Pitanje: Ponekad kada imam dobra iskustva, ili kad me gane priroda ili nešto dobro, moj um pokušava da to izrazi kroz poeziju ili slikarstvo, ili na neki drugi način. Ali, čini se da mi to što radim krade samo to iskustvo.

Šri Činmoj: Tu praviš grešku; ponašaš se kao dete. Kad imaš iskustvo, ti si kao dete koje je dobilo bombone od majke ili oca. Kad su mu u ruci, dete nastoji da podeli bonbone sa drugima. To je vrlo dobro. Neka podeli; neka da drugima mali deo. Ali, recimo da dete ima veoma darežljivo srce. Ima tri ili četiri druga i sve im da. A onda još uvek oseća glad. Kad imaš nešto, dobro je da to deliš sa ostalima. Ali, najbolja stvar je da prvo pokušaš da uvećaš količinu toga što imaš. Dok imaš to dobro iskustvo, pokušaj da ga zadržiš dugo: jedan, dva, tri sata ili nekoliko dana. Na taj način ćeš dobiti mnogo bombona. Zatim, dok to budeš izražavao, nećeš se osećati kao prosjak.

Kada izražavaš nešto, to izlazi iz tebe, a ti nemaš načina da to nadoknadiš. Sve rasipaš, a onda si izgubljen. Budući da nemaš sposobnost da to vratiš, potpuno se isprazniš. Da, možda imaš veoma dobro srce, veoma darežljivo srce. Ali, ti takođe imaš i glad, tvoju sopstvenu večnu glad, a tvoju sopstvenu glad nisi mogao da utoliš. Stoga ako možeš da održavaš, ili jačaš svoje iskustvo nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, onda nećeš sve izgubiti kada budeš pokušao da to izraziš i podeliš sa drugima. Imaćeš neprekidan i stalan pristup svetu iskustva. Stoga, dopusti da ono postane trajno. Kad jednom postaneš stalan u svom iskustvu ili ostvarenju i počneš da ga daješ drugima, neće ti nedostajati i nećeš ga izgubiti. Zbog toga kažu da pre nego što postaneš pravi Jogi, pre nego što potpuno ostvariš Boga, nije preporučljivo da daješ svoje unutrašnje bogatstvo drugima. Ne radi se o tome da si škrt; samo daješ i daješ, a nemaš načina da to vratiš. Postoji Izvor, i moraš da uspostaviš vezu sa Izvorom. Onda nećeš osećati da si nešto izgubio, bez obzira koliko budeš davao.

U svetovnom životu dovoljna je vaspitačica za dete u vrtiću. Ako si u srednjoj školi, možeš lako da učiš petogodišnjaka, zato što si obrazovaniji od njega. U duhovnom životu, nažalost, nije tako. U duhovnom životu, onaj ko je tvoj učenik nije samo učenik već i svežanj neznanja. Premda možeš da budeš malo uzvišeniji od njega, ili si možda otpočeo svoj duhovni život pre dva dana, dva meseca ili čak deset godina pre njega, ako tvoje ostvarenje nije učvršćeno ili stvarno, a nastojiš da učiš tu osobu, neznanje te osobe će te nadjačati. Ko će onda kada ti izgubiš dobiti? Tom pojedincu je bila potrebna duhovna pomoć, istina, ali ti nisi imao dovoljno sposobnosti da ga prosvetliš. Dakle, ti gubiš a i on takođe gubi. Ali, da si neko vreme čekao i prikupio više unutrašnjeg blaga – više mira, svetlosti i blaženstva – onda, kad je bilo vreme, mogao si da daš i, u isto vreme, da zadržiš ostatak. Onda bi obojica dobili.

From:Sri Chinmoy,Evolucija Duše, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/se