Ako ne želiš da tvoja duša iznosi žalbe protiv tebe, moraš da trčiš veoma brzo u tvom životu ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ljubav, posvećenost i predanost su kao trka na sto metara. Recimo da su prvih trideset metara ljubav, sledećih trideset metara je posvećenost, a poslednji deo je predanost. Za većinu trkača na 100 metara, brzina se povećava nakon prvih trideset metara. Neki imaju vrlo intenzivan početak, a drugi imaju slab početak. A opet, neki ljudi urade dobro do šezdesetog ili sedamdesetog metra; do ljubavi i posvećenosti vrlo dobro urade. Ali kad se dođe do predanosti, poslednjeg dela trke, sva njihova energija i brzina nestaju. Ali bez obzira koliko brzo trčiš, bilo koji deo, moraš da završiš celu razdaljinu – ljubav, posvećenost i predanost – ako prelaziš 100 metara.
Za neke ljude, treba da prođe nekoliko godina pre nego što mogu dobro da trče. Drugi ljudi dobro trče prvih pet ili deset godina a onda nešto krene pogrešno. Zatim ponovo posle izvesnog vremena povrate svoju prethodnu brzinu. Ali bez obzira koliko dobro trčiš, ako želiš da postaneš šampion, svakog dana moraš da vežbaš tvoju ljubav, posvećenost i predanost. Nekim danima, prvi deo trke uradićeš na tvoje zadovoljstvo, ali drugi deo neće biti tako zadovoljavajući; drugim danima biće obrnuto. A opet, biće nekih dana kad ćeš trčati sva tri segmenta trke najvišom brzinom, i uradićeš dobro od početka do kraja. Ne postoji ni jedan moj učenik koji nekad nije iskusio ljubav, posvećenost i predanost shodno njegovoj punoj sposobnosti. Tog dana bio si sasvim drugačija osoba. Ali onda se pojavio um i ti nisi cenio tvoje dostignuće, stoga su se tvoja brzina i gorljivost smanjile. Ali ukoliko možeš da sve vreme ostaneš u duši, stalno ćeš najbrže trčati, a tvoja duša uopšte neće imati pritužbe – samo najveću radost.
Nažalost, mnogi ljudi su trčali brzo kad su bili mladi, ali nakon petnaest ili dvadeset godina praktikovanja duhovnog života, brzina im je postala znatno manja. To se očekuje u spoljašnjoj trci zato što fizičko telo stari. Ali to ne bi trebalo da se dogodi u unutrašnjoj trci; tu ne postoji starosna granica. S obzirom da se baviš Večnošću, u svakom trenutku moraš da pokušavaš da povećaš tvoju sposobnost. Da li misliš o sebi kao da imaš dvadeset i dve ili devedeset godina od tebe zavisi. Samo tvoj um beleži; tvoja duša ne vodi tu vrstu zemaljske evidencije. Tvoja duša vidi samo koliko brzo si spreman i voljan da ideš, što u potpunosti zavisi od tvoje prijemčivosti za svetlost tvoje duše.A opet, intenzitet ili dubina radosti koju dobijamo iz vesele predanosti nije ista kao ono što dobijamo kad se bezuslovno predamo. Bezuslovna predanost, čak i ako traje jedan minut, donosi najslađu radost. Ja ne pričam o misli predanosti već o činu predanosti. Ako sprovedemo bezuslovnu predanost u jednom postupku, danima posle toga osećaćemo se veoma ponosni zbog te predanosti. Ako se bezuslovno predamo na nekoliko minuta ođednom nekoliko dana ili meseci – čak i ako to ne uradimo baš svakog dana ili celo bez prekida- to će biti dostignuće koje možemo da čuvamo do kraja života. Čim pomislimo na njega, bićemo najsrećnija i najponosnija osoba.
Svaki moj učenik načinio je bezuslovnu predanost Božijoj Volji na nekoliko minuta ili na jedan sat bar jednom u ovom životu. Ali sumnjam da je iko od vas to učinio na ceo dan. To je upravo sada za vas nemoguće; otprilike nakon dva sata nešto krene naopako.Postoji još jedna stvar koju možeš da uradiš. Tokom godina si učio mnoge, mnoge od mojih spisa napamet. Ako ti jedan red ili jedna posebna pesma iz neke moje knjige daje ogromnu radost, onda je ponovi deset ili dvadeset puta pre nego što počneš da vežbaš pesmu. Imaćeš istinsku radost zbog tvoje sopstvene sposobnosti pamćenja.
Kad osećaš da si potpuno naučio jednu stranu, možeš da je recituješ tri puta umesto da je pevaš. Steći ćeš više snage od svog sopstvenog recitovanja. Um će reći, „Oh, zašto moram da je recitujem tri puta pošto sam je naučio napamet?“ Ali moraš da slomiš ponos uma. Sa jedne strane, um ne može da je nauči napamet. Sa druge strane, kad um oseća da je nešto naučio, ispod dostojanstva mu je da ponavlja opet ono što je naučio. Stoga moraš da slomiš ponos uma na deliće i onda da koristiš srce. Tada oseti da učiš pesmu zato što ti se sviđa a ne zbog toga što moraš da je naučiš.
