Slično se dešava i u unutrašnjem životu. Ako je učenik udovoljio Učitelju na različite načine i ukoliko je Učiteljeva vera u tog učenika izuzetno snažna, Učitelj će učiniti sve što je u njegovoj moći da mu pomogne. Ako učenik ima stalnu veru u Učitelja, Učitelj ima izuzetnu priliku da uveća unutrašnje sposobnosti tog učenika.
Učitelj će uvek imati beskrajno više vere u učenike nego što ikada učenici mogu imati u Učitelja. Nijedan moj učenik nikada neće imati istu količinu vere u mene koju ja imam u njega ili nju, pogotovo ako je to jedan od mojih odabranih učenika. U jednom razredu uvek ima dobrih i loših učenika. Slično tome, medju onima koji slede našu stazu definitivno ima nekih veoma dobrih učenika. Ti odabrani učenici moraju stalno da osećaju da vera koju imaju u Učitelja a takodje i vera koju imaju u sebe nije ništa u poredjenju sa Učiteljevom verom u njih.
Koji je razlog? To je zbog toga što Učitelj vidi u njima Boga koji raste i razvija se. Kada ih gleda, on vidi svoju sopstvenu najvišu božansku stvarnost. On uvek vidi unutrašnje sunce u odabranim učenicima, i on zna da će svakako doći vreme kada će njihovo unutrašnje sunce izaći na površinu i prosvetliti im um, vital i fizičko.
Ali učenici nemaju istu vrstu vere u Učitelja. Njihova vera je kao slaba. U ovom trenutku imaju veru ili zamišljaju da imaju neku vrstu vere. Ali sledećeg trenutka, kad um izadje na površinu i zamrači im srce, nestala je. A kad nema vere u Učitelja, Učitelj ne može da uveća njihove unutrašnje sposobnosti.
Najbolji način da učenici uvećaju svoju veru u Učitelja je da zamisle Učiteljevu veru u njih. Trebalo bi da zamisle da je Učiteljeva vera u njih uzvišenija od najuzvišenije i da su oni vrhunski odabrani instrumenti. Postoje milioni i milijarde ljudi na Zemlji. Učenici moraju da se zapitaju zašto su oni sami odabrani da ponesu Učiteljev pobednički barjak. Oni moraju da upotrebe svoju maštu, koja je stvarnost sama po sebi, da osećaju beskrajnu veru koju njihov Učitelj ima u njih. Na taj način, uvećavajući sopstvenu veru u Učitelja, učenici mogu svakog dana da povećaju svoje unutrašnje sposobnosti. To nije samo moguće već je neminovno.Ali poslušnost se uglavnom odnosi na um. Ukoliko ti ja kažem da uradiš nešto, možeš da ideš sporo kao kornjača, ili da trčiš brzo poput jelena. Ali bez obzira koliko ideš brzo, sa koliko entuzijazma i volje, ide samo jedan deo tvoga bića: um. Um ide sa nadom da će ugoditi Bogu ili da će ugoditi Učitelju. On govori, “Ako ne idem, Učitelj će biti nezadovoljan; Bog će biti nezadovoljan.” Iako ideš brzo, bilo da to činiš svojom voljom ili da to činiš pod izvesnom prinudom, ipak ne dobijaš osećanje spontane slatkoće u čitavom biću. Ali kad se bezuslovno predaš, svi tvoji udovi, svaki pojedini suptilni nerv od njih 86,ooo – sve – daje ti neopisivu radost.
