Sveta vatra

Sveta Vatra

Dramske uloge:

DUŠA SVETA, DUŠA ENGLESKE, DUŠA AMERIKE, DUŠA INDIJE

DŽORDŽ VAŠINGTON

MERI BOL VAŠINGTON (NJEGOVA MAJKA)

LORENS (DŽORDŽOV POLUBRAT)

TOMAS DŽEFERSON

DŽON ADAMS

DŽEJMS MEDISON

DŽEJMS MONRO

DŽON KVINSI ADAMS

LUJZA ADAMS (NJEGOVA SUPRUGA)

ABRAHAM LINKOLN

MERI TOD LINKOLN (NJEGOVA SUPRUGA)

PRIJATELJ

DUŠA BENDŽAMINA FRENKLINA

DUŠA VILIJAMA PENA

DUŠA NEJTANA HEJLA

DUŠA RALFA VALDA EMERSONA

DUŠA HENRIJA DEJVIDA TOROA

DUŠA VOLTA VITMENA

DUŠA EMILI DIKINSON

DUŠA MERI BEJKER EDI

VUDRO VILSON

MARGARET VILSON (NJEGOVA KĆI)

FRENKLIN D. RUZVELT

ELEONORA RUZVELT (NJEGOVA SUPRUGA)

HARI TRUMAN

SAVETNIK

DVAJT D. AJZENHAUER

Čin I, scena 1

DUŠA SVETA: Oče, Voljeni, Gospode, Ti koji si moje Sve. Šta je to s Tobom? Oduvek sam videla Tebe kao Blaženstvo beskrajno. Ti si oduvek bio Izvor i Proticanje beskrajnog Blaženstva. Danas na Tvom licu primećujem užasnutu tugu i hladnu depresiju. Preklinjem Te, po hiljaditi put, da ne zadaješ muke mom nerazdvojnom jedinstvu srca sa Tvojim Univerzalnim Srcem.

APSOLUT: Prestani, prestani, ti si kriva!

DUŠA SVETA: Gospode moj, Voljeni, Oče, zar sam ja kriva? Jel' mogu da znam šta sam to uradila?

APSOLUT: Duboko u sebe uđi. Ti i tvoja kći odmah ćete shvatiti šta ste to učinile.

DUŠA SVETA: I moja kći? Zar je i ona kriva?

APSOLUT: Ona je još veći krivac!

DUŠA SVETA: Ali Oče, Ti si me iz beskrajne Blagodeti blagoslovio nekolicinom kćeri. Koja od njih Ti je nanela nepravdu, poput mene?

APSOLUT: Da ti nešto kažem, taj izraz „naneti nepravdu“ je besramno potcenjivanje. Ti, i tvoja kći - Engleska!

DUŠA SVETA: Pa šta smo to učinile?

APSOLUT: Šta vi niste učinile? I da ti kažem, još jedna osoba se umešala. Želiš li da znaš koja?

DUŠA SVETA: Želim, Gospode, želim da znam.

APSOLUT: Tvoja unuka - Amerika. Tvoja kći i tvoja unuka neprestano se svađaju, i to najnemilosrdnije. Pogledaj šta su učinile! Uništile su Moje Srce Radosti. Uništile su Mi svu inspiraciju kojoj nema horizonta. Razaraju novu kreaciju Moje Vizije. A ti, ti, budalo jedna, ti ništa nisi učinila!

DUŠA SVETA: Oče, budala nisam. Samo sam slaba.

APSOLUT: Nisi ti samo slaba, nego si i glupa! Danju plivaš u moru gluposti, a noću plivaš u moru slabosti. Ne možeš da kontrolišeš čak ni svoju sopstvenu kći i svoju unuku. Šta te sprečava da na njih izliješ malo prosvetljujuće svetlosti?

DUŠA SVETA: Pokušala sam, Oče. Još uvek pokušavam. Ali, nijedna od njih dve nije spremna da me sluša. One gore od želje da se prepiru i međusobno razaraju. Bespomoćna sam, Gospode.

APSOLUT: Nisi ti bespomoćna. Ti si beskorisna, i to je sve. Slušaj, sutra želim da tačno u 5 sati ujutru budete ovde: ti i tvoja kći, i njezina ćerka.

DUŠA SVETA: Spasao si me, oče. (Dodiruje Njegova Stopala.)

APSOLUT: Nisam još, ti, budalo jedna gorostasna, plašljivice jedna morskih dubina. Ne zaboravi sutra da dođeš!

DUŠA SVETA: Uveravam Te, Oče, bez greške ćemo doći sutra: ja i moja kći - Engleska, i moja unuka - Amerika, i položićemo same sebe pred Tvoja sveispunjujuća Stopala.

Čin I, scena 2

APSOLUT: Dušo sveta, kćeri Moja, juče sam se poprilično ražestio na tebe, ali danas sam ti oprostio. Znaš li zbog čega?

DUŠA SVETA: Ne moram da znam zbog čega, Oče. Pošto si mi oprostio, moje srce je svo sama zahvalnost prema Tebi.

APSOLUT: Ne, ne, reći ću ti zašto sam ti oprostio. Tako sam dirnut vanrednom lepotom tvoje kćeri i toliko me očarala neukrotiva snaga tvoje unuke.

DUŠA SVETA: Oče, istina je; moja kći poseduje vanrednu lepotu, moja unuka ima neukrotivu snagu. Da li bi mi sad dozvolio da kažem ono što imam da kažem? Neznanje je moje - nedokučivo.

APSOLUT: Ne želim da ostanem vezan za Moj jučerašnji izum, kćeri. Sa tog mesta prešao sam na današnje otkriće. Tvoja kći je vanredne lepote, tvoja unuka je izrazito moćna, a ti donosiš vanserijske plodove. A sad, slatka Moja Engleska, zašto ti ne dozvoliš svojoj kćeri Americi da ode svojim putem? Oseća se dovoljno zrelom da sama vodi brigu o sebi. Neka pokuša.

DUŠA SVETA: Oče, upravo sam joj to sve vreme govorila. Ali, moja kći zapuši uši na moj savet.

DUŠA AMERIKE: I ja sam bako, isto govorila mojoj majci. Ali, ona jednostavno ne želi da me čuje. Želim Tebi da kažem, moj Gospode, i tebi, bako, da postoji razlog zbog koga mi majka ne dozvoljava da budem slobodna. Užasno je ljubomorna na mene, na moju sposobnost.

DUŠA ENGLESKA: Nisam, nisam! Nemoj da se hvališ, Ameriko. Rat među nama je neminovan. Videćeš da te nigde neće biti. Bićeš primorana da poljubiš prašinu sa mojih stopala.

DUŠA AMERIKE: Radost pobede i tuga poraza, majko, u Rukama su Apsolutnog Gospoda. To što zaslužuješ On će da ti da, a meni će dati ono što ja zaslužujem.

(Slatki osmeh bljesnu na Licu Apsoluta.)

DUŠA ENGLESKE: Dosta, Ameriko, dosta! Ne moraš da me blagosiljaš svojom božanskom filozofijom. Ostani pri svojoj filozofiji. Filozof je onaj čiji um je plodan, dok su mu ruke jalove. Tebe nazivaju besplodnom vizijom, dok mene zovu plodonosnom akcijom.

DUŠA AMERIKE: Gospod će odlučiti o tvojoj i mojoj sudbini, majko. Čemu sad brinuti?

DUŠA ENGLESKE: Za ime Božije, ni najmanje se ne brinem! Da te ja podsetim na jednu stvar. Svoju tvorevinu Gospod je naučio da samo hrabri zaslužuju pravdu. Sigurna sam da shvataš poentu.

DUŠA AMERIKE: Shvatam, majko.

APSOLUT: Postao sam star. Ono o čemu vas dve raspravljate daleko prevazilazi Moju sposobnost da razumem. Ali Englesko, slatka moja Englesko, ja ti govorim vrhovnu istinu: lepota je u suncu koje se rađa i lepota je u suncu na zalasku. Obe su u istoj meri očaravajuće, prosvetljujuće i ispunjujuće. Do sada si uživala u lepoti sunca koje izlazi, ali od sada ćeš morati da uživaš u lepoti sunca na zalasku. A ti ćeš, Ameriko Moja hrabra, uskoro početi da uživaš u lepoti sunca koje izlazi — sunca koje obasjava, sunca koje oslobađa, sunca koje obesmrćuje telo i dušu čovečanstva koje teži. Jedno vam kažem, Englesko i Ameriko. Želja Mog Srca je da se prijateljski nagodite između sebe.