Još nešto što možeš da uradiš je da se moliš Svevišnjem nekoliko minuta da ti da sposobnost da naučiš pesmu brže nego inače. Ništa nije loše u tome. Kad sam bio učenik imao sam vrlo snažnu, izuzetnu memoriju i mnoge knjige sam naučio napamet. Moji nastavnici nisu mogli da poveruju u to, ali sve je to bilo zbog mog života-molitve. Hiljade i hiljade puta sam ponavljao mantru Sarasvati, boginji učenja. Kad si ti u pitanju, ti ne moraš da učiš sanskritske stihove; samo ponavljaj „Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji.“Ne postoji čvrsto pravilo u vezi sa količinom vremena koje mi je potrebno da nacrtam pticu. Za samo četiri sekunde mogu da nacrtam pticu zato što ta ptica ima ogromnu prijemčivost, i nakon četiri sekunde pruža mi obilje zadovoljstva. Ili mi možda treba više sekundi da nacrtam pticu jer ona prima toliko mnogo svetlosti od mene. A opet, možda mi treba pola minuta da je nacrtam, ali ukoliko nema prijemčivosti, onda je beskorisno. Dakle, duše nisu jednake. Nažalost ili na sreću, neke ptice dolaze sa više potencijala. Ili možemo reći da dolaze iz nešto višeg ili nešto nižeg sveta. Sve one ne dolaze sa istog nivoa.
Nedavno sam nekoliko dana crtao moje ptice na belom papiru, i događalo se da je svaka strana imala drugačiju prijemčivost. Reći ćeš: „O Bože, kako prazna stranica može imati prijemčivost? Prijemčivost je samo u svesti ptice.“ Ali to nije istina; čak i papir može da ima prijemčivost. Ponekad, pošto nacrtam samo šest ptica na jednoj stranici, jasno vidim da više ne moram da crtam. Zadovoljan sam jer je prijemčivost praznog papira dovoljna. A sa druge strane, ponekad uradim dvadeset ptica jer vidim da ima još uvek prijemčivosti na stranici. A opet, u drugim prilikama nisam zadovoljan receptivnošću stranice, te nastavljam da crtam i da crtam. Sve dok ne nacrtam dvadeset, trideset ili četrdeset ptica nisam zadovoljan onim što sam želeo da dam toj posebnoj stranici.Um igra važnu ulogu za naše fizičko zdravlje i blagostanje. Danas se ljudi okreću vegetarijanskoj ishrani zato što životinje jedu veoma mnogo otpada. Ali kad jedemo povrće, um mora da oseti da jedemo nešto jako i hranljivo. Um mora da oseća da je u povrću neka snaga. Čim pomislimo na karfiol ili krompir, na primer, um ima osećaj nečeg jakog. Ali ako pomislimo na lisnato povrće poput spanaća ili kupusa, um nema osećaj snage. Kada mislimo na svest lista, sva naša snaga nestane.
Izraz 'salata', na primer, nikada nam neće pružiti osećaj snage, ali danas svi jedu salatu. Gojazan čovek jede salatu da bi izgubio na težini, a mršav jede salatu da ne bi postao gojazan. Nažalost, gojazan čovek još dobija na težini! Ukoliko želimo da dobijemo najviše hranljivih sastojaka iz salate, smesta iz same reči u naš um mora da uđe ideja da je sve-hraneća, da je kao lek koji će isceliti sve bolesti.
Čak i reč 'hleb' ima u sebi stvarnu snagu jer vekovima unazad hleb predstavlja nešto vrlo osnažujuće za um. Isto je i sa pirinčem. Ako izgovorimo reč 'pirinač', odmah je čitavo naše biće zadovoljno. Kad izgovorimo 'hleb' ili 'pirinač', od glave do pete stičemo neko zadovoljstvo. Od stopala do krune glave, kao električna struja postoji osećaj da stvarno jedemo nešto dobro. Kad kažemo 'hleb i puter', reč 'puter'ništa ne pridodaje; dodaje samo debljinu! Ali, čim kažemo 'hleb', odmah nam je čitavo biće nahranjeno.Želim da moji učenici, radnici Ujedinjenih nacija, ponude spontanu lepotu cveta koji se rascvetava i svakodnevno širi miris. Svakog jutra kad dođete u kancelariju, trebalo bi da položite cvet vašeg sopstvenog srca na oltar Ujedinjenih nacija. Kako? Dva minuta ili čak dve sekunde možete jednostavno da govorite, „O Ujedinjene nacije, imate najviši cilj. Želim da postanem neraskidivo jedno sa ovim najuzvišenijim ciljem.“
Svakog dana očekujem da se vi ljudi poistovetite sa najuzvišenijom vizijom Ujedinjenih nacija – vizijom koja nije od generalnih sekretara ili od drugih visokih funkcionera UN nego je nastala 1945. Raditi pri Ujedinjenim nacijama je kao da ste povezani sa velikim univerzitetom. Postoji mnogo, mnogo univerziteta; ali ako možeš da postaneš student na Harvardu, Jeilu, Prinstonu, Kembridžu ili Oksfordu, posebna je privilegija. Ideali i vizija koje ti posebni univerziteti utelovljuju, ostali univerziteti, nažalost, nisu otelotvorili. Ne može se reći da i ostali nisu univerziteti. Ali, ostali nisu dostigli visinu koju su ti univerziteti dostigli. Neki će možda reći da ti prestižni univerziteti nisu održali svoju visinu, ali i pored svega toga svet prepoznaje te univerzitete kao najviše rangirane.
