Zahvalnost je najslađa stvar u tragaočevom životu – u ljudskom životu uopšte. Ako u vašem srcu postoji zahvalnost, onda će u vašim očima postojati obilna slatkoća. Kad vidim učenika, gledam lepotu njegovih očiju. Lepotu očiju ne određuje njihov oblik ni njihova boja. Ne, lepota očiju zavisi od lepote srca. U očima tražim čistotu, zahvalnost i nekoliko drugih stvari koje dolaze direktno iz srca.
Ali od svih stvari koje tražim, zahvalnost je najvažnija. Ako postoji zahvalnost u vašem srcu, onda će ona biti izražena kroz vaše oči u vidu slatkoće. Kada me gledaju, u nekim očima vidim takvu slatkoću – poput najukusnije indijske poslastice.Kada Svevišnji nešto daje, On daje bezuslovno i ništa ne očekuje za uzvrat. Ali ako si mudar, ti ćeš takođe Njemu dati ono što imaš i ono što jesi. Ako ne daš ono što imaš i ono što jesi, nećeš biti u stanju da primaš od Njega. Beskrajni okean je uvek spreman da jednoj kapi da sve što ima i što jeste, tako da kap može da postane jedno sa njim. Ali ukoliko kap takođe ne daje sebe okeanu, kako onda može da primi beskraj okeana? Okean je uvek spreman da ga ti primiš. Ali ako nisi voljan da daš okeanu kap koja si ti, kako onda možeš da postaneš okean?
Sunčeva svetlost je za svakoga. Ali, ako držim moja vrata i prozore zatvorene, neću moći da je primim. Svevišnji neprekidno obasipa svakog pojedinca Njegovom bezgraničnom Svetlošću, Njegovom bezgraničnim Mirom i Njegovim beskrajnim Blaženstvom. Ali mi primamo te stvari samo u skladu sa našom ljubavlju prema Svevišnjem i našom potrebom za Svevišnjim.
Veliki duhovni Učitelji rade toliko mnogo stvari za čovečanstvo bezuslovno. Idu na različita mesta da drže predavanja i meditiraju, ali koliko ljudi dođe da primi od njih? Ja održavam koncerte posvećene miru, pišem pesme, slikam i crtam. Radim mnoge, mnoge stvari koje ne moram da radim. Šri Krišna je rekao da nakon Bogoostvarenja ne moraš ništa drugo da radiš. Nijedna od tih stvari koje radim neće uvećati moje ostvarenje Boga. Ali ja pišem, slikam, držim koncerte i radim sve te druge stvari samo da bih inspirisao ostale.Kada dve zemlje prave ustupke, to je šala. Kompromis se javlja iz straha. Tokom mnogih godina borim se protiv tebe ali sada, pošto sam slab, kažem: “Hajde da se više ne borimo jedan protiv drugog!” Ali srce mi gori, i potajno ću raditi na tome da stvorim novo oružje ili novu strategiju da bih te savladao. Onda ću sutra kad se osećam snažnim, ponovo hteti da se borim. Jedini razlog što te ne napadam je što se bojim da si i ti takođe stvorio neko jače oružje. Dakle, mirni kompromis koji postižemo zasniva se samo na obostranom strahu, ne na obostranoj mudrosti. U srcu našeg srca, samo želimo da ostanemo mirni, nekoliko godina ili nekoliko meseci tako da možemo da se pripremimo za neku buduću bitku.
U duhovnom životu, ako se baviš najvišom božanstvenošću u individui, kompromis ne dolazi u obzir. Uzeo sam punu odgovornost za duhovni napredak mojih učenika. Svaki put kada napravim ustupak i pustim osobu da uradi pogrešnu stvar, odlažem njen napredak. Moj je cilj da svakog pojedinca što je brže moguće odvedem do suđenog cilja. Ako dopustim nekome da odloži svoj napredak i učini pogrešnu stvar, kasnije, kada je u božanskoj svesti, okriviće mene. Kada vidi da Tom, Dik i Hari idu mnogo brže od njega, osećaće se veoma nesrećnim. Reći će: “O Bože, oni su bili slabi trkači. Sad su svi otišli ispred mene. Zašto si mi dozvolio da načinim kompromis?”
To je ovako: kada želiš da ustaneš u pet sati da meditiraš, um kaže: “Oh, suviše je rano. “ U šest, sedam čak i osam sati, um kaže da je još suviše rano. Zatim, kad na kraju ustaneš u devet ili deset sati, um kaže: “Glupane, sad je prekasno da se meditira! Ko ti je tražio da me poslušaš?”
A opet, ponekad me učenici primoraju na kompromis. Znam da neko radi pogrešnu stvar, ali iz samilosti ili iz raznih drugih razloga to moram da dozvolim.Tad sam ja taj koji stvarno pati, zbog toga što moram da stavim tu osobu na moja ramena i da je nosim, s obzirom da je Učiteljeva božanska odgovornost da se uveri da svaki njegov učenik najbrže trči.A opet, neki roditelji se neće moliti čak ni jedan sekund. Oni daju ime ne zato što žele da njihova deca budu duhovna, već zbog toga što dobijaju radost govoreći da je ime njihovog sina Rama ili Krišna. Daće svojoj deci božanska imena, ali oni će ih učiti nezamislivim stvarima dok odrastaju tako da mogu da postanu uspešni u profesijama gde svest uopšte nije težeća. Svojoj deci daju idealna imena nekih bogova ili boginja, ali onda dovedu decu u džunglu obmane a ne u vrt božanskog.
Kada ja dajem duhovno ime mom učeniku, to je zato što vidim mogućnosti i unutrašnje sposobnosti učenika. Vidim koje osobine će ta osoba verovatno izneti na površinu u ovoj inkarnaciji. Svaka osoba ima mnogo božanskih osobina, ali izvesnije je da će neke od tih osobina pre nego druge biti ispoljene u ovoj inkarnaciji. Zato dajem različita imena u zavisnosti od sposobnosti duše, voljnosti i žarke želje da ispolji božansko kroz neke posebne božanske osobine.
Kada bogovi i boginje vide da neki tragaoci manifestuju značenje njihovih duhovnih imena, presrećni su. Ali rastuže se kad vide da deca koja imaju njihova imena vode nebožanske živote oskrnavljuju njihova imena. Neki roditelji samo daju duhovno ime svojoj deci, a zatim im pokažu put u pakao. Što se mene tiče, pokušavam da iznesem na površinu božanske osobine koje duhovno ime utelovljuje, i da pomognem učeniku da te osobine svesno ispolji.Onog trenutka kad možeš da podeliš svoje tajne sa Učiteljem, već si načinio jedan korak napred. Učitelj tada kaže: “Sad želim da odeš deset koraka, sto koraka napred, i prestaneš da radiš onu stvar koju radiš pogrešno.“ Dve godine ili deset ili dvanaest godina možda si se trudio da držiš problem skriven, u sebi da tako kažem. Pošto si držao vrata svog srca zatvorena, sva je tama, tama, tama unutra. Kad mi kažeš tvoju tajnu, to je kao otvaranje vrata tvog srca i puštanje svežeg vazduha i svetlosti. Tad sam veoma ponosan na tebe; ne možeš da zamisliš koliko mnogo cenim tvoju iskrenost i divim joj se.
Ali sad kad si samo malo otvorio svoje srce, zašto ga sasvim ne otvoriš? Mnogi ljudi mi poveravaju svoje tajne; čujem milione tajni. Ali, oni ne načine sledeći korak: poslušnost. Spremni su da mi kažu da su uradili nešto veoma loše. Ali kad im dam savet i kažem im: “Nemoj to više da radiš,” nisu voljni da slušaju. I moraš da znaš da nije samo savet ono što ti dajem. Kad ti kažem da ne radiš nešto, takođe ti dajem snagu da to ne radiš, dajem ti unutrašnju snagu da ne ponoviš svoju grešku. Ali ti ne želiš da je primiš.
Većina problema učenika počne sa neposlušnošću i nastavljaju zbog nevoljnosti. Prvo uradi nešto za šta zna da Učitelj neće odobravati. Prekrši božanska pravila i radi nešto neduhovno usled svetovnog iskušenja ili želje za ovozemaljskim imenom i slavom ili zato što misli da nekako može učiniti svoj život srećnijim. Onda uradi pogrešno još nešto krijući i ne govoreći Učitelju. Učenici koji su uspostavili svoje jedinstvo sa mnom ili koji žele da uspostave jedinstvo sa mnom neće se plašiti da mi kažu za njihove teškoće i probleme. Ako prećute jer misle da ću se ljutiti, gde je onda njihova ljubav prema meni; gde je njihovo jedinstvo sa mnom?
Kada vaša iskrenost na kraju izađe na površinu da vas spase od neposlušnosti, vi mi kažete vaše probleme ili zbog čega vam je opala svest. Ali kada vam kažem šta da radite, pojave se prkos ili otpor i ne slušate me. Šta se dešava? Vaša iskrenost je uništena. Kad ne poslušate Učitelja, samo ste izdao svoju vlastitu duhovnost.
Neki od mojih učenika su apsolutno u njihovom sopstvenom svetu, a njihov svet je milione i milione milja udaljen od božanskog sveta. Oni su stvorili pakao za sebe, i uživaju u njemu, te pokušavaju da me prevare i obmanu. Kad konačno uvide da žive u paklu, kažu mi da ih njihova tajna muči i da pate kao niko, kažem im, “Molim te, molim te, nemoj da ostaneš u paklu. Godinama i godinama pokušavam da stvorim Raj za tebe, ali nisi želeo da ostaneš tu. Umesto toga si želeo da živiš u paklu. Sad želiš da ponovo postaneš božanski, pa ti dajem sposobnost. U stvari, ja sam sposobnost za tebe.“ Ali ti ljudi ne slušaju, i svi patimo.
Prvo izbegavate lekara; onda konačno kažete lekaru: “Nešto je rđavo u meni.” Lekar kaže :”to je rak; uzmite lek.” Ali vi kažete: “Ne, neću uzeti lek. Želim da uživam u svom načinu življenja. Želim da uživam u svom raku.” Ali, duhovni Učitelj nije kao spoljašnji lekar. Ako pacijent umre zato što ne uzme lek, na spoljašnjem planu lekar jednostavno kaže: “Nije moja greška.” Ali „unutrašnji“ lekar, Učitelj, nije takav. On pati i plače zato što ga učenik nije slušao. Kad učenik umre duhovno, Učitelj kaže: “Da je ta osoba sledila moj savet, bio bih u stanju da je spasem.”
Tragaoci i učenici koji su bili u stanju da reše svoj vital i ostale unutrašnje probleme učinili su to samo zbog njihove iskrenosti i voljnosti da prihvate duhovni savet.
U vašem Učitelju možete videti Svevišnjeg, Najviše. Ako Najviše ne može da reši vaše probleme, ko će onda moći da ih reši za vas? Kada je Učitelj u fizičkom, to je vaša zlatna prilika da najbrže napredujete. Kao što je Šri Ramakrišna rekao, kravlje mleko je u vimetu. Ako želite da dobijete mleko, morate da pritisnete vime, ne uho ili rep. Slično tome, ako želite da rešite vaše duhovne probleme, morate otići kod prave osobe.
Vaš Učitelj je prava osoba da vam podari mudrost. Ukoliko imate problem, onda imate zlatnu priliku da odete Učitelju i da vaš problem bude rešen. Kada je Učitelj na fizičkom nivou, tad vam je najlakše da se razvijete duhovno. Učitelj je vime krave, što je Univerzalna Stvarnost. U kući je na nekom određenom mestu oltar. Na jednom određenom mestu u vrtu je najlepša ruža.