DUŠA AMERIKE: I moj izuzetno drag mi i hrabar sin, Džordž Vašington, želi to isto, Gospode. Međutim kao što znaš, to je sad, na žalost, beznadežan slučaj. Majka želi da održi svoju nadmoć, a mi to ne želimo; i stoga nam je preostalo samo da se borimo protiv toga.

ABSOLUTE: Well, I am telling both of you something extremely important. And I want my daughter World-soul to pay all attention to what I am saying, too. England and America, mother and daughter, you two have been quarrelling and fighting and strangling each other. But there shall come a day when you will change your relationship. Instead of remaining mother and daughter, instead of remaining bitter foes you will become loving comrades and illumining and fulfilling souls.

DUŠA SVETA: Oče, Oče, srce mi izgara u iščekivanju tog zlatnog dana. Brojim sate, čak i minute! Želim da ponudim Tebi jednu duševnu pesmu, Gospode.

APSOLUT: Ah, Mom Srcu upravo je to potrebno.

(Duša sveta peva.)

```

Ništa osim Moći ne rimuje se s mojim životom.

Tvrđavu mog neznanja da srušim.

APSOLUT: Čarobno, čarobno, čarobno! Tako sam ponosan na tebe. Nekada davno, učio sam te da pevaš, kad si bila dete. Ne treba ni reći da si daleko nadmašila svog Oca, kćeri. Ali, srećan sam što mogu da prihvatim poraz iz ruku Moje sopstvene ćerke.

DUŠA SVETA: Ponekad zaboravljam da si Ti beskrajan, Oče. Juče si preuzeo na sebe jedan aspekat da bi mi zapretio i zastrašio me, a danas si preuzeo drugi aspekat, da bi preplavio čitav moj život Tvojom Ljubavlju koja obesmrćuje.

APSOLUT: Istina, kćeri Moja, istina.

DUŠA ENGLESKE: Gospode, Deko, ja takođe želim Tebi da ponudim jednu predivnu pesmu. Zavidim svojoj majci. ona je imala tu božansku sreću da joj Ti budeš Učitelj muzike. Mnogo puta sam je slušala kako peva pesme koje si je Ti naučio. Ne poričem da ona ima izuzetan glas. Moram, zapravo, da kažem da joj nisam ni dorasla.

APSOLUT: Slatka Engleska, siguran sam da i ti imaš odličan glas. Hajde, zapevaj! Molim te, da te čujem.

(Duša Engleske peva.)

```

U svet igre pružanja,

Dođoh, dođoh, život dođe mog postojanja.

APSOLUT: Prelepo, predivno, izvanredno! Lažljivice jedna, zašto potcenjuješ svoju sposobnost da pevaš? Ti pevaš izvanredno.

DUŠA AMERIKE: Moja majka i moja baka zaista lepo pevaju, Gospode. Ja nažalost, uopšte ne umem da pevam.

DUŠA SVETA: Ne pokazuj lažnu skromnost.

DUŠA ENGLESKE: Nemamo razumevanja za tvoju lažnu skromnost.

DUŠA AMERIKE: Gospode, veruj mi, ne umem da pevam. Ali, da li mogu da plešem za Tebe, umesto da pevam?

APSOLUT: Naravno, naravno. Dobra ideja. Pleši za Mene, Moje izuzetno hrabro dete. Ništa Mi neće ugoditi više od toga.

(Duša Amerike pleše.)

APSOLUT: Zaista neverovatno, neverovatno! Nikad u životu nisam video toliko predivan ples. Moje izuzetno hrabro dete, Ameriko, ti koja si u plesu daleko najbolja, svakako bih ti se pridružio da sam mlad. S najvećom mukom se odupirem tom iskušenju.

Čin II, scena 1

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko, majko, moje srce je sama zahvalnost prema tebi. Kada sam bio veoma mlad — a jedva mi je bilo četrnaest godina, upravo ti mi nisi dozvolila da se priključim mornarici Njegovog Veličanstva. Ne moram ni da ti kažem, majko, da je tvoj sin neodvojiv od lojalnosti. A ko mi je podario taj krajnje dragoceni osećaj lojalnosti? Ti, Majko, jedino ti. Kao rezultat toga, u stanju sam da se potpuno posvetim u pravcu sticanja nezavisnosti Amerike.

MERI VAŠINGTON: Sine moj, ti misliš i osećaš da si neodvojiv od lojalnosti. Ali, drugo ime za mog sina Džordža je skromnost. U svojoj zemlji, ti si general najvišeg reda. Ti predstavljaš, i jedino ti, vrhunsku potrebu i božanski izbor Amerike, da bi svoju zemlju doveo do pobede! Ti ćeš položiti svoju zemlju na pobednički presto i na njenu glavu postavićeš krunu pobede.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Tvoj sin, majko, voli na Zemlji samo jednu stvar.

MARI VAŠINGTON: Šta to, sine moj?

DŽORDŽ VAŠINGTON: Mir. Mir u našoj zemlji, mir u Velikoj Britaniji, mir u celom svetu.

MERI VAŠINGTON: Sine moj, iako imaš tek dvadeset sedam godina, tvoja država te je izabrala za svog vrhunskog heroja, da komanduješ svim vojnim snagama u kolonijama. Džordže, tvoja dva dodatna imena su: lojalnost i skromnost. Ali, da li si znao da i ja imam još jedno ime?

DŽORDŽ VAŠINGTON: Koje, majko?

MMERI VAŠINGTON: Ponos, sine moj, ponos na tebe. Ti si istovremeno moj ponos i neuporedivi ponos tvoje zemlje.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Moji sunarodnici misle da sam patriota do srži. Jao, ne usuđujem se da im kažem da, iako volim patriotizam, volim i mir. Moje srce je na nemilosrdnim mukama od same pomisli da se na tako nasilan način raziđem sa svojom matičnom zemljom. Istina je da želim slobodu, svakako, ali tu slobodu želim na miran način.

MERI VAŠINGTON: To se neće dogoditi, sine. Ne, moraćeš da se boriš protiv Velike Britanije, jer to je jedini način. Verujem da je taj rat Bog odredio. Svojoj zemlji moraš da ponudiš osmeh pobede, osvit slobode. Ti i tvoji vojnici hrabro ćete podnositi glad. Ti i tvoji vojnici hrabro ćete podnositi hladnoću. Ti i tvoji vojnici izgubićete nebrojeno mnogo ljudi koji su vam dragi. Suđeno vam je da podnosite česte poraze. Ali, nastupiće vreme kada će sunce pobede sijati nad životom i dušom Amerike. I to sunce će te blagosloviti, prigrliće te i čuvati.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko, imaš previsoko mišljenje o meni.

MERI VAŠINGTON: Ne radi se tu o mišljenju, sine. Ja vidim istinu; ja govorim istinu. Ti znaš da je tvojoj majci neistina bila oduvek potpuno strana.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ne poričem da je iskrenost tvoj najbolji prijatelj, ali Tvoje proročanske reči me plaše daleko više nego što možeš i da zamisliš.

MERI VAŠINGTON: Ne polažem ja mnogo na maštu. Ne smeš da misliš da je ovo što govorim samo plod moje mašte. Nije to mašta, već je to moja blistava spoznaja. Tvoja pobeda je neizbežna. Bićeš otac ove nacije. Želim da te blagoslovim kao majka, sine moj. Želim da me blagosloviš kao buduću kćer.

(Meri mu prilazi.)

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko,(padajući na kolena), Tvoj blagoslov mi je potreban da bih pobedio u ovom ratu. Ti si još uvek moja majka. Nek' svane pobeda; tad ću se usuditi da Te blagoslovim kao buduću kćer. (Meri ga blagosilja.) Majko, veoma si blagorodna.

MERI VAŠINGTON: Ti si veličanstven, sine, a isto si tako i dobar.

