovoljstvo znači da imamo stalnu težnju da idemo sve dalje i dalje. Ako imamo malo svetlosti, hteli bismo da imamo više Svetlosti, obilje Svetlosti, beskonačnu Svetlost.

Po našem indijskom predanju, postoje na hiljade kosmičkih bogova i ima isto toliko vladajućih božanstava koliko i ljudskih bića. Ta vladajuća božanstva i bogovi ostaju u višim svetovima - vitalnom svetu, intuitivnom svetu ili na nekom višem nivou. U ovom trenutku ona imaju više moći, više sposobnosti od nas, i zadovoljna su onim što imaju. Ona neće da se pomere ni santimetar dalje. A opet su njihove sposobnosti ograničene u poređenju sa Svetlošću, Blaženstvom i Moći Svevišnjeg. Kad postanemo oslobođeni i ostvareni, kada budemo svesno jedno sa Svešću Svevišnjeg, imaćemo beskrajno više sposobnosti od božanstava i kosmičkih bogova.

Kada je započelo stvaranje, duše koje su htele da napreduju odabrale su drugačiji put. One su želele Istinu, krajnju Istinu. Čak i kosmički bogovi, ako žele da postignu beskrajni Mir, Svetlost ii Blaženstvo, moraju da siđu na Zemlju u ljudskom obliku i da potom ostvare Boga pomoću svoje apsolutne ljubavi, posvećenosti i predanosti. Jedino se ovde, u fizičkom telu, možemo moliti i meditirati i ostvariti Najviše. Jedino je ova planeta u procesu evolucije. Evolutija znači neprekidni napredak, neprekidno postignuće. Kad neko hoće da napreduje, kad neko hoće da ide dalje, onda je ovo mesto na koje mora da dođe. Ovo je jedino mesto na koje se mora doći da bismo ostvarili, otkrili i ispoljili Boga.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl