Nastavnik je bio duboko dirnut. Rekao im je: „Od sveg srca vam zahvaljujem, dragi moji đaci. Krajnje sam i krajnje iznenađen i veoma, veoma srećan. Ovo je najveći buket cveća koji sam ikada video! Što se tiče moje strogoće, znate koliko mi je stalo do vašeg napretka. Zato se trudim da ispravljam sve vaše greške.“
Učenici su osmehivali i tapšali.
Mnogi drugi nastavnici su takođe dobili cveće, ali niko nije dobio ni približno tu količinu koju je primio gospodin Parker. Na kraju školskog dana, on je odlučio da svoje cveće odnese kući i pokloni svojoj ženi.
Želeo da je usreći, jer je prema njemu uvek bila veoma stroga. Uvek je zahtevala da radi stvari apsolutno na njen način.
Kad je stigao kući, rekao je svojoj ženi: "Evo, jednog malog iznenađenja za tebe!"
Ona je upitala: "Kako si dobio svo to cveće?"
„Danas je Dan nastavnika, pa su mi ga poklonili đaci. Tako su lepe stvari pričali o meni.
"Zašto onda poklanjaš to cveće meni?", upita ona. "Ti znaš s kakvom ljubavlju ja postavljam cveće po celoj kući. Već imamo toliko mnogo cveća."
„Poklanjam ti ga jer sam jedna veoma iskrena osoba“, odgovorio je muž.
„Ti si veoma iskrena osoba?“, reče žena. „Šta pokušavaš tom iskrenošću da mi kažeš?
Muž je odgovorio: „Tokom dana ti radiš kao turistički vodič. Misliš da je tvoja uloga da nudiš obilaske sa vodičem, a ne da budeš nastavnik. Ali želim da ti kažem da ti jesi nastavnica. Posao nastavnika je da ispravlja svoje učenike. U mojoj školi sam definitivno ja nastavnik, ali kod kuće si ti moj nastavnik, jer po tebi, ništa ne radim kako treba.From:Sri Chinmoy,Prebrzi vozač, Agni Press, 2003
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sdr