Slično tome, neki duhovni Učitelji su visoko poštovani. U duhovnom životu, velika radost je u našem poistovećenju sa istinskim Učiteljem najvišeg reda. Ako misliš na Gospoda Krišnu, Gospoda Budu, Isusa Hrista ili još nekog od najvećih svetskih duhovnih figura, dobijaš ogromnu radost. Među živim duhovnim Učiteljima, ako možeš da se poistovetiš sa onima koji su ostvarili najvišu visinu, dobijaš ogromno zadovoljstvo. Na isti način, molim moje učenike koji rade pri Ujedinjenim nacijama da se poistovete sa najuzvišenijim idealima i da služe Ujedinjenim nacijama kao pravi božanski instrumenti.Stvari na koje treba da budeš ponosan su upravo one stvari koje odbacuješ jer jedan od tvojih saradnika može da te ismejava ili te šef možda neće unaprediti. Ako ti ne ceniš tvoju sopstvenu duhovnost, tvoju sopstvenu božanstvenost, onda neće biti nikoga na Zemlji ko će je ceniti. Pošto se bojiš da ćeš izgubiti tvoje spoljašnje bogatstvo, što se neće dogoditi, ne ceniš tvoje unutrašnje bogatstvo. Tvoje unutrašnje bogatstvo je tvoje pravo blago, ali ti gledaš na njega samo kao na zrnce peska.
U svakom trenutku moraš da paziš na tvoje unutrašnje blago. U svakom trenutku moraš da postaješ plač težnje tvog srca i osmeh prosvetljenja tvoje duše. Svakog trena moraš da dopustiš svom unutrašnjem plaču da te vodi, usmerava, da te oblikuje i vaja. Uspinjući unutrašnji plač tvog srca želi da se popne do najviše visine, ali radi spoljašnjeg uspeha i spoljašnje udobnosti, upropastiš njegov let u vis. Odričeš se svog unutrašnjeg plača i gušiš ga ili ga slabiš. Tvoj unutrašnji plač je kao uspinjača koja će te povesti u visinu, gore, gore; ali ti ne koristiš uspinjaču. To je najžalosnija greška zbog koje ćeš žaliti do kraja svog života!Ja ti ne kažem da ne dobiješ unapređenje. Kažem, da dobiješ unapređenje – naporno radeći. Svakako bi trebalo da udovoljiš šefu, ali samo na onaj način na koji se od tebe očekuje da mu udovoljiš. Ako treba da budeš tačan, budi tačan. Ako treba da budeš pažljiv, budi pažljiv. Ako treba da se koncentrišeš na nešto da bi ispunio rok, onda to uradi. Toliko je mnogo bitnih stvari koje moraš da uradiš. Ali ne smeš da odbaciš tvoj unutrašnji život da bi ispunio svoj spoljašnji život.
U stvari, mogao bi da budeš beskrajno više od pomoći šefovima kad bi manifestovao svoju sopstvenu božanstvenost. Svaki od mojih učenika poseduje i utelovljuje mnoge božanske osobine koje dolaze od Svevišnjeg. Sa tim osobinama On se nada da će ispoljiti Sebe u tebi i kroz tebe. Moraš da budeš krajnje, krajnje zahvalan Njemu na tim osobinama i da ih upotrebiš na božanski način. Ako možeš da uneseš ove osobine u tvoj posao, ako možeš da ponudiš svoju božanstvenost kroz svoj posao, moći ćeš da pomogneš i da udovoljiš tvojim kolegama i šefovima beskrajno više nego što im sada pomažeš i udovoljavaš im. Onda, umesto da budeš dobar radnik u njihovim očima, bićeš super-super odličan radnik.
Trenutno, ti im samo daješ svoju pamet, ali tvoje božanske osobine ne daješ zato što osećaš da će te pogrešno shvatiti. Ti osećaš da će drugi smatrati tvoje božanske osobine ludošću ili glupošću i uzeti ih kao šalu. Ali ako pustiš da tvoje kolege i šefovi vide tvoju božanstvenost, ona će odmah prodreti u nihova srca. Ako vide svetlost u tebi dok dodiruješ parče papira ili razgovaraš sa njima, ukoliko vide divan cvet na tvom licu i divan sjaj u tvojim očima i pokretima, ti kvaliteti će ući u njihova srca.Ako imaš pravi stav prema fizičkom prisustvu tvog Učitelja, možeš imati najveću korist. Inače, um može da bude prepreden. Videćete da hramam i vaš sumnjajući um će reći: „Oh, on čak ne može ni da hoda, kako će onda da me zaštiti!“ Ali ako vaše srce koje teži izađe na površinu, reći će, „Čak i ako moj Guru ne može da hoda iz nekog unutrašnjeg ili spoljašnjeg razloga, znam da je on jedno sa Svevišnjim i ja imam najveću veru u njega.“
Tvoj dolazak u Njujork da me vidiš obnovlja tvoju inspiraciju i težnju. Bez sumnje, te dve sedmice kad ovde dođeš na naše proslave u aprilu i avgustu su kao punjenje energijom. Mnogi ljudi dođu praktično bez inspiracije, ali se vraćaju sa novom inspiracijom i novom težnjom.Potom pogledaj svoju glavu-cvet u ogledalu. Dok s ljubavlju gledaš taj cvet nekoliko trenutaka, ne možeš da imaš nebožanske misli. Kada lepota i miris cveta uđu u tvoj um, ne možeš da misliš na nebožanske stvari. Zato stalno misli na cvet. Postoje i drugi načini da se stekne čistota, ali ovo je najlakši način.
