Doktor reče: "U redu! U redu! Šta mogu da učinim? Zar ste u ovo doba morali da dovodite svoje kuče?"
"Bez Vaše pomoći moj pas će uginuti. Toliko je ozbiljan slučaj."
Na kraju se doktor složi i prepisa neki lek za psa. Kuče je sa svakim danom bivalo sve bolje, a njegov gospodar je bio izuzetno srećan.
Nekoliko nedelja kasnije, u kuću slikara dođe doktor noseći sa sobom svoja ulazna vrata. Doktor reče: "Vi ste slikar. Znam da Vam je ispod časti da ovako farbate, ali zar ne možete da mi učinite uslugu? Sećate se da sam ja pristao da prepišem lek Vašem kučetu. Pošto ste Vi slikar, zar ne možete da mi ofarbate vrata?"
Umetnik odgovori: "U redu. Pošto ste mi učinili izuzetno veliku uslugu, uradiću to što tražite."
Počeo je da farba doktoreva vrata, ali je posao odradio veoma loše. Nikada ranije u životu nije farbao vrata.
Kada doktor vide svoja vrata, povika: "Potpuno ste mi uništili vrata!"
Umetnik je odgovorio: "Tražili ste od mene da uradim nešto što nikada ne radim. Ja sam slikar, a ne moler!"
"Ali šta je sa vašim psom? Kako je on?" upita doktor.
"Toliko sam vam zahvalan. Moj pas je zbog vas još uvek živ. U stvari, veoma dobro napreduje", odgovori slikar.
„Vidite“, reče doktor: „Ja nisam veterinar, ali sam uspeo da izlečim vašeg psa. Kako ste vi tako veliki slikar, a ne umete čak ni da ofarbate moja ulazna vrata?“From:Sri Chinmoy,Prebrzi vozač, Agni Press, 2003
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sdr