Treba da znamo da bezuslovna predanost nije predanost roba svom gospodaru. To je predanost koja dolazi od mudrosti, od spoznaje da Neko zna više od nas a, u isto vreme, smatra nas Svojim najsopstvenijim i takodje želi da mi Njega smatramo svojim sopstvenim. Ogroman okean uvek želi da prisvoji sićušnu kap. Ako sićušna kap uopšte ima inteligencije ili mudrosti, ona će takodje smatrati okean svojim sopstvenim i reći će: “Postala sam okean.” Upravo na isti način, ako možemo da se bezuslovno predamo, smesta postajemo neodvojivi od našeg Voljenog Svevišnjeg. Tada nismo odgovorni ni za šta, jer ono što činimo ili govorimo ne dolazi od nas već od naše sopstvene najviše stvarnosti. To zavisi od pojedinca. Bezuslovna predanost će svakako obuhvatiti savršenu poslušnost; ako se bezuslovno predaš, savršena poslušnost sigurno će doći. Ali ako imaš savršenu poslušnost, nećeš automatski dobiti rezultat bezuslovne predanosti, što je slatkoća. Po meni, bezuslovna predanost je mnogo važnija i vrednija od poslušnosti, čak iako se poslušnost zasniva na savršenoj veri. Poslušnost može da bude voljna ili nevoljna, ali bezuslovna predanost je uvek vesela. U bezuslovnoj predanosti, kažemo: “Upotrebi me kao futbalsku loptu. Šutni me jako koliko želiš, desnom nogom ili levom, kako god želiš.” Kad postoji bezuslovna predanost, tragalac postaje savršeni instrument Svevišnjeg.Prema tome, postoji mnogo načina da udovoljimo Bogu i da najbrže trčimo. Ako odaberete put poslušnosti, onda želim da kažem da ta poslušnost mora da bude vesela, srećna i spontano samodajuća. Tad poslušnost postaje najmoćniji način za pojedinca učenika ili tragaoca da udovolji Bogu. Ako želite da trčite najbrže na putu poslušnosti, onda poslušnost ne može da vam bude nametnuta. Ona ne sme da proistekne iz straha od kazne zbog neposlušnosti. Ne, ona mora da proistekne iz ljubavi.
Ako imaš takvu vrstu poslušnosti, moći ćeš najbrže da trčiš na putu poslušnosti. Tada će tvoja težnja, poput plamena ići visoko, više, najviše. To je zbog toga što stalna, besana i bez daha poslušnost ne može biti odvojena od najviše težnje. Što se više tvoja težnja uzdiže, više ceniš važnost poslušnosti. Slično tome, što više slušaš Božiju Volju, više možeš da se uzdigneš u svojoj težnji.
Ali na praktičnom nivou ima još nešto da se razmotri.Često tragalac kaže: “Ako idem u školu i ne slušam nastavnika, on će me kazniti. Ako radim u kancelariji i ne slušam šefa, on će mi dati otkaz. Ali ako ne slušam Boga, šta će se desiti?” Kad učenici počnu da ne slušaju Boga, većina njih oseća da nema kazne. Kazna postoji, ali ona ne dolazi odmah. Ako danas ne slušaš Boga na veoma ozbiljan način, Bog može da sačeka deset dana da bi te kaznio. A opet, tokom tih deset dana, možda ćeš uraditi mnogo, mnogo dobrih stvari da udovoljiš Bogu, pa će ti Bog možda oprostiti.
Mnogo puta se dogodi da počinimo greške velike kao Himalaji. Ali, ako ne dobijemo kaznu odmah ili u skoroj budućnosti, mi osećamo: “Možda nam je Bog oprostio, ili to možda uopšte i nije bila greška. Naš um je naveo da mislimo da smo napravili grešku, ali možda je pogrešio.“ Neposlušnost je razarajuća sila u nama koja se često krije. Mi pronalazimo razloge da je opravdamo. Ali, ako smo uradili nešto stvarno neduhovno i nismo kažnjeni, moramo da osećamo ili da još nije došao trenutak, ili da nam Bog oprašta zbog naših dobrih postupaka.
Postoji nešto najvažnije na šta učenici ne obraćaju pažnju, a to je pokajanje. Ljudi kažu da pokajanje pročišćava dušu. Pokajanje ne pročišćava dušu; duša je iznad toga. Međutim, pokajanje svakako pročišćava srce. Kada uradimo nešto loše, ako pustimo bujicu suza, onda će u tim suzama biti pokajanje i naše srce će biti pročišćeno. Tada nam srce neće dozvoliti da počinimo istu grešku u budućnosti. Kroz pokajanje nam srce postaje snažno, snažnije, najsnažnije tako da može da prkosi umu i ne daje mu još jednu priliku da počini istu grešku veliku poput Himalaja.Jedinstvo ne treba da dođe iz misli ili uma, čak ni iz daha; jedinstvo mora da izvire iz igra Igru, ulazeći u nas i izlazeći iz nas. Zamislimo da su naša tela soba. Moramo da zamislimo da Bog, najlepši Jedan, najmoćniji Jedan, ulazi u ovu sobu i igra Svoju Kosmičku Igru u i kroz naše fizičko postojanje. Ako možemo da imamo to osećanje, Bog će najviše biti zadovoljan nama.
