Čin III, scena 2

(Džejms Monro, sam u svojoj sobi.) DŽEJMS MONRO: Gospode, ja svim srcem volim svoju zemlju, ali nisam srećan. Imam dve predivne kuće, ali nisam srećan. Džordž Vašington, otac ove nacije, obasipa me velikom naklonošću, ali nisam srećan. Džeferson-Veliki rekao mi je: „Monro je toliko iskren da na njegovoj duši ne bi bilo nijedne mrlje, kada bi se izvrnula naopačke“, ali nisam srećan. Kada sam se kandidovao za drugi predsednički mandat, reklo bi se da se takoreći niko drugi nije kandidovao protiv mene, ali nisam srećan. Period dok sam bio na mestu predsednika, ljudi su nazivali: „epohom dobrog osećanja“, a ja ipak nisam srećan. Granica između naše zemlje i Kanade je uspostavljena za vreme mog mandata. To je zaista bio najsvetliji primer razoružavanja na svetu, primer koji snažno inspiriše i ohrabruje: neverovatno, granica bez odbrane. Ja sam bio odgovoran za to u velikoj meri, a ipak nisam srećan. Heroj u meni progovorio je kada sam od Španije i od drugih evropskih zemalja zatražio da se ne mešaju u Severnu i Južnu Ameriku, ali nisam srećan. Kada su latinoameričke zemlje sa kojima se graničimo htele da se oslobode od Španaca, ohrabrivao sam ih, čak sam im i pomagao, ali nisam srećan. Ništa na svetu ne pruža mi zadovoljstvo. Moram da napustim ovu obalu, zarad druge obale, gde u zasluženom odmoru uživaju moje kolege koje najviše cenim: Vašington, Džeferson i Medison. Ne moram ni da kažem da je i meni potreban odmor. (Skrštenih ruku.) Četvrti je juli, najznačajniji dan u istoriji naše zemlje. Neka sam i ja blagosloven, poput Adamsa i Džefersona, da napustim telo na današnji dan. (Jarka svetlost spušta se odozgo na Monroa.) Gospode, uslišio si moju molitvu. Ne prinosim samo ovo zemaljsko telo Tebi, nego predajem i svoju Nebesku dušu Tebi, da brineš o njoj na božanski način.

From:Sri Chinmoy,Sveta vatra, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/scf