"You do not know what you have done today?" asked the teacher. "Do you have any idea how sad and mad I am that you cannot remember anything at all that you have done in my classroom during the entire day!"
Ti i ne znaš šta si danas radio?", upita učiteljica. „Imaš li ti pojma koliko sam tužna i ljuta što ne možeš da se setiš ničeg što si radio tokom čitavog dana u mojoj učionici!“
„Veoma mi je žao, ali apsolutno nemam pojma šta sam radio“, odgovori dečak. „Molim Vas, recite mi Vi, jer će me moji roditelji sigurno pitati.
„Koliko smo samo predmeta obrađivali“, odgovori učiteljica. „Na času maternjeg jezika smo pročitali priličan broj pesama i pričali o raznim metrima koje pesnici mogu da koriste. Na času matematike smo učili kako da se pomnože dva dugačka broja zajedno. Na času fizike sam demonstrirala zakone gravitacije. Na času umetnosti smo učili kako se crtaju nos i uši. Koliko se samo može uraditi za jedan dan!“
Dečak se branio: "Ne mogu da se setim apsolutno ničega što Vi opisujete. Morate da mi kažete, molim Vas, šta sam ja lično radio. Ako mi ne kažete, moji otac i majka će me izgrditi i izvređati."
"U redu! Reći ću ti šta si radio. Sve vreme si spavao. Spavao si i spavao i spavao. Slobodno reci svojim roditeljima da si to radio tokom čitavog dana!"From:Sri Chinmoy,Prebrzi vozač, Agni Press, 2003
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sdr