Čin II, scena 2

LORENS: Džordže, žao mi je što remetim tvoj san. Sigurno si, kao i obično, otišao u krevet u devet sati. Jedva da si odspavao dva sata. Džordže, tako sam ponosan na tebe. Tako sam ponosan na tebe. Tako sam ponosan na tebe. Pozdravljam nesalomivi duh Generala u tebi. Klanjam se neuporedivoj mudrosti Predsednika u tebi. Beskrajno se ponosim Ocem nacije u tebi. Džordže, došao sam ti da te oraspoložim. Nemoj biti tužan. Dok sam bio na Zemlji, ti i ja smo bili izuzetno naklonjeni jedan prema drugom. Snagom naše uzajamne naklonosti, došao sam da ti kažem nešto posebno. Znam te još od rođenja, Džordže. Oduvek si bio neko ko istinski voli mir. Oduvek si cenio mir beskrajno više od svega ostalog. Našoj zemlji bio si potreban, da bi se borio za nju. Našoj zemlji bio si potreban da bi je oslobodio iz noći vezanosti. Svoju volju predao si volji naše zemlje; stoga moj ponos na tebe ne zna za granice. Pod tvojim vrhovnim rukovodstvom naša zemlja je odnela pobedu u ratu. Tokom dugih godina borio si se daleko, daleko više nego što čovek može i da zamisli; stoga znam koliko zaslužuješ da se naveliko odmoriš. Ali, našoj zemlji si ponovo potreban. Ovog puta si joj očajnički potreban, da izgradiš nedeljivu državu. Našoj zemlji je potrebno jedinstveno tvoje vođstvo. Uveravam te, Džordže, da ćeš biti prvi i poslednji predsednik koga će svi izabrati. Mnogi će uslediti za tobom, ali ti ćeš, sa tvojim uzvišenim idealima, biti njihova zvezda vodilja. Bićeš ruka koja ih predvodi. Džordže, tvoj dragi brat Lorens te nagovara da prihvatiš mesto predsednika. Ne obraćaj, brate, pažnju na svoju volju, nego na volju naše zemlje.

DŽORDŽ VAŠINGTON: O brate, moga srca i moje duše, istina je da sam komandovao celom američkom vojskom, ali danas s radošću prihvatam tvoju želju - kao vrhovnu zapovest. Lorense, ugoditi tebi brate, znači ugoditi onome što je stvarno u meni. Svakako sam voljan da postanem Predsednik Amerike.

LORENS: Izuzetno sam ti zahvalan. Čitav narod će ti biti zahvalan. Zaista sam ponosan na tebe, kao što će čitav narod biti ponosan na tebe, Džordže. Reći ću ti nešto zaista slatko. Kada napustiš telo, tvoj mladi prijatelj i najveći obožavalac, Henri Li, obratiće se čitavoj naciji određenim rečima. Njegova najuzvišenija poruka odjekivaće i odjekivati od Atlantika do Tihog okeana. Njegovo vrhunsko otkriće zadiviće čak i čitav svet. Nemoj da se uzbuđuješ, Džordže. Naravno, lako je davati savete; dok je moje sopstveno uzbuđenje potpuno van kontrole. Ali, taj mladi prijatelj koga imaš će, pet dana nakon odavanja poslednje počasti tvom upokojenom telu, tebe proglasiti prvim u ratu, prvim u miru i prvim u srcima svojih sunarodnika.

GDŽORDŽ VAŠINGTON: Kako to znaš?

LORENS: Džordže, ja brate živim na Nebu. Odavde svako može sve da vidi i sve da zna. Ja sam kao neko na vrh drveta, ko jasno vidi i jasno zna šta se dešava ili šta će se desiti na sve strane, u podnožju drveta. Nebo je sâma vizija, brate, i ja uživam u toj božanskoj viziji. Zemlja, tamo gde si ti, je sâma misija. Ti se upinješ, ponekad svesno, ponekad nesvesno, i upinjaćeš se iznenađujuće jako da ispuniš svoju Bogom naloženu vrhunsku misiju. Ti savršeno dobro znaš, Džordže, da ja nikad nisam bio pevač. Ali, na moje iskreno iznenađenje, a nesumnjivo i na tvoje, formirao sam melodiju na ove transcendentalne reči Henrija Lija.

(Lorens peva.)

```

```

LORENS: Mnogo ti hvala, Džordže. Međutim, poprilično je kasno. Moram smesta da se vratim na Nebo.

DŽORDŽ VAŠINGTON: O ne, molim te ostani sa mnom još samo malo.

LORENS: Oduvek se najviše radujem kada tebi ugađam, Džordže.

DŽORDŽ VAŠINGTON: A ja, kada tebi ugađam. Reci mi, kada ćeš ponovo da se vratiš da me osokoliš, da me nadahneš i da me uzdigneš?

LORENS: Doći ću svakako, čim budem mogao. Dolaziću svakako, što češće mogu. Ali, da ti nešto kažem, najstrožu tajnu. Nemoj nikome da je otkriješ: 14. decembra 1799. doći ću poslednji put. Tad ću doći po tebe, da te vodim kući, tamo gde ja trenutno živim.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Stvarno? Nemoj da zaboraviš na taj značajan dan, Lorense. Nestrpljivo ću te čekati. I da ti kažem, Lorense, ja nemam ni najmanju želju da me smatraju za Oca nacije. Moj život koji je zahvalan i moje duševno srce samo žele da i dalje budem u večnosti tvoj brat.

Čin II, scena 3

DŽORDŽ VAŠINGTON: Engleska je zaista bila u pravu. Englezi su rekli da nismo u poziciji da rukovodimo svojom državom. Vidi kako se samo moji sunarodnici bez kraja i konca ljuto prepiru oko apsolutno nevažnih stvari. Svako od njih smatra da su njegove sopstvene ideje besprekorne, i savršeno dragocene. Za mene su sve te njihove ideje samo smešni osobenjački hirovi. Engleska nam se smeje. Iako smo pobedili u ratu za nezavisnost, Britanci nam se podsmevaju. Smesta moramo tome da stanemo na kraj. Takođe, moramo da satremo i ideju Engleske da je za nas krajnje neophodno da imamo kralja. Kralj nam nije neophodan. Moji zemljaci su u poslednje vreme, iz ogromne ljubavi prema meni i ogromnog poštovanja prema meni, počeli da me zovu kraljem. Ali ne! Tu čast odbijam! Zar se nisam borio protiv nepravde engleskog kralja? Zašto bih sebe dovodio u tu istu besmislenu poziciju? Ne, ispod dostojanstva naše države je da ide stopama Engleske. U Engleskoj se ljudi na smrt plaše i na sam pomen imena njihovog kralja. Oni misle da je prkositi kraljevom autoritetu najgori mogući zločin. Ne plaše se metaka i smrti. Plaše se samo vrhovnog autoriteta Njegovog Visočanstva, štaviše njegove autokratije. Pogledaj samo na veličinu njihove zapanjujuće gluposti! Oni iskreno veruju da je Bog Lično odabrao njihovog kralja. Kao da Bog nema apsolutno nikakvog drugog posla, ni na Nebu, ni na Zemlji! A čak i nakon što su dostigli vrhunac u sopstvenoj gluposti, i dalje su nezadovoljni. Misle da ako se ne pokore kralju, to znači da su neposlušni Bogu. O Ti, koji si Jedan i Svemogući, oprosti im na toj gluposti ako imaš vremena. A ako imaš još više vremena, onda prosvetli njihove umove da ne upadaju više bespomoćno u okean gluposti. Kralj je čovek, smrtan, kao što sam ja. On nikada ne može biti bezgrešan. Čemu obožavati kralja koji je podložan greškama, baš kao i svako drugo obično ljudsko biće?

(Ulazi Tomas Džeferson.)

TOMAS DŽEFERSON: Doneo sam Vašu pesmu, Ser. Nadam se da ćete biti zadovoljni mojom melodijom.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Siguran sam da si je lepo uradio. Dajem ti, Džefersone, još dva imena: izvanrednost i savršenstvo.

TOMAS DŽEFERSON: Biću Vam večno zahvalan za ta dva veoma dragocena imena koja mi nudite. Ali samo i jedino Vi imate pravo na ta imena: savršenstvo i izvanrednost.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Dobro onda, hajde da zajedno živimo tu izvanrednost i savršenstvo.

TOMAS DŽEFERSON: Odlična ideja. Uradimo to. Dakle, ovo je Vaša pesma.

(Tomas Džeferson peva, prateći sebe na violini. Zatim Džordž Vašington i on pevaju zajedno.)

DŽORDŽ VAŠINGTON: Dragi Džefersone!

TOMAS DŽEFERSON: Gospodine Vašingtone!

DŽORDŽ VAŠINGTON: Krila tvojih sposobnosti lete se na sve strane.

TOMAS DŽEFERSON: Vi ste kao ogromno sunce ponosni na vaš uzvišeni barjak.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ti si neuporedivi intelekt naše Amerike.

TOMAS DŽEFERSON: Oslobodili ste nas iz ropskih okova.

DŽORDŽ VAŠINGTON: U tvojoj pameti je svetlost vizije naše zemlje.

TOMAS DŽEFERSON: Vaša ramena - uzvišenost misije naše države.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Rekao si nam da više neće biti mračne noći.

TOMAS DŽEFERSON: Pružili ste nam nektar blaženstva.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Veličanstveno!

TOMAS DŽEFERSON: A sad, dozvolite da Vas naučim ovu pesmu.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ti znaš da mi Bog nije dao lep glas.