Nečistota ne dolazi iz tebe; ona dolazi spolja – iz nebožanske svesti spoljašnjeg sveta. Ona počinje sa dahom, kad udišeš. Izvor naše nečistote ne nalazi se ispod pupka; ona nastaje u nosu, kad udišemo, a zatim ide nadole. Dakle, kada udišeš, moraš da osećaš da je cvet taj koji udiše; moraš da osećaš da lepota i miris cveta primaju sve što ulazi u tebe.Tokom godina napisao sam toliko mnogo pesama i muzičkih kompozicija o ljubavi, posvećenosti i predanosti srca, o oproštaju i zahvalnosti, da bih ponudio svetu inspiraciju i težnju. Ako možeš da se poistovetiš sa mojim muzičkim kompozicijama, mojim spisima, mojom težnjom i mojim ostvarenjem, svi oni će postati tvoji. A opet, ako želiš da pišeš muzičke kompozicije, u redu je što se mene tiče. Ako osećaš da će to uvećati tvoju težnju, onda svakako to uradi. Ali, ukoliko nemaš sposobnost da komponuješ, nemoj da se osećaš veoma nesrećnim. To uopšte nije potrebno za tvoj duhovni napredak, jer možeš da dobiješ istu inspiraciju i težnju poistovećujući se sa piscem i kompozitorom u meni.
Premda je Bog beskonačan, besmrtan i večan, zbog moje ljubavi prema Njemu mogu da Ga smatram mojim sopstvenim, najsopstvenijim. Slično tome, kada najduševnije pevaš jednu od mojih pesama, ukoliko možeš da osetiš da je ta pesma postala neodvojivo jedno od tvog života, ukoliko možeš da osetiš da je svaki tvoj dah unutar te pesme, kako ne možeš da smatraš tu pesmu svojom sopstvenom? Nikada neću reći: “Ti kradeš životni dah iz moje pesme.“ Naprotiv, biću presrećan ako možeš da smatraš moje pesme svojim sopstvenim.
Tokom jučerašnjeg Koncerta posvećenog miru, spustio sam čistu svetlost, čist mir, čisto blaženstvo. Dok sam meditirao, apsolutno sam podrhtavao od tih božanskih stvarnosti. Ako neko primi delić tog bogatstva, onda sam ja nasrećnija osoba. Stvoritelj nije Šri Činmoj već Svevišnji u meni. Zato, ako On deli Svoju inspiraciju, težnju i ostvarenje sa mnom, zašto ja ne bih podelio njih sa tobom? To je kao kad se podeli mango. Ako mogu da podelim moj mango sa tobom, stičem dodatnu radost. Svevišnji mi je dao nekoliko najukusnijih manga i tražio je da ih delim sa ostatkom sveta. A opet, iako mi je Svevišnji dao te stvari, ja ih prisvajam kao moje sopstvene. Zbog mog osećanja jedinstva sa Njim, ne osećam da sam stekao ove božanske stvarnosti od neke treće osobe.
Neki duhovni Učitelji savetuju svojim učenicima da izražavaju kreativnost. Oni kažu:“Ako stvarate nešto, naučićete nešto o stvaralačkom procesu i više ćete biti zadovoljni.“ Radi se o tome da ako postignete nešto u znoju lica svog, više ćete to ceniti. Ako morate sami da zaradite novac, shvatićete koliko je to teško i bićete mudriji u pogledu načina na koji ga trošite. Ali postoji i druga teorija: ako ti otac da unutrašnje bogatstvo, onda iz tvog duhovnog života – iz tvoje meditacije i težnje – možeš takođe da stekneš mudrost da bi ga ispravno koristio.Neki ljudi dolaze samo da bi imali zabavu; uživaju lepeći plakate i radeći slične vrste poslova. Ali kada ih gledam, vidim da sa duhovne tačke gledišta samo gube svoje dragoceno vreme. Oni služe Svevišnjem u njihovom Guruu, i zahvalan sam im na tome. Ali ako sam iskren, moram da kažem da im svest nije podignuta. Oni ne dobijaju ništa duhovno zato što nemaju intenzivnu iskrenost i posvećenost u svom srcu. Svaki put kada zalepiš plakat, moraš videti tu dvadeset ili pedeset lica. Za svaki plakat koji lepiš, moraš osećati da ima pedeset srca koja vape za svetlošću i koja će videti taj plakat. Ali mnogi od vas samo mehanički rade. U Indiji, ako neko radi četiri sata, on dobije nekoliko rupija. Kad sam ja u pitanju, ljudi ja vam ne dajem novac; dajem vam moju ljubav, moju privrženost, moje blagoslove. Ali u njegovom srcu srca, ovaj indijski Učitelj nije zadovoljan tobom zbog toga što nisi imao snažnu iskrenost u srcu; nisi radio čistog srca, duševno, posvećeno i sa ljubavlju.
