Šri Činmoj odgovara, deo 12

Deo I

Pitanje: Da li neposlušnost dolazi od našeg nedostatka jedinstva sa Svevišnjim u tebi?

Pitanje: Guru, da li je greška ako ti ne saopštimo na spoljašnjem planu da smo mi ili neki drugi učenici neposlušni?

A sa druge strane, ako neki moj učenik uradi nešto zaista loše i vi za to znate, morate odmah da mi kažete. Američka teorija je: „To nije moj posao”. Ali, duhovna teorija je: „Pošto svi mi plovimo na istom brodu prema Zlatnoj Obali, moj posao je vaš posao i vaš posao je moj posao”. Inače, ako neki od vaše duhovne braće radi nešto ozbiljno loše, a vi čuvate njegovu tajnu, dogodiće se prava katastrofa. Ako, na primer, znate da je neko u emocionalnom svetu, morate odmah da mi kažete. U suprotnom, stvar počinje glavoboljom, ali od glavobolje preraste u rak. A onda je prekasno.

SPošto ste moji učenici, ista stvar se odnosi i na vas kad i sami radite nešto loše. Neposlušnost je kao kotrljanje nizbrdo. Jednog dana uradite nešto loše i to je samo mala greška. Ali, vi idete sve dalje i dalje i neposlušnost postaje sve veća i veća. A onda iznenada uvidite da veoma brzo idete nizbrdo, nizbrdo, nizbrdo! A tada, kad počnete da padate nekontrolisano, to postane ozbiljan problem za mene. Ali, da ste me obavestili u početku, bilo bi mnogo lakše da se izađe nakraj sa problemom.

Kad neke žene dobiju neku veoma ozbiljnu žensku bolest, ponekad se plaše da mi kažu. Ponašaju se kao da su učinile nešto ružno ili počinile zločin. Posle šest meseci ili godinu dana, kad je bolest postala ozbiljna i kad osećaju da će ih usmrtiti, tek tada mi kažu. Zar to nije neposlušnost? Kad u nji¬hovom telu ima nešto ozbiljno loše, zar ne treba da mi odmah kažu? Ali, one mi kažu tek kad situacija postane kritična.

Ne kažem da lekari ne mogu da pomognu. Ja pose¬ćujem mnogo lekara zbog mog problema sa kolenom! Oni možda ne uspevaju i ne uspevaju, ali znam da je Bog tim doktorima dao posebnu sposobnost i oni su izlečili mnoge ljude. Ali, pošto ste me vi prihvatili za svog du¬hovnog Učitelja, morate da osetite da sam ja takođe i vaš lekar, samo što ja radim drugačije od običnih lekara.

Zato nikad ne treba da se plašite da mi kažete o svojim problemima. Plašeći se svog Učitelja, učenik nikad ne može postati blizak. Samo ako kaže Učitelju svoje sla¬bosti i dozvoli Učitelju da postane jedno sa njegovim slabostima, učenik će postati bliži od najbližeg Učitelju. Tada će Učitelj priteći u pomoć učeniku kao lav koji riče.

Kad ljudi privatno razgovaraju sa mnom ili mi pišu pisma o svojim neuspesima i slabostima, ja ih nikad ne grdim. Ja sam sav simpatija, sav samilost, sav brižnost, sav ljubav. Ako neko pati od nekog mentalnog problema, vitalnog problema, emocionalnog problema ili bilo kakve druge vrste problema, ja vidim njegovu slabost kao moju sopstvenu i istog trenutka mu opraštam. Ne samo da opraštam toj osobi, već istog tre¬nutka nešto preduzmem. Ja delujem iznutra, a ponekad takođe i spolja kažem toj osobi šta da čini. Ako taj pojedinac zaista želi da bude izlečen, tad sam ja sav za njega. Ali, ja sam za njega samo pod uslovom da je on spreman da promeni svoj život.

Posle nekoliko dana, nekoliko meseci ili nekoliko godina, neki učenici stvore naviku redovne neposlušnosti. Zašto? Zato što osećaju da je ona prihvaćena! Pošto osećaju da je prihva¬ćena, neposlušnost postaje njihova poslušnost. Bez obzira koliko je neki učenik neposlušan, u najvećem broju slučajeva ja ne verujem u pravdu. Pravda dolazi samo onda kad znam da nema drugog načina da učenika navedem da shvati oz¬biljnost svog lošeg ponašanja. Kad vidim da situacija postaje prosto nemoguća, nemam drugog izbora osim da budem strog. Dolazim sa gvozdenom palicom samo kad ništa drugo ne uspeva i kad sam apsolutno nemoćan, još nemoćniji nego osoba koja čini lošu stvar. Ali, kad dođem sa gvozdenom palicom, ja retko uspevam. Ako zapretim da ću nekog iz¬baciti sa staze ako ne prestane da se loše ponaša, ta će osoba možda izmeniti svoj život kroz mesec dana ili godinu dana. U suprotnom, tu će biti samo revolt, neprijateljstvo i strah.

