MERI LINKOLN: Zbog čega si tako tužan, Ebi? Da li te nešto posebno muči? Vreme je da krenemo u pozorište. Ljudi nas čekaju.
ABRAHAM LINKOLN: Znam, znam.
MERI LINKOLN: Šta ti onda dušu muči u ovaj neočekivani čas?
ABRAHAM LINKOLN: Osećam da toliko toga treba da se uradi za našu zemlju, a da ja ništa nisam učinio.
MERI LINKOLN: Ne budi lud! Koji drugi predsednik može da se uporedi sa tobom? Od kolibe, pa do Bele kuće. Neverovatno! Čim što si postao predsednik, započeo je građanski rat. Tuga i odlučnost postali su tvoji prisni prijatelji. Ti, i samo ti, vodio si bitku za zaštitu Unije i za ukidanje ropstva. I uspeo si. Šta se može uporediti sa tvojim obraćanjem u Getisburgu: „...vladavina naroda, od naroda i za narod!“
ABRAHAM LINKOLN: Te božanske reči nije rekao tvoj suprug, nego je sâm Bog izgovorio te reči u meni i kroz mene. Samo sam bio Njegov instrument.
MERI LINKOLN: Verujem u to. Ali Bog nije izabrao mene ili nekog drugog da mu bude instrument. Bog je u tebi pronašao Svoj vrhunski odabrani instrument. Nego hajde, Ebi, idemo u pozorište. Ljudi nas čekaju.
ABRAHAM LINKOLN: Jaoj, čekam i ja takođe, da moja zemlja spozna i doživi da sam učinio pravu stvar time što sam okončao ropstvo. Idemo.From:Sri Chinmoy,Sveta vatra, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/scf