„Siguran sam da sam dobro prošao“, rekao je mališan. "Znao sam odgovore na tako mnogo pitanja, kao što su: najduže reke na svetu, najveće i najmanje države, najviše planine i mnogo, mnogo drugih. Ali tokom odgovaranja sam bio potpuno siguran da sam dao tačan odgovor naročito na jedno pitanje. Sada, kada sam došao kući, vidim da definitivno nisam bio u pravu.
"Koje je to bilo pitanje?", upitao je dečakov otac.
„Reći ću ti za tili čas, samo, imam nešto veoma važno da te pitam. Jednom si mi rekao da će Bog, ako se molimo veoma iskreno, uslišiti naše molitve. Sećam se da sam se molio da dobijem bicikl i da mi je Bog uslišio tu molitvu. Onda sam se jednom molio da moj rođak, brat od strica Džimi, prestane da me zadirkuje i on je prestao. A sada se molim Bogu samo za jednu stvar", reče dečak. „Molim te, oče, reci mi apsolutnu istinu. Da li je zaista istina da Bog sluša naše molitve?“
„Da, sine, apsolutno jeste“, odgovorio je otac. „Hoćeš li mi sad reći za šta se moliš?
Mališa je odgovorio: "Molim se da se Pariz, koji je u Francuskoj, preseli u Englesku."
"Šta to pričaš?" upitao je začuđeni otac. „Kakva je to molitva?"
Dečak odgovori: „Na odgovaranju u školi učiteljica je pitala: 'Koji je glavni grad Engleske?' Odgovorih da je glavni grad Pariz. Sada se molim i molim Bogu, da se Pariz ovog časa preseli u Englesku, a London u Francusku!From:Sri Chinmoy,Prebrzi vozač, Agni Press, 2003
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sdr