Bog nas ne može osvojiti strahom. Istina, On može da uzme naš život; On može da nas ubije ako uradimo nešto pogrešno. Ako je Bog ljut na nas, onda sigurno može učiniti da patimo. Ali, takva vrsta kazne neće nas osvojiti. Sa svojim poslednjim dahom mi ćemo reći: „Bog je okrutan! Bog je nebožanski!” Možemo biti osvojeni samo ljubavlju. Učitelj mora da osvoji učenikovo srce ljubavlju. Sve drugo će promašiti. Amerika je snažna i ona može zapretiti da će baciti atomsku bombu na mene. Ja sam bespomoćan i predaću se, ali u mojoj predaji nema ljubavi. Ali, ako Amerika dođe sa samilošću i njenim drugim dobrim osobinama, onda će Amerika osvojiti moje srce.

Pitanje: Kako možemo da osetimo da je naša poslušnost spontana i radosna a ne prisilna?

Iako stičemo neku vrstu sreće kad se poistovetimo sa umom i činimo ono što nam um kaže, takva vrsta sreće nije istinska ra¬dost. Kad nam um kaže da nešto učinimo, vrlo često on u nama stvara milione sumnji. Ovog trenutka nam kaže da uradimo jednu stvar, a narednog trenutka okleva i kaže nam da uradimo nešto drugo. Ovog trenutka kaže nam da imamo vere u svoj duhovni život, i mi smo srećni zbog svoje vere. Narednog tre¬nutka on stvara sumnje u nama i mi stičemo sreću sumnjajući u svoj duhovni život. Na mnogo promućurnih načina je moguće dobiti spontanu sreću poistovećujući se sa žongliranjem uma - u jednom momentu sumnjajući u Boga, a narednog trenutka verujući u Boga - ali to nam nikad neće doneti istinsku radost.

Zato moramo da upotrebimo svoju mudrost i vidimo sa čim treba da se poistovetimo i prihvatimo ga kao svog pravog gazdu: sa umom ili sa srcem. U jednom trenutku gazda um nam kaže da uradimo nešto, ali narednog momenta nam dolazi sa sumnjom i oklevanjem. A dok sumnjamo i oklevamo, um je negde drugde, uživajući u našoj sumnji i oklevanju. Ni na koji način nam ne daje rešenost ni bilo kakvu pomoć. Sa druge strane, srce ne samo da nam kaže da uradimo pravu stvar, već nam istovremeno i po-maže da uradimo tu pravu stvar, stvar koja će ubrzati naše du¬hovno putovanje i približiti Božji Čas. Zato, poistovećujući se sa srcem i slušajući srce, možemo steći istinsku, spontanu radost.

Pitanje: Šta se dešava u unutrašnjem svetu, a takođe i u spoljašnjem svetu kada nismo poslušni Svevišnjem u tebi?

Ima veoma mnogo vrsta neposlušnosti. Ako svom „najboljem učeniku” kažem da dođe u određeni čas, a on zakasni, takva neposlušnost nije suviše ozbiljna. Kad se radi o spoljašnjoj neposlušnosti, Bog je mekši i brzo oprašta. Ali, kad se radi o unutrašnjoj neposlušnosti, Bog ne oprašta tako brzo. Vrlo često On mora da upotrebi Svoju Moć Pravednosti, jer je unutrašnja neposlušnost gotovo neizlečiva bolest. Ali, na kraju ta bolest mora da bude izlečena.

Pitanje: Ponekad kad od mene zatražiš da nešto uradim, ja uradim ali sigurno bih mogao da imam nešto više entuzijazma. Kako mogu da razvijem poslušnost sa entuzijazmom?

Pitanje: Da li poslušnost uvek počinje u umu?

Pitanje: Imam lošu naviku da u svemu kasnim. Osećam da imam sposobnost da budem tačan,ali joj nekako ne pridajem dovoljno pažnje. Kako sebe da navedem da osetim da je važno biti tačan?

