Ti možda vidiš tvorevinu koja sama ne stvara; već je sama stvorena. To je kao drvo koje je nastalo iz semena. Ako osećaš da je drvo konačno, onda je sve završeno. Ali, ako vidiš da će od drveta biti neki plodovi, onda se stvaranje nastavlja. Drvo i njegovi plodovi su neodvojivi. Ako vidiš plod, onda ćeš gledati drvo. Opet, ako drvo nema plodove i cvetove, ono uopšte nije drvo. Ovde je drvo tišina. Ako uroniš duboko u sebe, videćeš da su tišina i njeni plodovi postali jedno. Ako vidiš jedno drvo, samo jedno drvo, onda je stvaranje završeno; ali ako osećaš da će drvo dati cvetove, plodove i novo seme, onda tvoja tišina-drvo postaje plodonosno. Dakle, svaki put kad vidiš stvaranje-tišinu, pokušaj da osetiš da se iz tog stvaranja neko drugo stvaranje odigrava. Tada ćeš biti potpun. Tada ćeš imati neprekidno napredovanje i neprekidno dostignuće od onoga što je već stvoreno.
Stoga, molim te oseti da nešto mora da nastane iz tišine; jedino tada će tišina biti plodonosna. Molim te oseti da ti tišina nešto daje; ona onda postaje duševna i plodonosna. U suprotnom, biće sva ogoljena–samo jedno odvojeno iskustvo, odvojena stvarnost. Da bi ona postala plodonosna, moraš da osetiš da ona otelotvoruje nešto i da će ti nešto dati.From:Sri Chinmoy,Evolucija Duše, Agni Press, 1976
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/se