Ako možete da uspostavite jedinstvo sa Učiteljevom voljom kad je on u fizičkoj ravni, moći ćete to da održite kada Učitelj napusti fizičko. Ali ako ne možete da uspostavite jedinstvo sa Učiteljem ovde, mislite li da ćete biti u stanju da uspostavite svoje jedinstvo sa njim pošto on umre? To je beskrajno teže! Kad sam u fizičkoj ravni, ako me ljudi ne slušaju, da li će uraditi pravu stvar kad budem na nivou duše? Morate da sagradite vaš most jedinstva ovde, upravo predamnom, ako želite da budete tu kada odem na Nebo.Ponekad učenik iznutra kaže Učitelju: “Ako ti je stalo do tog i tog, onda ću te kazniti tako što ću te napustiti. On je tako loša osoba da ne želim da budem u njegovoj blizini. “ Mnogi ljudi su napustili duhovni život zato što su osećali da njihov Učitelj daje veću važnost ljudima koje oni smatraju lošim nego što je davao njima. I u mom slučaju, priličan broj odličnih tragalaca su napustili našu stazu jer su ostali u svetu takmičenja i pokušavali da postanu bliski, bliži, najbliži. Ali, kad su videli da ne postaju bliski ili bliži ili najbliži, nestali su. Ti ljudi su želeli da im udovoljim na njihov sopstveni način. Rekli su u sebi: “Uradio sam tako mnogo za tebe, ali tebi nije stalo do mene i ne misliš na mene.”
Uvek radim ono što je najbolje za duhovni napredak učenika, a pravi učenik će imati veru u Učitelja. Pravi učenik se ne brine da li je na spoljašnjem planu blizu ili je daleko od Učitelja, sve dok može da služi Učitelja na Učiteljev sopstveni način. Samo oni istinski učenici daju mi radost, jer su deo mene a ja sam deo njih. Oni su ti koji me stvarno vole i stvarno me razumeju, a njihov jedini cilj je da na Zemlji manifestuju Svevišnjeg u meni.Božija Stopala su uvek spremna, opet i iznova, da pokažu njihov Samilosni aspekt, dok će Božije Oko posle nekog vremena izneti na površinu svoju Svetlost Pravednosti. Božije Samilosno Srce će pokazati Samilost mnogo više puta nego Njegovo Samilosno Oko, ali daleko manji broj puta od Njegovih Samilosnih Stopala. Ako Božije Oko pokazuje Samilost deset puta, Njegovo Srce će je pokazati četrdeset puta; ali Njegova Stopala mogu da nastave do sto ili dvesta puta.
Kad neko nađe utočište kod Božijih Stopala, bez obzira koliko puta ta osoba uradi nešto pogrešno, Bog je spreman da joj oprosti. Tragalac je stalno zaštićen kraj Božijih Stopala. Bez obzira koliko puta napravi greške, Bog će reći: “Neka bar ostane na duhovnoj stazi.”Naučio sam engleski jezik na moje zadovoljstvo. Ali ako želiš da daš pozajmljenu stvar nekom drugom, to ne dolazi tako spontano. S obzirom da osećam da to stvarno ne dolazi iz mene, ne dobijam istu radost nudeći to. Engleska gramatika može da bude tačna, i ideja može biti izražena kako treba, ali u meni se ne javlja dublje osećanje prisnosti.
Napisao sam mnogo, mnogo mantri na engleskom, i znam da su potekle iz veoma, veoma visokog izvora. Ali kod pevanja, nije stvar u tome da nešto dolazi iz visokog izvora. Kod pevanja, osećanje mora da dođe iz samog životnog daha. Zbog toga nikad neću moći da pevam pesmu - čak i Jiban Debata – tako duševno kao što pevam pesmu Šri Aurobindo. Način na koji mogu da dajem svoje srce kad pevam tu pesmu, to ne mogu da učinim ni sa jednom drugom pesmom – pogotovo ne mogu sa engleskom pesmom.
Ima deset ili dvanaest engleskih pesama kroz koje apsolutno mogu da dajem svoje srce i dušu kada pevam, a postoji stotine bengalskih pesama kojima mogu da ponudim srce i dušu. Kad pevam određene pesme na bengalskom, neki od suptilnih nerava u mom biću bukvalno podrhtavaju, i ja uživam u nekoj vrsti božanske sreće. To nije uzbuđenje, već nešto tako slatko, nežno i tanano. Ispunjen sam takvim blaženstvom da mi je celo biće u ekstazi.
A opet, ima trenutaka kad pevam neke pesme najduševnije, ne zato što pokušavam da pevam duševno, već zato što mi je u tom trenutku grlena čakra potpuno otvorena. Grlena čakra je duhovni centar za slatkoću, nežnost i izražajnost u govoru i pevanju. Nekad je vidim preplavljenu svetlošću – svetlošću moje duše. Kad se grleni centar otvori i deluje vrlo snažno, glas mi je potpuno drugačiji. Neke reči čak drugačije izgovaram. Ali to nije moja svesna volja; to je sve delo grlenog centra.Uključen sam u svakakve vrste aktivnosti koje zbunjuju neke od ovih duša. One lebde okolo i pokušavaju da dobiju radost osim od moje duhovnosti od mojih aktivnosti. Hiljade duša koje se nisu inkarnirale dobijaju unutrašnju radost i imaju koristi od moje umetnosti, poezije i drugih aktivnosti, dok jedva da bilo koja duša koje su se inkarnarale ima spoljašnje koristi od mojih aktivnosti.
Majka možda ima više dece, a na kraju svako dete koristi svoju sopstvenu slobodu i nezavisnost. Upravo na isti način telo, vital, um i srce imaju individualnost. Oni su kao čvrsta građevina, i mogu biti veoma snažni. Kad su nerazvijeni, kao mala deca, slušaju roditelja, dušu. Ali kada malo porastu, možda uopšte ne slušaju.
Mogu da vam navesti drugi primer. Ponekad je šef firme veoma zadovoljan svojim novim radnicima. Ali, posle nekoliko godina vidi da ga radnici uopšte ne slušaju. Slično tome, u početku je duša mogla biti veoma zadovoljna što je dobila ovo posebno telo, vital i um. Potom, usled neznanja, iskušenja i drugih pogrešnih sila, dolazi neposlušnost, i duša postaje tužna i veoma nesrećna.