Pitanje je koliko ceniš sreću svog Gurua. Ti kažeš: „Ja činim svog Gurua srećnim čineći ovo ili ono za njega”. To je istina, ali naša filozofija je filozofija samoprevazilaženja. Ti jesi zadovoljan činjenicom da me činiš srećnim čineći stvari koje tražim. Ali, ako te stvari budeš uradio ranije, bićeš u stanju da me učiniš još srećnijim. Ako imaš sposobnost da nešto učiniš odmah, zašto bi prolongirao?

Mi verujemo u radost, ali radost ima svoje stupnjeve. „Ako uradim ovo, Guru će biti srećan. Ako uradim nešto drugo, Guru će biti još srećniji. Ako uradim nešto sasvim drugo, on će biti najsrećniji”. Zato, šta ti radiš? Činiš stvari koje će me učiniti najsrećnijim. Slično tome, treba da osetiš: „Ako uradim nešto u sedam, Guruće biti srećan. Ako to uradim u pola sedam, Guru će biti još srećniji. Ako to uradim u šest, biće najsrećniji”. U tvom slučaju, bitno je u kojoj meri me činiš srećnim. Zato, ako ceniš moj najsrećniji osmeh ili moj najviši ponos na tebe, uči¬nićeš ono što tražim brže od najbržeg. U suprotnom, reći ćeš: „Zadovoljan sam sve dok je on ponosan na mene”. Ali, ako želiš da uporediš koliko sam ponosan na tebe kad uradiš nešto brzo umesto sporo, onda moraš da znaš da se to ne može porediti.

U Indiji, neki studenti kažu: „Ako mogu da dobijem bar 33 od 100, položiću ispit”. Ako dobiju smešnu prelaznu ocenu, oni su srećni. A drugi će plakati ako ne dobiju 100 od 100, čak im ni 99 nije dovoljno. Prema tome, ako želiš da budeš zadovoljan prelaznom ocenom, šta ja mogu? A opet, ako umireš za tim da dobiješ najvišu ocenu, apsolutno 100 od 100, šta te može sprečiti da je dobiješ? Samo tvoj sopstveni manjak revnosti. Kad dobiješ 100 od 100, ne samo da će tvoj učitelj biti zadovoljan, već ćeš i ti biti ponosan na sebe.

Deo II

Ne plašite se mene, već se poistovetite sa mojom patnjom.

U duhovnom životu, ako zaista želite da svog Učitelja učinite srećnim, ne smete se plašiti svog Učitelja - ne, ne, ne! Učitelj nije došao na svet da udara ljude. To je bio zadatak Julija cezara, Aleksandra Velikog i svih tih vojskovođa. Ali, ponekad, kad ništa drugo ne preostane, ja vas grdim. U Bagavad Giti, pre bitke kod Kurukšetre, kako je Šri Krišna molio i molio Kaurave da daju Pandavama samo pet sela! Kaurave su imali čitavo carstvo, ali nisu hteli da se odreknu tih pet sela. Tri ili četiri puta Šri Krišna je išao u palatu Kaurava, ali oni ga nisu slušali. Oni su rekli: „Bez borbe, nećemo dati Pandavama čak ni onoliko peska ili blata koliko može da prođe kroz ušicu igle”. Igla je dugačka, ali ušica je sićušna. Koliko može da prođe kroz tu rupicu? Tada je Šri Krišna osetio da je situacija beznadežna i rekao: „Neophodan je rat”. To je bilo poslednje sredstvo.

I ovde, kao poslednje sredstvo, ja vas grdim. Inače se zauzimam za vas, za vaše srce, vaš um, vaš vital, vaše fizičko telo. Zato svim svojim učenicima kažem: ne plašite me se, nego se poistovetite sa mojim patnjama. Da me se plašite - to je glup, beskoristan pristup. Da se poistovetite sa mojom tugom, sa mojim suzama, to je apsolutno pravi pristup.

Deo III

Gospođa Daršanika Guruge: Ponela sam sa sobom priručnik koji je moj suprug koristio da proučava hinduizam i imam neka pitanja.

Gospođa Guruge: Moje pitanje je o karmi. Kako se ona uklapa u _advaita_ vedantu? Oni ne veruju u karmu.