TOMAS DŽEFERSON: Ne slažem se sa Vašim ubeđenjem, Gospodine. Kako znate, kad niste ni pokušali? Pevajte sa mnom, molim Vas. Siguran sam da ćete i u muzici da zablistate, kao što briljirate u svemu ostalom.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Bespomoćan sam, predajem se tvom oštroumnom ohrabrenju koje se ne može izbeći. Hajde da pokušam. Nauči me ovu pesmu.

TOMAS DŽEFERSON: Veliko mi je zadovoljstvo i velika čast da Vas naučim.

(Tomas Džeferson i Džordž Vašington pevaju zajedno. Vašington peva melodiju u savršenoj intonaciji.)

TOMAS DŽEFERSON: Vidite, Gospodine, bio sam u pravu.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Bio si izumitelj. Danas si postao pronalazač — otkrio si u meni pevača.

TOMAS DŽEFERSON: Hajde da svako od nas peva svoju deonicu.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Divna ideja. Učinimo to. (Pevaju.) Slava tebi, Džefersone! Bio sam vojnik, a pretvorio si me u pevača. Pogledaj na veličinu tvoje sposobnosti i na svetlost moje zahvalnosti.

TOMAS DŽEFERSON: Gospodine, naša država je neprestano ponosna na Vas, u svemu što činite i govorite.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Zahvalan sam ti, Džefersone, iz dubine srca. Ako nemaš ništa protiv, jel' mogu sad da promenim temu?

TOMAS DŽEFERSON: Naravno. Ugoditi Vama znači ugoditi sebi.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ako je tako, onda želim da ti i Aleksandar Hamilton radite zajedno u miru, počevši od danas. Obojicu sam vas odabrao da budete moja dva snažna ramena. Moja ramena mi, teško meni, zadaju brige bez kraja i konca.

TOMAS DŽEFERSON: Oprostite, gospodine. Znam da smo nas dvojica, Hamilton i ja, pravi krivci. Neprestano Vam stvaramo neprilike. Ponekad, čak i kada vidimo i znamo da je druga strana apsolutno u pravu, teško nam bude spolja to da priznamo. Naša neoprostiva slabost je takva. Ali, ja ću sa svoje strane dati sve od sebe da od sada radim u miru sa Hamiltonom. Tako ste ljubazni što ste nam dali blagoslov, nazvavši nas Vašim ramenima.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ne samo ramenima, nego mojim džinovskim ramenima. Upravo si ti, Džefersone, napisao našu Deklaraciju o nezavisnosti. U njoj si rekao mom srcu i mojoj duši nešto što je zaista dragoceno. Rekao si da svoju opravdanu moć stičemo od pristanka onih kojima imamo vlast, a ne drugačije. Dar besmrtne slave ponudio si našoj državi. Tvoja nesravnjiva pamet je sâmo prosvetljenje. Ako ne iskoračiš i ne staviš tačku na neprestane jadne prepirke između tebe i Hamiltona, ko će to učiniti i ko može to da učini? Sa velikom radošću i sa velikim ponosom postavio sam za državnog sekretara tebe, a za sekretara trezora Hamiltona. Obojica ste više nego kvalifikovani u vašim ličnim oblastima. Ali teško meni, ne znam šta vas sprečava da radite u miru zajedno.

TOMAS DŽEFERSON: Siguran sam da znate šta nas to sprečava da radimo zajedno. Naša nečista ljubomora. Naš nesrazmerno veliki osećaj superiornosti.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Tvoja dijamantski oštra iskrenost zaslužuje nepomućeno divljenje moga srca, Džefersone. Reci mi sad, molim te, da li sam dobro razumeo tvoje i Hamiltonovo gledište. Na početku vašeg putovanja, obojica ste bili istog mišljenja: da su neki ljudi mudriji od drugih, i pošteniji. Da li sam u pravu?

TOMAS DŽEFERSON: Jeste, potpuno ste u pravu.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ali, ti smatraš da su pošteni i mudri ljudi podjednako zastupljeni u svim klasama, dok Hamilton misli da je verovatnije da će se takvi ljudi naći pre među obrazovanim, ostvarenim i uspešnim ljudima, nego u ostalim klasama.

TOMAS DŽEFERSON: Istina, Gospodine.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Po meni, razlika je veoma mala, takoreći zanemarljiva. Obojica pravite slona od miša. Obojica možete u tren oka lako da pomirite svoja gledišta, ako to želite.

TOMAS DŽEFERSON: Znamo mi to. Ali, neznanje našeg ega i dalje gospodari nad nama.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ne priliči ti život neznanja, posebno na tvojoj odgovornoj liderskoj poziciji. Zato te molim, dragi brate moj, pokušaj istog časa da se pomirite.

Čin II, scena 4

DŽON ADAMS: O Ti, Biće koje si Svemoguće, osećam iznutra da će moje hodočašće na Zemlji kroz nekoliko časova da se okonča. Pre nego što izdahnem, blagoslovi me sposobnošću koja je neophodna da Ti ponudim srce moje neprestane zahvalnosti. Zahvalan sam Ti što si me doveo u porodicu koja je religiozna. Zahvalan sam Ti što sam od rođenja do smrti bio aktivan na sve moguće načine: fizički, vitalno, mentalno, psihički. Zahvalan sam Ti što si mi dao neuporedivu priliku da budem jedan od pionira boraca za slobodu. Zahvalan sam Ti što si mi dao božansko nadahnuće da u našoj pravednoj borbi za svetlost slobode podstaknem državu da postavi Džordža Vašingtona za vrhovnog komandanta. Zahvalan sam Ti što si mi dao sposobnost da odbranim kapetana Prestona. Niko nije bio dovoljno odvažan, ili dovoljno plemenit, da bi odbranio njegov slučaj. Ali, svaki čovek ima prava na nepristrasno i pravedno suđenje. Svojim sunarodnicima sam rekao da je ovaj britanski oficir samo vršio svoju dužnost. Dok smo se mi borili za našu državu, njegova je dužnost bila da brani njegovu zemlju. Zahvalan sam Ti na zlatnoj prilici koju si mi dao da služim Tebe na vrhu ove zemlje. Zahvalan sam Ti što si mom sinu dopustio da bude na čelu ove zemlje kao ja. I na kraju, izuzetno sam Ti zahvalan što sam uspeo Tvojim željama da se pokorim. Kada je Francuska napala nekolicinu naših brodova, Ti nisi želeo da se naša zemlja uključi u rat protiv Francuske. Želeo si da se održi mir što duže moguće. Postao sam neprijatelj svoje zemlje. Moji zemljaci su me nazvali izdajicom. Ali u svom srcu sam čuo Tebe, kako me nazivaš zaljubljenikom u mir i u mudrost. Ti, Biće koji si Svemoguće, darivao si me svim tim sposobnostima; stoga sam iskreno zahvalan Tebi.

APSOLUT: Džone, sine Moj, veoma sam zadovoljan sa tobom i sa raznorodnim aktivnostima tvog života. Znaš, sine Moj, danas je četvrti jul.

DŽON ADAMS (lice mu se smesta razvedri): Najznačajniji dan u životu naše zemlje. Četvrti jul, četvrti jul! Moja duša će da poleti, moja duša će da poleti!

APSOLUT: Džone, Moj Ponos koji je beskrajan uznosi te na Nebo, radi odmora koji obilato zaslužuješ. Tvoj veliki prijatelj i veliki rival, Tomas Džeferson, takođe će stići na Nebo kroz nekoliko sati. I njegovu dušu ću takođe da ponesem. Izabrao sam ovaj datum, za tebe sine Moj, i za drugog Mog sina, jer obojica neosporno zaslužujete slavu i lepotu ovoga dana.

DŽON ADAMS: Gospode, Gospode, Džeferson je upravo u Deklaraciji o nezavisnosti napisao: „Svi ljudi stvoreni su jednaki“. Ovu njegovu neuporedivu poruku oduvek sam nosio u svom srcu.

APSOLUT: Deklaraciju o nezavisnosti je napisao Džeferson, ali u pozadini toga je tvoje neprestano, božansko i ohrabrujuće nasrtanje. Kroz Deklaraciju o nezavisnosti, Svetlost Moje Vizije prosvetlila je ne samo tvoju zemlju, nego i čitav svet. Obojica ste dokazali da ste Moji pravi božanski instrumenti. Tako mi je drago, Džone, što si pridao pravi značaj četvrtom julu. Potakao si zemlju da slavi četvrti jul, uz zabavne igre, očaravajuće balove i inspirativne vatre pod vedrim nebom. Mnogi ljudi je u mnogim stvarima pogrešno tebe razumelo, Džone. Otišli su čak tako daleko da te nazovu tvrdoglavom mazgom. Ali, Ja sam uvek nazivao tebe borcem za istinu, sa vulkanskom voljom.

