Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi

Uvod autora: Prosvetljenje

Na ovom svetu postoji samo jedna stvar koju vredi imati, a to je prosvetljenje. Da bismo imali prosvetljenje, moramo imati iskrenost i poniznost. Na nesreću, u ovom svetu iskrenost je odavno umrla, a poniznost tek treba da se rodi. Pokušajmo da oživimo svoju iskrenost i da, uz pomoć svoje težnje, ubrzamo rođenje svoje poniznosti. Jedno ćemo tada biti u stanju da ostvarimo Boga.

Prosvetljenje nije nešto veoma daleko; ono je baš u nama. U svakom trenutku možemo svesno da rastemo u prosvetljenje pomoću svog unutrašnjeg napretka. Unutrašnji napredak se postiže stalnim žrtvovanjem. Žrtvovanjem čega? Žrtvovanjem pogrešnih, zlih misli i pogrešnog razumevanja Istine. Žrtvovanje i odricanje idu zajedno. Čega ćemo se odreći? Fizičkog tela, porodice, prijatelja, rođaka, svoje zemlje, sveta? Ne! Mi treba da se odreknemo svog sopstvenog neznanja, svojih sopstvenih lažnih predstava o Bogu i Istini. Isto tako, treba da žrtvujemo Bogu rezultate svakog dela. Kada rezultate naših dela ponudimo Unutrašnjem Pilotu, božanska vizija neće više ostati nedostižna.

U našem svakodnevnom životu vrlo često govorimo o ropstvu i slobodi. Prosvetljenje nam govori da tako nešto poput robovanja i slobode ne postoji. Ono što zaista postoji je svest - svest na različitim nivoima, svest koja uživa u sebi u različitim ispoljavanjima. U oblasti ispoljavanja, svest se javlja u različitim stupnjevima. . U oblasti ispoljavanja, svest ima različite stepene. Zašto se molimo? Molimo se zato što nas molitva vodi sa nižeg stepena prosvetljenja na viši stepen. Molimo se zato što nas naša molitva približava nečemu čistom, lepom, nadahnjujućem i ispunjavajućem. Najviše prosvetljenje je Bogospoznaja. Ovo prosvetljenje mora da se dogodi ne samo u duši, već i u srcu, umu, vitalu i telu. Bogoostvarenje je svesno, potpuno i savršeno sjedinjenje sa Bogom.

Mi hoćemo da volimo svet; svet hoće da voli nas. Mi hoćemo da ispunimo svet; svet hoće da ispuni nas. Ali, između nas i sveta ne postoji karika koja nas spaja. Mi osećamo da su naše postojanje i postojanje sveta dve potpuno različite stvari. Mislimo da je svet nešto odvojeno od nas. Tu, međutim, pravimo žalosnu grešku. Šta je prava karika koja nas spaja sa svetom? Bog. Ako se najpre približimo Bogu i vidimo Boga u svetu, onda, ma koliko grešaka da napravimo, svet ne samo da će nam te greške oprostiti, nego će nas i duševno voleti. Slično tome, kada mi uvidimo mane, slabosti i nesavršenosti sveta, bićemo u stanju da oprostimo svetu, pa da onda inspirišemo, okrepimo i prosvetlimo svet - upravo zato što u njemu osećamo postojanje Boga.

Ako ne vidimo Boga u svim svojim aktivnostima, u našem svakodnevnom životu vladaće frustracija. Ma koliko iskreno da se trudimo da udovoljimo svetu, frustracija će se isprečiti između našeg razumevanja i razumevanja sveta. Izvor frustracije je neznanje. Neznanje je majka razorne frustracije, štetne frustracije i daveće frustracije. Ako zaronimo duboko u neznanje, videćemo da je ono u potpunosti igra nesvesnosti. Frustraciju možemo da potpuno uklonimo iz naših života jedino kada uđemo u Izvor celokupnog postojanja. Kada uđemo u izvor našeg sopstvenog postojanja i postojanja sveta, mi se približavamo Stvarnosti. Ta stvarnost je naše stalno Blaženstvo, a Blaženstvo je Dah Boga.

Ovaj svet nije ni moj ni tvoj ni bilo čiji. Nikad! On pripada Bogu, i jedino Bogu. Zato moramo biti zaista mudri. Moramo prvo da odemo do Vlasnika, a ne do poseda. Posed je bespomoćan; sama ne može ništa. Vlasnik je taj koji može da učini šta god hoće sa svojim posedom. Dakle, prvo moramo da postanemo jedno sa Bogom, a onda ćemo automatski postati jedno sa Božijim posedima. Kada postanemo jedno sa Bogom i sa Njegovom imovinom, možemo sigurno i nepogrešivo da osetimo da je svet naš i da smo mi svetski.

Neznanje i prosvetljenje su kao noć i dan. Moramo prvo da uđemo u prosvetljenje, a zatim da unesemo prosvetljenje u noć neznanja. Ako pokušamo obrnuto, da prvo osvetlimo neznanje, onda će transformacija neznanja biti teška, spora i neizvesna. Ući u polje neznanja znači ići negativnim putem. Ako idemo putem tame i pokušavamo da pronađemo svetlost u tami, idemo negativnim putem. Najbolji način, pozitivan način za pronalaženje svetlosti, je da sledite put svetlosti, više svetlosti, svetlosti u izobilju, beskonačne Svetlosti. Ako idemo putem svetlosti, onda će prosvetljenje sigurno osvanuti u nama.

Hajde da pogledamo naviše i donesemo Svetlost odozgo. Čim pogledamo naviše, Božija Milost se spušta. U samoj prirodi Božije Milosti je da se spušta na svakog pojedinca na zemlji. Kada hoćemo da pođemo Bogu sa neznanjem, to je kao da se penjemo na planinu sa teškim teretom na leđima. Naravno da je to težak zadatak. Umesto da to radimo, možemo da ostanemo u podnožju planine i plačemo za Božijom Milošću, koja je spremna i gori od želje da se spusti dole iz najvišeg. Naravno da je Bogu mnogo lakše da siđe dole u naše neznanje nego nama da odnesemo svoje neznanje Bogu.

Prosvetljenje je svesno znanje o duši. Prosvetljenje je svesna vizija Stvarnosti koja će se ispoljiti. Prosvetljenje je mogućnost preobražena u praksu. Prosvetljenje je kao Božiji čarobni štapić. Obični mađioničar na ovom svetu koristi svoj štapić da jednu stvar pretvori u drugu. Kad Bog upotrebi prosvetljenje u svetu, konačna svest zemlje odmah ulazi u Beskonačno i postaje to Beskonačno.

Prosvetljenje je prva spoznaja čovečanstva o Božijoj svemogućoj Moći, beskonačnoj Svetlosti i savršenom Savršenstvu. Naše prosvetljenje čini da osetimo šta Bog zaista jeste. Pre prosvetljenja, Bog je teorija; nakon prosvetljenja, Bog postaje praktičan. Dakle, prosvetljenje je božanska magična moć koja čini da vidimo Stvarnost koja je nekada bila u svetu mašte. Kada prosvetljenje osvane u nekom ljudskom biću, Bog više nije samo obećanje, već stvarno dostignuće.

Prosvetljenje se odvija u umu i u srcu. Kada je um prosvetljen, mi postajemo Božiji Izbor. Kada je srce prosvetljeno, mi postajemo Božiji Glas. Ovde, u fizičkom svetu, um se značajno razvio. Pošto je čovek razvio svoj intelektualni um, on je postao nadmoćniji od životinja, zato što je nivo uma viši od nivoa fizičkog ili vitala. Čovek je razvio sposobnost uma, ali nije razvio sposobnost srca. Kada razvijemo srce, videćemo da je njegova sposobnost daleko veća nego što smo zamišljali. Kada u svom srcu razvijemo jedinstveni osećaj da potičemo od Božije najviše Vizije i da smo namenjeni za Božije savršeno Ispoljavanje, odigraće se prosvetljenje.

— Šri Činmoj

Deo I: Svest, Siddhi (Spoznaja Boga) i Beskonačno

Pitanje: Šta je svest?

Šri Chinmoy: Svest je unutrašnja iskra ili unutrašnja veza u nama, zlatna veza koja spaja naš najviši i najprosvetljeniji deo sa našim najnižim i najneprosvetljenijim delom. Svest je karika koja spaja Nebo i zemlju. Dakle, gde je Nebo? Ono nije u visini ili negde daleko. Nebo je u našoj svesti. Ali, božanska svest je ta koja spaja zemlju sa Nebom. Obična ljudska svest nas povezuje samo sa nečim veoma, veoma ograničenim i istovremeno veoma prolaznim. Na sekundu smo u stanju da usmerimo svoju svest na neku drugu osobu, a onda naša koncentracija nestaje. Ali, kad imamo posla sa unutrašnjom svešću, koja je bezgranična, prosvetljena, preobražena svest, onda fokus naše koncentracije može da traje i traje i traje.

Nemaju samo duhovni ljudi božansku svest. Obični ljudi je takođe imaju, ali je u njima ona usnula. Kad bi oni hteli da se koncentrišu, meditiraju i kontempliraju na ispravan način, ta svest bi izašla u prvi plan i onda bi oni imali slobodan pristup duši, koja je sva Svetlost, Mir i Blaženstvo.

Svest je samo jedna. Ona sadrži tišinu i sadrži moć. Kad sadrži tišinu, onda sadrži sopstveni istinski oblik. Kad sadrži moć, onda ispoljava svoju unutrašnju stvarnost. Deo beskrajne svesti koji je ušao u grubo fizičko i koji poseduje i koristi samo to fizičko naziva se fizička svest, vitalna svest i mentalna svest. U njima postoji delić beskrajne svesti, ali to nije čista beskrajna svest o kojoj mi govorimo.

Večna duša i beskrajna svest moraju da idu zajedno. One imaju zajedničkog prijatelja, ili, može se reći, zajedničkog oca, a to je život, večni život. One se uzajamno dopunjuju. Duša izražava svoju božanstvenost putem svesti, a svest izražava svoju sveprožimajuću moć ili tišinu putem duše. Svest i duša se nikako ne mogu razdvojiti, dok se telo lako može odvojiti od svesti.

Svest i duša se nikada ne mogu razdvojiti, dok se telo lako može odvojiti od svesti. Ono što mi u svom ljudskom životu nazivamo svešću, obično je samo nekakav osećaj. Kad opazimo nešto suptilno, mi to smesta nazovemo svešću, ali to uopšte nije svest; to je neka veoma suptilna želja. Mi uđemo u tu želju i odmah mislimo da je to naša svest. Sve što je suptilno u nama i što ne možemo da definišemo rečima mi nazivamo svešću; ali, svest je nešto sasvim drugo.

Znanje i svest su takođe dve potpuno različite stvari. Ako razgovaram sa nekim ili se družim sa nekim, moj um saznaje njegove kvalitete. To je znanje. Ali, svest nije mentalno znanje ili razumevanje. Svest je jedno unutrašnje otkrovenje ili unutrašnje stanje bića. To je nešto beskrajno dublje i više unutrašnje nego što je to znanje.

Pitanje: U čemu je razlika između ljudske i božanske svesti?

Šri Činmoj: Ljudska svest želi da ostane ovde, na Zemlji. Nju raduje ono što je konačno: porodica, društvo, zemaljski poslovi. Božanska svest je sačinjena od Mira, Blaženstva, božanske Moći i sličnog. U njenoj prirodi je da se neprestano širi. Ljudska svest oseća da nema ničeg važnijeg nego što je to zemaljsko uživanje. Božanska svest oseća da nema ničeg važnijeg i značajnijeg od nebeske Radosti i Blaženstva na Zemlji. Ljudska svest je sačinjena prevashodno od ograničenja, nesavršenosti, vezanosti i neznanja. Ona pokušava da nas ubedi da nismo ni blizu Istini ili ispunjenju. Ona nas tera da osećamo da je Bog na nekom drugom mestu, na milione kilometara daleko od nas. Ali, božanska svest nas navodi da osetimo da je Bog baš ovde, u svakom životnom dahu, u svakom otkucaju srca, u svima i svemu što nas okružuje.

Ljudska svest nas navodi da osećamo da možemo da postojimo bez Boga. Kada je u dubokom neznanju, ljudska svest oseća da nam Bog nije nužan. Mi vidimo milione i milijarde ljudi koji se ne mole i ne meditiraju. Oni misle: „Ako Bog postoji, lepo i krasno; a ako ne postoji, ništa nećemo izgubiti“. Iako oni koriste reč „Bog“ svaki čas, oni ne mare za stvarnost, za postojanje Boga, ni na Nebu, ni u svojim svakodnevnim životima.

Božanska svest, međutim, uopšte nije takva. Čak nas i ova ograničena božanska svest koju imamo navodi da osećamo da je u svakom trenutku Bog krajnje neophodan. Ona nas navodi da osećamo da smo mi na ovom svetu upravo zato što On postoji. A kada gajimo božanske misli, ta božanska svest nas navodi da osetimo da je upravo On taj koji nas inspiriše da gajimo te božanske ideje. U svemu što činimo postoji neka božanska svrha, božanska namera, božanski ideal, božanski cilj. U običnoj ljudskoj svesti nema svrhe, nema pozitivnog cilja; ona je samo pobesneli slon koji jurca unaokolo. U božanskoj svesti uvek postoji cilj, a taj cilj uvek prevazilazi sebe. Danas jednu stvar smatramo ciljem, ali kad stignemo na prag tog cilja, smesta smo inspirisani da cilj prevaziđemo. Taj cilj postaje oslonac za neki viši cilj. To se događa zato što Bog neprestano prevazilazi Sebe. Bog je neograničen i beskonačan, ali On prevazilazi čak i svoju sopstvenu Beskonačnost. Pošto Bog uvek napreduje, kada smo u božanskoj svesti, i mi takođe napredujemo. U božanskoj svesti, sve se neprekidno širi i raste u višu i više ispunjujuću Svetlost.

Pitanje: Da li biste, molim Vas, mogli da ukratko kažete nešto o raznim stanjima svesti?

Šri Činmoj: Postoje tri glavna stanja svesti: jagriti, swapna i sushupti. Jagriti je budno stanje, swapna je stanje snova i sushupti sušupti je stanje dubokog sna. Kada smo u budnom stanju, naša svest je fokusirana ka spolja; kada smo u stanju sanjanja, naša svest je okrenuta unutra; kada smo u stanju dubokog sna, naša svest luta Onostranim.

Kada smo u budnom stanju, naše poistovećivanje sa svačim ili sa svakim je vaishwanara, to je ono što je uobičajeno za sve ljude. Kada smo u stanju sna, poistovećujemo se sa tejasa, što je naša sjajna unutrašnja sposobnost, naša unutrašnja energija. A kad usnimo dubokim snom, doživljavamo suptilno i poistovećujemo se sa njim. U tom trećem stanju svesti nemamo posla sa mentalnom, intelektualnom svešću, već sa unutrašnjom, intuitivnom svešću. U sushupti ne postoji opšta forma; sve je neodređeno. Sve je jedna beskrajna masa. U tom stanju doživljavamo iskustvo veoma visokog reda.

Postoji i četvrto stanje, turiya, što označava transcendentalnu svest. Ta svest nije ni spoljašnja ni unutrašnja; a istovremeno, ona je i spoljašnja i unutrašnja. Ona jeste i ona nije. Ona ima sposobnost da se poistoveti sa svim i svačim na svetu, a opet, ima sposobnost da prevaziđe sve na svetu. Štaviše, ona stalno prevazilazi sebe Turiya najviše stanje svesti, ali svest turiya nema kraja, nema utvrđene granice. Ona stalno prevazilazi, prevazilazi sopstveno onostrano.

Svest turiya je kao da ste na vrhu drveta. Kada smo u podnožju drveta, uz velike teškoće vidimo pomalo od onoga što nas okružuje; ali kad smo na vrhu drveta, vidimo sve što je dole i unaokolo. Zato, kad uđemo u stanje turiya, treba da osetimo da smo ušli na najviši nivo svesti. Odatle možemo da posmatramo sve.

Da bismo ušli u svest turiya , svaki dan na najmanje pet ili deset minuta moramo svesno da odvojimo svoje telo od naše duše. Moramo reći i osetiti: „Ja nisam telo; Ja sam duša.” Kada kažemo: „Ja sam duša“, odmah do izražaja dolaze osobine duše. Kada smo jedno sa dušom, to stanje je neka vrsta samadhija. U tom stanju možemo bezbedno i efikasno da funkcionišemo.

Nirvikalpa samadhi je takođe stanje duše. Kada postanemo jedno sa dušom i uživamo u večnom miru, blaženstvu i svetlosti duše, to se zove nirvikalpa samadhi. U ovom stanju nema misli. Kosmička igra je završena; postoji apsolutni Mir i Blaženstvo.

U sahaja samadhiju, dok meditiramo, misli se možda formiraju u nama, ali nas one ne uznemiravaju. U običnom životu nas uznemiravaju misli, ali kada smo u sahaja samadhiju sa budnom svešću, iako Zemlja šalje razne misli iz različitih uglova, one nas ne uznemiravaju.

Pitanje: Da li biste, molim vas, objasnili sedam viših svetova?

Šri Činmoj: Duboko u nama postoji sedam nižih svetova i sedam viših svetova. Mi nastojimo da preobrazimo te niže svetove u svetove svetlosti, svetove savršenstva, dok istovremeno nastojimo da iznesemo više svetove u spoljašnje ispoljavanje. Mi već vidimo da neki od viših svetova deluju u našem fiziškom svetu, na zemlji. Najpre dolazi fizičko, potom vital, potom nivo intuicije ili intuitivni um, potom nad-um i super-um. Nakon super-uma dolazi Postojanje-Svest-Blaženstvo - Sat-Chit-Ananda.

Ako znate kako da ih posmatrate, videćete da neki od tih viših svetova već deluju u vama. Tokom meditacije možete jasno da vidite da svet u koji ulazite nije fizički. To je nešto drugo: viši um, ili nad-um, ili intuicija ili neki drugi suptilni svet. Ali, jedino su duhovni Učitelji i veliki aspiranti svesni činjenice da se ti svetovi ispoljavaju u njihovim uobičajenim aktivnostima, u samom našem spoljašnjem svetu. Obična osoba, čak i kad se bleskovi intuicije pojave u njenom umu, neće biti u stanju da shvati da oni dolaze iz sveta intuicije. Međutim, svaki čovek, bilo danas bilo sutra, neizostavno treba da postane svestan tih svetova. I ne samo to, on treba i da ispolji istinu, svetlost, lepotu i bogatstvo svih tih viših svetova u ovom svetu.

Ti si moj učenik, i mogu ti reći da čak i sada ponekad dobijaš istinsku, svesnu, uzvišeniju svetlost od intuitivnog uma. Znam da je ono što pišeš, tvoje pesme dolaze iz sasvim drugog sveta. Iz drugog sveta dobijaš istine i ideje koje izražavaš. Vidim da uživaš u pisanju u potpunosti iz intuitivnog sveta, višeg uma. Dakle, u svetu manifestacije, fizičkom svetu, ti izražavaš ideje, svetlost, istinu drugog sveta. U isto vreme, ako želiš da uđeš u taj svet bez ispoljavanja, samo da bi shvatio ili video viziju istine tog određenog sveta, možeš. Ali za ispoljavanje moraš tu viziju da doneš ovde na Zemlju.

Pitanje: Kako možemo da kažemo na kojem nivou svesti se nalazimo?

Šri Činmoj: Ako možete da duboko meditirate, svaki nivo svesti će vam se predstaviti. U momentu će vam doći i predstaviti se. Sedam glavnih nivoa svesti su kao sedam prečki jedne lestvice. Dok težimo iskreno i duševno, mi se penjemo uz tu lestvicu, prečku po prečku. Ili, možemo da kažemo da postoji drvo sa sedam grana, a naša svest je kao ptica koja leti sa jedne na drugu granu. Kad sednete na neku od grana, možete da vidite sledeću granu, koja je nešto više. Potom, kad se popnete na tu granu, videćete još jednu, koja je još više. Slično tome, kad napredujete u unutrašnjem svetu, videćete te različite nivoe, od kojih je svaki viši od onog prethodnog. Ali, kada ste na vrhu drveta, to je mesto na kojem za vas nema granice, nema razdaljine. Tada gledate u nebo i zaboravljate čak i da to drvo uopšte i ima grane. Ako u ovom trenutku želite da znate o sedam nivoa svesti, vaše znanje će biti skroz mentalno i teorijsko, čista radoznalost. Možda osećate da ćete brzo napredovati ako saznate koji su tih sedam nivoa svesti, ili ako se koncentrišete na njih. Ali, na nivou razvoja na kome ste sada nije preporučljivo da razmišljate o njima ili da meditirate na njih. Uvek najpre uradite ono što je najvažnije. Zasad vodite računa jedino o svojoj težnji. Za iskrenog tragaoca, svesna i stalna težnja je od vrhunskog značaja. Probajte da sebi postavite ovo najvažnije pitanje: „Jesam li spreman da plačem za Bogom, za Svevišnjim?“ Baš kao što dete plače da mu majka da hranu, isto tako vi treba da plačete da vam Svevišnji da nektar. A ako možete da pijete Nektar od Njega, onda ćete biti puni energije, a vaša svest biće obesmrćena.

Pitanje: Kada meditirate, ponekad vam se oči veoma brzo pomeraju napred-nazad. Zašto to rade?

Šri Činmoj: Ovaj pokret koji vidite ukazuje na to da se moja duša seli iz jednog regiona u drugi. Kao ptica koja se kreće sa jedne grane drveta na drugu, moja svest se kreće sa jednog nivoa na drugi. Svaka grana daje posebnu satisfakciju ptici: Svetlost, Mir, Blaženstvo, Moć i tako dalje. Slično tome, svaki nivo svesti u koji ulazim nudi mi svoje bogatstvo, koje onda donosim svojim učenicima i onima koji meditiraju sa mnom.

Pitanje: Šta zapravo znači spoznaja Boga?

Šri Činmoj: Ostvarenje Boga, ili siddhi, znači samootkriće u najvišem smislu te reči. Čovek svesno spoznaje svoje jedinstvo sa Bogom. Sve dok tragalac ostaje u neznanju, on će osećati da je Bog neko drugi ko ima beskrajnu Moć, dok je on, tragalac, najslabija osoba na svetu. Ali, onog trenutka kad ostvari Boga, tragalac saznaje da su on i Bog apsolutno jedno i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Ostvarenje Boga znači čovekovo svesno poistovećenje sa njegovim apsolutno navišim Ja. Kad čovek može da se poistoveti sa svojim najvišim Ja i zauvek ostane u toj svesti, kada može da tu svest pokaže i ispolji po svojoj volji, onda je to ostvarenje Boga.

Vi ste proučavali knjige o Bogu i ljudi su vam rekli da je Bog u svima. Ali, vi niste ostvarili Boga u svom svesnom životu. Za vas je to samo mentalna spekulacija. Ali, kad je neko Bogoostvaren, on svesno zna šta Bog jeste, kako On izgleda, šta On hoće. Kad čovek postigne Samospoznaju, on ostaje u Božijoj svesti i govori sa Bogom oči u oči. On vidi Boga i u konačnom i u beskonačnom; on vidi Boga i kao personalnog i kao impersonalnog. I u tom slučaju, to nije mentalna halucinacija ili mašta. Ta stvarnost je stvarnija od toga što ja sada vidim vas ovde pred sobom. Kad neko govori sa ljudskim bićem, uvek je prisutan veo neznanja: tame, nesavršenosti, nerazumevanja. Ali između Boga i unutrašnjeg bića onoga ko Ga je ostvario ne može biti neznanja, ne može biti vela. Zato tada čovek može da govori sa Bogom jasnije, ubedljivije, otvorenije nego sa nekim ljudskim bićem.

Obično ljudsko biće oseća da su beskrajni Mir, beskrajna Svetlost i beskrajna božanska Moć puka imaginacija. Ono je žrtva sumnje, straha i negativnih sila za koje smatra da su sasvim normalne i prirodne. Ono ne može ništa da volimo čisto, čak ni samog sebe. On je u konačnom, svađajući se i boreći, i u njemu nema ničeg nalik Miru ili Svetlosti ili Blaženstvu. Ali, oni koji praktikuju meditaciju, zarone duboko unutra i vide da postoje pravi Mir, Svetlost i Blaženstvo. Oni stiču bezgraničnu unutrašnju snagu i vide da se možemo suprotstaviti sumnji i strahu i pobediti ih. Kad postignemo ostvarenje Boga, naše unutrašnje biće postaje preplavljeno Mirom, Staloženošću, Spokojem i Svetlošću.

Pitanje: Kad kažeš da vidiš Boga oči u oči, kakva je tvoja predstava o Bogu? Da li je On neko biće?

Šri Činmoj: Bog ima oblik; On je bezobličan. On ima osobine; on je bez osobina. Ako neko želi da vidi Boga kao beskrajno prostranstvo Svetlosti i blaženstva, Bog će mu i doći kao beskrajno prostranstvo Svetlosti i Blaženstva. Ali, ako želi da vidi Boga kao veoma sjajno, veoma blistavo biće, onda će mu Bog i doći kao takav. Naravno, kad kažem da Bog uzima oblik blistavog bića, to je potcenjivanje. On ne samo da je blistav; On je nešto što ne mogu da opišem ljudskim terminima.

Što se mene tiče, video sam Boga na oba načina - sa oblikom i bez oblika. Ali, kad govorim o Bogu, govorim o Njemu kao o biću, zato što je ljudskom umu lakše da pojmi tako nešto. Kad kažete da postoji neki oblik, to je privlačno ljudima. Da nije tako, Bog bi postao nejasan pojam. Ako kažem da je Bog Blaženstvo, a tragalac nije iskusio Blaženstvo, onda će on biti beznadežno zbunjen. Ali, ako kažem tragaocu da je Bog kao jedna osoba, kao svemoćni otac koji može da kaže ovo ili uradi ono, tragalac to može da zamisli i da u to veruje.

Kada neko razmišlja o nekom stvorenju koje je veće od njega, on odmah zamisli da je to biće slično ljudskom. Mnogo je lakše steći predstavu o Bogu pomoću oblika. Ali, nikad neću reći da oni koji hoće da vide Boga bez oblika, kao beskrajno prostranstvo Svetlosti, Blaženstva, Energije ili Svesti nisu u pravu. Jednostavno, osećam da je onaj prvi način lakši.

Pitanje: Koji deo čoveka postiže ostvarenje?

Šri Činmoj: Kada dođe do spoznaje, čitavo biće je ono koje spoznaje Boga. Duša je već spoznala Boga, ali duša iznosi u prvi plan svoju ostvarenu svest. To je ulazak u srce i pokušaj da ga prožme svojom božanskom svešću. Zatim, iz srca spoznaja dolazi do uma, od uma do vitalnog i od vitalnog do fizičkog tela. Kada obuhvati fizičko, vitalno, mentalno i psihičko, spoznaja je potpuna. Prava spoznaja daje nam do znanja da nismo ni telo ni um, niti bilo šta drugo već duša, koja je manifestacija Božanskog. Svaki čovek, kada spozna Boga, osetiće da je svesni deo Boga. Fizičko je ograničeno, ali duša je neograničena. Kada govorimo o realizaciji, mislimo na nešto neograničeno, beskonačno. Kada spoznamo Boga, izlazimo iz okvira telesne svesti i postajemo jedno sa neograničenim kapacitetom duše.

Pitanje: Pročitao sam da spoznaja nije dostignuće već otkriće

Šri Činmoj: To nije dostignuće, već otkriće. Ali kada nešto otkrijemo, onda to postaje naše dostignuće. U trenutku kada nešto otkrijemo, to postaje deo našeg postojanja; i sve što postane deo našeg postojanja postaje naše dostignuće. Unutar samog otkrića, je veliko dostignuće. Kada naučnik nešto otkrije, to postaje vlasništvo celog sveta, ali je i dalje njegovo dostignuće. Slično tome, kada neko spozna Boga, iako je Bog oduvek bio tu i pripada i unutrašnjem i spoljašnjem svetu, bogoostvarenje je i dalje najznačajnije dostignuće za svakog pojedinca. Istina i Božansko već postoje u nama, ali mi ih zanemarujemo. Pošto ih ne koristimo, oni su nam postali stranci. Ali onog trenutka kada ih otkrijemo da su već u nama, oni postaju naše sopstveno dostignuće. Oni postaju naše dostignuće kroz naš iskreni lični trud i kroz Božju stalnu unutrašnju Milost.

Pitanje: Da li je realizacija prilično uobičajeno iskustvo u svakoj generaciji ljudskih bića? U Indiji, na primer, ima li mnogo ostvarenih duhovnih Učitelja?

Šri Činmoj: Na Zemlji postoje milioni i milijarde ljudi, ali samo mali broj njih je stvarno ostvaren. Ako mislite da na Zemlji postoje stotine duhovno ostvarenih ljudi, onda se varate. Svet je prilično velik, ali kada su u pitanju istinski ostvarene ličnosti, onda želim da kažem da ih je na Zemlji trenutno samo deset ili dvanaest. Postoje neki svamiji i učitelji koji su meditirali i iskreno praktikovali jogu deset ili petnaest godina, i koji su daleko superiorniji od svojih učenika, ali koji zapravo nisu Bogo-ostvarene duše. Za podučavanje početnika nije potrebno dostići najviše, kao što nije potrebna magistarska diploma za podučavanje u vrtiću. Da budem iskren sa vama, ovi takozvani Majstori su se prepustili sumnji, nečistoti i drugim nebožanskim stvarima. Ali oni koji su zaista spoznali najvišu Istinu beskonačno su iznad takvih samozadovoljstava. Postoje iskreni i neiskreni Učitelji. Mnogi neiskreni Učitelji dolaze na Zapad i iskorišćavaju ljude. U Indiji, takođe, lažni Učitelji iskorišćavaju tragaoce. Ali Bog neće dozvoliti da se iskreni učenik zauvek obmanjuje. Unutrašnji vapaj tragaoca odvešće ga do pravog učitelja. Ako je to Božja volja, učenik može dobiti zaista visokog Učitelja koji će ga voditi od početka do Najvišeg. U suprotnom, dobiće Učitelja koji će ga voditi samo kroz vrtić, a onda će morati da nađe drugog učitelja.

Pitanje: Postoje neki putevi koji govore o cilju kao prosvetljenju, a postoje i drugi putevi koji govore o cilju kao o ostvarenju Boga. Koja je razlika između prosvetljenja i bogospoznaje?

Šri Činmoj: Potpuno prosvetljenje, potpuno i sveobuhvatno prosvetljenje je bogoostvarenje. Ali ponekad, kada je tragalac u svojoj najvišoj meditaciji, on dobija neku vrstu unutrašnjeg prosvetljenja ili prosvetljenja, i na pola sata ili sat osvetljava se celo njegovo biće, celokupno njegovo postojanje. Ali onda, posle sat-dva, on postane onaj isti stari; on ponovo postaje žrtva želja i nebožanskih osobina. Prosvetljenje se dogodilo, ali to nije transcendentalno prosvetljenje koje se dogodilo u slučaju Bude i drugih duhovnih učitelja. Ta vrsta sveispunjujućeg, sveobuhvatnog prosvetljenja je ekvivalent spoznaji Boga. Ostvarenje Boga znači stalno i večno prosvetljenje, Transcendentalno Prosvetljenje. Kada dobijemo bogospoznaju, automatski se dešava beskonačno prosvetljenje u našem spoljašnjem i unutrašnjem postojanju.

Prosvetljenje o kome se govori ovde na Zapadu, a takođe i u Japanu, samo je privremeni prasak svetlosti u svesti koja teži. Posle kratkog vremena bledi u beznačajnost, jer u njemu nema trajne stvarnosti. Trajnu stvarnost dobijamo samo uz konstantno, večno i Transcendentalno Prosvetljenje, koje je Bogoostvarenje.

Ponekad kada govorimo o prosvetljenju, mislimo da smo bili u mraku u vezi sa određenom temom mnogo godina i sada imamo unutrašnju mudrost, ili je sada to određeno mesto u našoj svesti prosvetljeno. Ali ovo je samo iskra bezgraničnog prosvetljenja, i to mala iskra koju ne možemo nazvati bogospoznajom.

Pitanje: Pitanje: Kakav je odnos između spoznaje i zakona karme?

Šri Činmoj: Kad neko ostvari Boga, on ima sopsobnost da se izdigne iznad sopstvene sudbine ili karme. Ali, ako Bog želi da on prihvati svoju karmu i prođe kroz bol i patnju, on će to učiniti i ponuditi to Bogu kao jedno iskustvo. Tada on oseća da Bog proživljava ta iskustva pomoću njega. Nakon ostvarenja, čovek može da poništi zakon karme. A opet, ako on hoće da prihvati kaznu ili odmazdu nečije tuđe karme, može i to da uradi. Ako je to Božija volja, ostvarena osoba može da poništi svoju karmu, ili karmu drugih ili može da svesno, namerno i sa osmehom prihvati i sopstvenu karmu i karmu drugih.

Pitanje: U čemu je razlika između viđenja Boga i ostvarenja Boga?

Šri Činmoj: Velika je razlika između viđenja Boga i ostvarenja Boga. Kad vidimo Boga, mi možemo da ga vidimo kao individuu ili kao objekat i kao nešto drugo. Ali, mi Ga ne otelovljujemo svesno i stalno i ne osećamo da je On sasvim naš. Kad vidimo Boga, to je kao kad vidimo drvo. Kad vidimo drvo, to ne znači da svesno otelovljujemo svest drveta. A pošto je ne otelovljujemo, ne možemo ni da je pokažemo niti da je ispoljimo. Ali, kad ostvarimo nešto, to postaje nerazdvojni deo našeg života. Mi možemo da vidimo cvet, ali tek kad ostvarimo cvet mi zaista postajemo jedno sa svešću cveta. Kad nešto samo vidimo, mi ne možemo to da smatramo svojim sopstvenim, niti će ono svojatati nas. Viđenje je na fizičkom nivou, dok je ostvarenje na unutrašnjem planu. Viđenje ne traje, dok ostvarenje ostaje sa nama. Ako nešto vidimo, ta vizija može da potraje kratko. Ali, kad nešto ostvarimo, to ostvarenje traje večno.

Pitanje: Kada čovek dostigne stanje u kome postiže sjedinjenje sa Bogom, da li njegova emocija ili osećaj težnje postaje toliko intenzivan da se automatski izražava rečima?

Šri Činmoj: Tada neće biti reči. Jedinstvo sa Bogom ne možete izraziti rečima; možete samo osetiti.

Pitanje: Čak i ako su to reči hvale i jedinstva sa Bogom?

Šri Činmoj: Da, može biti reči hvale i ujedinjenja. Ljudi tragaoci često izražavaju svoja duhovna iskustva rečima intenzivne lepote. Mnoge duhovne ličnosti su nam govorile šta je jedinstvo sa Bogom, i mi mislimo da na mentalnom nivou znamo. Ali Bogospoznaja se ne može izraziti ljudskim jezikom. Onaj ko je spoznao Boga beskrajno je superiorniji od običnog čoveka, i nema ljudskih reči kojima bi se izrazila njegova svest.

Pitanje: Nakon što neko ostvari Boga, da li se i dalje ponaša kao obično ljudsko biće?

Šri Činmoj: Kad koristimo termin „ostvarenje“, to veoma često zbunjuje ljude. Oni osećaju da je ostvarena osoba potpuno drugačija od običnog čoveka, da se ponaša na veoma neobičan način. Ali, hteo bih da kažem da ostvarena osoba ne mora i ne bi trebalo da se ponaša na neuobičajen način. Šta je ona ostvarila? Kranju Istinu u Bogu. A ko je Bog? Bog je neko ili nešto apsolutno normalno.

Kad neko ostvari Najviše, to znači da on ima unutrašnji Mir, Svetlost i Blaženstvo u beskrajnoj meri. To ne znači da će njegov spoljašnji izgled ili spoljašnje karakteristike biti imalo drugačiji, pošto su Mir, Svetlost i Blaženstvo u njegovoj unutrašnjoj svesti. Ako Učitelj postigne ostvarenje, to ne znači da će mu izrasti dva roga ili dugačak rep, ili da će na bilo koji drugi način postati abnormalan. Ne, on je normalan. Čak i nakon što duhovni Učitelj ostvari Najviše, on i dalje jede, spava, govori i diše baš kao što to čine i drugi.

Božansko postoji u ljudskom. Ne moramo da živimo u pećinama Himalaja da bismo dokazali našu unutrašnju božanstvenost: tu božanstvenost možemo da iznesemo na površinu u našem normalnom svakodnevnom životu. Duhovnost je apsolutno normalna, ali na nesreću, mi smo došli do uverenja da ona nije normalna, zato što u ovom svetu neznanja vidimo tako malo duhovnih ljudi. Ali, takvo mišljenje je žalosna greška. Prava duhovnost je prihvatanje života. Najpre treba da prihvatimo život takav kakav je, a potom treba da pokušamo da obogotvorimo i preobrazimo lice sveta pomoću naše težnje i našeg ostvarenja.

Neduhovni ljudi često misle da ostvarena osoba, ako je istinski ostvarena, u svakom trenutku mora činiti čuda. Ali čuda i Bogospoznaja ne moraju nužno da idu zajedno. Kada pogledate duhovnog Učitelja, ono što vidite je Mir, Svetlost, Blaženstvo i božanska Moć. Uđite u njega i sigurno ćete osetiti ove stvari. Ali ako očekujete nešto drugo od ostvarene duše, ako dođete kod duhovnog Učitelja misleći da će on ispuniti vaše bujne želje i učiniti vas multimilionerom, onda ste potpuno u zabludi. Ako je to Volja Svevišnjeg, Učitelj lako može preko noći učiniti nekoga multimilionerom. On može spustiti materijalno blagostanje u izobilju, ali to obično nije Volja Svevišnjeg. Volja Svevišnjeg je za unutrašnji prosperitet, a ne za spoljašnje bogatstvo.

Pitanje: Kako se može prepoznati Bogoostvareni duhovni Učitelj?

Šri Činmoj: Kada ste sa Bogom ostvarenim Učiteljem, svesno ili nesvesno morate osetiti neki Mir, neku Svetlost, neko Blaženstvo, neku Moć, jer je u njegovoj prirodi da time zrači. On se ne razmeće; spontano je, jer je sama priroda cveta da emituje miris. Svakog dana dolazite u kontakt sa hiljadama ljudi, ali to ne dobijate ni od jednog od njih.

Učiteljevo spoljašnje telo može biti veoma ružno, ali u njegovim očima videćete sve božanske osobine. I ako su mu oči zatvorene, možda ne vidite ništa spolja, ali duboko u sebi osetićete unutrašnju radost koju nikada ranije niste osetili. Istina, osećali ste radost i ranije, ali unutrašnje uzbuđenje koje ćete dobiti onog trenutka kada prvi put stanete pred pravog duhovnog Učitelja ne može se opisati. A ako je taj Učitelj vaš sopstveni Učitelj, onda će radost biti beskrajno veća.

Sigurno ćete osetiti sve vrste božanskih osobina u duhovnom Učitelju, pod uslovom da imate težnju. U suprotnom, možete sedeti pred duhovnim Učiteljem, razgovarati sa njim, biti intimni prijatelj sa njim, ali nećete dobiti ništa. Vaša težnja je ta koja vam dopušta da primite sve božanske kvalitete Učitelja. Ako nemate težnju, ma šta Učitelj imao, on vam to neće moći dati.

Takođe, kada razgovarate sa pravim Učiteljem, vaša sopstvena iskrenost mora da dođe do izražaja. To ne znači da ćete uvek izražavati svoju iskrenost. Možete lagati uprkos činjenici da vas vaša iskrenost gura, primorava da kažete istinu. Ali kada ste sa duhovnim Učiteljem, vi barem želite da ponudite svoju iskrenost, iako neiskrenost može doći i boriti se sa vama i ponekad vas sprečiti.

Kada ste sa ostvarenim Učiteljem, morate osećati da vas Učitelj shvata; i ne samo da vas shvata, već i da ima kapacitet da vas uteši i pomogne u vašim problemima. Neki ljudi osećaju da nema nikog na Zemlji da ih shvati. Ali, ako imaju sreće da nađu osobu koja ih razume, shvate da ta osoba i dalje ne može da reši njihove probleme jer nema unutrašnju svetlost, unutrašnju mudrost, unutrašnju moć. Duhovni Učitelj ne samo da razume vaše probleme, već ima i sposobnost u beskonačnoj meri da vam pomogne u vašim potrebama.

Kada stanete pred Učitelja, osetićete da on nikada ne može biti odvojen od vašeg unutrašnjeg ili spoljašnjeg postojanja. Osećate da je on vaš najviši deo i želite da izrastete u njega. Želite da postanete savršeni deo njegovog najvišeg ostvarenja, zbog samih božanskih osobina za kojima težite — Svetlosti, Radosti, Mira, Moći — a koje duhovni Učitelj ima u bezgraničnoj meri.

Pitanje: Kad postignemo oslobođenje, da li se fizičko telo menja?

Šri Činmoj: Kada smo oslobođeni, fizičko, vitalno i mentalno biće ulaze u psihičku svest. Mi ih ne odbacujemo, već fizičko, vitalno i mentalno biće teže zajedno sa dušom. Pre oslobođenja, fizičko je mračno. Da bi došlo do oslobođenja, fizičko mora da se pročisti. Vital je obično agresivan; pre oslobođenja, mora da postane dinamičan. Um je obično sumnjičav; pre oslobođenja mora da postane širok i pun ljubavi. Kada dođe do oslobođenja, ti obogotvoreni delovi čoveka ulaze u srce i tu ostaju trajno. Izgled fizičkog tela će u osnovi biti isti, ali će ono imati beskrajnu čistotu i sjaj, kakve ranije nije imalo.

Pitanje: Ima li razlike između oslobođenja i ostvarenja, ili su oni potpuno identični?

Šri Činmoj: Velika je razlika između oslobođenja i ostvarenja. Oslobođenje je mnogo niže od ostvarenja. Neko može da postigne oslobođenje u jednoj inkarnaciji, a ostvarenje u nekoj kasnijoj inkarnaciji. Ili, može da postane oslobođen i ostvaren u istoj inkarnaciji. Ali, nije moguće biti ostvaren a da se prethodno ne postane oslobođen. Ponekad će veliki duhovni Učitelj, ako ima sreće, povesti sa sobom odozgo nekoliko zaista oslobođenih duša da mu pomognu u njegovom ispoljavanju. Šri Ramakrišna je, na primer, odozgo doveo Vivekanandu i Bramanandu. Neke od tih oslobođenih duša koje uđu na zemaljsku pozornicu sa velikim Učiteljima ne mare za ostvarenje. One dolaze samo da bi pomogle. Druge, poput Vivekanande i Bramanande, žele da postignu i ostvarenje.

Oslobođena duša je slobodna od neznanja, od svetovnih, nebožanskih osobina. Oslobođena duša će inspirisati druge svojim prisustvom. Ona će ih inspirisati da budu čisti, dobrog srca i puni ljubavi. Iz nje će teći ogromna čistota i vedrina i drugi će želeti da je dodirnu, razgovaraju sa njom, gledaju njeno lice. Može se reći da je ona mnogo više od sveca. Istina, svetovna tama, nečistota i druge stvari neće ući u oslobođenu dušu, ili će ona sve vreme biti na oprezu da im ne bi dozvolila da uđu u nju. Ali, ostvarena duša je mnogo viša. Ona je svesno nerazdvojna od Boga.

Oslobođena duša zna da postoji posebna soba u kojoj boravi i ima svoj oltar. Ona takođe zna da postoji i kuhinja, koja je prljava i puna nečistota. Obična ljudska bića nemaju tu posebnu sobu, niti bilo kakav oltar. Ona su sve vreme zatvorena u kuhinji, pa zato ne mogu da uđu u sobu u kojoj je živo božanstvo. Oslobođena duša je u stanju da živi u sobi sa oltarom, ali se plaši, ako uđe u kuhinju, da će je možda napasti nebožanske stvari i da će im ponovo podleći, kao što je to bio slučaj pre oslobođenja.

Ali, ostvarene duše su izuzetno moćne. One znaju šta su i odakle potiču. Zahvaljujući svojoj univerzalnoj i transcendentalnoj svesti, one mogu da uđu u neznanje čovečanstva, i zemaljsku svest kao takvu, i da je prosvetle svojom lučom svetlosti. I one to čine samo zbog svog beskrajnog saosećanja, a ne zato što u njima još uvek ima nekakvih iskušenja ili loših sila. Ne! One namerno ulaze u neznanje kako bi čovečanstvo moglo da se iz korena preobrazi. Ali, samo ostvarene duše visokog reda se prihvataju takvog smelog izazova.

Oslobođena duša je poput deteta, veoma lepa i čista. Ali, koliko možete da budete sa detetom? Njegova sposobnost vas ne može odvesti previše daleko, niti dovesti do Najvišeg. Ostvarena duša je, međutim, poput zrele osobe koja može da vam ponudi ogromnu težnju, svetlost i mudrost - živu stvarnost. Oslobođena duša će vas inspirisati da krenete putem, ali ostvarena duša ne samo da će vas inspirisati, već će vas i usmeravati i voditi do vašeg odredišta.

A realised soul is not only the guide, not only the way, but the Goal itself. First he pretends he is not even the guide, but just someone to inspire the seeker. Then he comes and tells the seeker that he is the guide, but not the road. Gradually, however, he shows that he himself is also the road. And finally he makes the seeker feel his infinite compassion and shows him that he is not only the guide and the road, but the Goal as well, the seeker’s own Goal.

Ostvarena duša ne samo da je vodič, ne samo da je put, već je i sam Cilj. Najpre se ona pretvara da nije čak ni vodič, nego tek neko ko inspiriše tragaoca. Potom ona kaže tragaocu da je vodič, ali ne i put. Postepeno, međutim, ona pokazuje da je ona takođe i put. I na kraju, ona navodi tragaoca da oseti njenu beskrajnu samilost i pokazuje mu da ona ne samo da je vodič i put, već i sam Cilj, Cilj samog tragaoca. Ostvarena duša dodirne podnožje drveta ostvarenja, popne se na najvišu granu i odozgo donese plodove da ih podeli sa čovečanstvom koje dole čeka. To je ostvarenje. Ali, čak je i onaj ko samo dodirne drvo ostvarenja i sedi u njegovom podnožju, ne penjući se niti donoseći ništa odozgo, daleko nadmoćniji od oslobođene duše.

A opet, postići ostvarenje nije lako. Veoma je, veoma teško osloboditi se neznanja. Od miliona i milijardi ljudi na svetu, ima možda deset ili dvadeset, ili možda sto oslobođenih duša. Međutim, sam Bog zna koliko ostvarenih duša ima. Ostvariti najviši Apsolut kao svoj sopstveni i stalno osećati da to ostvarenje nije nešto što ste postigli, već nešto što vi večito jeste - to se naziva ostvarenjem.

Deo II: Veliko hodočašće: ljudski preobražaj

> Čovek i Bog su večno jedno. Poput Boga, čovek je beskonačan; poput čoveka, Bog je konačan. Između čoveka i Boga ne postoji ponor. Čovek je Bog sutrašnjice; Bog, jučerašnji čovek. > — Šri Činmoj

Pitanje: Može li ljudsko biće spoznati Beskonačno?

Šri Činmoj: Sigurno. Kada biste mogli da uđete u moju svest, vi biste spoznali Beskonačno.

Pitanje: Ali vi niste beskonačni

Šri Činmoj: Sada me vidite kao čoveka, ali ako uđete u moju svest, videćete Beskrajnu svest. Ako meditirate sa mnom, mogu ući u vas i videti Beskonačnu svest u vama, ali trenutno nemate tu moć. Vi niste samo ljudsko biće sa rukama i nogama; vi ste došli od Boga, i u sebi imate sve mogućnosti da spoznate Boga. Čovek je u svom spoljašnjem životu, ili njegovim spoljašnjim dostignućima ,veoma ograničen. Ali kada isti taj čovek, uđe u najdublje dubine svog srca, oseća da tamo postoji nešto što stalno pokušava da se proširi. To je svest. Ova svest ga povezuje sa Najvišim Apsolutom. Dakle, kada pitamo kako čovek može da postigne Beskonačnost u svom konačnom životu, moramo znati da neće u njegovom fizičkom telu - u njegovim rukama ili u nogama, ili u očima - postići Beskonačnost. Već je u njegovoj unutrašnjoj svesti.

Pitanje: Da li verujete da ljudsko biće može da ostvari Boga i postane jedno sa Njim na ovom materijalnom nivou, koji je pun neznanja i tame?

Šri Činmoj: Sa jedne strane, planeta Zemlja je mračna, neznalačka, nesvesna; ona ne mari ni za šta božansko. Sa druge strane, ona ima ogroman unutrašnji poriv da se širi i da prevazilazi. Bog teži kroz zemaljsku svest. Zemlja je jedino mesto za ljude koji hoće da se obogate, bilo na fizičkom planu, bilo na duhovnom planu. Na Zemlji su mogući i život želje i život težnje. Drugi svetovi su za statičko uživanje. U drugim svetovima bića su zadovoljna onim što su već postigla, dok ovde niko nije zaista zadovoljan onim što je postigao. Nezadovoljstvo ne znači da smo ljuti na nekoga ili ljuti na svet. Ne! Nezadovoljstvo znači da imamo stalnu težnju da idemo sve dalje i dalje. Ako imamo malo svetlosti, hteli bismo da imamo više Svetlosti, obilje Svetlosti, beskonačnu Svetlost.

Po našem indijskom predanju, postoje na hiljade kosmičkih bogova i ima isto toliko vladajućih božanstava koliko i ljudskih bića. Ta vladajuća božanstva i bogovi ostaju u višim svetovima - vitalnom svetu, intuitivnom svetu ili na nekom višem nivou. U ovom trenutku ona imaju više moći, više sposobnosti od nas, i zadovoljna su onim što imaju. Ona neće da se pomere ni santimetar dalje. A opet su njihove sposobnosti ograničene u poređenju sa Svetlošću, Blaženstvom i Moći Svevišnjeg. Kad postanemo oslobođeni i ostvareni, kada budemo svesno jedno sa Svešću Svevišnjeg, imaćemo beskrajno više sposobnosti od božanstava i kosmičkih bogova.

Kada je započelo stvaranje, duše koje su htele da napreduju odabrale su drugačiji put. One su želele Istinu, krajnju Istinu. Čak i kosmički bogovi, ako žele da postignu beskrajni Mir, Svetlost ii Blaženstvo, moraju da siđu na Zemlju u ljudskom obliku i da potom ostvare Boga pomoću svoje apsolutne ljubavi, posvećenosti i predanosti. Jedino se ovde, u fizičkom telu, možemo moliti i meditirati i ostvariti Najviše. Jedino je ova planeta u procesu evolucije. Evolutija znači neprekidni napredak, neprekidno postignuće. Kad neko hoće da napreduje, kad neko hoće da ide dalje, onda je ovo mesto na koje mora da dođe. Ovo je jedino mesto na koje se mora doći da bismo ostvarili, otkrili i ispoljili Boga.

Pitanje: Šta je sa učenjima koja se nalaze u nekim zapadnim religijama da Boga možemo videti tek posle smrti, ako smo bili dobri i odemo u Raj?

Šri Činmoj: Nebo i Bog nisu visoko iznad nas, negde daleko; oni su duboko u nama, u našim srcima. Nebo nije daleka zemlja u kojoj ima drveća i kuća i drugih predmeta; to je nivo svesti u nama. Tragaoci za večnom Istinom shvatiće svoje večno Nebo u svojim srcima koja teže. U svakom trenutku mi stvaramo raj ili pakao u sebi. Kada negujemo božansku misao, misao koja se širi, misao koja ispunjava, mi stvaramo Nebo u sebi. Kada negujemo nebožanske, ružne, nejasne, nečiste misli, mi upravo ulazimo u svoj sopstveni unutrašnji pakao.

Pitanje: Moramo li da se odreknemo svih materijalističkih ciljeva da bismo ostvarili Boga?

Šri Činmoj: Od vrhunskog je značaja kako koristimo materijalni život. Materija, kao takva, nije učinila ništa loše Bogu; ona nije antibožanska. Mi smo ti koji koristimo materijalne stvari na pogrešan način. Mi moramo da uđemo u materijalni život svetlošću svoje duše. Nož možemo da upotrebimo da nekoga probodemo, ili ga možemo upotrebiti da isečemo voćku i podelimo je sa drugima. Pomoću vatre možemo da kuvamo, a pomoću vatre isto tako možemo da spalimo sebe ili da zapalimo nečiju kuću.

Moramo da osetimo da materija i duh idu zajedno. Materija treba da bude svesni izraz duha. Ako kažete da je materija sve, da nema duha, nema višeg života, nema unutrašnje stvarnosti, onda moram da vam kažem da se varate. Postoji unutrašnja stvarnost, postoji jedna beskrajna Istina koja želi da se ispolji u materiji. Materija spava i treba da bude probuđena. Duh treba da oblikuje i vodi materijalni život.

Međutim, najpre moramo da razumemo čemu služi materijalni život. Ako pod materijalnim životom podrazumevamo niiže vitalno uživanje i ispunjenje grubih želja, onda nema nikakve koristi da istovremeno pokušavamo da prihvatimo i duhovni život. Ali, ako materijalni život znači život širenja - širenja srca, širenja ljubavi - onda materija i duh lako mogu da idu zajedno. U ovom materijalnom životu treba da vidimo Mir, Svetlost i Blaženstvo. A ono što zasad vidimo u umu jesu ljubomora, strah, sumnja i svakakve nebožanske stvari. A u istom tom umu mi možemo i moramo da osećamo sklad, mir, ljubav i ostale božanske kvalitete. Ako od materijalnog života hoćemo te božanske kvalitete, onda materijalni život može da se savršeno dobro složi sa duhovnim životom.

Pravi materijalni život nije samo jelo, spavanje i piće. Materijalni život je značajan život. I na kraju on treba da postane život posvećenosti. Zasad, mi u fizičkom svetu nastojimo da posedujemo ljude i stvari. Ali, materijalni život će dobiti smisao tek kad prestanemo da se trudimo da posedujemo i počnemo da se trudimo da sebe posvetimo. Jedino kada sebe budemo posvetili Svevišnjem, život će nam se otkriti kao poruka Istine, poruka Beskraja, Večnosti i Besmrtnosti.

Pitanje: Da li tehnologija predstavlja prepreku ostvarenju Boga?

Šri Činmoj: Odgovor je i potvrdan i odrečan. Kada savremena tehnologija služi kao izraz unutrašnje duše, kada oseća da je povezana sa unutrašnjim životom, unutrašnjim bivstvom, tada je tehnologija pomoć u Bogoostvarenju. Međutim, vrlo često vidimo da tehnologija i unutrašnji život ne idu jedno sa drugim. Spoljašnji svet sa svojim uspehom trči ka drugačijem cilju. Na to moramo da posebno pazimo, jer ma koliko uspeha da postignemo tehnologijom, ako tu nema duše, nikad ne možemo biti potpuno ispunjeni. Sa druge strane, duša postaje invalid ako spoljašnji život ne ide ukorak sa njom, putem tehnološkog i naučnog napretka. Da bi se postiglo apsolutno ispunjenje Božije Vizije i Stvarnosti ovde na Zemlji, Nauka i duhovnost moraju da idu zajedno. Od duhovnosti možemo da očekujemo oslobođenje i spasenje. Od tehnologije i nauke možemo da očekujemo materijalno savršenstvo - materijalno otelovljenje najviše Istine. Jedino kada je ostvarenje u osnovi materijalnog uspeha, materijalni svet će postići trajnost u smislu večnih vrednosti. A opet, ako u unutrašnjem svetu nedostaje savršenstvo, onda materijalni uspeh treba da inspiriše unutrašnje ostvarenje da istupi i preuzme vođstvo.

Pitanje: Da li je moguće imati potpuno znanje i mudrost Boga u jednom životu?

Šri Činmoj: Apsolutno je moguće imati potpuno znanje Boga, pod uslovom da tragalac ima krajnje iskrenu težnju. Isto tako, tragalac mora imati sposobnost da ima znanje i mudrost Boga. Treće, tragalac mora imati veoma visokog duhovnog Učitelja, Bogoostvarenog jogija najvišeg reda. Četvrto, mora biti Božija Volja da tragalac primi tu kompletnu unutrašnju mudrost i znanje. Ako su sva ta četiri uslova ispunjena istovremeno, onda je to apsolutno moguće.

Ali, ako neko ko je tek ušao u duhovni život hoće da ostvari Boga bez pomoći Učitelja, to je nemoguće. Običnom ljudskom biću za to trebaju stotine i hiljade inkarnacija. Čak i ako učenik ima dobrog Učitelja, ako sam nije sto posto iskren, trebaće mu šest, sedam, deset ili dvadeset inkarnacija. Međutim, oni najbolji učenici dobiju ostvarenje ili u jednoj inkarnaciji, ili kroz nekoliko inkarnacija, uz stalno Učiteljevo vođstvo.

Povremeno neko ostvari Boga a da nije imao duhovnog Učitelja. Kako je to moguće? U svojoj prošloj inkarnaciji je možda imao veoma, veoma moćnog Učitelja. U ovoj inkarnaciji njegov Učitelj nije uzeo ljludsku inkarnaciju, ali ga iz unutrašnjeg sveta neprekidno vodi, oblikujući ga i poučavajući. Tragalac zna da ga njegov Guru poučava u njegovim snovima i tokom njegove meditacije.

A onda, naravno, postoji još jedna mogućnost. Ako je neki tragalac meditirao u mnogim inkarnacijama, a Bog je veoma zadovoljan njime, i ako taj tragalac nema sreću da u ovoj inkarnaciji ima duhovnog Učitelja, onda Bog Lično igra ulogu duhovnog Učitelja, čak i tokom tragaočevih budnih sati i u njegovim svakodevnim životnim aktivnostima. Ako tragalac treba da popije čašu vode, Bog će mu reći: „Idi i popij čašu vode“. A ako treba da zatvori prozor, Bog će mu to reći. Bog će uzeti oblik veoma, veoma blistavog bića i vodiće ga na taj način.

Pitanje: Ako tragalac ne ostvari Boga u ovom životu, znači li to da su svi njegovi napori bili uzaludni?

Šri Činmoj: Ako tragalac u ovom životu ne postigne duhovno savršenstvo, to ne znači da će izgubiti sve. Kad u ovom životu ne dovrši svoje putovanje, u narednom životu će ga započeti tamo gde je stao. Ništa ne biva izgubljeno. Ali, na nesreću, tokom dvanaest ili trinaest godina njegovog detinjstva zarobiće ga neznanje. Neznanje će stati pred njega i progutati ga, kao vuk. On će morati da dobije snagu iz unutrašnjeg sveta i da se potom bori poput ratnika na bojnom polju života da bi još jednom pobedio neznanje. Međutim, onaj ko je ostvario Boga i postigao savršeno savršenstvo u svojoj prethodnoj inkarnaciji, neće morati da čeka toliko godina. Zato je bolje osvojiti sve u ovom životu, kako bismo u našoj narednoj inkarnaciji mogli da krenemo napred od samog početka.

Pitanje: Da li je ispravno imati takav motiv za postizanje ostvarenja kao što je to želja za oslobođenjem? Da li je to ispravna motivacija?

Sri Chinmoy: Postoje dva različita pristupa ostvarenju Boga. Jedan pristup je da se potpuno predamo Božijoj Volji. Ta predaja treba da bude dinamična. Inače, bićete kao milioni lenjih ljudi na svetu koji uživaju u neznanju i koji čekaju da im ostvarenje dođe u Božijem Času. Tim ljudima će trebati milioni godina da ostvare Boga, jer ako ne koriste sposobnost koju im je Bog dao, zašto bi onda Bog igrao svoju ulogu? U dinamičnoj predaji, mi igramo svoju ulogu i koristimo sosobnosti koje nam je Bog dao; a potom ostavljamo Bogu na volju da nam da ono što On hoće i kada On hoće. U dinamičnoj predaji, mi lično dajemo sve od sebe a onda se molimo za božansku Milost. Običan čovek želi da postigne svoj cilj svim sredstvima, po svaku cenu. Ali, u duhovnom životu to ne radimo. Tu koristimo svoje strpljenje.

Drugi pristup je da, dok se molimo i meditiramo, imamo određenu ideju o tome šta hoćemo. Recimo da hoćemo da budemo dobri. To je sasvim u redu. Ako ja postanem dobar, to znači da će biti jedan nitkov manje na svetu, pa će Božija tvorevina biti bolja. Zato se molim Bogu da mi da nešto što će Mu pomoći da proširi Svoju Svetlost na zemlji. Da bismo bili od neke koristi čovečanstvu i udovoljili Bogu na Božiji način, treba da postanemo dobri. Međutim, jedino kad ostvarimo Boga, možemo da Mu budemo od stvarne koristi. Ukoliko nismo ostvareni, ukoliko nismo slobodni od mreža neznanja, šta možemo da damo čovečanstvu? Ukoliko nemamo bar neki Mir, Svetlost i Blaženstvo, kako da pomognemo bilo Bogu, bilo čovečanstvu? Ima mnogo lažnih učitelja na svetu koji u suštini ne pomažu čovečanstvu ni na koji način. Oni su poput pečurki koje rastu širom sveta. I šta oni rade? Samo iskorišćavaju i obmanjuju čovečanstvo. Oni mogu da obmanu sami sebe, mogu da obmanu čovečanstvo, ali ne mogu da obmanu Boga.

Veliki duhovni učitelj Šri Ramakrišna je imao običaj da se moli: „O Božanska Majko, učini me najvećim od svih jogija“. Obični ljudi bi rekli: „Kakav je to Učitelj, koji se moli da bude najveći?“ Ali, Ramakrišna nije hteo da se nadmeće. On je naprosto znao da može zaista služiti čovečanstvu ako postane božanski veliki. Dake, nema ničeg lošeg u tome da se molimo za ostvarenje i oslobođenje. Ako nemate nikakav motiv, ako ne osećate nikakvu unutrašnju glad za Bogom ili za Mirom, Svetlošću i Blaženstvom, onda će Bog reći: „Spavaj, dete moje, spavaj, kao što milioni i milijarde drugih ljudi na svetu spavaju“.

Pitanje: Postoji li neki poseban način da se ubrza ostvarenje?

Šri Činmoj: Da, postoji jedan poseban način, a on se zove svesna težnja. Bog mora da bude na prvom mestu. Ne sme biti ni majke, ni oca, ni sestre, ni brata - ničega drugog osim Boga, jedino Boga. Istina, mi hoćemo da vidimo Boga u čovečanstvu, ali najpre moramo da se vidimo sa Njim oči u oči. Većina nas plače za novcem, imenom, slavom, materijalnim uspehom i blagostanjem; ali mi ne plačemo da dobijemo makar i mrvu unutrašnje mudrosti. Kada bismo iskreno, posvećeno i duševno plakali za bezuslovnim jedinstvom sa našim Unutrašnjim Pilotom, onda bi današnji nesavršeni čovek bio preobražen u sutrašnjeg Boga, otelovljenje savršenog Savršenstva.

Težnja, unutrašnji plač, treba da dođe iz fizičkog, vitala, uma, srca i duše. Naravno, duša je težila sve vreme, ali fizičko, vitalno, mentalno i psihičko biće treba da budu toga potpuno svesni. Kada budemo svesno težili u svim delovima svoga bića, moći ćemo da ubrzamo postignuće ostvarenja.

Kako da težimo? Pomoću ispravne koncentracije, ispravne meditacije i ispravne kontemplacije. Težnja obuhvata i meditaciju i molitvu. Ovde, na Zapadu, bilo je mnogo svetaca koji nisu marili za meditaciju; oni su ostvarili Boga pomoću molitve. Onaj ko se moli oseća da ima unutrašnji vapaj da ostvari Boga, a onaj ko meditira takođe oseća potrebu da unese Božiju Svest direktno u svoje biće. Razlika između molitve i meditacije je sledeća: kada se molim, ja govorim a Bog sluša; a kada meditiram, Bog govori, a ja slušam. Kada se molim, Bog mora da me sluša. Ali, kada meditiram, kada učinim svoj um tihim i smirenim, tada čujem ono što mi je Bog oduvek govorio. Zato su oba načina ispravna.

Svesna težnja je prva stvar koja nam je potrebna. Težnja je sve što imamo i sve što jesmo. Potom, treba da svoju težnju ponudimo Svevišnjem, kako bismo mogli da postanemo jedno sa Njim.

Pitanje: Kako se postiže savršenstvo?

Šri Činmoj: Hteo bih da ti kažem da se, svaki put kad težiš, tvoje savršenstvo uvećava. Unutar tvoje težnje, savršenstvo raste i blista. Iskrena težnja znači otvaranje lotosa savršenstva. Lotos, kao što znaš, ima mnogo latica. Svaki put kad veoma duševno težiš, jedna latica tog lotosa se otvori. A kad jedna latica procveta, to znači da ceo lotos postaje savršeniji. U ovom trenutku, tvoja predstava o savršenstvu, tvoj cilj, jeste ostvarenje. To je vrhunac tvog savršenstva. Ali, kad ostvariš Boga, tvoj cilj će biti da ispoljiš Boga pomoću preobražaja tvoje prirode. Ostvarenje je preobražaj u savršenstvo; ali potpuno savršenstvo znači preobražaj ljudske prirode u Božansku Prirodu. Bilo je podosta Učitelja koji uopšte nisu marili za preobražaj svoje prirode. To je teži zadatak od samog ostvarenja. Ali, pravo savršenstvo je preobražaj prirode, jer unošenjem božanstvenosti u svoju zemaljsku ljudsku prirodu usavršavaš svoj spoljašnji život, koji je deo spoljašnjeg sveta.

Pitanje: Da li možete da kažete koju ulogu želja igra u kretanju ka ostvarenju Boga?

Šri Činmoj: U svom svakodnevnom iskustvu mi često osećamo da je želja jedna stvar a Bog nešto drugo. Želja, kažemo mi, je loša u duhovnom životu, jer kad želimo nešto, mi smatramo da je to što želimo sam predmet želje. Istina je da jedino pomoću težnje možemo da ostvarimo Boga, ali moramo da znamo da Bog boravi i u našoj želji isto kao i u našoj težnji. Kad dođemo do spoznaje da i želja isto tako postoji u Bogu, stičemo svoje prvo prosvetljenje.

Naše zemaljsko putovanje započinje željom i u običnom ljudskom životu bez nje ne možemo da živimo. Ali, ako osećamo da nismo spremni za duhovni život samo zato što imamo bezbrojne želje, onda bih hteo da kažem da nikad nećemo biti spremni za duhovni život. Mi treba da započnemo naše duhovno putovanje sada i ovde, iako još uvek idemo putem želje.

Posmatrajmo želju kao predmet i pokušajmo da osetimo Božiji Dah u njoj. Polako ali sigurno će Božji Dah izaći na površinu i preobraziti našu želju u težnju. Potom, ako taj proces primenimo i na težnju, doći ćemo do spoznaje da se naša težnja i naše zemaljsko postojanje nikako ne mogu razdvojiti.

Na ovom svetu postoje dve vrste ljudi koji nemaju želja: oni koji su oslobođene duše i oni koji imaju tupe, inertne, beživotne duše. Oslobođene duše su se oslobodile od vezanosti, ograničenja i nesavršenosti. One su postale slobodne od neznanja i sjedinile su se sa svojim dušama u transcendentalnom prosvetljenju. A opet, neka ljudska bića neće ništa od života. Ona samo uživaju u nepokretnosti i lenjosti; ona ne teže ničemu. Zato ona nikad, nikad neće imati prosvetljenje.

Velikog duhovnog heroja, Svami Vivekanandu, upitao je jednom jedan mladić kako bi mogao da ostvari Boga. Vivekananda je rekao: „Od sada, počni da lažeš“. Mladić reče: „Kažeš mi da lažem? Kako onda mogu da ostvarim Boga? To je suprotno svim duhovnim principima“. Ali, Vivekananda je rekao: „Ja znam bolje od tebe. Znam koji je tvoj nivo. Ti nećeš da se pomeriš ni santimetar; ti si beskoristan, praktično mrtav za običan život, da i ne govorimo o duhovnom životu. Ako počneš da lažeš, ljudi će te bockati i udarati, a onda ćeš ispoljiti svoj sopstveni karakter. Najpre treba da razviješ sopstvenu individualnost i karakter. Onda će doći dan kada ćeš morati da predaš svoju individualnost i karakter božanskoj Mudrosti, beskrajnoj Svetlosti i Blaženstvu. Ali, najpre moraš da započneš svoje putovanje“.

Postoji još jedna priča o čoveku koji je došao Svami Vivekanandi i upitao ga za ostvarenje Boga. Vivekanda mu je rekao: „Idi da igraš fudbal. Pre ćeš ostvariti Boga ako budeš igrao fudbal nego ako budeš proučavao Bagavad Gitu“. Da bi se ostvario Bog, potrebna je snaga. To ne treba da bude snaga rvača ili boksera, ali je apsolutno neophodna ona količina snage koja je potrebna za normalan svakodnevni život.

Ima nekih neuravnoteženih ljudi koji osećaju da će ostvariti Boga ako budu lutali ulicama poput skitnica, ili ako budu mučili svoje telo i ostali slabi. Oni smatraju svoju fizičku slabost glasnikom ostvarenja Boga. Veliki Gospod Buda je isprobao put samoumrtvljavanja, ali je došao do zaključka da je srednji put, put bez krajnosti, najbolji. Mi treba da budemo normalni; treba da budemo u dobrom stanju u našem svakodnevnom životu. Nije težnja jedna stvar, a naše fizičko telo nešto drugo. Ne! Težnja našeg srca i naše fizičko telo idu zajedno; fizička težnja i psihička težnja mogu i moraju da idu zajedno.

Pitanje: Nedavno sam postao tvoj učenik i pitam se da li bi mi pomoglo da napredujem ako budem stalno mislio na moj cilj - ostvarenje Boga?

Šri Činmoj: Krajnji cilj deteta iz vrtića je da stekne master titulu. Ali, ako učeći u vrtiću stalno misli: „O, ja moram da steknem master titulu, moram da steknem master titulu“, to je budalasto od njega. Ono može da zna za svoj cilj, ali ako sve vreme bude mislilo o njemu, onda neće dobro naučiti svoje današnje lekcije. Ima nekih tragalaca koji misle na ostvarenje Boga iako nisu spremni ni za osnovno unutrašnje buđenje. Ima nekih koji misle i govore o ostvarenju Boga, a još uvek nisu spremni ni da nauče abecedu duhovnog života.

Ostvarenje Boga, Besmrtnost, Beskraj, Večnost: zasad su to krupne reči. Ako koristiš te reči, samo ćeš zidati kule u vazduhu. One jesu realnost na svom nivou, ali u ovom trenutku tu stvarnost ne možeš da uneseš u svoj svakodnevni život. Zato, neka stvarnost ostane na svom pravom mestu. Ako sve vreme budeš koristio svoju maštu da misliš o Cilju, Cilj neće biti onakakav kakvim ga zamišljaš, pa ćeš se neizbežno razočarati. Isto tako, ako sve vreme budeš mislio o Cilju, onda nećeš obratiti odgovarajuću pažnju na svoju sadašnju težnju i tako ćeš nesvesno usporiti svoj napredak. Ostvarenje Boga jeste tvoj Cilj, ali ti si tek stupio na duhovni put. Ti ideš pravim putem i to je dobro. Zasad glavna briga treba da ti bude težnja, unutrašnji napredak, jednostavnost, iskrenost, čistota i poniznost.

Ostvarenje Boga je težak cilj, ali nije nemoguć. Pošto što meditiraju nekoliko godina, neki ljudi pomisle da je ostvarenje Boga nemoguće u ovoj inkarnaciji i kažu da ga oni ne žele. To je kao priča o kiselom grožđu. Mnogi ljudi zato napuste duhovni put, iako su njime išli podosta godina. Oni zameraju Bogu i učenjima svog Učitelja i postaju ogorčeni ateisti. Ali, to je veoma loše. Kada su uživali u neznanju pre nego što su ušli u duhovni život, Bog im je opraštao zato što je znao da ne znaju za bolje. Bog je rekao: „Moje dete ne zna ništa bolje osim neznanja“. Međutim, ako neko uđe u unutrašnji život, pa se ponovo vrati običnom životu misleći da ostvarenje Boga ili ne postoji ili u potpunosti prevazilazi njegove sposobnosti, onda će unutrašnja kazna za njegova neznalačka i nebožanska dela biti beskrajno gora nego što bi bila da nikad uopšte i nije napuštao neznanje.

Zasad je Cilj veoma daleko, ali ne smeš da se obeshrabriš. Korak po korak, polako ali sigurno, dostići ćeš Cilj. Iz vrtića ideš u osnovnu školu, potom u srednju školu i zatim na fakultet. Zato, ne budi nemiran i nestrpljiv. Samo Bog zna kada će za tebe kucnuti odabrani Čas. Tvoj posao je da težiš, a Božiji posao je da izliva svoju beskrajnu Samilost. Kada ti igraš svoju ulogu, i Bog će igrati svoju ulogu i učiniti da Ga ostvariš, u Njegovom odabranom Času. Zato, hajde da idemo stazom stvarnosti. Zahvaljujući našoj unutrašnjoj težnji, sam Cilj će doći k nama.

Pitanje: Kad tragalac postane napredan, da li sve prepreke ostvarenju Boga nestaju i da li njegovo ostvarenje postaje sigurno u ovoj inkarnaciji?

Šri Činmoj: Sve dok ne stignete do Cilja, nema izvesnosti. Možete da budete na samo korak do cilja, a ipak možete da padnete. Čak ni u poslednjem trenutku ne znate da li ćete dobiti trku ili ne. Pre ostvarenja Boga, poslednje iskušenje je izuzetno teško. Mnogi zaista iskreni tragaoci dođu dotle da samo što nisu ostvarili Boga - verujte mi, u unutrašnjem svetu nema više od santimetar razmaka - ali ih neprijateljske sile nemilosrdno napadnu i oni padnu. Potom im treba veoma dugo da ponovo ustanu. Nekim ljudima treba šest meseci, ili dve godine, ili četiri godine; drugi će možda morati da čekaju narednu inkarnaciju. Zato uvek budite budni i trčite prema svom Cilju najbrže što možete. Ne stajte dok ne pobedite u trci; inače, gravitacija neznanja će vas vratiti nazad, na polaznu tačku.

Pitanje: Kad pomislim na sve moje mane i nebožanske osobine, prosvetljenje mi izgleda milionima milja daleko.

Šri Činmoj: Kad je neko zaista prosvetljen, on neće videti druge kao nesavršena ili beznadežna ljudska bića. Onog trenutka kad neko postane prosvetljen, osetiće svoje stvarno jedinstvo sa drugima i videće takozvane nesavršenosti drugih kao jedno iskustvo koje Bog ima u njima i pomoću njih.

Pošto si moj učenik, hteo bih da ti kažem da ti u sebi vidiš više nesavršenosti, više ograničenja, više mrklog mraka nego što bih ja mogao i da zamislim. Za mene si ti potpuno prirodan i normalan, ti si Božije dete, i imaš svaku priliku i sposobnost da ostvariš, ispoljiš i ispuniš Božansko ovde na Zemlji. Prosvetljenje je nešto što si imao, ali što si sada zaboravio; to nije nešto potpuno novo.

Onaj kome je stvarno stalo do prosvetljenja treba da oseća da raste od svetlosti ka više svetlosti, do obilja svetlosti. Ako tragalac uvek oseća da je u moru neznanja, onda, hteo bih da kažem, on neće nikad, nikad izaći iz neznanja, jer moru neznanja nema kraja. Ali, ako neko oseća da raste od malene svetlosti u sveprrožimajuću, najvišu Svetlost, onda mu prosvetljenje smesta počinje da izgleda lakše i spontanije.

Pitanje: Možemo li da zaista osetimo kako naše ostvarenje dolazi, ili se ono javlja spontano i neočekivano?

Sri Chinmoy: Pravo ostvarenje ne može da osvane neočekivano. Postepeno, postepeno dolazimo do tačke u kojoj ostvarujemo Boga. Ako je neko na pragu ostvarenja, on će znati da je to pitanje dana, ili meseci, ili godina. Ostvarenje je potpuno svesno jedinstvo sa Bogom. Dakle, ako neko nema ograničeno svesno jedinstvo sa Bogom, kako će on odjednom postići neograničeno svesno jedinstvo sa Bogom? Istina je da Bog može da učini sve, da On može da podari ostvarenje ne tražeći ništa od tragaoca. Ali, ako bi Bog to uradio, onda bi bio pristrasan. Ako Bog da ostvarenje vama a da niste meditirali i praktikovali duhovni život, onda bi svako očekivao ostvarenje.

Neki ljudi dobiju ostvarenje nakon samo četiri ili pet godina meditacije, dok drugi, koji su meditirali trideset, četrdeset ili pedeset godina nisu ni blizu ostvarenja. Treba, međutim, da znate da u slučaju osobe koja ostvari Boga nakon što je meditirala samo četiri ili pet godina to nije njena prva inkarnacija u kojoj je tragalac. Ona je započela svoje putovanje davno, davno pre nego što ste vi možda i pomislili na Boga. Sada ona dovršava svoje putovanje ka ostvarenju Boga, dok ste vi možda vaše putovanje tek započeli. A opet, mi treba da znamo sledeće: iako smo meditirali mnogo inkarnacija u prošlosti i nekoliko godina u ovoj inkarnaciji, to ne znači zaista da zaslužujemo Boga. U našim prethodnim inkarnacijama delovala je Božija Milost, a Božija Milost je isto tako ono što nam pomaže da Ga ostvarimo u ovoj inkarnaciji.

Vi možete očekivati ostvarenje od svoje stalne meditacije, tokom celog života, ali samo u Božijem odabranom Času. Vi biste možda hteli ostvarenje odmah, ali Bog možda zna da ćete doneti više štete nego koristi čovečanstvu ako Ga ostvarite odmah. Zato Bog ima Svoj Čas za vaše ostvarenje, a kada se taj čas primakne, vi ćete toga biti svesni.

Pitanje: Kako znate da ostvarenje uopšte postoji i kako čovek zna da je ostvaren?

Šri Činmoj: Mnogi ljudi su ostvarili Boga. To nije moja teorija; to nije moje otkriće. Indijski mudraci, indijski duhovni Učitelji iz daleke prošlosti su otkrili Istinu; a ja se slažem sa njima, na osnovu mog sopstvenog ostvarenja. Kad pojedete mango, vi znate da ste ga pojeli. Pojeli ste mango i znanje o tome ostaje u vama. Ako drugi kažu: „Ne, niste pojeli mango“, to vam neće smetati, jer znate šta ste uradili. Sve dok je vaša glad utoljena, nije vam potrebno odobravanje ili priznanje od drugih. Izvrsni ukus, iskustvo koje ste imali, vama je dovoljan dokaz. I u duhovnom svetu, kad neko ispije Nektar ostvarenja, on zna da je zaista ostvario Boga. On oseća beskrajni Mir, beskrajnu Svetlost, beskrajno Blažensto, beskrajnu Moć u svojoj unutrašnjoj svesti. Ostvarena osoba može da vidi, oseti i zna šta je Božanstvenost u sopstvenoj unutrašnjoj svesti. Kad neko ima ostvarenje, on ima slobodan pristup Bogu i osećaj potpunog ispunjenja. Kad u životu tragaoca osvane ostvarenje, on će to nesumnjivo znati.

Pitanje: Nakon što učenik spozna Boga, da li će vam uvek služiti u unutrašnjem svetu?

Šri Činmoj: Nakon što si spoznao Boga, zašto da mi služiš? Nećete služiti meni, ali ćete služiti Bogu, Svevišnjem, bezgraničnoj beskonačnoj Svesti. Ako služite beskonačnoj Svesti Svevišnjeg, služite meni, jer sam ja deo te beskonačne Svesti; tu prebivam u svom unutrašnjem životu. Ali kome ćete zapravo služiti? Nećete služiti meni, nećete služiti Svevišnjem; služićete sebi, svom najvišem aspektu. Svevišnji nije treće lice, a ni ja nisam treće lice. Kada jednom spoznamo, svi smo jedno. Snagom svog najvišeg jedinstva sa beskonačnom Svešću, služićete Jednom u tri oblika: Svevišnjem u Njegovim sopstvenim aspektima, Svevišnjem kao vašem duhovnom učitelju i sebi kaoSvevišnjem. Ali ličnosti, individualnosti koju imam u ovoj inkarnaciji, nećete služiti kada spoznate Najviše.

Upravo sada služim, služim, služim. Ja služim svojim učenicima i pokušavam da manifestujem Svevišnjeg na Zemlji. Vi, moji učenici, trenutno imate nešto vere u mene; zato pokušavate da manifestujete Svevišnje. Ali praktično mu niko ne služi svesno. Da ste zaista služili Svevišnjem, do ovog trenutka ste mogli da ponudite obilje Svetlosti svetu u celini. Služite na neki način, ali ne spontano, svesrdno i s ljubavlju.

Kada budete spoznali Boga, tada ćete me zaista poznavati. Sad me ne poznajete. Među mojim učenicima, nijedan me ne poznaje. Kažete: „Ponekad Guru ide u veoma visoku svest“, ali zapravo ne znate gde je moja svest. Šta sam ja, shvatićete tek onog dana kada spoznate Boga, ni sekundu ranije. Trenutno, kada govorim o Beskonačnosti ili Večnosti, za vas je sve to besmisleno. Neki od vas, sa velikom mukom, pokušavaju da svare ono što kažem, ali vama je teško da to asimilujete. Ali kada spoznate Boga, tada ćete me razumeti.

Pitanje: Većinu vremena tokom moje meditacije mi se čini da hodam unutar neke spirale. Ima li to ikakve veze sa unutrašnjim ostvarenjem?

Šri Činmoj: To nema nikakve veze sa ostvarenjem. To je samo jedno iskustvo, koje dobijaš na svoj način. Spiralno kretanje ne ukazuje na ostvarenje; ono dolazi kao jedno iskustvo, kao dobro iskustvo. To što vidiš je kosmičko kretanje. Pomoću kosmičkog kretanja čovek na kraju može da ostvari Boga. Iskustvo je vodič ostvarenja, ali nije početak ostvarenja; to nije neki oblik ostvarenja. To je samo jedno iskustvo.

Pitanje: Možete li nam reći više o tome u čemu je razlika između iskustva i ostvarenja?

Šri Činmoj: Razlika između iskustva i ostvarenja je sledeća: ostvarena osoba može da kaže „Ja i moj Otac smo jedno“, ili „Bog i ja smo jedno“, dok aspirant koji je imao mnoga duhovna iskusta može jedino da oseti da polako ali sigurno raste u ostvarenje Boga. Svesno jedinstvo sa Najvišim se naziva ostvarenjem. Ali, ako samo na trenutak ugledamo najvišu Istinu, to iskustvo je beskrajno niže od ostvarenja. Iskustvo nam kaže šta ćemo na kraju postati. Ostvarenje nas čini svesnim onoga što zaista jesmo: apsolutno jedno sa Bogom, zauvek, kroz Večnost. Dobro je imati neko iskustvo, ali treba da znamo da to iskustvo neće potrajati. Bolje je imati ostvarenje, čak i ako to nije potpuno ostvarenje i čak ako ne promeni našu prirodu potpuno. Ostvarenje je beskrajno bolje od iskustva. Iskustvo je prolazna radost; ostvarenje je trajna radost. Ali, čak i ta trajna radost ne mora nužno da ima sve božanske kvalitete, kao što su Mir, Moć i Mudrost. Kad otelovljujemo Viziju u njenoj potpunosti, idemo korak dublje. Otelovljenje Istine nam daje beskrajno pouzdanje u našem unutrašnjem, kao i u spoljašnjem životu. Tu Viziju treba da pokažemo. Neko može da ima moć, ali ukoliko tu moć ne iznese na površinu i ne pokaže je, ona ga ne može ispuniti ni ovde na zemlji, ni tamo na Nebu. A opet, čak i ako pokažemo ono što iznutra imamo, to otkrivanje nije završetak svega. Ono što imamo i ono što jesmo mora da se ispolji ovde na Zemlji. Kada se postigne ispoljavanje, onda je sve učinjeno.

Pitanje: Da li su sva naša iskustva prolazna?

Šri Činmoj: U spoljnom svetu se ne sećamo do detalja svih naših iskustava. Oni su stvarni nekoliko dana, a onda se potpuno brišu, jer ne ostaju u našoj svakodnevnoj svesti. Ali mi čuvamo suštinu ovih iskustava u svom unutrašnjem životu. U unutrašnjem svetu sve je trajno zabeleženo.

Pitanje: Šta je sa iskustvom koje smo imali u unutrašnjem svetu, kao što je iskustvo tokom meditacije? Da li se toga svesno sećamo?

Šri Činmoj: Kada se radi o običnom tragaocu, kad ima neko unutrašnje iskustvo, on ga ne zadržava svesno, iako suština tog iskustva ostaje u njegovom unutrašnjem životu. Čak i ako je to visoko iskustvo, nakon otprilike četiri godine, on ga potpuno zaboravlja. Iskustvo je izgubljeno zato što ga proguta neznanje u tragaočevom životu. On kaže: „Kako sam mogao da imam takvo iskustvo? Ako sam zaista imao takvo jedno iskustvo, kako to da sam posle toga uradio toliko pogrešnih stvari? Kako to da nisam meditirao, da se nisam molio? To znači da to nije bilo neko značajno iskustvo“. Njegova sumnja proguta to iskustvo. Ali, kada se radi o ostvarenoj osobi, ona zna da je sve što je videla ili osetila bila apsolutna istina. Isto tako, ona može da se seti unutrašnjih iskustava koje je imala čak i sa sedam ili osam godina, ili u prethodnoj inkarnaciji, zato što ima unutrašnji vid. Ali, pitajte običnog tragaoca - čak i ako je imao samo dva velika iskustva u životu, trebaće mu sat vremena da ih se seti, ili ih se možda uopšte neće sećati.

Pitanje: Dakle, nakon što neko ostvari Boga, on seća se svih svojih iskustava?

Šri Činmoj: Kada neko spozna Boga, to ne znači da će se setiti svih miliona i milijardi spoljašnjih iskustava koje je doživeo tokom svog života. Ali svoja unutrašnja iskustva, značajna viša iskustva koja je imao u unutrašnjem svetu, on može da iznese u prvi plan po svojoj volji. Ako želi da iznese ceo svoj unutrašnji život pred sebe, on to može.

Da li je iskustvo Onostranog mirno ili uzbudljivo?

Šri Činmoj: Iskustvo Onostranog je mirno, ali nije statično. U njemu dinamičnost i smirenost zajedno postoje. U jednoj od Upanišada nalazimo sledeću definiciju Onostranog: „To se kreće i to se ne kreće. To je daleko i to je blizu“. Kako nešto može da se kreće, a ipak se ne kreće? To izgleda nemoguće. Ali, kada ste u Onostranom, videćete univerzum u kretanju, a u isto vreme, u miru. Postoji još jedan opis Onostranog: iskustvo Beskonačnog. „Beskonačnost je ono. Beskonačnost je ovo. Iz Beskonačnosti, Beskonačnost je nastala. Kada se od Beskonačnosti oduzme Beskonačnost, Beskonačnost ostaje.”

Pitanje: Ko je Neispoljeni?

Šri Činmoj: Ti sam si neispoljeni. To će reći, tvoje najviše Ja još uvek nije ispoljeno. Ti, koji predstavljaš Boga na Zemlji i koji si u svojoj najvišoj svesti apsolutno jedno sa Bogom, još uvek si neispoljen. Tvoje najviše zasad nije ispoljeno, ali to ne znači da će uvek ostati neispoljeno. Ne, tvoje najviše mora da se ispolji na Zemlji, jer se jedino tada može ostvariti savršeno Savršenstvo Svevišnjeg.

Pitanje: Može li tragalac da živi u ogromnom prostranstvu uma, ili to može samo ostvarena duša?

Šri Činmoj: Ogromno prostranstvo uma tragalac može da ima na nekoliko minuta kada je u veoma visokoj, dubokoj meditaciji. Jedino ostvarena duša može da uđe u to ogromno prostranstvo uma i ostane tamo koliko hoće. Ali, kad koristimo izraz „širenje uma“, tu zapravo grešimo. U stanju o kojem govorim nema uma; um je prevaziđen. Mi osećamo da je to što doživljavamo prostranstvo uma, dok je to zapravo prevazilaženje uma. U umu postoji oblik, postoji granica; ali kad govorimo o ogromnom prostranstvu, to je nešto van domena uma. To je ogromno prostranstvo Svetlosti, Svesti, Mira, Blaženstva. Kad meditiramo, uvek se trudimo da prevaziđemo um. Kad hoćemo da proširimo svoju svest, svoju fizičku stvarnost, moramo da uđemo u dušu. Ali, kada se vratimo sa tog najvišeg nivoa svesti, mi pokušavamo da razumemo i izrazimo stanje u kojem smo bili uz pomoć uma. To je zbog toga što je zasad um najviši proizvod ljudskog života. Ali, pošto je um ograničen, on nikad ne može da razume i izrazi Beskrajno, neograničeno.

Pitanje: Da li se one vrste iskustava koje imaju Jogiji razlikuju od onih koje obični ljudi imaju u životu?

Šri Činmoj: Šri Aurobindo je jednom rekao da je biografija jednog duhovnog Učitelja u potpunosti zapisana iznutra. Ako napišete biografiju obične osobe, ona može imati na hiljade stranica. Ali, ako hoćete da pišete o njenom unutrašnjem životu, možda nećete moći da popunite čak ni jednu stranicu. Međutim, kada se radi o nekom duhovnom Učitelju, o njegovom unutrašnjem životu se mogu napisati stotine i stotine stranica, ali one nisu zapisane. Duhovni Učitelj, koji radi sa unutrašnjim svetom, daje i prima na stotine značajnih iskustava svakog dana. Unutrašnja iskustva jednog jogija preovlađuju u njegovom životu, dok su za običnu osobu unutrašnja iskustva veoma retka pojava.

Deo III: Samadi i Blaženstvo: unutrašnji univerzum

> Visoko, više i najviše leži nivo Blaženstva.

Sa našom prosvetljenom svešću, mi se uzdižemo na taj nivo i ispunjava nas blaženstvo.

Pošto smo prošli hodnicima uzvišene tišine i transa,

sada smo jedno sa Svevišnjim.

> — Šri Činmoj

Pitanje: Jednom si rekao da je transcendentalno Blaženstvo jedan od božanskih kvaliteta koji još nisu ispoljeni na zemlji. Zašto je tako?

Šri Činmoj: Na najvišem nivou je Postojanje-Svest-Blaženstvo; nazivamo ga Sat-Chit-Ananda. Sat je Postojanje; Chit je Svest; Ananda je Blaženstvo. Svest je izvor svega, ali svest ne može da ostane bez Blaženstva i Postojanja. Ako nema Postojanja, ne može biti Svesti; ako su tu Postojanje i Svest, potrebno je Blaženstvo radi samoispunjenja.

Veliki duhovni Učitelji iz nezapamćenih vremena doneli su odozgo aspekte Sat i Chit. aLI Anandu je mnogo teže doneti dole. Neki uopšte nisu mogli da je donesu. Neki su je doneli, ali je trajala samo nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, a onda se opet vratila gore. Mir je dostupan; mi možemo da odozgo donesemo Mir. Svetlost i Moć se lako mogu odozgo doneti ovamo. Ali, Blaženstvo, koje čini besmrtnom našu unutrašnju i spoljašnju svest, još nije uspostavljeno na Zemlji. Ono dolazi i potom odlazi zato što vidi toliko nesavršenosti u zemaljskoj atmosferi da ne može da tu ostane.

Čak su i duhovno napredni ljudi često zbunjeni. Oni osećaju unutrašnju ekstazu koja dolazi iz vitalnog sveta i misle da je to pravo Blaženstvo. Ali, nije tako. Pravo Blaženstvo dolazi duši iz najvišeg sveta, a onda iz duše ispunjava čitavo biće.

Ananda se usvaja drugačije od fizičkog blaženstva, ili onoga što mi nazivamo uživanjem ili zadovoljstvom. Supramentalno Blaženstvo je nešto potpuno drugačije od sveta zadovoljstava i uživanja. Kad dobijete makar i mrvicu Blaženstva, osećate da čitavo vaše unutrašnje biće pleše od radosti poput deteta, sa krajnjom čistoćom, a vaše spoljašnje biće oseća pravu Besmrtnost u svom spoljašnjem postojanju. Ako dobijete takvo blaženstvo makar i na sekund, pamtićete ga čitavog života.

Svuda oko nas se odvija kosmička Igra, kosmička Predstava. Ovaj univerzum je pun radosti, unutrašnje radosti i spoljašnje radosti. Kad dođe do ostvarenja, treba da osetimo da je neophodno da ispoljimo to neprekidno Blaženstvo u svom srcu. To Blaženstvo sija, ali ne peče. Ono ima ogroman intenzitet, ali je potpuno mekano i predstavlja slatki Nektar.

Jednog dana sam doveo Blaženstvo u moje grubo fizičko telo, tako da sam, dok sam se osmehivao, sipao najviše Blaženstvo po svima vama. Ali, moram da kažem da je sve to nestalo. Niko među učenicima nije zadržao ništa od toga.

Pitanje: Da li deca ponekad doživljavaju tu vrstu Blaženstva?

Šri Činmoj: Ne. Deca nemaju najviše Blaženstvo. Ona imaju psihičko blaženstvo. Ona dobijaju određeno blaženstvo od psihičkog bića, od unutrašnjeg bića, ili od duše, i onda ga spontano ispoljavaju. I vrlo često deca ispoljavaju svoju radost kroz svoj čist, neiskvaren vital. Ali, najviše Blaženstvo, koje dolazi sa nivoa Sat-Chit-Anande, deca ne dobijaju. Čovek može da ga oseti samo u svojoj najdubljoj, najvišoj meditaciji. I deca takođe moraju da prođu put meditacije, koncentracije i kontemplacije da bi doživela taj kvalitet.

[Šri Činmoj je zatim zatražio od svojih učenika da pokušaju da prizovu Anandu]

Molim vas, stavite svoju desnu ruku na svoje srce. Pokušajte da osetite najlepše dete na Zemlji i na Nebu u svom srcu. To je duša. Muškarci će prirodno videti to dete kao muško, a žene će dete videti kao žensko. Duša nije ni muška ni ženska, ali kad uzme ljudsku inkarnaciju, ona uzima oblik. Pokušajte da vidite to dete kao da je staro samo sedam dana. U terminima duhovne evolucije, neki od vas nisu čak ni to dete od sedam dana, oprostite mi što to kažem. Iako su duše započele svoje putovanje pre više miliona godina, ovde su jedan ili dva pojedinca koji su imali samo jednu ili dve ljudske inkarnacije. Naravno da je evolucija njihove duše trajala možda samo nekoliko sati ili nekoliko minuta, u čisto duhovnim terminima. Sad, molim vas, mislite na to dete od sedam dana. Potom, u sebi, ponovite sedam puta: Ananda.

Pitanje: Ima li razlike između ostvarenja jednog i ostvarenja nekog drugog Učitelja?

Šri Činmoj: Kao što ima ljudi i ljudi, isto tako ima i Jogija i Jogija. Nisu svi Jogiji na istom nivou. Potpuno ostvareni Jogi je onaj ko je stalno jedno sa Božijom svešću, neprestano svestan svoga jedinstva sa Bogom. A opet, ima poluostvarenih ili delimično ostvarenih Jogija. Nekoliko sati dnevno, dok meditiraju, oni će biti jedno sa Bogom, a ostatak vremena biće kao obična ljudska bića. Njihovo jedinstvo sa Bogom zavisi od vrste ostvarenja koju su ti Jogiji postigli.

Ostvarenje Boga je kao drvo. Neko može da dotrči, dodirne drvo ostvarenja i kaže: „Ostvario sam“. Ali, to ostvarenje je samo dodirivanje podnožja drveta. Taj je veoma srećan što je dodirnuo podnožje drveta, jer je video da su tu voće, lišće i grane; on može da ih dodirne, da ih drži, da ih oseti i zna da je stigao do svog cilja. Ali, druga osoba će reći: „Ne, ja nisam zadovoljan. Ja hoću da se malo popnem i sednem na granu. Onda ću osećati da sam postigao svoj Cilj“. On odlazi jedan korak više i naravno da je njegovo ostvarenje superiornije. A opet, neko treći će se popeti na najvišu granu i tamo pojesti ukusnu voćku. Njegovo ostvarenje je još više, pošto ne samo da je video i dodirnuo Najviše, već se zaista i popeo do Najvišeg. Ali, on nema nameru da silazi dole, zato što smatra da će, čim siđe dole, ponovo biti običan čovek i uplešće se u mreže neznalačkog sveta. On oseća da više neće moći da se opet popne gore ako bude sišao.

Ali, postoji još jedna vrsta ostvarene duše, koja ne samo da će se popeti do Najvišeg radi ostvarenja, već će plodove tog drveta doneti dole, za svet. On će se vratiti radi ispoljavanja. On kaže: „Ja nisam zadovoljan da sedim na vrhu drveta. To nije moj cilj. Ono što sam dobio, hoću da podelim sa čovečanstvom“. On ima sposobnost da se popne gore i da se spusti dole po volji. Kada se spusti dole, on odozgo donese Saosećanje, Mir, Svetlost i Blaženstvo. A kada se popne, on ponese čovečanstvo sa sobom. Nekoliko ljudskih bića on stavi na svoja ramena i potom se ponovo popne gore. On će te duše zadržati tamo gore, pa se opet vratiti dole da ponese još nekoliko na svojim ramenima. Njegova sposobnost je beskrajno veća nego sposobnost onoga ko samo dođe i dodirne drvo. Njegovo ostvarenje je najpotpunije.

U Indiji je bilo podosta Učitelja koji su bili delimično ostvareni. Oni su dodirnuli podnožje drveta, ali se nisu popeli na najvišu granu. Aspiranti ih smatraju veoma velikim, ali kad njihov nivo uporedite sa nivoom Šri Krišne ili Hrista ili Bude, morate da kažete da su oni koji su samo dodirnuli drvo tek delimično ostvareni.

Ako indus dodirne kap vode iz Ganga, imaće osećaj čistote. Ali, ako je neko u stanju da prepliva Gang, on će, naravno, biti ubeđeniji da je čitavo njegovo telo pročišćeno. I kada se radi o ostvarenju, nekog može da zadovolji kap nektara, a neko će možda reći: „Ne, meni treba bezgranični okean“. A opet, neko treći će možda reći: „Taj bezgranični nektar nije samo za mene; on je za sve. Želim da ga delim sa drugima“. Ostvarenje pojedinca koji zaista ima sposobnost da svoje najviše ostvarenje podeli sa drugima nesumnjivo je superiornije od one prve dvojice.

Šri Ramakrišna je govorio o jivakoti and the ishvarakoti. Jivakoti je onaj ko je ostvario Boga, ali neće da ponovo ulazi u polje ispoljavanja. Osoba koja ima splav, brodić, može da sama preplovi more neznanja, ali ne može da poveze druge. Ali, ishvarakoti, koji ima veliki brod, može da smesti stotine i hiljade ljudskih duša i preveze ih preko mora neznanja. On se stalno iznova vraća u svet da oslobodi čovečanstvo.

Pitanje: Šta je niži samadhi?

Šri Činmoj: Postoje razni niži samadiji, a među nižim samadijima, najviši je, savikalpa samadi. Odmah nakon savikalpa dolazi nirvikalpa samadi, ali je jaz između savikalpa i nirvikalpa samadija ogroman. Međutim, iako je savikalpa samadi jedan korak ispod nirvikalpa, ne koristimo termin ‘niži’; mi ne kažemo da je savikalpa samadi niži od nirvikalpa; to su dva suštinski različita samadija. A sa druge strane, postoji nešto što prevazilazi čak i nirvikalpa samadi i zove se sahaja samadi. Ali, savikalpa and nirvikalpa samadi su najpoznatiji samadiji.

U savikalpa samadiju, na kratko vreme gubite svu ljudsku svest. U tom stanju su predstave o vremenu i prostoru potpuno drugačije. Ne možete ih prosuđivati ljudskim vremenom; ne možete ih prosuđivati ljudskim načinom gledanja na prostor. U tom samadiju, na sat ili dva ste potpuno u drugom svetu. Tu vidite da je gotovo sve učinjeno. Ovde, u ovom svetu, ima mnogo želja u vama i drugima koje se još nisu ispunile. Milioni želja nisu ispunjeni i ostalo je da se urade milioni stvari. Ali, kada ste u savikalpa samadiju, vi vidite da je praktično sve već učinjeno; vi nemate da radite ništa. Vi ste samo instrument. Ako ste korišćeni, lepo i krasno; inače, stvari su već urađene. Ali, iz savikalpa samadija svi moraju da se vrate u običnu svest.

Čak i u savikalpa samadiju postoje stupnjevi. Baš kao što ima odličnih učenika i loših učenika u istom školskom razredu, isto tako i u savikalpa samadiju neki aspiranti dosegnu najviši stupanj, dok tragaoci koji manje teže dosegnu neku nižu ili srednju prečku na lestvici, gde nije sve tako jasno i živo kao što je na najvišem nivou. U savikalpa samadiju neki aspiranti dosegnu najviši stupanj, dok tragaoci koji manje teže dosegnu neku nižu ili srednju prečku na lestvici, gde nije sve tako jasno i živo kao što je na najvišem nivou.

U savikalpa samadiju postoje misli i ideje koje dolaze iz raznih uglova, ali one na vas ne utiču. Dok meditirate, ostajete neuznemireni i vaše unutrašnje biće funkcioniše na dinamičan i pouzdan način. Ali, kada ste malo više, kada postanete jedno sa dušom u nirvikalpa samadiju, neće uopšte biti ideja ili misli. Tu igra prirode prestaje. Nema prirode, samo beskrajni Mir i Blaženstvo. Znalac i Spoznato su postali jedno. Sve je mir. Tu uživate vrhunski božansku, sveprožimajuću, samozaljubljenu ekstazu. Vi postajete objekt uživanja, postajete onaj koji uživa i postajete samo uživanje.

Nirvikalpa samadi je najviši samadi koji najveći broj duhovnih Učitelja dostigne, i to samo ukoliko su postigli ostvarenje. On traje nekoliko sati ili nekoliko dana, a onda čovek mora da se spusti dole. Kad se spusti dole, šta se dešava? Često zaboravi sopstveno ime. Ne može da govori kako treba. Ali, upornom praksom, postepeno stiče sposobnost da se spusti iz nirvikalpa samadija i da smesta počne da funkcioniše na normalan način.

U davnoj prošlosti je bilo duhovnih Učitelja koji su dostigli nirvikalpa samadi i nisu se vratili dole. Oni su zadržali svoj najviši samadi i bilo im je nemoguće da uđu u okolnosti sveta i deluju poput ljudskih bića. Čovek ne može da deluje u svetu dok je u tom stanju svesti; to naprosto nije moguće.

Opšte uzevši, kad neko uđe u nirvikalpa samadi, on više ne želi da se vraća u svet. Ako tu ostane osamnaest ili dvadeset jedan dan, sva je prilika da će napustiti telo. Ali, postoji božanska raspodela. Ako Svevišnji hoće da određena duša radi ovde na zemlji, čak i nakon dvadeset jedan ili dvadeset dva dana, Svevišnji uvodi tog pojedinca u neki drugi kanal dinamičke, božanske svesti i vraća ga na zemaljski nivo, da tu deluje.

Sahaja samadi je daleko najviša vrsta samadija. U tom samadiju, čovek je u najvišoj svesti, ali istovremeno deluje u grubom fizičkom svetu. On zadržava iskustvo nirvikalpa samadija dok se istovremeno upušta u zemaljske aktivnosti. On je postao duša, dok istovremeno koristi telo kao savršeni instrument. Onaj ko je u sahaja samadiju, hoda kao obično ljudsko biće. On jede. On radi one uobičajene stvati koje obično ljudsko biće radi. Ali, u najvećim dubinama svog srca, on je preplavljen božanskim prosvetljenjem. Kad neko ima taj sahaja samadi, on postaje Gospod i Vladar Stvarnosti. Po svojoj volji on može da ode do Najvišeg, a potom se spusti dole u zemaljsku svest radi ispoljavanja.

Nakon što neko postigne najviši oblik ostvarenja, u veoma retkim prilikama bude blagosloven sahaja samadijem. Veoma malo duhovnih Učitelja je doseglo to stanje - samo jedan ili dva. Da se postigne sahaja samadi, potrebna je beskrajna Milost Svevišnjeg, ili neko mora da bude veoma moćan i da ima sreće. Sahaja samadi dolazi kad neko uspostavi nerazdvojno jedinstvo sa Svevišnjim, ili kad hoće da pokaže, u retkim prilikama, da on jeste Svevišnji. Onaj ko postigne sahaja samadi i ostane u tom samadiju, svesno i savršeno ispoljava Boga u svakom trenutku i zato predstavlja najviši ponos transcendentalnog Svevišnjeg.

Question: Da li je _turiya_ svest neki oblik samadija? Da li je ona na neki način povezana sa _sahaja_ samadijem?

Šri Činmoj: Turiya svest je transcendentalna Stvarnost. Precizno govoreći, to nije neki oblik samadiija. Kad neka individualna duša uspostavi trajno i stalno jedinstvo sa Svevišnjim Bićem, mi kažemo da ona uživa u turiya svesti. Vlasnik turiya svesti obično ne silazi dole radi ispoljavanja, zato što voli da ostane uronjen u Sat-Chit-Anandu, Postojanje-Svest-Blaženstvo. Tu tragalac doseže apsolutnu visinu evolucije. To najuzvišenije ostvarenje nema direktne veze sa sahaja samadijem. Sahaja samadi sadrži svest turiya. Vlasnik sahaja samadija otelovljuje turiya svest, i on je taj koji se suprotstavlja zemaljskom neznanju da bi ga preobrazio u savršenu tvorevinu. On u svom biću otelovljuje najvišu transcendentalnu Istinu, Svetlost, Mir, Blaženstvo, moć i sve božanske kvalitete i on ispoljava te božanske kvalitete krajnje lako i efikasno u svojim mnogobrojnim svakodnevnim aktivnostima. U svom spoljašnjem životu on se ponaša kao božansko dete koje na raspolaganju ima Visinu Večnosti i Svetlost Beskonačnosti i deli ih radosno i bezrezervno sa težećim čovečanstvom.

Question: Could you speak a little more extensively about the experience of _nirvikalpa _samadhi?

Šri Činmoj: Nirvikalpa Nijedan pojedinac, ma koliko da je veliki, ne može da objasni nirvikalpa samadi. To je iskustvo koje se može razumeti samo kad neko nastoji da se poistoveti i postane jedno sa nekim drugim ko je postigao to iskustvo. Umesto da tražimo da se to iskustvo spusti na naš nivo, mi treba da se potrudimo da uđemo u njega. Kad uđemo u nirvikalpa samadi, samo to iskustvo predstavlja stvarnost. Ali, kad hoćemo da kažemo drugima, da ga pretočimo u reči, moramo da se spustimo duboko dole i da koristimo um; moramo da formulišemo to iskustvo u ljudskim pojmovima. Zato se svest nirvikalpa samadija nikad ne može na odgovarajući način objasniti ili izraziti. Priča o tom iskustvu nikad ne može biti kao što je samo izvorno iskustvo.

Ja se trudim koliko mogu da vam govorim o tome iz jedne veoma visoke svesti, ali to i dalje na suptilan način izražava moj um. U nirvikalpa mi nemamo um. Mi vidimo Tvorca, Tvorevinu i Posmatrača kao jednu Osobu. Tu predmet obožavanja i osoba koja obožava postaju potpuno jedno: Zaljubljenik i Voljeni postaju potpuno jedno. Mi nadilazimo sve, a istovremeno vidimo da je sve stvarno. Ovde, u običnom svetu, ja ću reći da ste vi nestvarni, a vi ćete reći da sam ja nestvaran, zato što nam se mišljenja razlikuju. Ali, u nirvikalpa samadiju mi nadilazimo sve razlike; tu um uopšte ne funkcioniše.

Kad uđemo u nirvikalpa samadi, prvo što osećamo jeste da je naše srce prostranije od samog univerzuma. Sada mi vidimo svet oko sebe i univerzum nam izgleda beskrajno veći od nas samih. Ali, to je zato što mi sada svet i univerzum opažamo ograničenim umom. Kada smo u nirvikalpa samadiju, mi vidimo univerzum kao sićušnu tačku u našem prostranom srcu.

U nirvikalpa samadiju postoji beskrajno Blaženstvo. Ništa ne može da se poredi sa količinom, da o kvalitetu i ne govorimo, tog blaženstva. Blaženstvo je većini nas nejasan pojam. Mi čujemo da postoji nešto što se naziva Blaženstvo a neki ljudi kažu da su ga doživeli, ali većina nas to ne zna iz prve ruke. Kad uđemo u nirvikalpa samadi, međutim, mi ne samo da osećamo Blaženstvo, već izrastamo u to Blaženstvo.

Treća stvar koju osećamo u nirvikalpa samadiju je Power. All the power that all the occultists have put together is nothing compared with the Power we have in nirvikalpa samadiju je Moć. Sva moć svih okultista uzeta zajedno ništavna je u poređenju sa moći koju imamo u nirvikalpa samadiju. Ali, količina moći koju možemo da uzmemo iz samadija da bismo je upotrebili na zemlji je beskrajno manja u odnosu na celinu. To je kao količina snage koja nam je potrebna da trepnemo. Sve ovo ja izražavam kroz um; to nije egzaktno. Ali, rečima ne mogu da izrazim više od istine koju sam spoznao.

Želeo bih samo da kažem da je ući na bilo koji nivo samadija je beskrajno lakše nego preobraziti ljudsku svest u božansku svest. To je ono što ja pokušavam da uradim, što vi pokušavate da uradite, što Svevišnji pokušava da uradi. Svi mi ovde pokušavamo da uradimo samo jednu stvar, a to je probražaj naše ljudske prirode - fizičke, vitalne, mentalne i psihičke. Kada se to učini, savršeno Savršenstvo osvanuće i ovde na Zemlji i tamo na Nebu.

Kako će doći do tog preobražaja? Pomoću težnje. Svet mora da teži, tvorevina treba da teži, i jedino tada duhovni Učitelj može da spusti Raj na zemlju. Raj, kao što kažemo, jeste stanje svesti. U samadiju sve je Raj, sve je Blaženstvo, Svetlost, Mir. Ali, kada se ponovo spustimo nazad u ovaj svet, sve je patnja, tama, strah, briga. Kako da načinimo svesnu sponu između ovog našeg sveta i tog najvišeg stanja samadija? Pomoću stalne težnje. Nema drugog leka osim stalne težnje, ne na dan ili dva, već čitavog života. Za ostvarenje Boga potrebne su mnoge, mnoge inkarnacije. Međutim, kada imate potpuno ostvarenog Učitelja, to postaje mnogo lakše. Možda će vam trebati jedna inkarnacija, ili dve, ili tri, ili četiri. Inače, običnom ljudskom biću treba mnogo, mnogo stotina inkarnacija čak i da dosegne viša iskustva ili takozvana manja ostvarenja. Ali, ostvareni Učitelj poznaje duše i ostaje u dušama. Pošto on može da to uradi, njemu je lako da sa svakim aspirantom radi u skladu sa potrebama njegove duše, sa razvojem i ispunjenjem njegove duše.

Question: What is the difference between samadhi and God-realisation?

Šri Činmoj: Samadi je jedan domen svesti. Mnogi ljudi su ušli u samadi, ali ostvarenje dolazi samo kada postanemo jedno sa najvišim Apsolutom. Mi možemo da uđemo u neke samadije a da nismo ostvarili Najviše.

Ulazak u samadi je kao ovladavanje azbukom, ali je ostvarenje kao doktorat. Samadi i ostvarenje ne mogu se porediti. Samadi je stanje svesti u kojem neko može da ostane nekoliko sati ili nekoliko dana. Nakon dvadeset jednog dana, telo obično više ne funkcioniše. Ali, kad neko postigne ostvarenje, ono traje zauvek. A u ostvarenju, čovekova svest postaje nerazdvojno i večno jedno sa Bogom.

Postoje tri stupnja samadija: savikalpa samadi, nirvikalpa samadi i sahaja samadi. Savikalpa samadi je ushićeno i blistavo stanje svesti, dok je ostvarenje svesno, prirodno i ispoljavajuće stanje svesti. Kad ostvarenje osvane, tragalac uživa u slobodi od ljudske ličnosti i ljudske individualnosti. On je poput sićušne kapi koja ulazi u okean. Kad uđe u okean, ona postaje taj okean. Tada mi ne vidimo ličnost ili individualnost te jedne kapi. Kad neko ostvari najvišu Istinu, konačno u njemu ulazi u Beskonačno i ostvaruje i postiže Beskonačno kao svoje sopstveno. Tada ne vidimo ličnost ili individualnost jedne kapi. Jednom kada se realizacija dogodi, Učitelj može lako ući u savikalpa samadi. Nirvikalpa samadi, takođe nije teško postićiza za bogoostvarenu dušu. Samo sahaja samadi, koji je najviši tip samadija, predstavlja problem, čak i za najviše bogoostvarene duše.

Pitanje: U najvišem stanju samadhija kada pogledate druga ljudska bića, kakvu vrstu svesti osećate u njima?

Šri Činmoj: Kada je neko u najvišem transcendentnom samadiju, fizička ličnost drugih nestaje. Mi druge ne vidimo kao ljudska bića. Vidimo samo tok svesti, kao reka koja ulazi u okean. Onaj ko je u najvišem transu postaje okean, a ko je u nižem stanju svesti je reka. Reka se uliva u more i postaje jedno sa morem. Onaj ko uživa u najvišem samadiju ne primećuje nikakvu individualnost ili ličnost kod drugih. Ljudsko biće koje nije u ovom stanju samadhija je tekuća reka svesti, dok je ono koje je u samadiju postalo samo more, more Mira i Svetlosti.

Pitanje: Koliko dugo ostvarena duša može da ostane u _savikalpa_ samadiju?

Šri Činmoj: Čovek ne mora da bude ostvarena duša da bi ušao u savikalpa samadi. Neki veliki aspirant, koji je meditirao mnogo godina, može da ima savikalpa samadi. Savikalpa samadi može da potraje nekoliko sati. Kad je Šri Ramakrišna dodirivao tragaoce i davao im neku vrstu transa i samadija, to je bilo na nekoliko sati. U savikalpa samadiju se ne ostaje duže od dan ili dva, zato što to nije neophodno i nije preporučljivo. Jedino nirvikalpa samadi traje sedam, osam, devet, deset dana, zato što je nirvikalpa samadi važniji što se tiče našeg unutrašnjeg života. Duhovno ostvarena osoba nema ograničenja u pogledu savikalpa samadija. On dolazi i odlazi po njenoj volji. U svakom momentu ona može da uđe u njega i ostane nekoliko sati ili dana. Aspirantu to svakako neće biti lako, ali jednom jogiju nije previše teško. Ako je neko ostvarena duša, ako je pravi jogi ili duhovni učitelj ili avatar, za njega je savikalpa samadi dečija igra. U njegovom slučaju je to veoma jednostavno, ali za običnog aspiranta je svakako teško.

Pitanje: Koliko sam shvatio, oslobođena duša može da produžii svoj ostanak u fizikom svetu do dvanaest ili petnaest dana čak i ako je u nirvikalpa samadiju.

Šri Činmoj: Oslobođena duša može relativno bezbedno da ostane dvadeset jedan ili dvadeset dva dana u nirvikalpa samadiju ukoliko Božansko hoće da ta duša nastavi da ide putem dinamičkog ispoljavanja. Ako Božansko hoće da daj pojedinac ostane u Bramanu statičkog ostvarenja, onda se njegova duša neće vratiti u zemaljsku svest nakon što je postigao nirvikalpa samadi i on će morati da napusti telo. Ali, ako Božansko hoće, onda će Ono nakon jedanaest, dvanaest ili trinaest dana reći: „Hoću da radiš za Mene u svetu. Moraš da se vratiš“.