Na potpuno isti način nas Bog štiti. Mnoge, mnoge stvari mi radimo pogrešno, ali ponekad naš Voljeni Otac Svevišnji krši Svoj sopstveni Kosmički Zakon i spasava nas. Tad naš Otac želi da igra ulogu Boga Samilosnog, bilo zato što smo učinili nešto dobro za Njega, bilo zato što oseća da ima nade da ćemo na kraju postati Njegova dobra deca. On kaže: „Sada su oni uradili nešto pogrešno, nešto užasno, ali ubuduće neće raditi takve stvari“. Ili, On može da kaže: „Godinama su se oni mnogo, mnogo puta molili za Moju Pobedu ili su uradili razne stvari da Me učine srećnim. Hajde onda da im oprostim“. A opet, ako vidi da stvarno nema nade, da smo stvarno loši ljudi i da ćemo nastaviti da činimo loše stvari, onda će On reći: „Ne, morate da se pokorite Kosmičkom Zakonu. Uradili ste nešto loše, pa morate da ispaštate“.

Ponekad, ne pokazuje samo Svevišnji Svoju beskrajnu Samilost i Opraštanje, već i duhovni Učitelji koji Ga pred¬stavljaju čine to isto. Istina je da je Svevišnji okean, a du-hovni Učitelj je samo majušna kap. Ali, majušna kap se pot¬puno poistoveti sa beskrajnim okeanom i zna da je jedno sa okeanom. I toj majušnoj kapi je sam okean naredio da bude od pomoći onima koji, na nesreću, nisu još čak ni kapi.

Dakle, zakon karme je izuzetno komplikovan i nema čvr¬stih i pouzdanih pravila. Prema striktnom zakonu karme, ako učinimo nešto loše, bićemo kažnjeni. A opet, ako uradimo nešto veoma dobro, zakon karme kaže da ćemo biti nagrađeni. Nažalost, mi očekujemo razultate za tren oka. Ali, zaboravili smo sve one loše stvari koje smo uradili, pored ove jedne dobre stvari. Pre nego što uradimo jednu veoma dobru stvar, pre nego što načinimo ono što se naziva vrhunskom žrtvom, možda smo, učinili mnoge loše stvari. Zato ne dobijamo rezultat našeg bo¬žanskog dela. Bog koristi to naše jedno dobro delo da poništi sve užasne stvari, gore od najgorih, koje smo učinili tokom godina. Mi kažemo: „Bog nema oči, Bog nema uši“. A u stvari nam Bog pokazuje beskrajnu Samilost time što postavlja to naše jedno malo dobro delo u isti rang sa svim našim lošim delima. Na taj način On nas spasava od veoma mnogo karmičke patnje.

Gospođa Irina Malikova: Ja nemam pitanje. Htela sam samo da ti zahvalim za sve što si učinio. Imala sam veoma dobro iskustvo sa mojom operacijom. Normalno bih se uplašila, zato što je bila teška operacija, ali na moje iznenađenje i iznenađenje svih, bila sam tako sigurna u sve da nisam bila nervozna. Lekari su rekli da nikad nisu videli pacijenta koji se tako malo plaši za svoje zdravlje. Nije to bilo pitanje pobede. Radi se o tome da sam jednostavno osećala tvoje prisustvo u operacionoj sali i to mi je mnogo pomoglo.

Ponekad, kad znam datum operacije, nije mi čak potrebno ni da znam tačan sat. Ako mi je neko blizak, čak i ako mi kaže mesec unapred, mogu da obećam da ću se pobrinuti o time. A moje obećanje će nesumnjivo biti ispunjeno. U vreme operacije moj fizički um čak ni ne mora biti svestan da se ona odvija; ja imam mnogo, mnogo unutrašnjih predstavnika koji će delovati za mene. Jedno od mojih unutrašnjih bića održaće obećanje, za mene.

Ali, u tvom slučaju, bilo je potpuno drugačije. Nisam se oslonio na moja unutrašnja bića; direktno sam se uključio sto posto. Zvao sam te telefonom dan pre operacija, i jutro pre operacije sam takođe zvao.

Pre tvog iskustva, imao sam posla sa ocem jedne od mojih učenica. Cela njena familija – majka, otac i brat – takođe su moji učenici i veoma su mi posvećeni. Majka me izuzetno voli. I izuzetno je verovala da ću uraditi sve za njenog muža, iako je istovremeno bila potpuno spremna na to da će on otići na drugi svet. Tada su mu lekari davali dve nedelje ži¬vota, a evo, živ je i danas! Pre oko nedelju dana, dovezao se do bolnice. Lekari su rekli: „Šta! Kako možeš da voziš?“ Ali, dovezao se. Potom, pre dva dana, čak je odšetao do bolnice, koja je u susedstvu. Pre nekoliko nedelja uopšte mu nije bilo dobro. Ali Bog je bio dobar prema njemu, stvarno dobar.