DŽON ADAMS: O Ti, Biće koje si Svevišnje, pre nego što me odvedeš na drugu obalu, za poslednji Te blagoslov preklinjem.

APSOLUT: Pre nego što blagosiljam tebe i odvedem te u Moju drugu Kuću, otpevaću ti jednu pesmu.

(Apsolut peva.)

```

O sunčeva Svetlosti Slobode,

O dete Moje, dete brzine,

```

Čin II, scena 5

APSOLUT: Džordže, Džone i Tomase, vas trojica ste radili veoma naporno za nezavisnost vaše države. Vaša zemlja je sada slobodna država. Zar niste srećni?

DŽON ADAMS: Naravno da jesmo.

TOMAS DŽEFERSON: Ali sve je to bilo po Tvojoj Milosti - Tvojoj bezuslovnoj Milosti.

DŽORDŽ VAŠINGTON: U poslednje vreme osećam da bi njen spoljašnji uspeh bio više prosvetljujući, više ispunjujući, kada bi Amerike mogla više da napreduje na unutrašnjem planu.

APSOLUT: Potpuno si u pravu, sine moj. Reci mi nešto. Ko je rekao tokom svog boravka na Zemlji: „Kada počne da razvija korenje, sloboda je biljka koja brzo raste“?

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ja! Ja sam to rekao!

APSOLUT: U pravu si, dobro se sećaš što si tada jednom izgovorio. A Ja sam u pravu kada ti kažem da su tvoje reči tačne. O, Oče Amerike! Istinski Oče, telom, vitalom, umom i srcem; Oče na delu; Oče ostvarenja. Džone, da li znaš ko je ovo rekao: „Ako bi se Nebo obradovalo tome da moja zemlja zatraži od mene da joj ponudim svoj ubogi život, ovaj paćenik biće spreman, kad god da taj čas žrtvovanja nastupi. Ali, dozvolite mi da imam državu dok sam živ, i to slobodnu državu...”?

DŽON ADAMS: Naravno da znam, Oče. Ja sam to rekao tokom mog boravka na Zemlji. I to nije bio samo puki emotivni izliv. To je bilo moje unutrašnje iskustvo. Zaista sam Ti zahvalan, Oče, što si mi dao to iskustvo koje hrani srce, a dušu prosvetljuje.

APSOLUT: Sve što imam je za tebe, Džone, i za tvoju braću i sestre, za čovečanstvo, za čitavu moju tvorevinu. Tvoji neprijatelji su ti nadenuli ime: tvrdoglava mazga, ali ja te nazivam, Džone, borcem, rešenim da se bori za istinu.

DŽON ADAMS: Iz najveće dubine svog srca zahvalnosti, zahvaljujem se Tebi.

APSOLUT: Tomase, napisao si Deklaraciju nezavisnosti. Za Mene, to nije bila puka deklaracija. Bila je beskrajno više od toga. Bio je to vapaj slobode u danu težnje čovečanstva, iz frustracije u noći neznanja.

TOMAS DŽEFERSON: Iz Tvoje beskrajne Samilosti učinio si me, Oče, Tvojim poniznim instrumentom.

APSOLUT: A ti si prihvatio Mene, Moju Svetlost koja prosvetljuje svet, kroz tvoju zapanjujuću prijemčivost. Pošto si služio svoju zemlju na izvanredan način, znali su te kao velikog čoveka. Međutim zato što si doneo Deklaraciju o nezavisnosti, poznati si kao dobar čovek, kao glasnik Božiji, kao sin Božije Vizije.

TOMAS DŽEFERSON: Oče, ja sam takođe nešto rekao na Zemlji.

APSOLUT: Kaži Mi šta je to.

TOMAS DŽEFERSON: „Bog, koji nam je dao život, istovremeno nam je dao i slobodu."

APSOLUT: Tako je, apsolutno je tako, sine moj. Čujem da ste uvežbali tri pesme koje su veličanstvene. Džordže, Džone, Tomase, jel' mogu da ih čujem?

TOMAS DŽEFERSON: Svakako, Oče.

DŽON ADAMS: Oče, to nas je Tomas naučio.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ali Oče, za pevanje nam nisi dao sposobnost. Zato ćemo mi da snosimo krivicu ako otpevamo loše, a ne Tomas.

TOMAS DŽEFERSON: Ako ne otpevaju dobro, preuzimam svu krivicu na sebe.

AAPSOLUT: U redu, u redu. Hajde da ne boravimo u svetu krivice. Hajde da boravimo u svetu praktičnosti i stvarnosti. Prvo pevaj ti, učitelju.

(Tomas Džeferson peva.)

```

Ti si Božije Blaženstvo Zvuka.

Za tebe je San Pilota Sveta, San o Prevazilaženju.

(Gromoglasno tapšu Apsolut, Džordž Vašington i Džon Adams.)

APSOLUT: Sada ti, Džone, otpevaj svoju pesmu.

(Džon Adams peva.)

```

I daleko trčah, da vidim Oko Božije

Pogledaj, krila, sa neba moje pobede!

(Gromoglasno aplaudiraju Apsolut, Džordž Vašington i Tomas Džeferson.)

APSOLUT: Sada, Oče ove države, ti pevaj.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ja sam i otac jedne muzički nepismene porodice, Oče. A sada ću to i da dokažem.