Nivo sa kojeg se Učitelji vraćaju nazad naziva se Superum. Tu započinje tvorevina. Više od toga je nivo Sat-Chit-Ananda: Postojanje-Svest-Blaženstvo. Duhovni učitelji koji žele božansko ispoljavanje ovde na Zemlji nastoje prvo da manifestuju Superum, koji predstavlja zlatnu Svest od koje je potekla tvorevina. Kada se to ispolji, duhovni Učitelji, koji su ovde da bi doneli odozgo najvišu Svest, spustiće Sat-Chit-Anandu. Ta tri kvaliteta se nikad ne mogu razdvojiti. Oni moraju da ovde na zemlju dođu zajedno. Svevišnji hoće da se čitavo božansko ispoljavanje odigra ovde, na Zemlji, a ne na Nebu ili nekom drugom mestu.

U našim indijskim spisima se kaže da je čovek veći od kosmičkih bogova, zato što su kosmički bogovi zadovoljni Nebeskim Blaženstvom, dok čovek nije zadovoljan dok zaista ne postigne oslobođenje. Ako kosmički bogovi žele da napreduju, ako žele oslobođenje ili ispoljavanje, onda moraju da uzmu ljudski oblik i dođu na Zemlju. Ispoljavanje ne može da se odigra ni na jednom drugom mestu. U Indiji postoji na hiljade bogova, i mi ih poštujemo i obožavamo ih zato što su zasad superiorniji od nas. Kad imamo glavobolju, ako duševno prizovemo nekog boga, on će doći i ukloniti je. Ali, kosmički bogovi ne mogu više od toga. Kad čovek ostvari Boga, kosmički bogovi mu nisu više od koristi. Tada je čovek superiorniji, zato što postiže stalno i svesno jedinstvo sa apsolutnim Svevišnjim.

Pitanje: Da li će Učitelj znati unapred da će napustiti telo tokom samadija?

Šri Činmoj: Da, on će to znati. Čak i običan čovek često zna kada će napustiti telo. Ponekad će se pojaviti njegovi preminuli srodnici i reći mu: „Dođi, prijatelju naš, sada je vreme da pođeš sa nama. Koliko smo te dugo čekali! Vreme je da se rodiš ovde, da uživaš na Nebu!“ Oni žele da proslave njegov dolazak. Ovde na Zemlji mi umiremo, ali se tamo na Nebu rađamo za sve naše drage koji su već preminuli.

Pitanje: Da li bi mogao da objasniš razliku između otaranja srčanog centra i _nirvikalpa_ samadija?

Šri Činmoj: To su dve različite stvari. U srčanom centru ne dobijate nirvikalpa samadi. Nirvikalpa samadi dobijate jedino kad odete daleko izvan domena uma - mnogo dalje, do najvišeg nivoa svesti. Kad uđete u srce duboko, dublje, najdublje, tu stičete osećaj nerazdvojnog jedinstva s vašim Unutrašnjim Pilotom, Svevišnjim. Dakle, to su dve različite stvari.

Pitanje: Da li postoji nešto što je više od _nirvikalpa_ samadija?

Šri Činmoj: Nirvikalpa samadhi i drugi samadhi su svi visoki nivoi. Ali postoji faza koja je superiornija od nirvikalpa samadhija. To je faza božanske transformacije, apsolutnog preobražaja. Možete biti u samadiju, ali vam samadhi ne daje preobražaj. Dok ste u svom transu, ushićeni ste, zato što ste jedno sa Bogom. Ali, kad se vratite na materijalni plan, postajete običan čovek. Ali, ako ste preobrazili svoju spoljašnju i unutrašnju svest, onda neznanje sveta više ne utiče na vas.

Pitanje: Ako je neki Učitelj sve vreme u _sahaja_ samadiju, koji je najviši oblik samadija, da li je za njega neka vrsta svesnog silaska kad uđe u _nirvikalpa_ samadi?

Šri Činmoj: Nije tako. Sahaja samadi obuhvata sve druge samadije - savikalpa i nirvikalpa - i ide još dalje, dalje. Samadi je kao velika zgrada sa mnogo spratova. Kad je neko u sahaja samadiju, on poseduje celu zgradu. On ima visinu nirvikalpe, sve visine daleko iznad toga, a istovremeno je postigao savršenstvo, bogatstvo i sposobnost svih drugih spratova. Sa jedne strane on u sebi sadrži sve spratove, a sa druge strane je iznad njih. Nirvikalpa je poput visine, recimo, tridesetog sprata; on je veoma visoko, ali ima samo svoju ograničenu sposobnost. On ne može da unese ništa od svoje sposobnosti u podrum. Ako neko ima nirvikalpu, on se plaši da siđe u podrum, zato što možda neće moći da se ponovo popne. Ali, svest sahaja je iznad tridesetog sprata, a istovremeno, ona može da bude i u podrumu. Sahaja samadi neće biti zadovoljan tridesetim spratom; on će biti zadovoljan jedino kad dodirne podrum, prvi sprat, drugi sprat, sve spratove. Moć sahaja samadija je takva da može čoveka da odvede na bilo koji sprat. U ovom trenutku, na primer, ja razgovaram sa vama. Možete da kažete da sam na najnižem spratu. Ne u smislu svesti ili dostignuća, već u smislu visine, gde se trenutno nalazim. Ali, ako posedujem zgradu, ako je moja svest zauzela čitavu zgradu, onda mogu da budem bilo gde. Kada se radi o konkretnoj lokaciji, možda sam u podrumu; ali, kada se tiče vlasništva, ja sam zaradio, dostigao i stalno posedujem sve spratove kao potpuno moje.

Pitanje: Ako je Učitelj u _sahaja_ samadiju sve vreme, da li to znači da ga _nirvikalpa_ samadi ne ispunjava?

Šri Činmoj: Ako je neko u sahaja samadiju, u nekom smislu ništa ne može da ga ispuni, zato što je on već ispunjen u svom unutrašnjem životu. Kao pojedinac, on je prevazišao ispunjenje. Kad je neko u sahaja samadiju, za njega nema više ničeg što bi mogao da postigne ili nauči. Učitelj možda nije drvodelja, ali on ima takvo jedinstvo sa univerzumom da može da se poistoveti sa nekim drvodeljom i učini da on sam u svojoj živoj svesti oseća da on jeste taj drvodelja. Tada su biće Učitelja i drvodeljino biće potpuno jedno. Ali, kada se radi o ispunjenju svih u tom Učitelju - ispunjenju u njemu i zarad Svevišnjeg - to još nije učinjeno. Kada se radi o manifestaciji, to tek treba da se uradi. U tome nije ispunjen. Moje lično ostvarenje sam postigao davno, davno. Ali, kada se radi o ispunjenju onih koje nazivam mojim, u tome još nisam ispunjen. U spoljašnjem životu, u ispoljavanju, biću ispunjen jedino kada si ti ispunjen, kada je on ispunjen, kada je ona ispunjena. Ako neko vodi bolji život, ako se neko veoma duševno moli pet minuta, to je moje ispunjenje. Ako se vi molite krajnje iskreno, minut duže nego što ste to činili juče, to je moje pravo ispunjenje, zbog mog jedinstva sa vama.

Pitanje: Mora li duhovni Učitelj da uđe u _nirvikalpa_ samadi da bi odozgo doneo Mir i Svetlost?

Šri Činmoj: Ne, zato što su svi duhovni kvaliteti u Učiteljevom duhovnom srcu. To duhovno srce je veće od samog univerzuma. Čitav univerzum je u duhovnom srcu. Kad on hoće da ponudim svetlost, možda će gledati naviše i vi možda mislite da je otišao veoma visoko, izvan srca. Ali, srce je poput sfere koja obuhvata čitav univerzum. U srcu je oblast za ljubav, oblast za svetlost, oblast za mir. Svaka oblast je poput različite kuće. Neke oblasti imaju pomalo od svega, a neke oblasti su specijalizovane. Ali, sve su u srcu, u kojem duhovni Učitelj živi i odakle donosi sve. Svako treba da razvije duhovno srce. Nemaju svi istu sposobnost. Svi imaju potencijal, ali on mora da se razvije. To nije kao naše jedinstvo sa Bogom, što je nešto što svi podjednako imamo, ali smo ga zaturili. Ne, sposobnost duhovnog srca je nešto što zaista moramo da postignemo u procesu evolucije. Ona postepeno raste od semena u izdanak, pa u ogromno banjan drvo, kako se naše jedinstvo sa Bogom uvećava. Mi u svet ulazimo sa nesvesnim jedinstvom. Pomoću procesa molitve, meditacije, ljubavi, posvećenosti i predanosti razvijamo svesno jedinstvo. Srce se razvija od svesti deteta do svesti najstarijeg člana porodice koji zna sve što i otac zna. Kad razvijemo duhovno srce, mi spoznajemo svoj identitet sa Majkom i Ocem univerzuma.

Pitanje: Da li podučavate svoje učenike nekoj specifičnoj tehnici za postizanje samadija?

Šri Činmoj: Ne. Samadi je veoma visoko stanje svesti. Ako početnik dođe u dečiji vrtić i upita vaspitača kako da uči za master diplomu, vaspitač će se samo nasmejati. On će reći: „Kako mogu da ti objasnim?“ Pre nego što postanemo spremni da dostignemo samadi, moramo da prođemo kroz mnogo, mnogo, mnogo duhovnih iskustava. Potom dođe trenutak kad Učitelj vidi da je učenik spreman da uđe u savikalpa samadi. Nirvikalpa samadi, u ovom trenutku, za tragaoce ne dolazi u obzir. Tragalac treba da bude izuzetno napredan da bi mogao makar i da misli o postizanju nirvikalpa samadija. Ali, pre toga je savikalpa samadi dovoljan. Ako neko dobije savikalpa samadi, to je više nego dovoljno za popriličan broj godina, čak i za ovaj život. Nirvikalpa samadi se stiče tek na najvišem stupnju težnje. Na nesreću, među svojim učenicima nemam nikoga kome bih mogao da pomognem da uđe u to stanje. Ja sam veoma ponosan na svoje učenike. Oni su veoma iskreni, veoma posvećeni i veoma brzo napreduju; ali, za njih još nije došlo vreme da uđu u nirvikapa samadi. Svim tragaocima bih hteo da kažem da duhovna lestvica ima popriličan broj prečki. Za sada je nirvikalpa samadi, bar za moje učenike, nedostižan.

Pitanje: Kad se neko duhovno razvija, da li njegova meditacija postaje duža i da li menja svoj fokus i orijentaciju?

Šri Činmoj: Osoba koja je duhovno visokorazvijena biće u stanju da meditira duže od nekog ko je relativni početnik. Ali, u meditaciji nije poenta vreme, već je poenta težnja. Ako neko ima pravu težnju, duboku težnju, biće u stanju da meditira duže, zato što će mu meditacija ići lako. On će osećati da je jedini cilj njegovog života da ostvari Boga. Neko ko ima samo malo težnje meditiraće pet ili deset minuta, shvatajući to kao svoju disciplinu, ili obavezu, ali sa malo radosti ili inspiracije.

Mnogi ljudi veruju da pravi tragalac mora da meditira barem osam sati dnevno. Ja sam to činio. Iako sam postigao ostvarenje u mojoj prošloj inkarnaciji, kad mi je bilo trinaest godina meditirao sam osam, devet, deset, trinaest sati dnevno. Ali, ja sam imao tu sposobnost. Ne savetujem mojim učenicima da to rade, zato što znam kakva je sposobnost moje dece. Oni bi doživeli nervni slom. Za njih to naprosto ne bi bilo moguće. To ne bi bila prava meditacija. Neću da kažem da oni nisu iskreni. Ne! Oni su izuzetno iskreni. Ali, sposobnost je kao mišić. Mišić mora da se razvija postepeno. Počnete sa petnaest minuta, pa onda produžite na pola sata. Oni koji sada meditiraju pola sata uskoro će biti u stanju da meditiraju sat ili sat i po.

Postepeno, postepeno, vaša unutrašnja sposobnost će rasti. Kad dođe pravi trenutak, vaše unutrašnje biće će vam reći kad možete da meditirate osam sati. Ali, zasad, nemojte to ni da pokušavate. To bi naprosto dovelo do katastrofe u vašem životu.

Nakon što neko postigne ostvarenje, nije mu potrebno da meditira onako kako meditiraju aspiranti ili tragaoci. Kad neko postigne ostvarenje, koje predstavlja jedinstvo sa Svevišnjim, njegova meditacija se odvija neprekidno - u ovom svetu, u onom svetu, u svim svetovima. Kad neko ostvari Boga, on ne meditira da postigne nešto ili da prevaziđe nešto. On meditira da odozgo čovečanstvu donese Mir, Svetlost i Blaženstvo ili da probudi svest svojih učenika.

Pitanje: Ako Vam meditacija daje tako sjajan osećaj, zašto ne ostanete u svojoj najvišoj meditaciji dvadeset četiri sata dnevno? Zašto dolazite ovde i držite predavanje, na primer?

Šri Činmoj: Šta radi čovak nakon što je studirao dugi niz godina i stekao master diplomu? Počinje da podučava. U mom slučaju, moj večni Otac mi je dao veliko srce. Znam koliko sam ja patio da bih Ga ostvario; znam kroz kakve sam bolove i agonije prošao da bih ostvario Najviše. Sada te bolove vidim u mojoj braći i sestrama. I oni pate kao što sam i ja patio. Nekad sam se i ja valjao u uživanjima neznanja. Sada vidim da se isto dešava njima. Pošto mi je Bog, iz Svoje beskrajne darežljivosti, dao Ljubav, Svetlost i druge božanske osobine, hoću da ih ponudim onom delu čovečanstva koje pati, a koje plače za njima. Ja nisam za čitav svet. Ja samo samo za one koji zaista žele Svetlost od mene. Ako Bog hoće da budem na usluzi mojoj braći i sestrama kojima je zaista potrebna svetlost, onda ja udovoljavam Bogu tako što služim čovečanstvu.

Bogoostvarena duša je onaj ko želi da udovolji Bogu na Božiji način. Pošto Bog želi da ja budem na usluzi težećim ljudskim bićima, onda je to ono što mi donosi najveću radost, a ne da ostanem u mojoj najvišoj svesti, što bih lako mogao da určinim. Vrlo često, tokom naših meditacija, ja pokažem tu svest mojim učenicima. Oni su je često viđali. Ali, kad bih ostao u toj svesti sve vreme, kome bih bio od koristi? Ponašao bih se kao sebičnjak. Ja imam blago, ali ako sve zadržim za sebe, kakvog dobra će to doneti siromašnom svetu? Bog će biti zadovoljan mnome jedino ako blago upotrebim za one kojima je očajnički potrebno. Tim ljudima je potreban Bog, a i oni su potrebni Bogu. Ja sam posrednik. Idem Bogu sa sklopljenim rukama, zato što On ima šta da ponudi. Uzimam ono što On ima i sa sklopljenim rukama to nudim čovečanstvu. I čovečanstvo ima da ponudi nešto. Njegov dar je neznanje. Ja samo razmenjujem Božiji dar, Svetlost, za čovekov dar, neznanje.

> Pravi posao Gurua, ako uopšte postoji, jeste da pokaže svetu da su njegova dela u savršenom skladu sa njegovim učenjima.

> — Šri Činmoj

Deo IV: Bogoostvareni Učitelj: glasnik onostranog

Pitanje: Da li je oslobođena duša isto što i duhovni Učitelj koji se trudi da pomogne čovečanstvu?

Šri Činmoj: Svet je video na hiljade i hiljade oslobođenih duša, ali ne rade sve oslobođene duše u svetu neznanja. Mnoge se plaše da će ih neznanje ugroziti i pokušati da ih proždere. Neko ko je upravo postigao oslobođenje izašao je iz sobe koja je puna tame, ali to ne mora nužno da znači da je zaista kvalifikovan da bude duhovni vodič. Da bi neko bio duhovni vodič u najvišem smislu te reči, on mora da bude poslat od Svevišnjeg. Neko može da ima duhovno znanje, duhovnu moć i tako dalje, ali ako ga Najviše nije ovlastilo da vodi čovečanstvo, on ne može da bude pravi duhovni Učitelj.

Pitanje: Da li svako ko ostvari Boga postaje duhovni Učitelj?

Šri Činmoj: Svake godine na stotine studenata stekne master diplomu univerziteta. Neki potom počnu da rade u nekoj službi, ili u biznisu, dok drugi počnu da podučavaju. Slično tome, u duhovnom životu, neki ljudi koji su ostvarili Boga podučavaju druge kako da ostvare Boga, a drugi ne. Oni koji ne poučavaju u svetu ipak su Bogoostvareni. Mi to ne možemo da poreknemo. Ali, njima su bile potrebne mnoge inkarnacije da prebrode prepreke neznanja i sada su zaista umorni. Nije lako ostvariti Boga, a oni osećaju da su na bojnom polju života delovali poput heroja. Borili su se protiv straha, sumnje, strepnji, briga, nesavršenosti, ograničenja i vezanosti i pobedili te sile. Sada osećaju da imaju sva prava da se povuku sa bojnog polja i odmore. Te duše se obrate Bogu, pa ako Bog kaže da one više ne moraju da igraju svesnu ulogu u Božijoj kosmiičkoj igri i mogu da samo posmatraju, onda se one povlače. Ako imaju Božije odobrenje, naravno da mogu da ostanu pasivne.

Ali, duše koje ne učestvuju u Božijoj manifestaciji takođe čine nešto stvarno sjajno. One možda ne učestvuju aktivno u svetu, one možda ne idu od jednog do drugog mesta da poučavaju ili otvaraju duhovne centre i prihvataju učenike, ali u svojoj meditaciji one iznutra nastoje da svoju svesnu dobru volju ponude čovečanstvu. Koliko ljudi nudi svoju dobru volju čovečanstvu? Obični ljude se svađaju, bore i svesno ili nesvesno čine mnoge nebožanske stvari protivne Božijoj Volji. Ali, kada se radi o tim ostvarenim dušama, one ne ulaze ni u kakav sukob sa Bogom; njihova volja je postala jedno sa Božijom Voljom.

Mi ne možemo da kažemo da je onaj ko spolja radi za čovečanstvo veći od onoga ko pomaže iznutra. Od prevashodnog značaja je da se sluša Božija Volja. Mi ne možemo da kažemo da je onaj ko plače zarad čovečanstva i pokušava da pomogne veći od onoga ko se povuče. Veliki je samo onaj ko sluša Božiju Volju. Ako Bog kaže nekoj prosvetljenoj duši: „Nije mi potrebno da ideš od mesta do mesta. Samo daruj svoju Svetlost iznutra“, onda je ta osoba velika time što svoju Svetlost daje iznutra. A ako Bog kaže drugoj duši: „Hoću da odeš u svet i ponudiš čovečanstvu Svetlost koju imaš“, onda je taj Učitelj veliki time što pomaže čovečanstvu. Sve zavisi od toga šta Bog hoće od neke određene duše.

Pitanje: Ako je neko ostvario Boga, zašto bi taj hteo da ostavi više Blaženstvo u siđe u tamu Zemlje da pomaže drugima?

Šri Činmoj: Ima nekih duhovnih Učitelja koji ne mare za ispoljavanje svoje unutrašnje Božanstvenosti, ili, možete reći, za ispoljavanje Božije Božanstvenosti na zemlji. Oni ne mare za preobražaj zemaljske svesti. Oni kažu svetu: „Ako probam da ti pomognem, sve tvoje sumnje, strahovi, strepnje, brige, ograničenja i vezanosti će ući u mene. Ja sam se svojski potrudio da dobijem soje ostvarenje, pa je zato i za tebe najbolje da se potrudiš za sopstveno ostvarenje. Ako se zaista budeš trudio, Bog ti nikad neće uskratiti plodove“.

A opet, ima nekih duhovnih Učitelja kojima jeste stalo do prosvetljenja zemaljske svesti. Oni vide da oni sami u unutrašnjem svetu jedu izuzetno ukusnu hranu ili ispijaju nektar, dok su njihova braća toga lišena. Ta vrsta Učitelja se poistovećuje sa čovečanstvom i oseća da je njihov zadatak da probude svest svojih bližnjih, ljudskih bića, svoje usnule braće. Ako na svetu ima ljudi koji su obavijeni neznanjem i traće svoje vreme u dokolici, dok im je zaista potrebna hrana, tom Učitelju je žao. Njemu je žao što ti ljudi i dalje žele da borave u neznanju, kada bi lako mogli da izađu van domena neznanja. Pošto je duhovni Učitelj i sam iskusio sve vrste patnji, on ne smatra da su ljudi, njegovi bližnji, predmet sažaljenja. On se potpuno poistovećuje sa njima. On jeste ostvario Boga, ali oseća da je nesavršen i nepotpun sve dok svi ne postanu ostvareni. Kada se radi o ličnim potrebama, Učitelju ne treba ništa više od Boga, ali iz svog Saosećanja on postaje nerazdvojno jedno sa čovečanstvom.

On kaže: „Ja ću igrati ulogu oca“. U porodici, vidimo da otac veoma, veoma vredno radi i stekne određeno bogatstvo, a onda njegova deca ne moraju da toliko naporno rade. On svojoj deci pomaže materijalno na svaki način i ona zaista dobijaju dobrobit od njegovog rada. Kada pravi duhovni Učitelj dođe u svet, on je radio veoma, veoma naporno da ostvari Istinu i poseduje bezgranični Mir, Svetlost i Blaženstvo u svom unutrašnjem životu. On nudi to blago svojoj duhovnoj deci, zato što ga ona smatraju svojim, a on njih smatra svojim. Oni koji su uspostavili potpuno jedinstvo sa Učiteljem i koji se trude da ispune Učitelja u skladu sa svojim sposobnostima, oni koji postani krajnje bliski sa svojim Učiteljem, dobijaju ono što Učitelj ima i što jeste. Njihovo ostvarenje u potpunosti zavisi od Učitelja. To je kao u slučaju oca koji ima milione dolara. Otac je zadovoljan svojim sinom, pa daje sinu svoje bogatstvo.

A sa druge strane, otac će videti da li je sin sposoban da primi taj novac i upotrebi ga na ispravan način. Ako otac vidi da će sin upotrebiti novac ispravno, naravno da će mu dati novac. Ali, ako otac vidi da će sin protraćiti deset dolara umesto da ih upotrebi u božanske svrhe, naravno da onda tom beskorisnom sinu neće dati obilje novca. I u duhovnom svetu je tako. Ako je neko zaista iskren, ako oseća da može da postoji bez svega, ali ne bez Boga, onda on može da ostari Boga u jednoj inkarnaciji, uz pomoć duhovnog Učitelja, zato što će ispravno upotrebiti ono što mu Učitelj da.

Pitanje: Zar neće ostvarena osoba izgubiti svoje ostvarenja ako siđe sa drveta ostvarenja i suoči se sa tamom i neznanjem sveta?