Potrebna je vera. A ako osoba u koju imate veru ima sposob¬nost, onda je sve moguće. Šri Aurobindo je rekao: „Ako imate veru u bilo šta, ta stvar će delovati“. Ma kako da je problem ozbiljan, neki duhovni Učitelji će naprosto reći svojim učeni¬cima: „Uzmi malo ulja od slačice“. Nema ničeg magičnog u ulju od slačice. Samo što Učitelj vidi koliko vere u njega imaju. Ako uzmete ulje od slačite posvećeno i osećate da će vas ono izlečiti, onda će ono učiniti to što je potrebno. Učitelj ne odvaja sebe od onoga što je rekao. On je u tom ulju od slačice i pomoću tog ulja on će vas izlečiti. A opet, ponekad će vam reći da idete lekaru.

Što se mene tiče, ja uvek kažem: „Popijte kokosovu vodu“. Za svaki mogući problem, kažem. „Popijte kokosovu vodu“. Lekari će mi se sigurno smejati! Iz naučne perspektive, oni će reći da kokosova voda nema nikakve veze sa ovom ili onom blešću. Ali, ja znam da je kokosova voda moj lek, pa ako pa¬cijent ima vere u moju kokosovu vodu, onda će ona učiniti čudo. To je stvar vere. Ukoliko imate vere, bićete izlečeni.

A opet, možda Učitelj ima sposobnost da izleči učenikovu bolest i učenik možda ima nepokolebbljivu veru u Učiteljevu sposobnost, ali tu je treća strana. Svevišnji će možda reći: „Ne, iz raznih razloga ne želim da ta osoba ostane u životu“. Duhovni Učitelj je potpuno jedno sa Voljom Svevišnjeg sve vreme, ali pošto živi u fizičkom, koje je puno patnje, ponekad se on poi¬stoveti sa zemljom. Ako mi je neko ko bi trebalo da umre veoma posvećen, ja ispričam Svevišnjem o svim dobrim stvarima koje je ta osoba činila za mene i za Svevišnjeg tokom godina. Potom, u poslednjem trenutku, zamolim: „Zar ne bi on mogao da ostane na ovom svetu još nekoliko meseci ili još nekoliko godina?“ Tada se Bog može složiti sa malim produžetkom – pet ili deset godina. A opet, možda se neće složiti. Ali, ako vidim da Svevišnji stvarno ozbiljno misli da neko treba da ode na drugi svet, onda ću ja biti poslednji koji će Ga moliti: „Da li bi mogao da mu pro¬dužiš život?“ Ne, ne, nikad se neću usuditi da kažem tako nešto! To ne mogu da uradim. Ako neko ko mi je blizak i drag umire, ali vidim da će Svevišnji biti uznemiren ako počnem da plačem i kukam, onda ću ja biti poslednji koji bi tražio produžetak.

Pošto duhovni Učitelji žive u ovom zemaljskom svetu, po¬nekad se ponašaju na ljudski način. Moj psić Kanu i ja smo se veoma voleli. Tokom svoje poslednje godine, on je želeo jedino da bude sa mnom. Čak je želeo i da spava uz mene. Ako bih ga podigao i stavio blizu svog srca, on bi ustao i zaspao kraj mojih stopala. Stalno je bio kraj mojih stopala. Mnogo puta sam znao da je otišao, apsolutno otišao, ali kad bih ga doneo dole, on bi opet otvorio oči. O Bože! Svevišnji je veoma mudar. Nije hteo da vidim kako Kanu odlazi. I tako, dvanaest ili tri-naest dana nakon što sam otišao iz Njujorka na naše božićno putovanje, Svevišnji je odveo Kanua na drugi svet. Kad je Kanu uginuo, gorko sam plakao danima i danima. Sa jedne strane, Svevišnji se smejao. Sa druge strane, veoma me je usrdno tešio.

U običnim okolnostima, ako Svevišnji vidi da sam na moj ljudski način veoma naklonjen nekome ili nečemu, On ne samo da oprašta moju glupu naklonost ili vezanost, nego čak i uživa u njoj. Ali, ako stvari krenu protivno mojim ljudskim nadama ili željama, ja se smesta poistovetim sa Voljom Svevišnjeg. Iako ljudsko u meni plače, božansko u meni ostaje nevezano i srećno.

Svi duhovni učitelji su takvi. Kad je jedan od Šri Ramakrišninih posvećenika umro – nije čak bio ni pravi učenik – Šri Ramakrišna je užasno patio. Ali, kad je video da duša te osobe leti srećno kao ptica, Šri Ramakrišna je počeo da tapše. Pre toga, bio je izbezumljen od tuge. Ali kad je video koliko je duša srećna, i on je postao veoma srećan.