(Džordž Vašington peva.)

```

Moj život živeće u svetlosti lepote.

Moj život će se okončati pri Visovima Božanskim.

(Gromoglasno aplaudiraju Apsolut, Džon Adams i Tomas Džeferson.)

Čin III, scena 1

DŽEJMS MEDISON: „Ovde leži Tomas Džeferson, autor Deklaracije o nezavisnosti, autor Statuta za versku slobodu Virdžinije, i Otac Univerziteta u Virdžiniji. (Lijući suze radosnice, prepune ponosa i zahvalnosti.) O, visok si bio rastom, i velik. Visok, izrazito visok. Ja sam nizak rastom, apsolutno sam nizak rastom. Prihvati da ti ovaj bespomoćan maleni izdanak duševno oda poštu. Tebi, koji si stablo visoko u oba sveta: unutrašnjem i spoljašnjem.

TOMAS DŽEFERSON (pojavivši se duhom): Ko kaže da si ti, Džejmse, bespomoćan? Ko kaže da si ti maleni izdanak? Ne potcenjuj sebe. Niko ne sme da ti zamera za ovo teško iskustvo, koje su Britanci dali našoj zemlji time što su zauzeli Vašington i zapalili Belu kuću. To je bio apsolutno rat bez ovlašćenja. Potpuno mi je jasno da je Engleska osuđena na to da zauvek pliva u moru neznanja. Samo pitaj nekog besramnog britanca zašto moraju da vladaju drugima. Zar nemaju ništa pametnije da rade? U svakom slučaju, hajde da što pre zaboravimo na tu tešku katastrofu. Sa moje strane, ja se molim Svemogućem da udeli neprosvećenim britancima malo svetlosti mudrosti.

DŽEJMS MEDISON: Ti si božanski velik, vrhunski si velikodušan, Džefersone.

TOMAS DŽEFERSON: Džejmse, zaista sam ponosan na tebe što si oformio našu nacionalnu vladu. Sada se države u našoj zemlji neće upuštati u prepirke koje nisu plodonosne. Stvarno si bio u pravu kada si nakon ovog revolucionarnog rata rekao da, ako želimo da opstanemo i da nadmašimo sami sebe, ne postoji drugi način nego da oformimo nacionalnu vladu. S ponosom te nazivam ocem Ustava. Izuzetno sam ti zahvalan što si uveo Povelju o pravima. Jednoj slobodnoj državi potrebni su: sloboda govora, sloboda štampe, sloboda veroispovesti, pravo na suđenje pred porotom kada je neko optužen za zločin, i pravo da se on žali na nepravedan zakon kada naiđe na njega. Još jednom ti kažem, Džejmse, da sam ponosan na tebe, više nego što možeš i da zamisliš.

Čin III, scena 2

Čin III, scena 3

DŽON KVINSI ADAMS: Lujza, uskoro odlazim iza zastora Večnosti. Beskrajno sam tužan jer moji sugrađani ne žele ukidanje ropstva. Svi moraju biti slobodni. Svi zaslužuju to pravo. To je rođenjem stečeno pravo čoveka. Mene, kao i mog oca, mnogi su pogrešno razumeli.

LUJZA ADAMS: Džone, jedino Bog zna koliko si ti dobar i pun blagosti. Tvoje srce vapije da podigne one koji su slabi, da pomogne onima kojima je to potrebno. Nebo je krajnje ponosno na to kako si služio svoju zemlju. Ime i slavu si odbacio. Nakon što si bio predsednik, usudio si se da služiš svoju zemlju kao kongresmen. Šta to dokazuje? To dokazuje da ti nije uvek na prvom mestu bilo lično priznanje, nego služenje zemlji u bilo kom svojstvu. Ponosna sam, Džone, što sam tvoja supruga. Moliću se Svemogućem da mi dopusti da krenem za tobom na onaj svet, jer moj život bez tebe neće biti ni plodan, ni koristan. Vrhunski si ti borac, Džone, do samog kraja. Naš Gospod blagosloviće te na Nebu sa ogromnom radošću i ogromnim ponosom. Ti ploviš na čamcu svog života ka Njemu. Ja ću zaploviti na mom, takođe uskoro.

DŽON KVINSI ADAMS: Lujza, uvek si prosvetljavala moj um sa puno ljubavi. Danas si moje srce blagoslovila božanskom utehom. Večno ću ti biti zahvalan.

LUJZA ADAMS: I ja ću večno biti zahvalna tebi; a uz to, ostaću bezuslovno posvećena tebi, tvom idealu, tvojoj duši, tvom Cilju. Savršenstvo mog života videla sam u tebi.

Čin IV, scena 1

PRIJATELJ: Linkolne, ti si zaista velik, zaista si dobar. Bog ti je podario neponovljivo srce. Koliko je istinito to što je o tebi rekao naš veliki mislilac, Emerson. Tvoje „srce je veliko kao svet. Ali, u njemu nema mesta nizašta loše."

ABRAHAM LINKOLN: Prijatelju, baš ništa nisam učinio da bi se ijedno ljudsko sećalo da sam uopšte živeo.

PRIJATELJ: To govori tvoja skromnost. Veoma si visokog rasta spolja. Iznutra si, takođe, veoma visok.

ABRAHAM LINKOLN: Ništa sam, i spreman sam da čitavog života ne budem ništa. Ali želim da naša zemlja bude nešto, nešto veliko, zaista veliko, da bi je svet cenio i da bi joj se divio. Kako će svet ceniti našu zemlju kada još uvek, avaj, postoji ropstvo? Sve dok u zemlji imamo ropstvo, nećemo otkriti jedinstvo. Jednom prilikom, kada sam bio mlad, video sam lepu devojku - jednu crnkinju, kako je prodaju na aukciji robova. Tog dana sam se zakleo da ću ukinuti ropstvo. Otada, svakog dana se molim da mi Bog pruži priliku i sposobnost da stanem na kraj tome, tome kako užasno stoje stvari.

PRIJATELJ: Sigurno će Bog uslušiti tvoju molitvu, Abrahame, kažem ti. Samo čekaj, i vidi. Koju molitvu će Bog da usliši, ako ne jednu želju koja je tako čista i tako dobra kao što je tvoja?

ABRAHAM LINKOLN: Blagorodan si ti, prijatelju. Pomoli se za mene; pomoli se za ispunjenje ove želje mog srca.

PRIJATELJ: Hoću. I siguran sam da će Bog uslišiti tvoju molitvu.

ABRAHAM LINKOLN: Da li znaš da je ovo ovde neko, ko je 1831. doživeo poslovni neuspeh, ko nije izabran 1832. u zakonodavnu vlast, ko je 1833. ponovo doživeo poslovni neuspeh, ko je imao nervni slom 1836., ko nije izabran za glasnogovornika 1838., ko je doživeo poraz 1840. na izborima za elektora, ko je 1843. poražen na izborima za Kongres, ko nije izabran 1848. u Kongres, ko nije izabran 1855. u Senat, ko nije izabran 1856. za potpredsednika, ko nije izabran 1858. u Senat?

PRIJATELJ: A ko je izabran za predsednika Sjedinjenih Država 1860. godine! Dragi moj prijatelju, ne vredi ni pominjati šta si bio. Od vrhunske je važnosti šta si postao.

Čin IV, scena 2

MERI LINKOLN: Zbog čega si tako tužan, Ebi? Da li te nešto posebno muči? Vreme je da krenemo u pozorište. Ljudi nas čekaju.

ABRAHAM LINKOLN: Znam, znam.

MERI LINKOLN: Šta ti onda dušu muči u ovaj neočekivani čas?

ABRAHAM LINKOLN: Osećam da toliko toga treba da se uradi za našu zemlju, a da ja ništa nisam učinio.

MERI LINKOLN: Ne budi lud! Koji drugi predsednik može da se uporedi sa tobom? Od kolibe, pa do Bele kuće. Neverovatno! Čim što si postao predsednik, započeo je građanski rat. Tuga i odlučnost postali su tvoji prisni prijatelji. Ti, i samo ti, vodio si bitku za zaštitu Unije i za ukidanje ropstva. I uspeo si. Šta se može uporediti sa tvojim obraćanjem u Getisburgu: „...vladavina naroda, od naroda i za narod!“

ABRAHAM LINKOLN: Te božanske reči nije rekao tvoj suprug, nego je sâm Bog izgovorio te reči u meni i kroz mene. Samo sam bio Njegov instrument.

MERI LINKOLN: Verujem u to. Ali Bog nije izabrao mene ili nekog drugog da mu bude instrument. Bog je u tebi pronašao Svoj vrhunski odabrani instrument. Nego hajde, Ebi, idemo u pozorište. Ljudi nas čekaju.

Čin IV, scena 3

DUŠA AMERIKE: Deco, došli ste iz sveta duše da me posetite. Zbog toga sam vam svima krajnje zahvalna. Bendžamine, ti si bio veličanstveni državnik. Bio si vrhunski naučnik, bio si veliki zaljubljenik u svoju zemlju i graditelj svoje zemlje. Tvoj veličanstveni doprinos meni, ne može se opisati, može samo da se oseti. Ti, koji si najstariji i najmudriji od svih, da li je tebi, Bendžamine, još uvek stalo do Amerike?

DUŠA BENDŽAMINA FRENKLINA: Jeste, jeste. Dok sam bio na Zemlji, rekao sam: „Tamo gde živi sloboda, tamo je moja zemlja." Čak i sada čuvam to osećanje koje prosvetljuje život kao veliku dragocenost.

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno! Vilijam je bio osnivač Filadelfije, a ti, Bendžamine, ti si prvi građanin Filadelfije. Juče sam iskomponovao pesmu o Filadelfiji. Zaslužujete je samo ti i Vilijam. Zato želim obojici da vam je predstavim.

(Duša Amerike peva.)

```

O slatki grade ljubavi bratske,

Filadelfija, Filadelfija, Filadelfija, Filadelfija.

Objavilo je smrt našoj paklenoj vezanosti.

Filadelfija, Filadelfija, Filadelfija, Filadelfija.

(Svi aplaudiraju sa ogromnom radošću.)

DUŠA AMERIKE: Sada želim da svako od vas navede ponešto iz vaših uzvišenih poruka koje ste ponudili duši Zemlje, dok ste bili u fizičkom. (Gledajući Vilijama Pena.) Vilijame ti, koji si bio kveker, propovednik, i engleski pisac, sledio si unutrašnju svetlost koja je za svakoga obavezna. Zarad svoje vere i svog religioznog osećanja, više puta si bio u zatočeništvu. Ljudska glupost je tolika. Sada je na tebe red.

DUŠA VILIJAMA PENA: „U svim debatama, neka cilj bude istina, a ne pobeda."

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno!

Nejtane, ko kaže da si bio špijun? Ne, definitivno nisi. Vrhunski si voleo svoju zemlju. Bio si istovremeno monumentalna žrtva Zemlje i svetinja Nebeskog zadovoljstva. Tvoje srce bilo je srce najuzvišenije svetlosti obećanja. Tvoj život je bio život veličanstvene moći žrtvovanja. Mnogi velikomučenici su pod zemljom u noći zaborava, a mnogi će tek da budu. Ali, tebe će se uvek sećati ne samo tvoji sunarodnici, nego i svi zaljubljenici u slobodu u svim slobodoljubivim zemljama. Nejtane, kad bi ti se pružila još jedna šansa; šta bi ovog puta učinio?

DUŠA NEJTANA HEJLA: Ovog puta bih život dao, Majko, za duhovnu slobodu moje zemlje. A to je sloboda od života želje i života iskušenja. Ta sloboda je gigantski korak prema preobražaju sveta i savršenstvu. Spoljašnja sloboda ne vredi skoro ništa u nedostatku unutrašnje slobode. U unutrašnjem svetu, mi se pripremamo za Boga - Jednog. U spoljašnjem svetu nudimo sebe Bogu - Mnoštvu. Bio sam heroj u spoljašnjem svetu. Moje srce čezne za tim da budem heroj u unutrašnjem svetu. Moraću tu da pobedim dan-vezanosti i noć-neznanja, za sebe, i za sva ljudska bića na Zemlji.