Šri Činmoj: Ako se plašite da će ostvarena duša izgubiti svoju božanstvenost i ostvarenje ako se bude mešala sa običnim ljudima, onda se varate. Kad ostvarite Boga, Bog vam daje više moći nego što je dao Svojoj neostvarenoj deci. Duhovni Učitelji imaju slobodan pristup Božijoj Svemoći i svim ostalim Njegovim kvalitetima. Da duhovni Učitelji nemaju više moći od svojih učenika, koji još uvek pate od straha, sumnje, strepnje i drugih nebožanskih osobina, nikad se ne bi mešali sa njima i ne bi ih uopšte ni prihvatali. Oni bi znali da bi ih nesavršenosti njihovih učenika progutale, potpuno progutale. Ali, oni se ne plaše, zato što znaju da njihovo ostvarenje ima mnogo više moći nego bilo koja negativna sila u njihovim učenicima. Pre ostvarenja, čak i do poslednjeg trenutka, moguće je da se padne sa drveta ostvarenja. Ali, kad jednom ostvarite Boga, pobedili ste u trci. Ta pobeda je trajna i večna. Niko i ništa ne može da vam je oduzme, niti možete da je izgubite.

Pitanje: Da li duhovni Učitelj koji odabere da pomaže čovečanstvu koje pati zbog toga gubi nešto, posebno zato što je čovečanstvo toliko nevoljno da prihvati njegovo bogatstvo?

Šri Činmoj: Ne! On je poput nekoga ko dobro zna da se penje na drvo. On ima sposobnost da se popne gore i siđe dole. Kad Učitelj silazi dole, on ne gubi ništa, zato što zna da će u sledećem trenutku biti u stanju da se opet popne. Pretpostavimo da neko dete u podnožju drveta kaže: „Molim te, daj mi voćku; molim te daj mi ukusni mango“. Učitelj će smesta doneti jedan mango dole, a onda će se opet popeti gore. I ako niko drugi ne bude tražio mango, on će sedeti na grani i čekati.

Ovde, na Zemlji, ako neko ljudsko biće ima nešto da ponudi a druga osoba to ne uzme, onda se onaj prvi razbesni. On kaže: „Budalo, dajem ti to za tvoje dobro“. On će izgrditi tog drugog i biće veoma ljut ako se njegov dar ne prihvati. Kad se radi o duhovnom Učitelju, to je drugačije. On će doći sa svojim bogatstvom, ali ako ga čovečanstvo ne prihvati, on neće proklinjati čovečanstvo. Čak i ako ga čovečanstvo bude vređalo i govorilo loše o njemu, on se neće žaliti Bogu na čovečanstvo. Sa svojim beskrajnim strpljenjem, on će reći: „Dobro, danas spavate. Možda ćete se sutra probuditi i videti šta imam da ponudim. Čekaću na vas“. Ako ste čvrsto zaspali, a neko vas štipa i viče: „Ustani! Ustani!“, on vam ne čini uslugu. Naljutićete se. Ali, duhovni Učitelj vam neće dosađivati; on neće tražiti da ustanete. On će ostati pokraj vašeg kreveta i čekati dok ne ustanete, a čim ustanete, zatražiće od vas da pogledate u sunce.

Ako je duhovni Učitelj pravi, on neće izgubiti ništa ako zemlja odbije to što on ima, zato što je on dobro učvršćen u svom unutrašnjem životu, u svojoj unutrašnjoj svesti. A opet, ako čovečanstvo prihvati to što on nudi, opet ne gubi ništa. Što više daje, to više dobija od Izvora. U duhovnom životu je kao i u običnom životu, kada što više znanja dajemo drugima, to više i mi sami dobijamo. Duhovnom Učitelju nikad neće ponestati Mira, Svetlosti i Blaženstva, zato što je povezan sa beskrajnim Izvorom svega.

Obični aspiranti ili lažni učitelji imaju ograničenu sposobnost. Ako daju nešto, ne mogu to da nadoknade. Ali, kada je neko u dodiru sa beskonačnom sposobnošću u unutrašnjem svetu, njegov izvor je kao okean. Beskrajni unutrašnji okean se ne može isprazniti. Pravi Učitelj bi hteo da dâ sve svojim posvećenim učenicima, ali je moć njihove prijemčivosti ograničena. Zato se on trudi da prošiti njihove posude i učini ih što većim kako bi ti učenici mogli da prime Mir, Svetlost i Blaženstvo koje on donosi za njih. Ali, on ne može da natera nekog aspiranta da primi više nego što taj ima sposobnost da zadrži. Ako to učini, posuda će popustiti. Zato Učitelj samo sipa i sipa i sipa svoju beskrajnu Svetlost u svoje učenike, ali kada se dođe do granice njihove prijemčivosti, sve ostalo će biti protraćeno.

Pitanje: Kad Učitelj odozgo donese više svetlosti, mira i blaženstva nego što oni koji meditiraju sa njim mogu da usvoje, šta se sa tim dešava?

Šri Činmoj: Ne izgubi se sve. To se raspe po svetu. To uđe u atmosferu Zemlje i postaje svojina Zemlje. Kad duhovni Učitelj odozgo donosi božanske kvalitete, Majka Zemlja ih otelovi kao sasvim svoje. Potom, kad neko na ulici ili nekom drugom mestu teži, on će dobiti taj mir i svetlost iz zemaljske svesti, ali neće znati odakle to dolazi.

Pitanje: Negde sam pročitao da Učitelj silazi da bi pomogao čovečanstvu u ovom svetu, a potom nastavlja da pomaže iz drugih svetova. Da li je to istina?

Šri Činmoj: Kad god je to neophodno, veliki duhovni Učitelji silaze da bi pomogli još neostvarenim dušama. Oni igraju svoju ulogu u Božijoj Igri, Njegovoj božanskoj Lili. Kada im u njihovoj težnji pomažu pravi duhovni Učitelji, tragaoci dobijaju ogromnu priliku, zato što je ličnim naporom, bez pomoći Učitelja, veoma, veoma teško postići ostvarenje. Težnja je od vrhunskog značaja, ali puka težnja ne može da donese ostvarenje. Neophodna je božanska Milost. A ta Milost lakše dolazi pomoću intervencije Avatara, jogija, svetaca i mudraca. Svet napreduje ovako brzo zato što veliki duhovni Učitelji dolaze u svet da pomognu. Nakon što je radio na Zemlji tokom nekoliko inkarnacija, Učitelj će možda hteti da nastavi svoj rad za čovečanstvo sa drugog sveta. A tada, on poznaje sve kutke Majke Zemlje; on zna svaki otkucaj srca zemaljske svesti, pa je u stanju da deluje i sa drugog nivoa.

Pitanje: Zašto svet toliko teško prihvata ostvarenog Učitelja?

Šri Činmoj: Svet nije spreman za duhovne Učitelje. Oni dolaze u svet iz svoje beskrajne samilosti. Prilikom odlaska, Učitelji obećavaju da će se vraćati sve dok bude neostvarenih ljudi na zemlji. Oni su iskreni kada to kažu, ali kada se uzdignu u više svetove i vide zemaljsku nezahvalnost, onda se predomisle. Tad se upitaju zašto bi traćili svoje dragoceno vreme ako čovečanstvo spava i zašto bi se vraćali nazad samo da bi ih nezahvalno čovečanstvo šutiralo.

Čovečanstvu su potrebni duhovni Učitelji radi buđenja i prosvetljenja, ali u spoljašnjem životu ljudi ne osećaju da je to nešto neophodno. Svet nije spreman, a možda u celini nikad i neće biti spreman. Kada Učitelji dođu, oni nalaze nevoljna, netežeća ljudska bića. Duhovnim Učiteljima je potreban popriličan broj inkarnacija da bi ostvarili Boga. Ostvarenje je težak, naporan zadatak. Ali, još je mnogo teže ispoljiti Boga na zemlji. Zato duhovni Učitelji ne silaze dole radi ispoljavanja.

Iako je Bog unutar svakog ljudskog bića, na nesreću, u čoveku još uvek preovlađuje životinja. Kada Učitelji rade sa čovečanstvom, oni vide da je sve samo animalnost. Pogledajte primer Šri Ramakrišne. On je preuzeo mnoštvo negativnih i nebožanskih sila od svojih učenika; strašno je propatio od njihovog otrova. Da to nije bio slučaj, jedna tako čista osoba kao što je on nikad ne bi mogla da oboli od raka.

Ostvariti Boga je teško. A još je teže nakon ostvarenja živeti u neznalačkom svetu i ostati sa čovečanstvom. A ostati u svesti Najvišeg dok se radi u najnižem i spustiti odozgo najvišu Svetlost, pa navesti najniže da je primi i prihvati - to je najteža stvar. A opet, kad kažemo da je nešto teško ili najteže, mi samo potcenjujemo sebe. Na kraju krajeva, šta su duhovni Učitelji? Oni su Božija odabrana deca. Božija odabrana deca su sve vreme, kroz Večnost, poistovećena sa Bogom. Bog se nikad ne može odvojiti od Svoje dece, od svoje tvorevine. Dakle, ništa nije teško ako na to gledamo iz apsolutno najviše perspektive: nije teško ni ostvariti Boga ni služiti Boga u čovečanstvu, ni preuzeti odgovornost da se čovečanstvo dovede Božanskom, ili Božansko čovečanstvu. Sve je lako, lakše, najlakše, kad postoji nešto što se zove Božiji Dodir. Ako Božija Volja dotakne neko delo, onda je to veoma lako.

Pitanje: Zašto neki od onih Učitelja koji nakon ostvarenja odluče da izađu u svet da pomognu čovečanstvu prihvataju veliki broj učenika, a drugi ne?

Šri Činmoj: Ponekad tu odluku donosi Svevišnji, ali On ne nameće Svoju Volju. Ima nekih Učitelja koje Svevišnji pita, nakon što su postigli svoje najveće ostvarenje: „Šta je tvoja volja? Šta ti hoćeš da radiš?“ Ako Učitelj kaže: „Hoću da radim za toliko ljudi, hoću da obavim toliko posla“, onda Svevišnji kaže: „U redu, rešeno, sa Mojim Blagoslovima“. Onda, ima nekih koji ne postavljaju čvrsta pravila u pogledu toga koliko daleko hoće da idu. Oni kažu: „Trudiću se koliko mogu do kraja. Trebaju mi Tvoji Blagoslovi, treba mi Tvoja Milost. Nastojaću da ispoljim koliko god više je moguće. Ja ne postavljam granice“.

Kod nekih Učitelja, postoji ograničenje broja učenika koje oni žele. Kod drugih, nema ograničenja njihovoj težnji da služe. Oni ostaju otvoren kanal i kažu Svevišnjem da će dati sve od sebe da ispune Njega i da ispoljavaju Njega do kraja svog života. I ne samo to, nego i nakon što napuste telo, oni obećavaju da će nastojati da nastave Njegov posao kroz svoje učenike. Dakle, to zavisi od svakog pojedinog Učitelja i od toga koliko duhovne odgovornosti on hoće da prihvati.

Što se tiče broja učenika koje Učitelj može da ima, to zavisi od toga kakvu vrstu ljudi on prihvata. Ako je veoma probirljiv i hoće samo duše koje su potpuno posvećene, koje intenzivno teže i apsolutno su predodređene za duhovni život, onda će prihvatiti samo šačicu. Šri Ramakrišna, na primer, hteo je samo ograničen broj učenika. U pogledu svojih učenika bio je veoma određen. Ali, neki jogiji kažu: „Svako ko hoće da nauči bilo šta o duhovnom životu dobrodošao je u moju zajednicu“. A opet, neki duhovni Učitelji kažu: „Neka svako napreduje u skladu sa svojim standardom“. Zato oni prihvataju hiljade učenika.

Pravi duhovni Učitelji prihvatiće samo one učenike koji su namenjeni njima. Ako znam da će neko brže napredovati pomoću neko drugog Učitelja, onda ću okultno i duhovno navesti tu osobu da kroz nekoliko meseci oseti da nije namenjena meni. Nije važan broj učenika koje neki Učitelj ima, već to da li ih on odvodi do Cilja. Ako sam ja ostvaren i ako je neko drugi ostvaren, mi smo kao dva brata koja imaju zajedničkog Oca. Naš cilj je da našu mlađu braću i sestre, čovečanstvo, dovedemo Ocu. Igra će biti dovršena samo ako se ljudi dovedu Bogu. Ako su dva Učitelja prava braća od istog Oca, kako jedan od njih može da bude nesrećan ili ljut ako neko ode Svevišnjem pomoću drugog Učitelja? U duhovnom životu mi uvek idemo zajedno. Nije stvar u tome ko je nešto učinio, već da li je ta stvar učinjena. Ko je to učinio, to je samo ime i oblik, koje će istorija izbrisati. Ono što je bitno jeste da se na Zemlji odigrala evolucija.

Pitanje: Zašto neki duhovni Učitelji odlaze u svet da bi povećali broj svojih sledbenika?

Šri Činmoj: Pravog Učitelja ne zanima broj njegovih posvećenika, pošto Božijom Milošću Učitelj i tragalac moraju da pronađu jedan drugog. Doduše, Šri Ramakrišna je odlazio u potkrovlje svoje kuće i plakao za duhovnim učenicima. Pitao je Majku Kali zašto učenici koji su mu predodređeni nisu došli. Ljudi bi mogli da upitaju zašto nije mogao da sačeka Božiji Čas. Stvar je u tome što je za Šri Ramakrišnu Božiji Čas je kucnuo, ali mu je neznanje sveta preprečilo put. Bog mu je rekao da nešto uradi i podario mu je sposobnost za to, ali se neznanje postavilo pred njega i odlagalo, odlagalo i odlagalo njegovo ispoljavanje. Šri Ramakrišna nije plakao za učenicima koji bi došli i dotakli mu stopala. On je plakao za učenicima koji bi bili njegova desna ruka, koji bi leteli sa njim u Univerzalnu Svest, koji bi radili za njega i na taj način radili za Boga.

Niko nije nezamenljiv, istina je. Ipak, u isto vreme, svaka osoba je nezamenljiva sve dok je potpuno iskrena u svojoj težnji i služenju Misiji Svevišnjeg. Niko ne može da oseća da je neophodan iz ponosa i taštine; ali je svako neophodan kada je iskreni, posvećeno odabrani instrument Boga. Učitelju su potrebni učenici zato što su oni poput njegovih ruku, njegovih udova, proširenje njegove sopstvene svesti. A kada dobije zapovest od Najvišeg, treba da pokuša da pronađe one koji će biti nerazdvojni deo njegove svesti da bi mu pomogli da ispuni zapovest.

Duhovni Učitelji su, po tradiciji, govorili: „Ako imaš nešto, drugi moraju da dođu k tebi. Ne ide izvor žednome, već žedan izvoru“. To je apsolutno tačno ako je onaj ko je žedan odrastao. Međutim, ako osećate da je žedna osoba samo malo dete, onda je sve sasvim drugačije. Dete zaplače u svojoj sobi, a majka dotrči da ga nahrani. Majka ne kaže detetu: „Moraš da dođeš k meni zato što ti treba nešto od mene“. Ne, majka sve ostavlja i dolazi detetu.Tako i u duhovnom životu, neki Učitelji osećaju potrebu da izađu u svet, pošto je spoljašnji svet po svojoj svesti samo malo dete. Ovi Učitelji osećaju da ima mnogo dece koja plaču za duhovnom Svetlošću, duhovnom mudrošću, duhovnim savršenstvom, ali ne znaju gde ili kako da ih pronađu. Zato Učitelji idu iz mesta u mesto i nude svoju Svetlost sa namerom da služe božanskom u čovečanstvu. Ja sam takođe jedan od njih. Putujem unaokolo zato što osećam da ima iskrene dece kojoj je potrebna Svetlost koju mi je Svevišnji dao da ponudim čovečanstvu. Zato idem u Japan, u Evropu, i širom Sjedinjenih Država - jer osećam da je spoljašnji svet moje dete.

Kada svet plače, ako imamo sposobnost, moramo da ga nahranimo. Ako imam sposobnost da vam nešto dam i imam sposobnost da dođem i stanem pred vas, zašto da vas onda zovem k sebi? Ako imam sposobnost da položim sebe pred vas i da vam dam svetlost koju želite, to moram i da uradim. Ako nemam sposobnost, onda treba da ćutim.

Ako osoba koja sebe naziva ostvarenom oseća neophodnost i ima sposobnost za to, neka pođe u svet da dokaže Božije postojanje. Ako ima sposobnost, ali ne oseća da je to neophodno, onda neka ostane tu gde je. Ako ne oseća ni da je neophodno, niti ima sposobnost da svetu pokaže Boga, neka se onda ne trudi da dokazuje svoju težnju. Zašto? Zato što Bog ne želi da ta osoba to čini. Ona ne ispunjava Boga na Božiji način, već samo paradira pred čovečanstvom i pravi se važna pred Bogom. U očima sveta, ona je nepoželjna; u Božijim Očima, ona pravi neoprostivu grešku.

Spoljašnji svet je veoma ograničen u poređenju sa unutrašnjim svetom. Naš svet je dugačak i širok samo nekoliko hiljada milja, dok unutrašnji svet nema granica. Duhovna osoba oseća, zahvaljujući sopstvenom ostvarenju, da su svi svetovi njeni, zato što je njen Učitelj, Svevišnji, sveprisutan. Dakle, ako je Svevišnji sveprisutan, zašto bi Njegovom sinu bilo ispod časti da ide iz jednog mesta u drugo?

Razni su načini da se nahrani svet. Pisanje duhovnih knjiga jedan je način; držanje predavanja drugi. Kada neko ima mnogo sposobnosti, zašto ih ne bi sve iskoristio? Neki duhovni Učitelji nemaju te spoljašnje sposobnosti. Šri Ramakrišna, na primer, nije pisao. Ipak, to ga nije sprečilo da ostvari Najviše. Istovremeno, oni koji imaju sposobnost da pišu i drže predavanja nisu lišeni svog Bogoostvarenja.

Bog se igra na razne načine. Ako Bog duhovnom Učitelju podari sposobnost da piše, drži predavanja, druži se sa ljudima, da putuje iz mesta u mesto, onda je to Božija odluka. Tada Učitelj sprovodi Božiju Volju. A ako Bog Učitelju ne podari sposobnost da piše i drži govore, ne možemo da okrivljujemo duhovnog Učitelja ili da kažemo da je manje vredan. Moramo znati šta Bog hoće od nas. Ako Bog hoće da ja pišem, podariće mi tu sposobnost. Ako Bog neće da ti pišeš, neće ti podariti tu sposobnost. U oba slučaja, ne možemo tome prigovarati. Ali na nesreću, naša tradicionalna Indija je, veoma uskogruda po ovom pitanju.

Pitanje: Jednom ste rekli da, kad neki tragalac dostigne najviše ostvarenje, automatski dolazi do duhovnog ispoljavanja. Da li biste objasnili šta podrazumevate pod takvim ispoljavanjem?

Šri Činmoj: Kad neko postigne ostvarenje, ako ostane u svetu, manifestacija automatski počinje. Kad stanete pred jednu oslobođenu, potpuno ostvarenu dušu, šta se dešava? Smesta vidite ogromnu razliku između sebe i te osobe. Prva stvar koju vidite u njoj je Mir; u njenim očima videćete beskrajni Mir. Od njenog tela dobićete osećaj Čistote, jedne Čistote koju nikad ranije niste osetili u svom životu niti u životu bilo koga drugog. Kako to da ona zrači Čistotu, Svetlost i božansku Moć, a neko drugi ne? Samo zato što je ona potpuno ostvarena. Zato ostvarenje automatski pokazuje svoju sposobnost, a to je ispoljavanje. Unutrašnje ostvarenje Učitelja se manifestuje kroz njegov spoljašnji oblik, a to je telo.

Postoji još jedna vrsta manifestacije, koju nalazimo više na fizičkom planu: to je ispoljavanje božanstvenosti na Zemlji. Ta vrsta manifestacije se odvija kada Učitelj namerno nastoji da probudi duhovno gladne pojedince. Ima mnogo ljudi na svetu koji su duhovno gladni, ali nemaju Učitelja niti duhovni put. Zato Učitelj nastoji da ih inspiriše, da upali u njima plamen svesne težnje i da ih postavi na duhovni put.

Kad duhovni Učitelj, uz pomoć svojih najdražih učenika, nastoji da ispolji božanstvenost na zemlji, ponekad ga ljudi pogrešno razumeju. Oni misli da on hoće da sve preobrati. Ali, Učiteljev motiv nije motiv misionara. Hrišćanski misionari su išli po Indiji i svuda po svetu govoreći: „Postoji samo jedan spasitelj, Hrist“. Ali, ako je Hrist jedini spasitelj, šta je onda Buda? Šta je Šri Krišna? Šta su Šri Ramakrišna i svi drugi veliki Učitelji? Suvišno je i reći da je svaki pravi duhovni Učitelj i spasitelj; ali, reći da je on jedini spasitelj, ili da je njegov put jedini put - to je glupost. Ako bih ja rekao da je moj put jedini put, i da ćete otići u pakao ako me ne prihvatite, bio bih najgluplja osoba na svetu. Na našem putu, mi nikog ne preobraćamo; mi inspirišemo. Mnogi od vas ovde niste moji učenici i nećete ni biti moji učenici. Ali, ja sam veoma srećan što ste došli i veoma sam zahvalan što ste prisutni ovde. Zahvaljujući Božijoj Milosti, ja imam sposobnost da vas inspirišem. Vi možete da uzmete inspiraciju od mene i onda idete bilo kojim putem koji vam je potreban ili koji hoćete. Ja sam odigrao svoju ulogu time što sam vas inspirisao.

Jedan ostvareni Učitelj nikad, nikad ne pokušava da nekog preobrati; on jedino dušama koje teže nudi svoje ostvarenje u obliku inspiracije. Zato Učitelj mora da se ponaša poput normalnog ljudskog bića. Kad se ne bi ponašao poput ljudskog bića, kad ne bi jeo ni spavao ni govorio na ljudski način, onda bi ljudi rekli: „O, ti si nas daleko prevazišao. Jednostavno nam je nemoguće da budemo kao ti“. Ali, duhovni Učitelj kaže: „Ne, ja radim sve što i vi radite. Ako ja mogu da jedem istu hranu, da se družim sa vama kao što se vi družite sa drugima a da istovremeno ne izgubim moju najvišu svest, zašto onda i vi ne biste mogli da uđete u Najviše?“ Tako Učitelj inspiriše svoje učenike.

Ali, inspiracija nije dovoljna. Nakon inspiracije dolazi težnja. Postoji razlika, ogromna razlika, između inspiracije i težnje. Težnja je veoma, veoma visoko. Učitelj postaje jedno sa svojim učenicima čijoj je težnji već pomogao i zajedno oni kreću da inspirišu duhovno gladni svet. Na taj način se ostvarenje preobražava u ispoljavanje.

Gde postoji ostvarenje, u tom ostvarenju videćete i ispoljavanje. Ispoljavanje je spoljašnji oblik ostvarenja, a onaj ko je zaista duhovan smesta će osetiti ispoljavanje u samom ostvarenju. Običnim ljudima, čovečanstvu, za to treba vremena. Ako sam nešto ostvario i ispoljio ga u spoljašnjem svetu, srce čovečanstva to oseća, ali će fizičkom umu možda biti potrebno neko vreme da opazi i razume to ispoljavanje. U oblasti ispoljavanja, Učitelj ima posla sa neznalačkim, netežećim ljudima ili emocionalno ograničenim ljudima koji ne vide punu Učiteljevu svetlost. Ali, veliki aspirant vidi ostvarenje i ne može da odvoji to ostvarenje od ispoljavanja.

Pitanje: U čemu je razlika između otkrovenja i ispoljavanja?