Želim da kažem još par stvari. Ja imam srce, a moje srce oseća koliko mnogo puta me vi ljudi ne shvatite ozbiljno kada govorim o duši. Jednog dana neko će ceniti ono što kažem o duši: “Oh, Guru mi govori da je moja duša zadovoljna ili nije zadovoljna sa mnom.” Ali čak i oni koji veruju u ono što govorim o duši ne žele da osete prisustvo duše ili da vide stvarnost duše. U mnogim prilikama će isti učenici čak i poricati prisustvo duše.
Za mene, duša je najvažnija stvarnost. Rekao sam da duša može ne samo da se oseti već i da se vidi, upravo kao što ja vas vidim. Ako ne možete da imate veru u stvarnost svoje duše, kako onda možete da imate veru u Boga? Ostvariti Boga je beskrajno teže nego stupiti u vezu sa dušom. Duša je kao vodič koji nas vodi polako, sigurno i nepogrešivo, u skladu sa našom brzinom do odredišta. Ako ne verujete vodiču, kako ćete onda da dođete do odredišta, koje je Bog?
Kada umreš u 70., 80, ili 90. godini, jasno ćeš videti da je tvoja duša tvoja stalna, večna stvarnost. Ali da bi načinio pravi napredak, moraš to da vidiš i osetiš sada, dok si na Zemlji. Najviše sam zadovoljan onima koji ne samo da veruju u postojanje duše nego žele takođe da osete prisustvo njihove duše i da vide stvarnost duše. Opet, krajnje sam nezadovoljan ljudima koji uopšte ne obraćaju pažnju na svoju dušu ili koji ne obraćaju pažnju na ono što pričam u vezi sa dušom.
Imam toliko mnogo Centara. Na dnevnoj osnovi dobijam poruke od njih, i dobijam vibraciju o tome šta se tamo događa. Kada dobijem opštu vibraciju, ne moram da pitam o svakom učeniku. Kada kuvaš pirinač i želiš da vidiš da li je sasvim gotov, uzmeš samo nekoliko zrna i odmah znaš je li ostatak pirinča spreman za jelo. Slično tome, odmah dobijem od jedne ili dve jake duše u Centru pravi osećaj o tome da li ostali u Centru teže ili ne.
U ovom životu imam hiljade učenika i mnogo poštovalaca, prijatelja, poznanika i tako dalje. Na fizičkom nivou, radim sa par hiljada ljudi. Ali kad sam u unutrašnjem svetu, višem svetu, radim sa hiljadama i hiljadama duša. Većina učenika misli da u svetu duše radim samo sa nekolicinom ljudi kao što je Agni i deset ili dvadeset drugih učenika koji su tokom godina umrli. Ovo je žalosna greška. U unutrašnjem svetu u kontaktu sam sa bezbroj duša.
Za ljude koji su me prihvatili i koji su mi bliski u ovom svetu, biću odgovoran na drugom svetu kada oni umru, u skladu sa njihovim prihvatanjem i shodno njihovoj bliskosti. Neki ljudi koji mi ne udovoljavaju na ovom svetu misle da će čim odu na drugi svet, biti bliski, bliskiji, najbliskiji. Ali nije tako. Ljudi, vi se ne pripremate. Ne mislim na vašu smrt – nikad, nikad! Ali kada sam u nekom drugom postojanju, većina vas će morati da se vrati i da opet iznova prođe život i smrt, a moj Voljeni Svevišnji je obećao da će ovo biti moja poslednja inkarnacija. Zato, ukoliko želiš da imaš snažnu vezu sa mnom u budućim inkarnacijama, moraš da mi budeš blizak i da mi sada ugodiš.
Šta će biti sa ljudima koji ne misle na više oblasti već misle samo na njihov zemaljski život i materijalne potrebe? Šta će oni imati? Ako nemaju težnju da idu u više svetove, život želja će ih vezati. Što više vidim da vi ljudi mislite samo na materijalni svet a ne na unutrašnji svet, više sam obeshrabren. Svako od vas može tokom meditacije da zamišlja da postoji drugi svet gde ćete jednog dana morati da odete, rado ili nerado. Ako želite da radite za mene i služite mi kad odete na taj svet, onda sada nemojte sve vreme da provedete razmišljajući o materijalnom svetu.