Neki pojedinci, čak i ako imaju univerzitetsku diplomu, nastoje da ne obraćaju pažnju na um ili da ga odbace kad stupe u duhovni život. Oni žele da ostanu samo u srcu da bi načinili najbrži napredak. Uopšte ne mare za prosvetljenje uma. Zatim, nakon petnaest ili dvadeset godina, kažu: “zašto smo odustali od toga?” Isti um koji su ranije ostavili sa strane, sada žele da svesno razvijaju. Stoga počnu da hrane um, a duša tako mnogo pati.
Pre nego što ste kročili u duhovni život, osamnaest ili dvadeset godina ste uživali u slobodi. Ta sloboda vas nije učinila srećnim, pa ste odlučili da probate neku drugu vrstu slobode. Umesto da ste slušali svoj um ili vital, odlučili ste da slušate svoje srce i dušu. Ako osećate da nikoga ne slušate onda samo zavaravate sebe. Ili slušate svoju dušu ili slušate svoj um, vital i fizičko. Ako kažete: “Ja sam taj koji donosi odluku,” apsurdno je! Vi jeste vaše telo, vital, um, srce i duša, a vaše izbore pravi jedan ili više tih delova vašeg bića. Možda samo nećete biti svestan toga jer vaša meditacija nije dovoljno duboka da bi videla odakle dolaze vaše unutrašnje odluke.Um vodi borbu protiv duhovnog srca a vital izdaje srce. Većina ljudi meša emocionalni vital sa težećim srcem, osećajući da je on pun svetlosti, tako visok, tako uzvišen, tako čist. Ali samo duhovni Učitelji koji su ostvarili Boga uvek mogu da prepoznaju pravi unutrašnji glas. Inače, glas može da vas navede da osećate kako dolazi iz jednog mesta, a dolazi iz nekog drugog mesta.
A opet, vrlo često ono što ljudi smatraju unutrašnjim glasom ne dolazi iz vitala već iz samog uma. Um govori a takođe i sluša. I dok sluša, um povuče telo, vital i srce takođe. Imao sam neke učenike koji su verovali da dobijaju unutrašnje poruke kad meditiraju na moju sliku. Naglasili su da su te poruke, koje su potekle iz moje slike, bile više ili autentičnije od poruka koje sam im dao direktno u fizičkom, licem u lice. To je glupost ljudskog uma!
Šri Aurobindo je imao učenika koji je bio pred samim ostvarenjem. Kao i ja, došao je iz Ćitagonga. Onda je počeo da dobija unutrašnje poruke. Šri Aurobindo lično je rekao: “Ne, one stižu iz tvog vitala, iz tvog uma. To su pogrešne sile.” Učenik je rekao: “Oh ne, došao si mi u obliku ispunjenim svetlošću i rekao si mi da uradim to i to. “ Šri Aurobindo reče: “Ako sam ja tvoj Guru, zašto me onda ne slušaš? Samo slušaj šta ti lično kažem, i ne gledaj u moju sliku! Ako moraš da odabereš mene ili moju sliku, šta ćeš odabrati? Bar me slušaj dok sam na Zemlji.” Ali učenik je rekao:” Ne, kad gledam tvoju sliku, dobijam visoka iskustva. “ Šri Aurobindo mu je rekao da su sve to mentalne halucinacije, ali on ne sluša. Umesto da ostvari Boga, uhvatile su ga neprijateljske sile koje su mu zavarale um.
Govorim svim svojim učenicima, ako smatrate sebe mojim učenicima, molim vas da slušate mene, a ne moju sliku ako dobijete dve različite poruke. Slika me nije stvorila; ja sam stvorio sliku. Ako vam na spoljnom planu kažem nešto, to je ono u šta treba da verujete. Slušajte poruke koje dolaze iz mojih usta, ukoliko su drugačije od bilo koje unutrašnje poruke za koju osećate da vam dolazi iz moje slike.To je ovako. Otac preklinje sina da dođe kući, ali sin odlaže, odlaže, odlaže. Možda srce hoće da dođe, ali vital ili um žele da igraju futbal ili nešto drugo. Nakon čekanja i čekanja, otac će na kraju ošamariti sina. Zatim sin posluša oca i dođe kući.
Dakle, ako je duša veoma razvijena, i ako očajnički pokušava da udovolji Svevišnjem, ali telo, vital i um to ne pokušavaju, duša će upotrebiti svoju božansku snagu. Duša ne želi da prihvati poraz. Ona je uzela ljudsku inkarnaciju sa ovim telom, ovim vitalom i umom da bi uradila nešto za Svevišnjeg. Ako ne može da ispuni svoju svrhu, ona se oseća jako nesrećnom. Ali sve to zavisi od povezanosti duše sa Najvišim. Nemaju sve duše tu istu povezanost.
Znam za jedan slučaj kada je duša kaznila osobu ne dopuštajući joj da govori petnaest godina. Upravo pre nego što se to desilo, ta osoba je razgovarala sa svojim Učiteljem, a Učitelj je iznutra plakao jer je mogao da vidi da će ta kazna upravo da počne. Ponekad je neznanje blaženstvo. Ako ne znate ništa o duši, možete reći da je kazna bila nesrećan slučaj, ili možete kriviti uzroke u prirodi ili karmičke razloge. Ali nekad je duša pravi razlog što imate taj i taj problem, ili zato što dobijete ozbiljnu bolest.
Duša je tako majušna stvar – manja od najmanjeg. Ali, takođe je i snažnija od najsnažnijeg. Jedna od naših najpoznatijih indijskih mantri glasi: “Manja od najmanjeg, a ipak veća od najvećeg, duša obitava u čovečijem skrivenom srcu.” Poput čarobnjaka, u ovom trenutku je manja od najmanjeg, unutar srca. Ali kad postane ogromna, kao dvadeset lavova pred tobom, kako ćeš je onda ignorisati?Duhovni Učitelji to pokušavaju da urade danas. U prošlosti nisu imali takvu vrstu samilosti ili strpljenja. Rekli bi tragaocu jednom ili dvaput šta mora da uradi, a ako ne posluša, samo bi uništili! U dvadesetom veku malo smo mudriji. Dajemo nekome mnogo prilika, a ako on ne radi ono što treba, samo ga pustimo da se zadržava i zadržava i da duhovno mnogo ne napreduje. Destruktivni deo ne dolazi od duhovnih Učitelja. Nekad ljudi vide kako delujem vrlo moćno u toku meditacije. Možda si video kako sam snažno meditirao na nekoga. Ali nemaš predstavu koju vrstu moći bi video da sam otvorio svoje treće oko!