Ima i mnogih drugih stvari koje primećujem. Vidim koliko mnogo čistote nosiš u svom umu, u vitalu i u srcu. Ako na primer, u tvom umu nema čistote, ako tvoj um misli da neko drugi ima bolji posao od tebe ili se više od tebe približava Učitelju, onda si gotov! Takođe, tvoja inspiracija mora da bude čistija. Mnogo puta kad si inspirisan da uradiš nešto, tvoja inspiracija je teška – ispunjena nemarnošću, neosetljivošću i ravnodušnošću. Bar postoji inspiracija, ali unutar inspiracije takođe mora da postoji i nepodeljena gorljivost. A opet, vidim koliko nesigurnosti nosiš. Dok radite, mnogi među vama misle, „Možda Guru više ceni tog i tog nego mene.“ Koga mislite da obmanjujete? Vi mene ne obmanjujete; samo mi slamate srce.
Odozgo je stigla Poruka da 7,000 ili 10,000 ili 13,000 duša iznutra plaču za onakvom svetlošću koju možemo da im ponudimo na Koncertu posvećenom miru. Božiji Čas je kucnuo. Ali instrumenti koje imam nisu duhovno ili iznutra spremni i gorljivi. Nažalost, ja sam prosjak, a prosjaci ne mogu biti odabranici. Božansko u meni je gladno i božansko u tebi je takođe gladno. Ali božansko i u tebi i meni dobija tako malu porciju da naša glad nije nahranjena. Koliko dugo će svet ostati u takvoj netežećoj svesti?
To je kao u indijskoj priči o kralju koji traži da podanici napune bazen mlekom. Svaki pojedinac kaže: „Ako stavim vodu umesto mleka, nema veze! Drugi će staviti mleko a Kralj neće primetiti.“ Tako na kraju niko ne stavlja mleko. Osećaš da nikad nisi ti već je uvek neko drugi taj koji treba da uradi pravu stvar. Ali taj neko drugi ne postoji! Svaki radnik je kao latica cveta. Svaka latica je odgovorna samo za svoju sopstvenu lepotu; nije odgovorna za sve druge latice. Ali ako cvet treba da ima lepotu i miris, onda sve latice moraju da budu lepe i mirisne. Dakle, ako svaka latica ozbiljno pokušava da ima neophodnu čistotu, lepotu i miris, cvet će postati savršen.
Te stvari su potrebne da bi se spustio mir na onaj način na koji mi želimo da spustimo mir. Drugi mogu da dovedu hiljade ljudi na njihov sopstveni način, ali to nije radi mira. Džez muzičar ili neko drugi može da nađe hiljade i hiljade ljudi, ali njihov nivo je sasvim drugačiji od našeg. Oni mogu da imaju uspeha zbog toga što oni rade na jednom nivou svesti, a mi želimo da uspostavimo mir i božanstvenost na nekom drugom nivou.Pre nego što naučimo neki predmet, nemamo predstavu o čemu je sve taj predmet. U stvari, to je razlog zbog čega ga učimo. Kad se radi o Bogoostvarenju, taj predmet učimo kroz našu molitvu, meditaciju i druge discipline. To je najteži predmet, ali ko god se moli i meditira iskreno, ili čak neiskreno, uči predmet Bogoostvarenja. Da bi dobili plodove našeg spoljašnjeg učenja, recimo magistarsku diplomu, potrebno mnogo godina. Korak po korak idemo od vrtića do fakulteta. I u duhovnom životu takođe, počinjemo sa molitvom i meditacijom. Potom zaronimo u sebe i napredujemo do kontemplacije i konačno, jednog dana završimo putovanje. A opet, kad okončamo naše unutrašnje putovanje, na naše veliko iznenađenje vidimo da smo upravo na početku novog putovanja! U duhovnom životu, sve je potpuno nov početak. To je kao otkrivanje prelepog vrta. Osećamo da ne može postojati lepši vrt. Ali Bog kaže: „Ne, postoji beskrajno lepši vrt.“
Pre ostvarenja Boga, možemo imati samo nejasnu predstavu o tome ko je i šta je Bog. Tek pošto ostvarimo Boga, Bog postaje apsolutno živa stvarnost za nas. Univerzalna Svest tada postane naša; svesno postanemo neodvojivi od nje. Ono što se dešava bilo gde u univerzumu možemo da znamo ukoliko to želimo. Takođe, ima hiljade stvari koje ostvarena osoba radi svakog dana, a koje obično ljudsko biće ne može da radi. Pre Bogoostvarenja, možda sam radio pet ili šest stvari na dan. Sada nema nijednog jedinog dana u kojem ne radim hiljade stvari u unutrašnjem svetu. Isto tako je sa svim duhovnim Učiteljima koji su ostvarili Boga. Ostvareni Učitelji mogu da rade sve te stvari zato što ne koriste svoj um. Sa našim umom možemo da radimo samo jednu stvar u određeno vreme. Um može da radi vrlo brzo; on može da postigne jednu, dve, tri stvari vrlo brzo. Ali um ne može da radi dve stvari u isto vreme, dok ostvarena duša može da radi mnogo, mnogo stvari istovremeno.