Ipak, velika je razlika između Šri Ramakrišne i neke obične osobe. Obična osoba bi mogla da plače i okrivljuje Boga godi¬nama. Ali, Šri Ramakrišna se potpuno poistovetio sa Božijom Voljom. Iako je znao da će na kraju srećno prihvatiti Volju Svevišnjeg, u početku bi pustio ljudsko u sebi da izađe na površinu, zato što je hteo da bude jedno sa zemljom. Inače je mogao da samo ostane u pećinama Himalaja i kaže: „Ja sam ostvatio Boga. Briga me za svet!“ I ja sam ostvario Boga, pa sam mogao da uradim to isto. Ali, Bog je od mene tražio da živim u svetu i da Mu služim ovde, na Zapadu, i zato sam ovde.

Deo IV

Pitanje: Ako se ljudi ne mole i ne meditiraju svesno, već koriste svoje srce da vole čovečanstvo takvo kakvo je, mogu li na taj način takođe da dobiju poruke?

Ako se neko bezuslovno preda, on je na putu ka ostvarenju Boga. Neka primenjuje bezuslovnu predanost; onda će sigurno ostvariti Boga. Visina bezuslovne predanosti je „Neka bude Volja Tvoja“. To je krajnja visina meditacije i molitve. One vode istom cilju. Ako neko ima dobru meditaciju, zar će reći: „Neka se ispuni moja volja“? Ne! Upravo zato što je zaronio duboko unutra, on će reći: „Bože, reci mi šta treba da radim i ja ću to uraditi“. Molitva, sa sklopljenim rukama, takođe kaže: „Bože, reci mi šta treba da uzradim“. Neko zaroni duboko unutra i kaže: „Bože, reci mi šta treba da radim“. Neko drugi gleda uvis i kaže: „Molim te, reci mi šta bi trebalo da radim“. I molitva i meditacija govore istu stvar. Jedna zaranja duboko unutra, druga gleda uvis. Jedna se penje uz drvo, druga stoji u podnožju drveta, gledajući uvis.

Deo V

Pitanje: Kad odabrani instrumenti ne uspeju, da li se umesto njih izaberu neki drugi?

Pitanje: Da li svi u unutrašnjem svetu znaju ko si ti?

Pitanje: Kako blaženstvo izgleda?

Pitanje: Da li će učenikova ljubav ikada biti ravna Učiteljevoj ljubavi prema učeniku?

Pitanje: Koji je najbolji način da unesemo novi život u svaki novi dan?

Pitanje: Da li treba da očekujemo da će nas napasti slabosti za koje se molimo da ih prevaziđemo?

Pitanje: Odakle dolazi tvoja neuporediva slatkoća?

Moja slatkoća dolazi od lepote mog univer¬zalnog srca i mirisa moje transcendentalne duše.

Pitanje: Da li ćete Amerika prepoznati i ispuniti dok si na ovom svetu?

Pitanje: Kakav doprinos tvoje višednevne trke daju svetu?

Pitanje: Kako mogu brzo da povratim moju unutrašnju i spoljašnju snagu nakon višednevne trke?

Pitanje: Kako neko može da bude šef a da ipak zadrži detinje srce?

Pitanje: Kako da održimo svoju zahvalnost čak i kad smo umorni?

Pitanje: Šta te najviše zadovoljava: kada te prizivamo ili kada uđemo u tebe, ili oboje?

Pitanje: Da li se u Božijim Očima računaju dobre namere, čak i ako se ne sprovedu u delo?

Pitanje: Da li ti ikada sve dosadi?

Pitanje: Koji je najbolji način da se ophodimo prema različitim ljudima u svakodnevnom životu?

Pitanje: Da li bi nam molim te objasnio božansku igru molitve?

U našem običnom životu, mi ne osećamo da je sama igra ra¬dost. Igra nam je važna samo zbog rezultata. Ako pobedimo, onda ćemo se radovati. To je potpuno pogrešna ideja. Kada se molimo, treba da osetimo da je sama molitva radost. Mi se molimo Bogu Lično. Trebalo bi da budemo veoma zahvalni Bogu što nam je dao sposobnost da se molimo Njemu. Bog nam kaže: „Ja hoću da se igram sa tobom, dete Moje. Ali, hoću da se ti igraš srećno i nesebično“.

Pitanje: Kako mogu da postanem večno tvoja?

Deo VI

Reporter: Šri Činmoj, trkači koji su vaši učenici dosta su pričali o meditaciji, vašoj filozofiji i kako im je to pomaže u trčanju. Šta im vi kažete da bi im pomogli da nađu snagu da nastave da trče dan za danom i po 16 sati dnevno?

