Otac je odgovorio: "Inteligancija je definitivno važnija. Novac dolazi, i novac odlazi. Ali ako imaš inteligenciju, moći ćeš da radiš mnoge stvari u životu."
"Stvarno? Kako to misliš?", upitao je dečak.
"Da li se sećaš šta se dogodilo tvom ujaku, Džou? On je nasledio dosta novca od svog oca, ali nije bio inteligentan. Potrošio je tako mnogo para na kupovinu nove kuće, nove odeće, novih kamera i na još mnogo toga. Zatim je kupio ruski restoran, jer veoma voli rusku hranu. Na nesreću, nije imao pojma kako se kuva, a kamoli kako da spremi rusku hranu. Počeo je da gubi sve više i više para. Za godinu dana potrošio je sav novac, plus je dugovao mnogo više novca nego ikada ranije. Da li sad razumeš?
Dečak je odgovorio: „Da, oče, hvala ti. Potpuno si u pravu. Ako je neko inteligentan, trebalo bi da je srećan. Ako ima bilo kakve probleme, lako će ih rešiti“.
„Upravo tako“, rekao je otac. „Savršeno si razumeo šta pokušavam da ti objasnim."
„To je samo zbog toga što si ti tako dobar učitelj“, rekao je sin. „Ali šta je sa ljudima koji su veoma, veoma pametni, a ne umeju čak ni da rade jednostavne stvari? Jedan dečak u školi je genije, ali ne ume sâm peške da dođe u školu, jer se izgubi.
„U pravu si, sine“, odgovorio je otac. "Ali to nije prava inteligencija. Prava inteligencija je znati šta uraditi i kako to uraditi u praktičnim situacijama. Tu inteligenciju uvek moraš da čuvaš kao najveće blago."
Dečak je rekao: "Kako si mudar, oče. Pošto mi govoriš da je inteligencija mnogo važnija, onda ti zadrži svu svoju inteligenciju, a meni, molim te, daj ono što je manje važno - novac!"From:Sri Chinmoy,Prebrzi vozač, Agni Press, 2003
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sdr