Šri Činmoj: Najpre imamo otelovljenje. U vašem džepu - što znači u vama - je veoma ukusan mango. Vi zavučete ruku u džep, izvadite mango i pokažete ga meni. To je otkrovenje. Pre toga je mango bio sakriven, a sada ste ga otkrili. Potom treba da ga ispoljite. Kako ćete to uraditi? Iseći ćete ga na nekoliko komada i podeliti ga sa mnom i sa drugima. Kad otkrijete Boga ili Istinu ili Svetlost svetu, to znači da ste izneli te stvari na površinu i da su one tu da ih vidi ceo svet. Ali, ako niko ne gleda to što ste otkrili, ili ako to niko ne prihvata ili ne razume, to je onda otkrovenje bez ispoljavanja. Ispoljavanje znači ne samo da pokažete ono što imate i što jeste, već i da navedete svet da to vidi, oseti, razume i prihvati. U tome je razlika. Današnje ostvarenje je sutrašnje otkrovenje. Otkrovenje je današnje ispoljeno ostvarenje, a sutrašnje ispunjeno ispoljavanje.

Pitanje: Može li se duhovni Učitelj koji nastoji da svetu otkrije više istine uporediti na neki način sa pesnikom koji nastoji da izrazi i otkrije umetničke istine?

Šri Činmoj: Običan pesnik može da na trenutak ugleda istinu, ali duhovni Učitelj dobija okean same Istine. Duhovni Učitelj vidi jednu mnogo višu istinu nego što bilo koji običan pesnik može da vidi. Isto tako, što se tiče običnih pesnika, njima je poezija sve. Ali, kad se radi o naprednim dušama ili duhovnim Učiteljima, poezija im nije sve; njima je Bog sve. Pesnik koji nam donosi više istine oseća da su one sve što ima da pruži. Ali, duhovni Učitelji osećaju da su njihovi spisi apsolutno ništa kada se uporede sa onim što oni znaju i što zaista jesu. Oni kažu: „U poređenju sa mojim ostvarenjem, moje ispoljavanje je apsolutno ništa. Svetlost koju sam ponudio, kada se uporedi sa Svetlošću koja još nije ispoljena, je ništa. Ako za moje ostvarenje dobijam sto od sto, za moje ispoljavanje neću dobiti više nego jedan od sto. Kad umrem, znaću koliko unutrašnjeg blaga nikad neće imati priliku da se ispolji kroz mene“. Svi duhovni Učitelji su na taj način bili osujećeni u svom otkrovenju, u svom ispoljavanju.

Pitanje: Zašto se ponekad čini da ostvareni Gurui svojim izjavama i postupcima prkose svetim spisima i ustaljenim pravilima?

Šri Činmoj: Istina je da ostvareni Gurui, veliki Gurui, imaju sopstvenu istinu. Ali, oni ničemu ne prkose. Oni daju jedan novi pravac. Pretpostavimo da je neka velika duhovna figura nešto rekla. U vreme kada je ona živela, ta istina je bila potrebna. Svet, međutim, napreduje i sada moraju da se ispolje neke više istine. Zato, ako kažemo nešto drugačije, mi ne prkosimo velikim Učiteljima iz prošlosti. Mi samo unosimo jednu višu istinu i jedno više znanje u zemaljsku svest koja je sada spremna da ih primi. Mi uvećavamo i prosvetljavamo istinu.

Samo ako uđemo u istinu i preobrazimo je, postići ćemo veću i širu istnu. Ako mislimo da su naši preci već rekli sve što ima da se kaže u pogledu duhovnosti, onda se varamo. Istina nikad nije potpuna, zato što mi živimo u jednom univerzumu koji neprekidno prevazilazi. Ono što su učitelji iz prošlosti rekli je večna istina; ono što mi kažemo takođe je večna istina. Ali, svaka istina ima svoj stepen, a mi sve vreme evoluiramo i napredujemo.

Vaš otac je možda zamišljao ili razmišljao o nečemu na fizičkom nivou što je u to vreme bilo izuzetno. Sada ste vi odrasli i razmišljate o nekim uzvišenijim i dubljim stvarima, zato što se nauka razvila do jednog novog nivoa. To ne znači da vi prkosite dostignućima vašeg oca. Ne, vi ga prevazilazite, prevazilazite njegovu sposobnost, prevazilazite njegovo razumevanje.

U duhovnom životu mi ne negiramo; mi samo idemo sve više i više da bismo dostigli najvišu visinu. Najviša Istina, najviše ostvarenje, ili ono što nazivamo apsolutnim ispoljavanjem, još uvek se nije odigralo. Duhovno ispoljavanje nije dovršeno a možda nikad i neće biti dovršeno.

Pitanje: Bilo je nekoliko duhovnih učitelja koji su pušili i pili. Kako su spoznali Boga?

Šri Činmoj: To je bilo zbog njihove težnje. Duhovni Učitelji su pili, plesali, jeli meso i radili sve vrste stvari a nisu gubili svoju visinu. Za njih je svet bio kao vrt, a oni su bila božanska deca koja su se tu igrala i na njih ono što su govorili ili činili, nije nije uopšte uticalo.

Ali morate znati da postoji mala razlika između njihove i vaše težnje. To je kao razlika između tebe i drveta. Drvo nikome ne škodi; čisto je i nevino. Ali spoznaćete Boga mnogo pre nego što to drvo shvati. Kada je reč o unutrašnjem vapaju, o težnji, običan čovek se ne može porediti sa velikim duhovnim Učiteljima. Kada počnu da meditiraju, mogli su da nastave satima i da se izgube u svojoj meditaciji.

Mnogi indijski duhovni Učitelji uzimaju arsen, a ponekad kada uzmu velike količine ljudi misle da će počiniti samoubistvo. Ali to im ne šteti. Neki od tantričkih jogija vode takav život vitalnog zadovoljstva da bi svako pomislio da će odmah pasti. Ali njihova meditacija prevazilazi njihov vitalni život. Kada su na ivici ostvarenja, sve vreme im je svest u veoma visokom svetu i uopšte ne ostaju u fizičkom, pa spoznaju Boga uprkos svom vitalnom životu. Slično tako, neki okultisti meditiraju devet ili deset sati dnevno, a ostalo vreme vode veoma loš život. Ali intenzitet njihove težnje im ipak donosi realizaciju.

Pitanje: Da li se duhovni Učitelji obično rađaju u veoma duhovnim porodicama?

Šri Činmoj: Većina pravih duhovnih Učitelja ušla je u veoma razvijene, duhovne porodice. U njihovom slučaju, to je bio Božji plan. Ali Bog nije vezan nikakvim planom; Bog može poslati duhovnog Učitelja u najnepovoljniju porodicu. To je takođe moguće. Ali u većini slučajeva, duhovni Učitelji dolaze u duhovne porodice.

Pitanjen: Koja je razlika između Jogija i Avatara?

Šri Činmoj: Jogi je potpuno ostvarena duša. Viši od ostvarene duše je nepotpuni Avatar, ili Angsha Avatar. Viši od delimičnog Avatara je potpuni Avatar, Purna Avatar. Jogi može da radi sa nekolicinom ljudi, nekim delom čovečanstva; Avatar može da radi sa čitavim svetom. Jogi deluje u tišini; Avatar deluje dinamično i govori sa pouzdanjem. Jogi je biljka; Avatar je ogromno, visoko drvo.

Avatar je direktni potomak Boga: stvarni, opipljivi deo Božanskog koji stalno deluje u najvišem a takođe i u najnižam. Avatar ima sposobnost ogromnog mora, dok jogi ima sposobnost reke ili bazena. Kad jogiji hoće da uzdignu svest čovečanstva, ponekad im neznanje sveta naudi. Ali, Avatar ostaje u Najvišem i u najnižem zajedno, a čak i u njegovom najnižem, njegova sposobnost da funkcioniše nije ometena. Avatar ima beskrajno veću sposobnost nego jogi da dovede do potpunog preobražaja čovečanstva.

A sa druge strane, čak i jedan Avatar najvišeg reda možda neće ili možda ne može da uvek deluje sa najvišeg nivoa svesti, zbog neznanja, tame i nesavršenosti sveta. Svest zemlje ne teži, a većina ljudskih bića neće njegovu Svetlost. Pogledajte Hrista. Ko je mario za njega? Malo njih! Pogledajte Šri Krišnu. Ko ga je prihvatio? Malo njih!

Prema indijskoj filozofiji i duhovnim učenjima, Avatar je direktni potomak Svevišnjeg koji sa Njim može da komunicira direktno, po svojoj volji. Većina jogija to ne može; njima treba dva ili tri sata da uđu u svoju najvišu svest kako bi komunicirali sa Bogom. Trenutnu komunikaciju sa Bogom oni ne postižu. Samo je komunikacija Avatara sa Bogom takva.

Avatar je ljudsko biće; on priča, jede, diše i radi sve drugo poput ljudskog bića. Ali, kad uđe u svoje najviše, ako biste mogli da makar i na trenutak sagledate njegovu svest, ceo vaš život bi bio predmet potpune predanosti pred njegovim stopalima. Čak i ako vas naizgled ignoriše, ostaćete poput vernog psa, zato što ste u njemu dobili neuporedivo blago koje niko drugi na svetu ne bi bio u stanju da vam pruži. Morali biste da imate veoma, veoma visok nivo duhovne svesti da biste čak i samo ovlaš sagledali visinu jednog Avatara. Njegova svest se nikako ne može izraziti ili objasniti.

Imati Avatara za Gurua znači imati najveći blagoslov koji čovek uopšte može da ima. Šri Ramakrišna je govorio: „Ako je Bog krava, onda je Avatar vime koje daje mleko“. Veliki aspirant će reći da je Bog u obliku Avatara milostiviji od Samoga Boga. Aspirant kaže: „Ako uradim nešto pogrešno, kad se radi o Bogu, tu je sud, tu je zakon karme. Ali, sa Guruom je drugačije. On prema svojim najdražim učenicima oseća samo najdublju ljubav. Zato, kad me stigne istinska kazna, Guru uzima tu kaznu“. Ako se tragalac moli Bogu i plače Bogu krajnje iskreno i snažno, Bog onda može da mu oprosti umesto da ga kazni. Ali, ako neko ima Avatara za Gurua, i ako je sa Avatarom najbliskije povezan, onda njegov Guru zaista prima tu kaznu za račun učenika.

Takođe, kada je Avatar na Zemlji on otelovljuje svest svih drugih Avatara pre njega. Šri Ramakrišna je rekao: „Onaj ko je Rama, onaj ko je Krišna, u jednom obliku je Ramakrišna“. Na Zapadu, nažalost, vi priznajete jedino Hrista za Avatara. Vi ga ili prihvatate ili odbacujete. Ako ga prihvatite, onda za vas ne može biti nikog drugog. Ali, tu grešite. Hrist, Buda, Šri Krišna i svi drugi potiču sa istog mesta. Ako smatrate Hrista božanskom, beskrajnom Svešću, onda ne možete odvojiti Šri Krišnu, Budu ili Šri Ramakrišnu od Hrista. Svevišnji je ušao u oblik koji zovete Hrist; On je ušao u oblik koji zovete Šri Krišna; On je ušao u oblik koji zovete Šri Ramakrišna.

Pitanje: Da li je Vivekananda bio Avatar?

Šri Činmoj: Vivekananda nije bio Avatar. On je tek nekoliko puta ugledao Istinu koju je Šri Ramakrišna živeo. Šri Ramakrišna je živeo najvišu Istinu, a Vivekananda je imao povremene uvide u tu Istinu. Vivekanda je bio veliki Vibhuti, onaj koga je Bog obdario posebnom moći, i ko deluje izuzetno dinamično u okruženju sveta. Vibhutiji su vođe čovečanstva koji bude njegovu usnulu svest.

Ne bismo mogli da kažemo da je Napoleon bio Vibhuti, ali ono što je Napoleon postigao u materijalnom svetu, Vivekanda je postigao u duhovnom svetu. Najsnažnija, dinamička moć je delovala u ljudskom obliku u Vivekanandi. Prava misija Vivekanande bila je da proširi poruku svog Učitelja, Šri Ramakrišne. Ramakrišna je postigao, ali nije mnogo ispoljio. On nije mario za svetovna dostignuća ili za takozvani višestruki razvoj. Današnjem svetu je potreban um. Taj um ne mora čak ni da bude intelektualan; može da bude tek neki obični um koji može da razume osnovne stvari. Ali, Šri Ramakrišna nije mario čak ni za taj obični um. Zato je Vivekananda sakupio plodove drveta, a to drvo je bio Šri Ramakrišna, i ponudio ih svetu. U tridesetoj godini je došao na Zapad i doneo Zapadu obilje svetlosti.

Kad je Ramakrišna odlazio sa ovog sveta, Vivekananda je još uvek sumnjao u duhovnu visinu svog Učitelja. Iznutra je rekao: „Ako mi kažeš da si veliki Avatar, poverovaću“. Šri Ramakrišna mu je pročitao misli i rekao „Naren, zar još uvek sumnjaš u mene? Onaj koji je Rama, onaj koji je Krišna, u jednom obliku u ovom telu je Ramakrišna“. Rama je bio Avatar, Krišna je bio Avatar, a Vivekanandin Učitelj je otelovljavao oba.

Vivekanda nije bio Avatar; on se ne može svrstavati u isti rang kao Šri Ramakrišna. Ja veoma volim Vivekanandu i divim mu se. Moja veza sa njim u unutrašnjem svetu je veoma bliska. Na nesreću, ovde na Zapadu susrećem neke duhovne učitelje i svamije koji omalovažavaju Vivekanandu i njegovo dostignuće i usuđuju se da kažu da on nije bio realizovan. Ali, jedino što mogu da kažem je da oni koji omalovažavaju Vivekanandu nisu dostojni ni da mu operu stopala. On je nesumnjivo imao Bogoostvarenje; bio je veoma napredan.

Običan čovek ne može da sudi o visini jednog Avatara. To je kao kad neki patuljak pokušava da oceni visinu diva; to je smešno. Hajde, međutim, da ne mislimo o duhovnoj visini nekog Učitelja. Hajde da mislimo jedino na njegovo prisustvo u našem srcu. Kad možemo da osetimo njegovo prisustvo u dubini našeg srca, on može da nam bude pomoć, naš vodič, naša inspiracija, naša težnja, naše putovanje i naš Cilj.

Pitanje: Kako Vi lično znate da li je neko realizovan ili delimično ostvaren?

Šri Činmoj: Kada se neko ostvari, lako se može spoznati ostvarenje drugih. Na osnovu svog jedinstva i identifikacije sa njihovom svešću, ja lako mogu da govorim o realizaciji drugih.

Pitanje: Da li sam u pravu kada kažem da je Buda jedan od onih koji su zagovarali neku vrstu bekstva od sveta?

Šri Činmoj: Ako kažemo da je Budina filozofija filozofija bekstva, da je on svesno hteo da pobegne, to bi bila greška; to je pogrešno tumačenje. Buda je zaista hteo da okonča ljudsku patnju u svetu. Poput božanskog ratnika, igrao je svoju ulogu na svetskoj pozornici. On nije koristio izraz „Bog“, ali jeste koristio izraze „Istina“ i „Svetlost“. Nakon što je postigao ostvarenje, ostao je na Zemlji četrdeset četiri godine, nastojeći da uzdigne svest čovečanstva. Išao je na sve strane, stalno propovedajući, propovedajući. Iako je imao veoma krhko telo, nastavljao je da drži govore i da se trudi da odozgo donese Mir, Svetlost i Blaženstvo. Ali, on je video da ljudi kojima pokušava da pomogne to ne prihvataju i došao je do zaključka da je gotovo nemoguće okončati ljudsku patnju.

Potom je otkrio da postoji nešto što se zove nirvana, gde su sve želje ugašene, gde su ugašene sve zemaljske sklonosti, gde prestaju sva ograničenja. Tu odlazite van domena fizičkog, i sve je unutrašnje postojanje. Rekao je: „Sada sam veoma, veoma umoran. Hajde da uđem u to blaženo stanje i odmorim se“. On je odlučio da pusti druge božanske vojnike da dođu u svet i bore se za potpuno ispoljavanje. Dakle, ako se jedan vojnik hrabro bori mnoge godine a potom reši da se odmori, a neki drugi vojnik dođe za njim da nastavi da se bori dok ne bude mogao da ispolji Najviše, naravno da mi mislimo da taj drugi vojnik igra svoju ulogu sa više snage, više energije, više izdržljivosti. Ako neko nakon ostvarenja želi da ispoljava, svakako da on vodi čovečanstvo korak napred, zato što je Bogu takođe potrebno i ispoljavanje.

Ali, pogrešno je reći da jedan od njih nije odigrao svoju ulogu ili da je hteo da pobegne. Kao pojedinac, Buda jeste odigrao svoju ulogu. Ostvarenje je Buda imao. Otkrovenje je imao. Takođe je počeo i sa ispoljavanjem, ali na kraju nije više hteo da igra svesnu ulogu u oblasti ispoljavanja. Nije hteo da više učestvuje u Kosmičkoj Igri. Neki od Budinih sledbenika pogrešno su razumeli njegovu filozofiju i iskrivili je kako se njima sviđalo. Kao pojedinac, Buda nikad nije zagovarao bekstvo ili negiranje sveta. On je zagovarao molitvu i meditaciju da bi se ušlo u večno blaženo stanje svesti. Može se reći da je on otvorio još jedan put, ili to možete nazvati kućom. Oni koji stupe na taj put ili uđu u tu kuću ne vraćaju se u svet nakon ostvarenja Boga, dok se oni koji uđu u neku drugu kuću vraćaju u svet.

Ako uđete u nirvanu, ne znači da ste tu zarobljeni. Ne, ako uđete u nirvanu, obično se ne vraćate zato što to ne želite. Ali, ima nekih Učitelja koji prevaziđu i stanje nirvane, pa se vrate u svet. Oni ne ostanu u toj kući. Dinamički podsticaj Svevišnjeg prisiljava te Učitelje da se opet vrate u svet da rade za Njegovo ispoljavanje, čak i ako su jedan život već proživeli kao Bogoostvareni.

Pitanje: Šta je nirvana?

Šri Činmoj:

“Bez uma, bez oblika, ja postojim samo;

Sva misao i volja sad je stala;

Igri prirode došao je kraj,

Ja sam To za čim tragao sam tamo.

Delima i vremenom ne menjam ništa;

Moja je kosmička igra završena.”

— iz poeme Apsolut

Šri Činmoj

Kad neko dovrši svoju kosmičku igru, on ulazi u nirvanu. Ako je nečija duša umorna i hoće da trajno izađe izvan sukoba, izvan dometa kosmičkih sila, onda je nirvana dobrodošla. Nirvana je prestanak svih zemaljskih aktivnosti, prestanak svih želja, patnje, robovanja, ograničenja i smrti. U tom stanju čovek prevazilazi poimanje vremena i prostora. Ovaj svet, zemlja, predstavlja igralište za ples kosmičkih sila. Ali, kad čovek uđe u nirvanu, kosmičke sile se predaju krajnjoj najvišoj Istini, a Znalac, Znanje i Spoznato ili Mudrost su kao tri anđela spojena u jedno. Tad čovek postaje i Znalac i Spoznato.

Kad neko nema iskustvo nirvane, on obično ne može da zna šta je iluzija. Prema nekih duhovnim učiteljima, ovaj svet je maya, iluzija. Kad neko uđe u nirvanu, on spoznaje šta je iluzija. Nirvana je statičko jedinstvo sa Bogom. Tu se sve okončava u statičkom Blaženstvu. To Blaženstvo je nezamislivo, neizmerno, neopisivo. Iznad nirvane je stanje apsolutnog jedinstva. To jedinstvo je dinamičko jedinstvo sa Bogom.

Nirvana je veoma, veoma, veoma visoko stanje. Međutim, za božanskog radnika to nije najviše stanje. Ako neko hoće da služi Boga ovde na Zemlji, onda on mora da se stalno iznova vraća u svet da bi služio Svevišnjem u čovečanstvu. Ako neko hoće da ispolji Svevišnjeg u oblasti tvorevine, onda on mora da deluje u apsolutnom dinamizmu Svevišnjeg, a ne da se odmara u nirvani. To ne znači da božanski radnik ne može da ima iskustvo nirvane. Iskustvo nirvane je pod kontrolom svih Bogoostvarenih duša. Ali, trajna nirvana je za one koji žele da se zadovolje statičkim aspektom najvišeg Bramana. Ako neko želi da otelovi i statički i dinamički aspekt Svevišnjeg, onda bih hteo da kažem da on treba da prevaziđe nirvanu i da uđe u oblast ispoljavanja.

Pitanje: Da li postoji neka razlika između _nirvane_ i _nirvikalpa_ samadija?

Šri Činmoj: Uzmimo nirvanu i nirvikalpa samadi kao dve najviše palate. Ostale palate nisu ništa u poređenju sa te dve palate. Ako se popnete na palatu nirvane, nema načina da siđete dole, ili ne osećate da je potrebno da silazite dole da biste to što ste dobili ponudite svetu. Ne postoji veza sa zemaljskom svešću. U nirvani primećujete prestanak zemaljskih bolova i kraj kosmičke igre. Nirvana je preplavljena beskrajnim Mirom i Blaženstvom. Iz perspektive Apsolutne Istine, nirvana je cilj nad ciljevima za tragaoce koji više ne žele da učestvuju u Božijoj ispoljenoj tvorevini. Naravno, ako Svevišnji Pilot želi da neki pojedini tragalac za apsolutnom istinom prevaziđe nirvanu i uđe u svet, radi preobražaja Zemlje i usavršavanja Zemlje na božanski način, On ga šalje dole. On oseća da je baš taj Njegov instrument vrhunski neophodan za preobražaj nerođene transcendentalne Vizije Svevišnjeg u Njegovu besmrtnu univerzalnu Stvarnost. Kada se popnete u palatu nirvikalpa samadija, postoji put da siđete dole ako to hoćete. Ali, ako ostanete tamo dugo vremena, onda potpuno zaboravite da postoji put kojim se silazi dole. Nirvikalpa samadi nas ispunjava bujicom prosvetljenja i navodi da osetimo da ima viših svetova daleko iznad ovog našeg sveta. I još, taj samadi se sam otkriva tragaocu kao spona koja povezuje ovaj svet sa drugim visokim, višim, najvišim svetovima i daje mu put kojim će da ide dalje i uđe u večito prevazilazeće Onostrano.

Uvod urednika u prvo izdanje

Ova knjiga predstavlja jedan od retkih istinskih prikaza unutrašnjeg univerzuma - univerzima van prostora i vremena, van svih mentalnih formulacija. To nije filozofska ni teorijska knjiga, već jasan i detaljan opis duhovne stvarnosti, koji je napisao jogi čiji je ta duhovna stvarnost dom. Kao Bogoostvareni duhovni Učitelj koji je postao jedno sa najvišom Istinom, Šri Činmoj je u stanju da odgovori na veoma specifična pitanja o temama kao što su ostvarenje i prosvetljenje, samadi, nirvana, blaženstvo i različiti nivoi Svesti. Po tradicionalnim pričama, očekivali bismo da nađemo prosvetljenog jogija u nekoj himalajskoj pećini, utonulog u trans. Ali, Šri Činmoj je jedan od onih retkih duhovnih Učitelja koji se trude da svoju svetost ponude ne samo iznutra, pomoću meditacije, vać i spolja, izgovorenom i pisanom rečju. Ova knjiga sadrži odgovore na pitanja koja su tragaoci postavljali Šri Činmoju na javnim meditacijama i univerzitetskim predavanjima.

From:Sri Chinmoy,Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sgl