Pre mnogo godina kad sam kao tinejdžer živeo u Ašramu, pokazao sam tu moć najsnažnijem momku u Ašramu. On mi je bio blizak prijatelj, mnogo me je voleo, ali nije verovao u okultnu moć. Osećao je da su svi svami (učitelji-mističari) i sadui varalice. Isticao sam da neki ljudi imaju okultnu moć, ali nije mi verovao; izazvao me je da mu pokažem. Bio sam uhvaćen. Rekao sam mu da dođe sledećeg jutra u malu sobu u biblioteci gde sam radio . Kad je stigao, zamolio sam ga da stane uza zid, a onda sam upotrebio okultnu moć da mu oduzmem svu snagu. Mislio sam da će samo pasti na zid i da se ništa ozbiljno neće dogoditi. Ali nakon tri ili četiri sekunde pao je kod mojih stopala, potpuno nesvestan. Kad se probudio, bio je prestravljen, i pobegao je. Rekao je ljudima da sam pokušao da ga mojim očima usmrtim. Posle toga uvek me se plašio. Ako bi me video kako idem na trotoaru, on bi prešao na drugu stranu ulice. Dakle, izgubio sam dobrog prijatelja zato što sam na pogrešan način upotrebio moju okultnu moć.
Zbog moje ljubavi prema čovečanstvu, ne koristim mnogo svoju okultnu moć u ovoj inkarnaciji. Ali, okultna moć stvarno postoji. Samo zato što nemaš milion dolara ne možeš da kažeš da milioneri ne postoje na Zemlji. Moć koju koristim da pomognem učenicima nije okultna moć već je duhovna moć. Duhovna moć je beskrajno snažnija od okultne moći, ali ona ne uništava, i obično joj treba više vremena da deluje. Okultna moć je kao snažan talas, dok je duhovna moć kao sam okean. Stoga možeš da vidiš razliku između snažnog, uzburkanog talasa i čitavog okeana.
Duhovna moć ima samo jedan zadatak: podići svest čovečanstva. Okultna moć to ne čini; ona uglavnom uništava. Ako se okultna moć upotrebi na ispravan način, i ako je tragalac spreman, za tili čas može da uništi pogrešne sile u njemu. Ali ako se ne upotrebi na ispravan način, može da bude nekontrolisano razorna. Duhovna moć je sporija, ali istrajnošću se pobeđuje.Neko može da sklopi ruke, ali njegova posvećenost može da bude potpuno lažna ili površna. Ruke su sklopljene, ali um tumara negde drugde. Kada sklopiš ruke, moraš osećati da sam tvoj puls ulazi u nerve tvojih prstiju. Ako postoji prava posvećenost, kako učenik može učiniti nešto pogrešno? Posvećenost ima veoma moćno magnetsko privlačenje koje smesta povuče Učiteljevu samilost i naklonost. Čak i ako si izgubljen u mračnoj pećini, smesta će te Učiteljeva samilost izvući. Ako neko ima čistu posvećenost čak i jedan minut, načiniće pravi unutrašnji napredak. Ako si tvojom posvećenošću privukao nekog ko je privržen, moćan i prosvetljujući, ili je on privukao tebe, zar ti neće dati ono što on ima i ono što on jeste?
Kad Učitelj primi posvećenost učenika, on odgovori, ne samo samilošću i ljubavlju, nego i božanskim ponosom. Božanski ponos nije kao ljudski ponos. On ne kaže: “Oh, ta osoba je toliko posvećena meni.” Ne, božanski ponos kaže: “Kako je divno što učenik udovoljava božanskom u sebi i ispoljava ga.” To je ona vrsta ponosa koju roditelj oseća kada dete uradi ispravnu stvar. Pošto je učenik Učiteljev duhovni sin ili ćerka, Učitelj oseća božanski ponos kad učenik uradi pravu stvar, duhovnu stvar.Unutar posvećenosti uvek će postojati predanost – ne predanost roba svom gospodaru, već predanost nižeg dela u tebi tvom sopstvenom najvišem sopstvu, što tvoj duhovni Učitelj predstavlja. Takođe, u posvećenosti će uvek biti zahvalnost – prvo predanost a zatim zahvalnost.
Istinsku posvećenost Učitelj će svakako videti u tvojim očima. Kad imaš pravu posvećenost, tvoje oči će izgledati kao divno cveće. Biće ispunjene divnom svetlošću; Učitelj će videti u njima apsolutnu božansku lepotu. Ljudska lepota se može opisati rečima, ali božanska lepota nikada se ne može opisati. Bilo šta božansko ne možemo adekvatno opisati ljudskim jezikom.Ne možeš davati obećanje svakog dana; u suprotnom, postaje mehaničko. Ali ako to činiš nekim povoljnim danima, onda snaga iza obećanja traje dugo. Poseban dan preplavljuje tvoje unutrašnje obećanje dodatnom snagom.
Moj otac i ujak su bili vrlo bliski. Kad je moj ujak bio živ, preklinjao je mog oca da ne puši. Pa ipak je moj otac pušio dva ili tri puta u toku dana. On nije mogao da ostavi tu lošu naviku. Kad je ujak umro, otac je lio gorke suze i zakleo se da više nikad neće pušiti. Rekao je : “Kad si bio živ nisam mogao da te poslušam. Ali sada ti dajem čvrsto obećanje da nikada više neću pušiti.” Otac je nakon toga živeo još četiri ili pet godina, ali nikada nije pušio. Dakle, tako nešto se može dogoditi kada daš svečano obećanje nekog posebnog dana.Duše nekih ljudi možda nisu tako razvijene kao neke druge duše. Ali čak iako duša nije tako zrela, ponekad vital ili um – shodno njihovoj sposobnosti – mogu više da slušaju dušu. Ti ljudi imaju više jednostavnosti jer ne koriste um. Od početka nisu razvili um, pa je to velika prednost za njih, duhovno.