Bogoostvarenje je jedinstvo sa Božijom Voljom. Pre nego što kročimo u duhovni život, Božija Volja nije predmet našeg interesovanja. Radimo što god želimo da radimo. Ali kad uđemo u duhovni život, u svakom trenutku pokušavamo da spoznamo šta je Božija Volja. Kad počnemo da praktikujemo duhovnost, Bog ne dođe i ne stane ispred nas i ne kaže nam šta On želi. Ali stalno je u nama prisutan neko ko nam govori pravu stvar i podstiče nas da činimo pravu stvar, a to je Bog. Tokom naših molitvi i meditacija, naša duša ili Svevišnji u nama kaže nam šta treba da se uradi. Ako to uradimo, onda idemo ka svetlosti; ali ako ne poslušamo, hodamo u mraku.
Ako tragalac ima sreće, Bog takođe šalje Svog izaslanika da kaže Njegovu Volju, a taj izaslanik je duhovni Učitelj. Možda će učenik reći: „Kad bi Sam Bog stao ispred mene, možda bi On dao neku drugu Poruku.“ Ili, možda učenik misli, „Ovaj Učitelj mi ne udovoljava; ne ispunjava mi želju. „Možda Sam Bog ne čuje moju molitvu ili čak ne zna šta je moja želja.“ Na toliko mnogo načina učenik može da zavarava sebe razdvajajući Boga od svog Učitelja i ubeđujući sebe da je Bog negde drugde. Ali ako je učenik duhovno zreo, on će osećati da Bog i Učitelj znaju šta su njegove želje i, ako oni ne ispune njegove želje, to je zbog toga što Bog ne želi da budu ispunjene.
Ukoliko učenikova težnja opada i iznutra ili spolja on počne da radi pogrešne stvari, učenik može da misli, „Oh, Učitelj ne zna šta radim.“ Učitelj zna; samo ne govori. Ukoliko Učitelj vidi da učenik stalno radi pogrešnu stvar, da stalno hoda u mraku, onda na kraju postane nemi svedok; u tišini je svedok svega. To je upravo kao s našim roditeljima. Naši roditelji nam govore da učinimo ispravnu stvar. Ali ako ih uvek iznova ne poslušamo, oni na kraju prestanu da govore i samo posmatraju.
Ispričaću nešto što se dešavalo jutros od oko 6:40 . Pet učenika se ljutilo na mene, ali ne želim da kažem ko su oni. Dok sam se gledao u ogledalu i brijao se, kakve sam udarce dobijao u glavi – jedan za drugim! Srećom, nisam imao posekotine po licu ! Otvorio sam svoje treće oko da vidim ko me napada. Možda će krivci reći: „Spavao sam u to vreme.“ Istina, možda su spavali, ali noćas je njihov agresivni ili nezadovoljni vital bio toliko nezadovoljan i ljut na mene da su neke pogrešne sile iz njih ušle u mene te sam dobio udarce!
Ta iskustva imaju skoro svi duhovni Učitelji. Upravo onako kako Muhamed Ali zadobije udarac – takve udarce primimo! Nekad ne želim da znam odakle to dolazi, jer ako vidim da me moji dragi tako udaraju, osećaću se još nesrećnijim. Najbolje je da primimo udarce, patimo nekoliko minuta i onda, ako imamo sposobnosti, da ubacimo to iskustvo u Univerzalnu Svest. Jutros nisam patio više od dva minuta. Bio sam dovoljno jak da to podnesem, te nisam morao da se opterećujem da unesem napad u Univerzalnu Svest. Posle toga, otišao sam dole i radio moje vežbe.
Ovo nije izmišljotina. Verujte mi! Jednog dana ćete imati istu sudbinu. Odjednom, ćete se upitati zašto dobijate takve udarce. Šta ste uradili? Ne morate čak ni da budete duhovni Učitelj. Nekad obična osoba može da se spotakne bez ikakvog razloga. Dok sediš, odjednom možeš da istegneš mišić. To nije zbog toga što je nešto pogrešno u tvom sistemu, već zato što se nešto dogodilo u unutrašnjem svetu. Svesno i namerno neko je uperio veoma moćne nebožanske misli na tebe kad toga nisi bio svestan. Pošto čitavo tvoje biće nije bilo snažno ili dinamično, tvoje telo nije moglo da se odupre i napadnut si. Mnogo, mnogo puta patiš zbog nečega što misliš da je fizičko oboljenje koje se odjednom neočekivano pojavi. Ali to nije fizičko oboljenje; neko te je napao! Ta igra se nastavlja i nastavlja.
Da se vratim na tvoje pitanje o Učiteljevim Bogoosmehnutim očima, pokazao sam te Bogoosmehnute oči mnogo, mnogo puta, i one nisu lažne. Doći će vreme kada će svaki moj učenik videti istinu onoga o čemu govorim, bilo da me sad shvatate ozbiljno ili ne. Što više budete išli u visinu, biće jasnije ko sam, i imaćete više vere, ljubavi i posvećenosti. A opet, što niže idete, naići ćete na više zbrke. Ali, kad osvane dan tvog ostvarenja Boga, doći će neko i daće ti to ostvarenje. Tada, nećeš videti potpuno nepoznato lice ili telo; ne, upravo ću doći ja sa ovim mojim licem i telom! Ali ovo se odnosi samo na bliske učenike; to ne mogu svima da učinim.Neki od mojih bliskih učenika su već preminuli. Ako ti u toku sna dođu, možeš ih pitati, „Da li je Guru došao? Da li je Guru došao da te odvede? Budi siguran, Guru jeste stvarno došao, čak i ako je tada možda Guru u fizičkoj ravni igrao tenis. Imam vrlo mnogo unutrašnjih bića, i uveravam te da je jedno od mojih bića uzelo baš moj oblik i prenelo tu osobu iz ovog sveta u drugi svet. A opet, moram da kažem da to iskustvo nije za sve, nije za sve.