DUŠA AMERIKE: Tako mi je drago što to čujem, sine. Tvoje obećanje nije ljudsko obećanje. Tvoje obećanje je božansko obećanje. Sam Gospod govori u tebi i kroz tebe. Uzgred budi rečeno, Nejtane, kako bih voleo sad da čujem poruku s tvojih usana koja uznosi dušu, koju si dao pre nego što si prigrlio vešala, pre nego što si izdahnuo svoj poslednji dah.

DUŠA NEJTANA HEJLA: Majko, na tu poruku sam napravio krasnu melodiju. Mogu li da ti je otpevam?

DUŠA AMERIKE: Odlična ideja. Otpevaj mi je, sine moj.

(Nejtan Hejl peva.)

```

```

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno.

Ralfe, bio si mudrac Amerike bez premca. Bio si svetlost vizije Amerike. Izneo si na površinu lepotu mentalnog prosvetljenja Amerike. Velika je bila tvoja ljubav prema Americi i američkoj svesti o slobodi. Odrecitovaću tvoju pesmu.

(Duša Amerike recituje:)

```

Zastava se njihova na aprilskom povetarcu razvijori,

I hitac što odjeknu čitavim svetom ispalili...

(Svi aplaudiraju.)

DUŠA RALFA VOLDA EMERSONA: „U ljubavi, znanju i lepoti preterivanja ne može biti, kada se te osobine posmatraju na najčistiji mogući način.”

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno!

Henri, lepota prirode osvojila je tvoje srce i tvoju dušu. Kao prirodnjak, bio si velik na božanski način. Pisac si ti bio koji je veličao život. Na tebe je došao red, Henri.

DUŠA HENRIJA DEJVIDA TOROA: „Stvari se ne menjaju, mi se menjamo.”

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno!

Bio si herojski tragalac za istinom, Volte. Bio si herojski zaljubljenik u čovečanstvo. Nebo i Zemlja čuvaju tvoje Vlati trave kao veliku dragocenost. Ne samo što si video dušu unutar tela, nego si video telo kao stvarnost duše. Tvoj cilj bila je preobražena i prosvetljena svest tela, a na Božije zadovoljstvo. Uzgred budi rečeno, dok si bio na Zemlji, izuzetno si voleo da ideš u veoma duge šetnje do drugih zemalja. Sada, kada si na Nebu, ne pešačiš. Ti letiš, i letiš. Da li ti nedostaju dani tvog pešačenja?

DUŠA VOLTA VITMENA: Da, Majko, nedostaju mi.

DUŠA AMERIKE: Sada je na tebe red, Volte.

DUŠA VOLTA VITMENA: „O Ameriko! S obzirom da gradiš za čovečanstvo, ja gradim za tebe.”

DUŠA AMERIKE: Čudesno! čudesno!

A sada, Emili, unutrašnja lepota težnje tvog srca ugodila mi je daleko više nego što možeš i da zamisliš. Unutrašnja muzika tvog srca blagoslovila je decu Amerike blistavom jednostavnošću, čistotom i sjajem svetlosti. Pružila si svesti Amerike novu dimenziju, novi oblik traganja za dušom — nežan, suptilan i pronicljiv. Sada je na tebe red, Emili.

DUŠA EMILI DIKINSON:

Ako sprečim da jedno jedino srce prepukne,

Ako olakšam bol jednog jedinog života,

Ili jednom jedinom onemoćalom ptiću u pomoć priskočim

Nisam živela uzalud.

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno!

Meri, bila si na čelu Hrišćanske nauke, koju si ti osnovala. U mentalnom isceljenju vrhunski si briljirala. Tvoje božansko, samodajuće služenje izrodilo je Prvu Hristovu Crkvu u Bostonu, Maticu Crkvu. U tvojoj crkvi, Prebivalištu Božijem, Beskonačnost i Večnost pevaju pesmu duše njihove Besmrtnosti. Sada je red na tebe.

DUŠA MERI BEJKER EDI: „Božanska Ljubav uvek izlazi u susret, i uvek će izlaziti u susret svakoj ljudskoj potrebi."

DUŠA AMERIKE: Čudesno, čudesno!

Tako sam ponosna na sve vas. Učinili ste me zaista velikom. Vaša svetlost svesti navela me je da zablistam na čelu svetske težnje i svetskih postignuća. Kako bih volela kada biste svi vi još jednom bili u životu, i ostali sa mnom neograničeno dugo. Izgleda da se to nažalost neće dogoditi. Nego, postaje kasno. Vrata Neba mogu se zakriti. Morate svi da se vratite na Nebo. Ali, dođite uskoro ponovo. Svaki put kad vas vidim ja plivam, deco moja, u bezgraničnom moru svetlosti i blaženstva. Imam nešto za vas da ponesete sa sobom: nebo zahvalnosti čitavog mog života u zadovoljstvu.

Zbog vas je veličina svetskih razmera moja.

Zbog vas je uspeh i napredak svetskih razmera moj.

Čin V, scena 1

V čin, scena 2

MARGARET VILSON: Oče, Bog ti je dao ogromno srce. Tvoje srce je zavapilo za mirom u svetu. Ti nisi hteo da Amerika uđe u rat, ali Nemačka i okolnosti prisilili su je da se uključi. Rekao si svetu da je, s naše strane, ovo bio rat za okončanje svih ratova, i ispunio si svoje obećanje. Sada opet želiš da manifestuješ svoju životnu rešenost. Želiš da sprečiš sve ratove u budućnosti. Želiš mir u celom svetu; stoga žrtvuješ sopstvenu krv da bi oformio Ligu naroda. Suočavaš se sa ogromnim otporom. Na moju veliku žalost, apsolutno se srećeš s najgorim mogućim otporom svojih sunarodnika. Ali, ja duboko iznutra osećam da ćeš ti sasvim sigurno brzo biti u stanju da oformiš Ligu naroda. Tvoja božanska vizija ugledaće lice najuzvišenije stvarnosti.

VUDRO VILSON: Margaret, kćeri moja, oduvek sam u tebi imao svog poverenika. Danas, tvoje srce-prosvetljenja me je u ogromnoj meri utešilo.

MARGARET VILSON: Oče, veliko mi je zadovoljstvo, velika radost i velika čast da ti budem od pomoći.

VUDRO VILSON: Kćeri, ideje žive; ljudi umiru.

MARGARET VILSON: Ljudi sa uzvišenim idejama, poput tebe, nikada ne umiru. Zahvaljujući njihovim božanskim idejama, besmrtni su na Zemlji. Nebo i Zemlja čuvaju ih kao najveću dragocenost. Liga naroda mora da ugleda svetlost dana, Oče, pre nego što ti napustiš telo.

VUDRO VILSON: Kako bih voleo da se to omogući! Margaret, ti si se od samog detinjstva okrenula Bogu. Sada si donela odluku da ideš u Indiju i da upražnjavaš duhovnu praksu. Ti baš u duhovnom životu spoznaješ da je ostvarenje Boga moguće. Divim se tvojoj iskrenoj čežnji za Bogom i blagosiljam tvoje posvećeno srce. Ali, imam jednu molbu za tebe. Reci mi da ćeš ispuniti moju molbu, molim te, ovu želju moga srca. Otići ćeš u Indiju tek nakon što ja odem na onaj svet, a ne ranije.

Čin V, scena 3

FRENKLIN D. RUZVELT: Gospode, zahvalan sam Ti što si mi podario sposobnost da služim svoju zemlju u svojstvu njenog Predsednika. Istina je da patim od dečije paralize, ali Ti si me blagoslovio nepresušnom aktivnošću. Kroz mene si izgovorio ove nebeske reči: „Ova velika nacija oživeće... Jedina stvar koje treba da se plašimo je sam strah.” A najvažniji blagoslov među svima kojima si me obasuo je moja supruga, Eleonora draga. Bez nje ništa ne bih uspeo da uradim. Bez nje ništa ne bih uspeo da postanem.

(Ulazi Eleonora Ruzvelt.)

ELEONORA RUZVELT: Načula sam te, Frenkline. Sada je na mene red da nešto kažem. Zahvaljujući tebi, ja sam supruga jednog Predsednika. Zbog tebe, ja sam Prva dama ove zemlje.

FRENKLIN D. RUZVELT: A ja ću jednog dana, kada me više ne bude, biti zbog tebe poznat kao suprug Prve dame na svetu.

ELEONORA RUZVELT: Zašto? Čemu takve ekstravagantne besmislice?