Nivo duhovnog razvoja nije najvažnija stvar kad je u pitanju dovođenje duše na površinu ili kad se duši dozvoli da izađe na površinu. Ljudi mogu da budu dovoljno razvijeni, ali od lenjosti ili nebrige ne rade ono što treba. Znam da će me mleko bolje nahraniti od vode i soka od limuna. Ali iz lenjosti ili ravnodušnosti, ne želim da načinim taj napor da odem u supermarket i kupim mleko. Pošto imam sok od limuna u kući, ne načinim taj napor da odem u radnju. Ali lenjost nije jedini problem. Čak iako nisi lenj, spremnost, revnost i voljnost takođe moraju biti prisutne.Nije reč o tome da sam ukrao reči od nekog drugog. Sve one su bile pripremljene u nekom drugom svetu, ali još nisu bile ispoljene u ovom svetu. Kad dobiješ inspiraciju, ona dolazi iz tvog srca i uma, a takođe dolazi iz nekog drugog sveta. Ti si samo glasnik koji je prenosi. Ali ono o čemu ja govorim je više od toga. U svetu poezije reči su napisane – apsolutno napisane.
Ponekad će se pojaviti jedno biće i diktiraće. Šri Aurobindo je rekao da jednu od njegovih knjiga uopšte nije on napisao, iako je imala njegovo ime kad je bila objavljena. Prema Šri Aurobindu, jedno biće ju je diktiralo od početka do kraja.Možda u ovom trenutku, dok te gledam, ne misliš svesno na druge. Ali deset dana, deset sedmica ili deset meseci, činio si to svesno. Sada je to nesvesno, ali šta je bilo onda kad si to svesno radio kad si bio kod kuće ili u kancelariji? Ako bi zabeležio svaki put kad u toku dana pomisliš na Boga, zaprepastio bi se takođe koliko puta si u istom trenutku mislio na nekog drugog sa ljubomorom ili rivalstvom. Kad se to događa, ne misliš na Boga ili na tvog Gurua. Razmišljaš o sebi. Razmišljaš o tome da sebe učiniš srećnim na tvoj sopstveni način.
Stalno govorim da nijedno ljudsko biće ne može da bude srećno tako što pokušava da sebe učini srećnim. To je apsurd! Sreća je kao veoma ukusan mango. Mango raste na drvetu; ti sam ne možeš da ga napraviš. Ako se ne popneš na drvo da uzmeš mango ili ne čekaš u podnožju drveta da bi jedan mango pao, kako ćeš ga dobiti? Upravo sada nisi u mogućnosti da se uspneš uz Božije drvo; ne znaš kako. Ali tvoj Guru zna kako se popeti uz Božije drvo. Ako ne čekaš da ti Guru donese tu veoma ukusnu voćku, koja će ti pričiniti beskrajnu radost, kako ćeš da je dobiješ? Ti želiš radost, ali nemaš sposobnost da je sam stekneš i nemaš nepodeljenu veru u osobu koja ti je može doneti.
Ljudi kažu: „Toliko mnogo godina sam sa tobom, i još uvek sam nesrećan.“ Ali potrebno je vreme da se Učitelj spusti sa plodom - srećom. Potrebne su mnoge godine da steknemo zemaljske stvari. Potrebno je dvadeset ili više godina da se stekne diploma magistra. A čak i tada nisi zadovoljan. Ipak hoćeš još znanja, zato postaneš doktor nauka. Ali čak i tada si nezadovoljan zato što iznutra osećaš da možeš imati više mudrosti, više svetlosti, više znanja. Zato nastaviš da učiš, samo da bi stekao zemaljsko znanje.
Da se stekne nebesko znanje ili prosvetljenje – koje te sjedinjuje sa Najvišim, sa Apsolutnim Svevišnjim, sa Univerzalnom Svešću – treba beskrajno više vremena. Misliš li da se to desi za godinu dana ili deset godina ili pak trideset godina ? O Bože, nije tako. Potrebne su inkarnacija za inkarnacijom da bismo postali pravi tragalac i zaljubljenik u Boga. Ostvariti svesno, stalno, besano i bez daha jedinstvo sa Božijom Voljom nije kao da pijemo vodu. Potrebno je vreme i ogromno strpljenje. Ne samo moji učenici već i učenici nekih drugih Učitelja nemaju takvu vrstu strpljenja.
Pokušavam da mojim učenicima sve pojednostavim, a oni nastoje da komplikuju. Reći ću: „Dođite i dajte mi cvet, ili mi samo priđite.“ Ali oni će reći: „Ako priđem Guruu ili mu samo dam cvet, to je isuviše lako! Da bih dokazao koliko ga volim, prvo da odsečem ruke i noge; ili iskopam svoje oči.“ To je ono što se dešava. Da li sam ti rekao da moraš da iskopaš sebi oči, ili da odsečeš ruke i noge bi dokazao tvoju ljubav prema meni! Ne, samo sam zatražio da mi priđeš sa onim što imaš i šta god da si, bez obzira da li si u svojoj najčistijoj svesti ili u svesti koja je najmanje čista.
Kad je Gospod Krišna svirao flautu, da li je brinuo šta su gopi radile u to vreme? Bez obzira da li su hranile svoju decu ili obavljale poslove, kad bi čule flautu, smesta bi otrčale do Krišne. Poziv je došao! I u tvom slučaju takođe, poziv je došao. Da li je Učitelj rekao da moraš mnogo da se žrtvuješ? Ne, Učitelj ne govori: „Žrtvuj se i onda dođi k meni. On samo kaže „Dođi k meni!“
Kao što sam ranije rekao, put je jednostavan i metod je jednostavan. Učitelj vam kaže da uradite nešto jednostavno, ali vaš um pokušava da to učini kompleksnim kako bi dokazao koliko možete da se žrtvujete. Duhovni život je pitanje jedinstva sa Božijom Voljom. Bog je svakom učeniku dao zdrav razum. Ako Učitelj kaže: „Dođi ovamo!“ ne moraš da gubiš vreme tražeći cvet ili čašu vode ili bombonu da mu doneseš. Ne, samo pođi!