Ali u svakom slučaju, kad neko umre Svevišnji uvek pošalje nekog izaslanika; možemo da ga nazovemo anđelom. Nekada dođu mnoga bića. Nekad će, iz samilosti, biće uzeti oblik najmilije osobe duše onoga ko umire na Zemlji – bilo da je to otac, majka, brat, sestra, suprug ili supruga. Možda najmiliji čak nije na Nebu; možda su on ili ona već uzeli novu inkarnaciju u Australiji ili Africi. Ali, ako umirući veoma iskreno plače dok odlazi na drugi svet, i ukoliko se plaši smrti, biće koje Svevišnji šalje može da uzme isto lice i oblik njegove majke ili oca, ili nekoga ko mu je bio veoma blizak. Ako osoba koja napušta ovaj svet vidi da je njena majka došla da je odvede negde, kako može da se plaši? Osećaće da odlazi na vrlo sigurno mesto i neće biti uznemirena.Neiskreni tragaoci mogu imati srednji cilj. Ali za one koji žele da budu istinski instrumenti Boga, za one koji imaju unutrašnju hrabrost da se usude da kažu: “Došao sam na svet da udovoljim Bogu na Njegov sopstveni Način,“ ne može da postoji srednji cilj. Oni moraju da odu na najvišu granu drveta života-težnje. Pošto su se popeli nekoliko metara možda će se okliznuti i pasti; možda će padati ponovo i ponovo. Ali njihov cilj mora da bude Najviše.
Kad jednom počnemo da pravimo kompromise sa spoljašnjim životom, naš duhovni život je gotov. Ako mislimo da možemo da budemo potpuno uključeni u spoljašnji život ili društveni život, onda samo obmanjujemo sebe. Pre nego što to shvatimo, spoljašnji život će zagospodariti nama, a naš unutrašnji život će se završiti. Čim izgubimo ozbiljnost u duhovnom životu, gotovi smo. Isprva ćemo možda reći Bogu : „Udovoljiću Ti pedeset posto i Ti udovolji meni pedeset posto.“ Ali na kraju ćemo reći: „Bože, Ti mi udovolji devedeset posto zato što sam veoma slab.“ Naposletku, naša poruka će biti: „Bože, tako sam beskoristan! Ti moraš da mi udovoljiš devedeset devet posto.“ Tada je igra završena. Ako možemo da budemo zadovoljni što smo zadržali samo jedan posto veze sa našim unutrašnjim životom, sa našim Izvorom, naš duhovni život je potpuni promašaj.
Onog dana kad smo prihvatili duhovni život, imali smo nadu i gorljivost da dosegnemo Najviše. Niko nije došao na našu duhovnu stazu sa idejom, „Ako steknem malo radosti ili savladam nešto malo od moje ljubomore i sumnje, to će biti dovoljno. „Ne, svako je došao sa gorljivošću, spremnošću i unutrašnjom potrebom da postane apsolutno božanska osoba. U retkim slučajevima, ljudi su se možda priključili stazi samo da bi videli kako izgleda, da bi videli koju vrstu cveća ima i da li je to cveće stvarno lepo i mirisno. Ali u većini slučajeva, učenici su došli na stazu da dosegnu Najviše, što je udovoljiti Bogu na Božiji sopstveni Način kroz ljubav, posvećenost i predanost. Kada je to naš cilj, onda iznutra moramo da se popnemo na najvišu planinu. Problem je što mi lukavo i namerno zaboravimo naš cilj.
Istina, nemaju svi istu visinu, ali svi mogu da imaju istu voljnost. Jedan učenik može da ima sposobnost da korača sa Učiteljem samo jednu milju, dok neko drugi ima sposobnost da trči maraton sa Učiteljem. Ali zajedno sa sposobnošću, spremnost i gorljivost su takođe od vrhunske važnosti. Ako neka osoba nema istu sposobnost kao neko drugi, njenu voljnost Bog će takođe uzeti u obzir. Ako Bog vidi nečiju iskrenu voljnost, On će odmah uvećati sposobnost te osobe. Tako su mnogi ljudi trčali samo dve milje dnevno a zatim su završili maraton. Sve je to zbog njihove gorljivosti. Pre nego što sam istrčao maraton, prelazio sam maksimalno tek tri ili četiri milje. Ali moja gorljivost me je dovela do cilja.Ali tokom godina postali su nemarni i nezainteresovani; prestali su da cene disciplinovan život i ono što bi mogao da im pruži. Kako je vreme prolazilo, spoljašnji svet je postajao beskrajno važniji od njihovog unutrašnjeg života. Postepeno, njihova ljubav, posvećenost i predanost su oslabile i napustile ih. Oni su sada ubeđeni da su ljubav, posvećenost i predanost nestale, da su sve one u prošlosti. U većini slučajeva su odustali; osećaju da nije moguće povratiti te osobine ili osećaju da nisu vredne da se imaju. Kažu da u duhovnom životu nema ničega ili kažu da je sada preteško.