Ima beskrajno više stvari kojima nisam zadovoljan na Zemlji nego stvari kojima sam zadovoljan. To je istina bilo da posmatram učenike pojedinačno ili skupa. Sreća dolazi samo kada vidim da neko nije odustao. Ako se neko i dalje bori da postane bolja osoba, bolji tragalac, bolji učenik, onda sam veoma srećan. Mnogi, mnogi su odustali. Ostaju da spavaju i da hrču na brodu, ali oni su odustali; osećaju da je slučaj beznadežan. Kad je u pitanju napredovanje, kretanje napred, dublje zaranjanje, još dalji skok i viši let, oni to ne čine.
Želim da moji učenici ne odustanu. Onaj ili ona ko ne odustane – oni su ti koji mi udovoljavaju. Ljudi koji odustaju i kažu da je njihov slučaj beznadežan, već su postali beskorisni. Ali ljudi koji se još uvek bore da postanu dobri učenici, bolji učenici, najbolji učenici svakako mi udovoljavaju. Ja nisam odustao od njih, ali ja imam više vere u neke među njima.
Opet kao što sam ranije rekao, konačnu veru, najvišu veru imam u svako, upravo svako ljudsko biće jer jasno vidim svakoga kao pravog Boga. Šri Ramakrišna je govorio da je video Vivekanandu kao Samog Boga. Nekad kad meditiram na vas, svoje učenike, u mojoj sopstvenoj najvišoj božanskoj svesti, svakako vas vidim kao mog Gospoda Voljenog Svevišnjeg. Ja vas ne vidim kao ljudska bića sa ljudskim nesavršenostima. Ne, tada vaša spoljašnja tela nestaju a vaše duše vidim kao najsavršenije predstavnike našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg. To je vreme kada dobijem najveću sreću. Plivam u moru ekstaze.Dok mantraš “Supreme”, zamišljaj počevši od nožnih prstiju sve što je u tebi. Misli na tvoje mišiće, nerve, krv ili šta god želiš, i pokušaj da osetiš da Svevišnji ulazi u taj poseban deo tvog tela. Zatim pređi na ostale delove tela. Ne moraš da vidiš šta ti je u nogama, u srcu ili u mozgu. Samo zamisli da je tamo nešto, i da je baš to nešto dotakla reč “Svevišnji”. Ukoliko se lenjost već smestila u tvom kolenu ili ramenu ili negde drugde, taj deo bića mora da dotakne samo Prisustvo Svevišnjeg. Zato svaki put kad izgovoriš “Svevišnji”, mantrajući što je moguće brže, pokušaj da osetiš da Moć Svevišnjeg, Život Svevišnjeg i Božanstvenost Svevišnjeg ulaze u tebe.
Ovo je jedan od najboljih načina da se savlada lenjost dok šetaš ili radiš nešto. Kada želiš da pobediš lenjost, tada ne treba da uđeš u duboku meditaciju; samo pusti da dinamički tok tvog mantranja prolazi čitavim tvojim telom. Ako uđeš u višu vrstu meditacije ili molitve i nastojiš da budeš dinamičan, možeš da uspeš; a kad je molitva ili meditacija gotova, dinamizam će nestati. Ali Ime Svevišnjeg možeš da ponavljaš u bilo koje vreme. Jedini način je da se to učini, naročito za moje učenike.Kada prihvatimo duhovni život, međutim, naša religija postaje naša ljubav prema Bogu. A kada volimo Boga, sve unutar nas se širi. Tad ne osećamo da nam je telo ograničeno na nekoliko stopa visine; ne, mi vidimo širenje tela. Takođe vidimo širenje našeg vitala, uma, celog našeg bića. Naša ljubav prema Bogu je neprekidno širenje čitave naše stvarnosti.