Samo jedinstvo sa Voljom Svevišnjeg može da te učini stvarno srećnim. Ako slediš svoju sopstvenu volju, možda ćeš jedno vreme imati onu vrstu sreće koja potiče iz zadovoljstva vitala. Ali ubrzo ćeš videti da je to zadovoljstvo vitala poput oštrog noža. Nakon jednog dana ili meseca ili par godina, taj nož će te ubosti.
Kad jednom kročiš u duhovni život, ako si dobar učenik, ne možeš da pobegneš od toga. Tvoja sopstvena iskrenost će i dalje pokušavati da te učini savršenim, što znači udovoljavanje Svevišnjem na Njegov sopstveni Način. Ako pokušavaš da budeš srećan na druge načine, nikad nećeš biti srećan. Možeš da se moliš Bogu za zaštitu – za tvoju zaštitu, za zaštitu tvog Učitelja i za zaštitu sveta. To je jako dobro. Biću veoma srećan i zahvalan ako se moliš za zaštitu. Ali upravo je najbolja stvar postati jedno sa Voljom Svevišnjeg. To će i tebe i mene učiniti beskrajno srećnijim.
Prava sreća, ne samo za moje učenike već i za učenike drugih Učitelja, čak i za tragaoce bez Učitelja, mora da se zasniva na jedinstvu sa Božijom Voljom. Jedino kroz jedinstvo sa Božijom Voljom možemo imati unutrašnji mir i istinsku sreću. Spoznao sam ovu najvišu istinu; ostali su je takođe spoznali. Ne postoji drugi način da sebe učinimo srećnim.Ako sami pokušamo da odgovorimo na to pitanje našim ljudskim umom, našim ljudskim intelektom, sa našom ljudskom mudrošću ili percepcijom, uvek ćemo pogrešiti. U našim životima susretali smo se sa toliko mnogo obeshrabrujućih i deprimirajućih iskustava. Ako živimo u umu, mislimo:
„Nisam postigao to i to. Nisam izrastao u to i to. Na putu ka mom odredištu, načinio sam milione grešaka. Kako onda mogu da tvrdim da sam Božije dete?“Ali ako naš odgovor dolazi iz srca, reći ćemo:
„Ja pripadam samo mom Voljenom Gospodu Svevišnjem. On je težnja mog srca, On je ostvarenje mog života, On je moje Sve. „ Tada ne koristimo um da vidimo, izmerimo i da ograničimo Tvorca, koga zovemo Transcendentalno Sopstvo. Koristimo svoje srce da osećamo, da se širimo i da prerastemo u naše sopstveno Najviše, koje je u isto vreme naša sopstvena Transcendentalna Dubina i naša sopstvena Univerzalna Dužina. Stoga, ukoliko u svakom trenutku moji učenici mogu da odgovore na ovo pitanje: „Ko sam ja?“, koristeći slatkoću srca, posvećenost srca, samodavanje srca, sigurno će biti prosvetljeni i ispunjeni.Može se reći da Bog ima milione i milijarde Snova ili samo jedan San. To je kao drvo koje stvara bezbrojne listove, cveće i plodove. Drvo, koje je Bog, utelovljuje univerzalni San a takođe i sve pojedinačne Snove. Dakle, Sam Bog je San koji se rascvetava u svakom trenutku, San koji utelovljuje Viziju Večnosti, Srce Beskraja i Život Besmrtnosti. Taj San ima u sebi snagu volje, revnost, viziju, stvaranje, ispoljavanje – sve. Pa kako taj San može da načini bilo kakvu grešku? Kada je najviši Apsolutni Gospod Sve, kako On može da napravi ikakvu grešku? Ako pokušamo da Ga podelimo na posebne aspekte koje um može da shvati, reći ćemo da je jedan deo Njega lepši od nekog drugog dela. Ali kad vidimo i osećamo Njegovo Jedinstvo, vidimo da je On beskrajno Savršenstvo, a unutar Njegovog Transcendentalnog Savršenstva ne može da bude greška.
Kad pogledamo nešto nalik divnom cvetu, mi ga posmatramo kao celinu. Ne zagledamo da vidimo da li su sve latice savršeno oblikovane. Čim vidimo cvet, osvoji nas njegova lepota. Njegova lepota ulazi u nas i daje slatkoću čitavom našem biću. To je iskustvo koje možemo dobiti od obične zemaljske lepote zemaljskog cveta. Kada vidimo beskonačno i besmrtno Savršenstvo najvišeg Transcendentalnog Gospoda Svevišnjeg, spoznajemo da ništa u vezi Njega ne može da bude greška. Jedino moramo da znamo da u ovoj sićušnoj planeti Zemlji On želi da pušta Njegovu sopstvenu Pesmu Večnosti i da igra Njegov sopstveni Ples Besmrtnosti.
Sa našim ljudskim umom, koga nazivamo „inteligentni“ um, mislimo da smo mogli da stvorimo bolji svet. Ili mislimo da stvarnost, koja se tako prirodno i spontano postire pred nama, treba da se izmeni ili ispravi. Ali pravimo žalosnu grešku. Ako nastojimo da vidimo svet u skladu sa našom ograničenom svetlošću, nikad nećemo biti zadovoljni. Stlano ćemo nalaziti mane svetu i videti nesavršenost svuda oko nas.
Ali kad smo srećni, osećamo da je sve, što Bog jeste i što je Bog stvorio, savršeno. Kako postajemo srećni? Možemo postati srećni jedino kroz našu svesnu i stalnu predanost Božijoj Volji. Ako pristupimo Bogu sa posvećenošću i predanošću, naš je život apsolutno ispunjen srećom. Kad razvijemo obilnu slatkoću u našem srcu i životu, osećamo da je sve oko nas ili savršeno ili se kreće prema savršenstvu.