Kako možete povratite svoje izgubljeno unutrašnje bogatstvo? Tako što ćete se setiti koliko vam je radosti i zadovoljstva pružalo! Kad ste živeli život discipline i kada su vaša ljubav, posvećenost i predanost bile snažne, imao ste beskrajno više radosti i zadovoljstva nego što imate sada. Onda je nešto tutnjalo u vama. Imali ste detinji osećaj. Čitavo vaše postojanje je bilo kao cvet. Niste stajao pred cvetom, već ste vi sami postali prelep cvet. Svakog trenutka ste stremili nečem visokom, višem, najvišem. Neprekidno su dobre misli ulazile u vaš um, u srce, u vaš život.
Ako ponovo možete da najiskrenije cenite radost koju ste stekli svojom disciplinom, povratićete takav život. Ako cenite ukus manga koji ste pojeli, sve ćete učiniti da povratite to zadovoljstvo. Otići ćete u tu i tu radnju raspitujući se, „Imate li mango, imate li mango, imate li mango?“ A ako je vaš plač iskren, Bog će vam sigurno opet dati tu stvar za kojom plačete. Kad ste cenili život discipline, Bog vam je dao priliku i potrebu da ga ostvarite. Ukoliko ga ponovo iskreno budete cenili, opet će vam Bog dati priliku da povratite svoj disciplinovani život, zajedno sa radošću, ubeđenjem i pouzdanjem koje vam je ponudio.Dakle, svaka božanska osobina koju izražavaš u i kroz tvoj život svakako potiče iz duše. Ponekad neka posebna dobra osobina može biti izražena na mnogim nivoima. Dobra osobina može da se izrazi na psihičkom nivou, mentalnom, vitalnom ili fizičkom nivou. Posvećenost, na primer, može da se izrazi kroz srce, um, vital i telo. Kada se božanska osobina koja se spušta Odozgo ili dolazi iz duše izrazi u svim ravnima – fizičkoj, vitalnoj, mentalnoj i psihičkoj – tragalac postaje zaista odličan.
Loše osobine takođe postoje. Ali one potiču iz uma, vitala ili fizičkog. Nečistota, na primer, ne dolazi iz duše ni iz srca. Ali kad previše nečistote uđe u srce iz vitala i uma, jadno srce takođe utelovljuje malo nečistote. Onda dolazi duša i pokušava da spase srce jer duša oseća da je srce po prirodi dobro. Tako duša unosi svetlost u srce i pročišćava srce. Budući da su um i vital vrlo često jako loši, duša bude razočarana ili zgrožena njima i daje im vremena. Ali duša to ne radi sa srcem zbog toga što ona ima ogromnu ljubav, brižnost i samilost prema srcu – više nego prema umu, vitalu i telu.Nedostatak harmonije dolazi kad osećam da znam kako da nešto uradim bolje od tebe. Nedostatak harmonije je pesma i ples superiornosti. Pošto se svako oseća superiornim, nesklad u svakom trenutku ulazi u naše živote. Ali, šta je to osećanje superiornosti ako nije vešto izraženo osećanje inferiornosti?
Samo zbog toga što smo tako inferiorni u odnosu na Boga stalno kritikujemo Boga. Govorimo: „Znam bolje od Boga! Bog ne razume moju situaciju! Bog ne vidi kad uradim dobre stvari; On vidi samo kad radim loše stvari!“ ovako stalno kritikujemo Boga. Ako je neko stvarno superioran, ispod časti mu je da se spusti i svađa se sa ostalima. Bog je beskrajno superiorniji u odnosu na nas, ali da li će se On spustiti i raspravlja se sa nama? Ne!
Kad se deca raspravljaju sa majkom, majka se ponaša kao da ništa ne zna. Dete je možda išlo samo u osnovnu školu ili srednju školu, a majka možda ima univerzitetsku diplomu. Ali dete misli da zna mnogo više od majke i govori majci svakakve gluposti. Majka iznutra plače i moli se Bogu da podari prosvetljenje detetu, ali spolja kaže: „Oh, u pravu si; tako sam glupa. Ja učim od tebe.“
Slično tome, čak i ako savršeno dobro znamo da je to i to potpuno pogrešno, moramo biti mudri i ostati nemi. Na kraju će druga osoba ugledati svetlost. Ali ukoliko se sve vreme borimo i svađamo, samo ćemo uništiti naše suptilne nerve, koji su potrebni da ubrzaju naše duhovno putovanje. Zato, ukoliko koristimo svoju mudrost, automatski se pojavi skromnost. Skromnost je najlakši i najdelotvorniji način da se uspostavi harmonija. Jedna stvar koju možemo da uradimo je da praktikujemo đapu ponavljajući, „skromnost, skromnost, skromnost.“ Ako radimo ovu đapu, koračamo putem koji je obasjan suncem, i dolazimo do našeg odredišta.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 8, Agni Press, 1997
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_8