FRENKLIN D. RUZVELT: Nisu to ekstravagantne besmislice. Ti zaslužuješ tu najveću počast zbog tvog predanog, nesebičnog služenja ovoj zemlji i svetskoj zajednici. Ja to jasno vidim. Kada te svet bude proglasio svojom Prvom damom, tom čašću bez premca, na Nebu ću plivati u moru svetlosti i blaženstva.

ELEONORA RUZVELT: Oduvek si bio veliki patriota. Sada si neuporedivi Predsednik. Ali, od kada si postao i prorok?

FRENKLIN D. RUZVELT: Evo od danas. Moja vizija se nikada neće izvitoperiti.

ELEONORA RUZVELT: Ja takođe imam jednu viziju. Nepogrešivo će se tvoj san o Ujedinjenim nacijama rascvetati. U tvom snu o Ujedinjenim nacijama će Liga naroda, koja je bila Vilsonov san, moćno i značajno procvetati u još širem, još svetlijem i još punijem kapacitetu. Vilson se upustio u rat da bi okončao ratovanje. Nakon što je Amerika bila napadnuta, ti si učinio to isto. Ti i Vilson ste obojica Božiji sinovi mira, mira koji voli sve i sve ispunjava. Ja vas uveravam u to da će se san koji imate jednog dana obistiniti.

FRENKLIN D. RUZVELT: Hajde da se zahvalimo Bogu što nas je oboje blagosiljao proročanskim vizijama.

ELEONORA RUZVELT: Ti si veliki prorok, Frenkline, zaista.

Čin V, scena 4

V čin, scena 5

SAVETNIK: Dakle, gospodine Predsedniče, pobedili ste na izborima. Svi smo izuzetno ponosni na to što ste po drugi put postali naš Predsednik. Plašili smo se da nećete pobediti na drugim izborima, ali pobedili ste. Sva slava ide Vama, gospodine Predsedniče.

HARI TRUMAN: Nisam ja uzalud putovao pedeset hiljada kilometara. Nisam uzalud održao trista pedeset govora. Pobedio sam. To znači da je pobedio Častan dogovor. Pobedila je naša zemlja koja u osnovi želi Častan dogovor i kojoj je on potreban.

SAVETNIK: Gospodine Predsedniče, Teodor Ruzvelt je besmrtan jer je ovoj zemlji poklonio: „Istinski dogovor“. Frenklin Ruzvelt je besmrtan jer je ovoj zemlji poklonio: „Novi dogovor“, a vi ćete biti besmrtni jer ste ovoj zemlji poklonili: „Častan dogovor“.

HARI TRUMAN: Prepuštam u Božije Ruke to da li ću biti besmrtan ili ne. To je Njegova stvar. Na meni je da budem pošten. Na meni je da vodim računa o tome da moji sunarodnici vode pošten život. Kada sam najavio Častan dogovor, mnogo biznismena je bilo protiv mene. Plašili su se da će njihovi biznisi da nestanu. Šta sam ja tu mogao da uradim? Bio sam bespomoćan. Jedini cilj mi je bio da vidim istinu i da služim istinu. Kada već govorimo o biznisima i o biznismenima, i ja sam takođe nekada bio biznismen. Imao sam prodavnicu odeće i bio sam očajno neuspešan. Ali ovoga puta sam siguran da ću uspeti, ne u svojstvu biznismena, već u svojstvu zaljubljenika u istinu, i u cilju promovisanja vrhunske neophodnosti za istinom u umovima i srcima mojih sunarodnika.

Čin VI, scena 1

DUŠA INDIJE: Ti si velik, predsedniče Ajzenhauere. Bio si general sa pet zvezdica. Velik si ti. Izvojevao si svetski rat. Velik si, još si veći i najveći, pošto želiš mir. Ja sam duša Indije. Ja takođe želim mir u celom svetu. Indija je mnogo grešila, ali njena istinska ljubav prema miru poništava sve njene nedostatke. Moj sin Krišna želeo je mir među Pandavama i Kauravama. Ali, kada je video da božanskim putem neće doći do mira, pristao je da ratom reši taj nesporazum. Savetovao je Pandave da se bore za pravu stvar. Tvoja zemlja je morala da ratuje u Prvom i Drugom svetskom ratu da bi se odbranila, kada je bila napadnuta, i da bi na taj način uspostavila i održala Kraljevstvo Istine, i Mir u Svetu. Vizija tvoje zemlje i vizija moje zemlje kreću se uporedo. Tvoja Amerika i moja Indija se u suštini vole, iako se ponekad sukobljavaju, jer obe imaju potpuno isti cilj: život u miru. Moj sin Gandi vapio je i vapio za mirom. A skoro svi tvoji prethodnici su takođe vapili za mirom. Čitav svet je toliko ponosan na Oca tvoje nacije, Vašingtona. Želeo je samo i jedino mir. Svi ste vi od njega upili poruku mira. Ti i tvoja zemlja, Ajzenhauere, želite mir. I ja i moja deca želimo Mir. Zato smo jedno. Tvoja molitva Bogu u prvom inauguracionom obraćanju bila je izuzetno čista, i veoma uzvišena. Rekao si: „Mi se molimo da nam podariš moć da jasno razlikujemo dobro od zla, i dopusti da se time vode, kao i zakonima ove zemlje, sve naše reči i sva naša dela. Posebno se molimo da se pobrinemo o svim ljudima, bez obzira na njihov položaj, njihovu rasu ili njihovo zanimanje.” U drugom inauguracionom obraćanju, rekao si nešto vrhunsko i božansko. Rekao si: „Ovo je naša domovina, ali ona nije čitav naš svet. Jer, naš svet je tamo gde će se naša sudbina ispuniti - uz čoveka svih tipova i svih naroda, koji je ili će biti slobodan. I na taj način se molitva naših ljudi prenosi daleko van naših granica, u široki svet naših dužnosti i naše sudbine. Neka se svetlost slobode žarko rasplamsa i stigne u sve zemlje koje borave u tami – dok konačno više ne bude mraka.”

DVAJT D. AJZENHAUER: O dušo Indije, Majko, tvoje pamćenje je zadivljujuće. U potpunosti se slažem s tobom o Indiji i Americi. Osećam da Indija Bogom danu viziju, a da Amerika ima Bogom datu misiju. Vizija i misija moraju da se ujedine, kako bi podarile život savršenstvu, u životu čovečanstva. Ti si toliko u pravu. Toliko si u pravu.

Čin VI, scena 2

Čin VI, scena 3

VII čin, 1. scena

SVETSKA DUŠA: Dušo Engleske, slatka moja kćeri, zar ti nisi sad srećna? Sreća se ne nalazi u posedovanju. Sreća je u odricanju. A kada je odricanje naloženo od Boga, onda je to savršena sreća. Upravo Bog je želeo da se odrekneš svog autoriteta u posedovanju. Vidiš, sad je tvoja kći Amerika srećna, i ti si srećna. Ne moram ni da kažem da sam i ja srećna.

DUŠA ENGLESKA: Nekada sam bila u iskušenju da posedujem, Majko, ali sada sam u jedinstvu koje prosvetljuje. I nepogrešivo i sa zahvalnošću znam da je sve to tvoje delo.

SVETSKA DUŠA: Ono što je pre svega potrebno da znamo je da li je stvar urađena, a ne ko je to uradio, kćeri moja. Neizmerno mi je drago da je to urađeno, učinjena je prava stvar.

DUŠA AMERIKE: Bako, majka me je naučila mnogo lepih stvari, a ja najviše cenim dve stvari: visokouzvišenu plemenitost njenog uma, i odmereni i samouvereni napredak njenog života koji je, na putu Večnog savršenstva, lišen preterane sentimentalnosti, odnosno suvišnih emocija.

SVETSKA DUŠA: Potpuno si u pravu, unuko moja. Volela bih sad da mi ti i tvoja majka obe učinite jednu veliku uslugu. Otpevajte mi, molim vas, pesmu u kojoj se govori: „Kapetan mi kaže: nastavi dalje."

(Duša Engleske i duša Amerike pevaju.)

```

Ali, sada se samo uspinjem i uspinjem u mom Cilju

Pa ipak, Kapetan mi zapoveda: „Nastavi dalje, nastavi dalje!“

(A zatim pevaju:)

```

Veličanstvena si ti, dobra si ti,

O Ameriko, moja Ameriko.

Ovozemaljska težnja bira.

Glas Pobede u Božiji Čas.

Uvod urednika prvom izdanju