Kad su Šri Ramakrišnini učenici posvećeno padali pred stopala svog Učitelja ili su posvećeno dotakli prašinu njegovih stopala, osetili bi izuzetnu slatkoću u njihovoj pranam. Posvećenost je poput magneta koji privlači našeg Voljenog Gospoda Svevišnjeg ka našem vlastitom srcu. I dok posvećenošću privlačimo Boga k nama, On takođe nas privlači ka Sebi Svojom Samilošću. Dakle postoje dva magneta koji deluju: naša posvećenost i njegova Samilost. Ovi magneti su jači od najjačih i slađi od najslađih. Ako svesno možemo da osetimo kako ti magneti deluju u našem životu, onda će svaka misao koju imamo biti slatka, i sve što je u nama, oko nas, ispred nas i iza nas biće svo savršenstvo.
Zato, hajde da svi volimo Boga i da budemo posvećeni i predani Bogu, jer naša sopstvena božanstvenost dolazi od Njega. Naša božanstvenost i Njegova Božanstvenost idu zajedno, kao kap i okean. A opet, moramo znati da Okean ima sposobnost da ceni malu kap beskrajno, beskrajno više nego što mala kap može da ceni Okean.Ako nešto radimo, a neka druga osoba dođe i gleda nas, odmah pokušamo da to uradimo bolje. Dok meditiramo, ako nas neko gleda, naša meditacija ide visoko, više, najviše. Slično tome, ako kosmički bogovi i boginje vide da ih neko posmatra, ceni ih i divi im se, njihove skrivene dobre osobine pokrenu se da bi delovale dinamičnije.
Božanska Majka je sveznajuća, svemoguća i sveprisutna. Ali po nekim školama indijske filozofije, ona postaje dinamična kada jedno od Njene dece oseća i ceni Njene beskonačne Sposobnosti. Ona obasipa posvećenika blagoslovima Njene Samilosti zato što je posvećenik podsetio Nju na Njenu Sposobnost a ne zbog laskanja posvećenika. Možda on sam ne poseduje ni jednu od tih sposobnosti. Ali upravo zato što je on uočio Njene božanske Sposobnosti, Ona ispoljava te Sposobnosti u njegovo ime. Dakle, kada iskreno cenimo, divimo se i obožavamo kosmičke bogove i boginje i njihove sposobnosti, skloniji su da koriste te sposobnosti da nam pomognu.
Možemo da cenimo, divimo se i poštujemo određene svetske figure, ali ih ne volimo, i svakako ne želimo da postanemo oni. U slučaju Svevišnjeg, ne samo da cenimo i divimo Mu se, već takođe i volimo Njega. A voleći Njega mi postajemo jedno sa Njim. Dok posmatramo Njegove božanske Osobine i Sposobnosti s ljubavlju i posvećenošću, svesno postajemo jedno sa njima. Od poštovanja dolazimo do ljubavi, a od ljubavi dolazimo do jedinstva. Dakle, voleći sve dobre osobine kosmičkih bogova i boginja, i od Svevišnjeg, možemo steći te osobine u našim sopstvenim životima.Postoje dva načina da se uznapreduje kroz plač našeg srca. Ako plač dolazi iz samih dubina našeg srca jer osećamo da smo izgubili Božiju Samilost, Božiju Ljubav ili Božije Blagoslove, i vapimo da povratimo te stvari, sigurno ćemo da načinimo napredak. Moramo da osećamo da smo izgubili nešto veoma vredno i da plačemo da nam se to vrati. To je jedan način da se načini napredak.
Drugi način je da zaronimo duboko u sebe i da vapimo da volimo samo Boga i da zadovoljimo samo Boga. Opet i iznova možemo da imamo neuspeh; ali u dahu našeg srca moramo osećati da je to ono što stvarno želimo da radimo.
Lijemo suze iz očiju. Ali Božije Oči i Njegove Suze su u Njegovom Srcu. A kad se molimo i meditiramo, vidimo da je Njegovo Srce u samom Njegovom Dahu. Što dublje zađemo u meditaciji, pre nam postaje jasnije da On uzima naše duhovne promašaje kao Njegove sopstvene poraze. Sa jedne strane, On je iznad svega. Sa druge strane, pošto je On prihvatio ljudski oblik, On želi da evoluira i da napreduje u ljudskom obliku i kroz ljudski oblik.
Zato moramo da vidimo da li stvarno pokušavamo da učinimo Njega srećnim na Njegov sopstveni Način ili samo pokušavamo da sebe učinimo srećnim na naš sopstveni način. Onog trenutka kad pokušamo da Njega učinimo srećnim na Njegov sopstveni Način, vidimo Njega kako se osmehuje i pleše. A opet, ako ne pokušavamo da udovoljimo Njemu na Njegov sopstveni Način, smesta vidimo nebožanske, neprijateljske sile kako igraju ispred nas. Svaki put kad izgubimo na bojnom polju naše vlastite težnje, one igraju najbestidnije.
Kada dva tima igraju futbal, vrlo često tim koji je pobedio čestitaće timu koji je izgubio, govoreći: „Stvarno ste dobro igrali.“ Pobednici pokušavaju da uteše poražene, bilo iskreno ili neiskreno. Ali u slučaju božanskih i nebožanskih sila, to nije tako. Božanske sile su došle da prosvetle neprijateljske sile, ali neprijateljske sile su došle da unište božanske sile. Neprijateljske sile nisu pristojni gubitnici ili pristojni pobednici.Ako je neko veoma razvijen duhovno, možda će na kratko iskusiti tugu kada voljena osoba umre. Ali čim uđe u svoju najvišu svest, više ne doživljava tugu. Tada oseća jedino ples jedinstva.
Ljudska tuga ili kajanje pročišćava težeće i evoluirajuće srce. Shvatanje da tuga pročišćava dušu je puka besmislica. Duša ne mora da bude pročišćena; ona je već čista. Srce je pročišćeno. Tuga može da prosvetli srce.
Ali ne postoji direktna veza između tuge i neprijateljskih ili negativnih sila. Kroz molitvu i meditaciju osetićemo da je naš bližnji srećan negde drugde. Što dublje možemo da odemo uz pomoć molitve i meditacije, postaje nam jasnije da je osoba koja nas je fizički napustila sa nama i oko nas u duhovnom smislu. Kad možemo da osetimo naše jedinstvo sa osobom koju smo izgubili, naša tuga nestaje.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 5, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_5