Kad odemo korak dalje, mi kažemo Bogu: „Voleli bismo da Te zadovoljimo radosno, revnosno plus bezuslovno“. Ako On od mene želi da u tom trenutku razgovaram sa njim, ja ću to učiniti srećno, rado i ponosno. Ako narednog momenta zatraži da igram tenis, rado ću igrati tenis. Potom, ako narednog trenutka od mene zatraži da učinim nešto drugo, i to ću učiniti, srećno i ponosno. Na kraju bismo želeli da sve učinimo za Boga bezuslovno. Nećemo postavljati nikakve uslove: „Bože, ako mi daš ovo, onda ću ja uraditi to i to za Tebe“. To nije naša filozofija. Mi kažemo Bogu: „Daćemo Ti srećno i nesebično ono što hoćeš od nas. Došli smo na ovaj svet da zadovoljimo Tebe na Tvoj način“. To je naša filozofija.

Reporter: Mene interesuje šta se događa na svakodnevnom nivou.

Reporter: Najduže što sam trčao bila je trka na deset milja.Sećam se da je bilo kao na klackalici. Posle otprilike tri milje, pomislio sam, "Ovo je sjajno! Mogu da trčim 26 milja. Mogu da završim maraton." A onda sam posle 6 milja pomislio, "Oh moj bože, boleće me kolena. Potpuno sam iscrpljen!" Išao sam gore dole. Šta biste rekli svojim učenicima da prevaziđu onaj deo kada su dole?

Reporter: Šta čini da su sport i atletika za vas tako važan deo duhovnosti?

Telo, vital i um imaju posebne uloge u našem životu. Ako vital nije dinamičan, onda ćemo biti lenji. Sa našim vitalom treba da budemo dinamični, a ne agresivni. Potom, treba da budemo mentalno čisti. Treba da imamo čiste i prosvetljujuće misli i da se ne upuštamo u sumnje. U suprotnom, u nekom trenutku ću reći da ste Vi loša žena. Potom, narednog trenutka, reći ću sebi: ‘Kakvo pravo imam da to kažem? Ona je veoma dobra žena’. Dakle, ovog trenutka Vi ste veoma, veoma dobri, ali još pre nego što odete odavde, moj um može da kaže da ste veoma loši. Pogledajte to! Ko sam ja? Treba li ja uopšte da prosuđujem da li ste Vi dobri ili loši? Ne. Ali, treba da Vam ponudim dobre misli, ljubazne misli.

Deo VII

Pitanje: Guru, da li su se svi oni koji su u prethodnim inkarnacijama meditirali satima i satima reinkarnirali?

Pitanje: Da li oni sada svesno meditiraju ili su se više uključili u savremni način života?

Šri Činmoj: Neki od njih se nisu okrenuli modernom životu. Oni su još uvek u Indiji i drugim istočnim zemljama, gde se mole i meditiraju. A opet, neki su želeli da prošire svoje iskustvo i da u svom duhovnom životu idu polako. Zato su sada oni u Americi i drugim mestima na Zapadu. Treći su osetili da je ono što su već dobili više nego dovoljno, pa sad mogu da se inkarniraju na Zapadu. A neki, nakon što su postigli delimično ostvarenje Boga, zaključili su da je nauka bolja od duhovnosti! Njihova teorija je sledeća: kad nauka učini nešto veliko, smesta će od toga koristi imati milioni ljudi. Oni ne shvataju da u sekundi dobra volja duhovnog Učitelja može da utiče na hiljade i milione ljudi.

Ja se ovde šalim sa vama, ali u sekundi mogu da pošaljem nešto malo moje dobre volje pomoću moje okultne i duhovne moći i ona će se smesta proširiti. Nauka to ne može da učini. Zato su Svami Vivekananda i drugi govorili: „Ako sa vrha Himalaja neki duhovni Učitelj tokom nekoliko sekundi pošalje dobru volju, ona će se proširiti na ceo svet“. Nauka može da baci atomsku bombu, ali može da uništi samo jedan ili dva grada. Svet je veoma veliki. Koliko bi atomskih bombi trebalo da se uništi ceo svet? Ali, u unutrašnjem svetu, za nekoliko sekundi dobra volja odmah uđe u duše miliona i miliona ljudskih bića.