Ljubav prema Bogu je jedina prava religija, jedina religija koju pravi tragalac treba da praktikuje. Postoji li uopšte religija koja će nam reći da ne volimo Boga? Ali problem u vezi sa religijom je što ona teži da ograniči našu ljubav prema Bogu. Religija će reći:”Jedino ako voliš Boga na način na koji ja volim Boga radiš pravu stvar. “ Svaka religija će reći, “Voli Boga, ali čini to na moj način. Jedino ako dođeš u crkvu, jedino ako dođeš u hram, jedino ako dođeš u džamiju tvoja ljubav prema Bogu će biti savršena. Ostali načini su potpuno pogrešni.”
Ali ljubav prema Bogu nije takva. Ako volim Boga, Bog će mi reći: “Zašto bi trebalo da budu samo ruže u vrtu religije? Može da bude i drugo cveće.” Jedna osoba će doći i diviće se ruži, a doći će neko drugi i diviće se nekom drugom cvetu. Stoga moramo da volimo Boga na svaki mogući način – kroz ono što govorimo i ono što radimo, kroz stalno samodavanje na svakom, baš svakom nivou naše svesti. Moramo da volimo Boga na Božiji sopstveni Način. Jedino onda nikada nećemo biti sputani granicama religije i nikada nećemo pokušati da ikoga ograničimo.
Ono što od religije želimo je radost. Religija nam ne daje radost jer svesno ili nesvesno ona nastoji da pokaže svoju nadmoćnost. Ali ako samo volimo Boga, stičemo ogromnu radost. Stičem radost voleći Boga i ti stičeš radost voleći Boga.
Upitao si kako duhovnost može da izbegne ograničenja religije. Bekstvo nije prava reč. Nije potrebno bekstvo već prosvetljenje. A mi možemo da prosvetlimo religiju jedino voleći Boga na Božiji sopstveni Način.Ima toliko mnogo načina na koje moć intuicije može da se upotrebi u božansku svrhu. Ako iskreni tragalac dođe kod svog duhovnog Učitelja i želi da sazna zašto ne napreduje, Učitelj može da upotrebi svoju moć intuicije da vidi koji je razlog i da mu pomogne. Možda će reći: “Tvoj nedostatak je u umu. Sumnja ti ne dopušta da napreduješ.” Ili, može da vidi da je nedostatak strah, nesigurnost ili nečistota. Ako neko iskreno plače što ne može da načini napredak zbog nekog nedostatka u telu, vitalu ili umu, onda moć intuicije može da bude upotrebljena kako bi mu se stvarno pomoglo.
Ali, ako je neko nešto izgubio, a ti koristiš svoju intuiciju kako bi mu pomogao da pronađe to, koje dobro činiš? Ne potpomažeš duhovni život te osobe; samo stvaraš ili uvećavaš radoznalost tog pojedinca. Ako koristiš intuiciju da govoriš ljudima na fizičkom ili vitalnom nivou šta će se desiti ili šta se već dogodilo, jednostavno zloupotrebljavaš svoju moć. Neki duhovni Učitelji bi namerno rekli pogrešan odgovor kad su im ljudi postavljali besmislena pitanja da ne bi ponovo došli ti neiskreni ljudi.
Kad jednom kročimo u duhovni život, najvažnija briga nam je da pomognemo ljudima u njihovom unutrašnjem životu i da uzdignemo njihovu svest. Da bi se bavili spoljašnjim životom ljudi imaju sopstvene načine. Dakle, ako moji učenici imaju intuiciju, tražim da je upotrebe kako bi pomogli tragaocima da ubrzaju njihovo duhovno putovanje a ne da bi saznali spoljašnja dešavanja. U suprotnom, intuicija je samo gubljenje vremena.Najbolji način da se bavimo neposlušnošću jeste ili da je mrzimo ili da je se plašimo. Ako je mrziš, moraš je mrzeti toliko intenzivno da nećeš hteti da je zadržiš u svom biću. Osetićeš da je ona nešto prljavije od najprljavijeg i samo ćeš je ukloniti iz svog sistema. Ako je se plašiš, onda ćeš kao prvo, paziti da joj ne dozvoliš da prodre u tebe. Ako osećaš da je ona kao zmija ili krvoločan tigar spreman da te proždre, onda ćeš se mnogo udaljiti od nje.