To je sto posto tačno, ali morate da dođete do nivoa na kojem to možete da vidite i osetite. Ima mnogo, mnogo stvari koje ne možemo da dokažemo drugima dok oni ne dođu do tog nivoa. Jedna medicinska sestra zna koliko je neki lekar sposoban, ali šta ja znam o medicini? Duhovni Učitelji su dosegli određenu visinu. Čim sa te visine pošalju dobru volju, ona se rasprostre svuda. Šri Ramana Maharši je govorio da je za sekundu poslao svoju dobru volju i ona se proširila na ceo svet. On to nije samo zamišljao i nije obmanjivao sebe.

Čak i kad se opuštam sa mojim učenicima, znam, ako pošaljem dobru volju, za nekoliko sekundi ona će doći svima, ma koliko duša da živi na ovom svetu. A ako ste na drugom nivou, pa hoćete da pošaljete dobru volju na drugi svet, ona će smesta otići i na drugi svet.

Baš juče su novine prikazale površinu Marsa. Čitao sam novine opušteno kada sam to video. Nije to bila moja mentalna halucinacija, ali dok sam gledao tu fotografiju, video sam veoma mnogo bića! Čovek se još nije spustio tamo, ali je ta slika snimljena. Ta planeta izgleda veoma lepo, sa zelenilom, kao po¬vršina Zemlje. Kad sam se koncentrisao sa svog trema, koliko je samo bića halapljivo jelo moju svetlost! „Halapljivo“ je prava reč.

Jesam li to samo zamišljao? Šri Ramakrišna bi rekao: ne, to nije bila imaginacija; bilo je to apsolutno tačno. Šri Aurobindo bi rekao da je to apsolutno tačno. Ali, pi¬tajte nekog drugog, nekog običnog čoveka, i on će reći da je to bila moja mentalna halucinacija; nešto gore od zamišljanja. Kome da verujete? Kad se koncentrišem, ja vidim nešto, baš kao što vidim vas ovde. Ako neko drugi kaže: „Ne, on nije video ništa“, šta ja tu mogu? Neka ta osoba bude zadovoljna time što je rekla da nisam video ništa.

Pitanje: Da li ta bića na Marsu svesno teže?

Pitanje: Kakva su to bića? Jesu li ona na unutrašnjem planu? Da li imaju fizička tela?

Pitanje: Oni mogu samo tako da doputuju na Zemlju?

Pitanje: Rekao si da je Zemlja mesto gde duše mogu da napreduju. Kako njihove molitve doprinose tim bićima na drugim planetama?

Pitanje: Šta ta bića rade? Imaju li životni vek? Jesu li ona besmrtna? Da li žive večno?

Pitanje: Da li je tim bićima zasmetalo kad se spustila svemirska sonda?

Pitanje: Šta će se dogoditi u budućnosti? Da li će čovek najzad otići tamo?

Pitanje: Dakle ljudi neće živeti tamo u fizičkom telu?

Deo VIII

Pitanje: Potrebno je veoma mnogo vremena, mnogo napora i mnogo novca da se ide u planinarske pohode. Da li je to zaista vredno truda i novca ili bi bilo bolje da sa našim sredstvima radimo nešto drugo?

Nedavno je jedna naša švajcarska učenica, nakon što je preplivala Lamanš, nastavila da vozi bicikl i trči sve do Pariza. Ako je pogledate, ko bi mogao da zamisli da je ona u stanju da uradi tako nešto?

Pitanje: Ne mislim da je novac zaista problem. Samo se ponekad osećam jadno kad vidim da ima drugih projekata u kojima ne mogu da učestvujem. Pošto sam skoncentrisan na planinarenje ne radim neke druge stvari.

“Najbolji učenik”: Guru, ja ne volim hladnoću.

Šri Činmoj: On ne voli hladnoću, a neko drugi ne voli nešto drugo!

“Najbolji učenik”: Ja se takođe plašim visine.

Šri Činmoj: Treba da vidiš koliko ljudi je u stanju da to uradi. Svaka stvar ima značaja u životu, individualno i kolektivno: plivanje, planinarenje, trčanje. Pogledajte kakvu je sjajnu stvar uradila naša Trka mira! Hiljade i milioni ljudi znaju za nas za¬hvaljujći Trci mira. Na Trci mira možete da pozovete hiljade ljudi da se pridruže i svi će biti u jedinstvu punom entuzijazma. To je jedan način, kolektivni način, i to je ogromna manifestacija. Ali, za druge vrste manifestacije, određeni pojedinci moraju da izbiju u prvi plan. Što se tiče planinarenja, čak i ako neki ljudi imaju jedinstvo, da li će se oni usuditi da pokušaju? Sve što postignemo zabeleži se u našim umovima i srcima.