Ali, slabostima se moraš baviti na vrlo molitven i duševan način. Slabosti mogu biti u vitalu, u umu ili u srcu. Moraš misliti o njima kao o nečemu što možeš da oblikuješ ili vajaš. Moraš ih smatrati kao nešto veoma slabo i sitno što treba osnažiti – poput bespomoćnog malog psa starog samo nekoliko dana. Ako daš psiću malo hrane ili energije, on postaje jak. Hrana koju treba da daš tvojim slabostima je svetlost, malo svetlosti. Svaki put kada vidiš neku vrstu slabosti u svom vitalu, umu ili srcu, pokušaj da osetiš kako unosiš svetlost u to.
Iako slabost može da bude mala, ona ima ogromnu moć na negativan način. Možeš da misliš o ljubomori i nesigurnosti kao da su sićušni insekti, ali oni te surovo ujedu. Zato ne pokušavaj da odbaciš svoje slabosti; nemoguće je. Samo pokušaj da pretvoriš slabosti u dobre kvalitete koristeći svetlost na pozitivan način. Ako si slab i ne možeš da uradiš pravu stvar, ako ne možeš da se moliš ili da meditiraš duševno zbog nesigurnosti, ljubomore, nečistote ili neke druge slabosti, samo gledaj na svoju slabost kao na nešto sitno i nezdravo. Potom pokušaj da upotrebiš svetlost da tvoji slabi delovi ojačaju i možeš postati dobar, savršen instrument Svevišnjeg.
Ta svetlost obično izvire iz života tišine, iz mira. A mir dolazi samo kada je um tih a srce je čisto. Tišina uma i čistota srca idu skupa. Kada je um apsolutno tih, srce automatski postaje čisto. A opet, kada srce postane stvarno čisto, onda um postaje potpuno tih.Obična ljudska bića koja ne teže mogu samo da znaju iz knjiga da ih Bog voli. Potom, jednoga dana iz tog saznanja mogu ući u srce da osete Božiju Ljubav u celom svom životu. Ali kada prihvatiš duhovni život, druga je priča. Od samog početka moraš da osećaš Božiju Ljubav u tvom srcu. Bez obzira koliko mnogo knjiga si pročitao ili ćeš pročitati, nikada nećeš steći osećanje Božije Ljubavi ili ljubav tvoga Učitelja iz knjiga. Ukoliko srce ne podrži to osećanje, ono ne traje.
Da se vratim tvom pitanju, beskrajno je, beskrajno važnije osetiti moju ljubav nego je znati. Dok spoznaješ, možeš postati zbunjen ili sumnjičav. Ali dok osećaš, sigurno ćeš načiniti ogroman napredak, i konačno ćeš ubediti svoj um da te ja volim. Kako možeš da osetiš moju ljubav? Kroz tvoje sopstvene molitve i meditacije. A kad jednom osetiš moju ljubav, danima i mesecima bićeš u nekom drugom svetu. Ako znaš za moju ljubav iz čitanja mojih spisa ili kada čuješ o njoj od drugih, to ti neće pružiti pravo zadovoljstvo i neće trajati. Poznavanje moje ljubavi neće trajati. Osećanje moje ljubavi je jedina stvar koja stalno traje ili traje dugo dugo vremena.Pre nego što uđu u politiku, duhovni ljudi moraju da budu potpuno uvereni iznutra da će biti u stanju da preobraze umove ostalih političara. Upravo sad, to je praktično nemoguće jer je većina političara nepodnošljivo cinična. Oni ne mare za duhovni život. Duhovnost im je nešto potpuno strano. Ne samo spolja već i iznutra omalovažavaju duhovnost. Svakog časa govore da su najiskreniji, a njihovi protivnici govore samo laži. Što je još gore, oni čak ne veruju sami sebi. Ako ne verujem tebi, nema veze. Ali kada sebi ne verujem, ne mogu da načinim ni jedan korak napred.
Pre nego što duhovni ljudi stupe u politiku, moraju da budu apsolutno sigurni da imaju dovoljno svetlosti. Ne mogu jednostavno da čine najbolje što mogu i da polože rezultate pred Stopala Gospoda. To je za ljude koji se primarno bave unutrašnjim životom. Ali duhovni ljudi koji žele da pomognu čovečanstvu moraju da znaju koji su im kapaciteti; moraju da znaju koliko svetlosti imaju. U suprotnom, tama sveta je takva da će samo stvoriti probleme, ostavljajući obične mase još više zbunjene nego što su isprva bile.
Upravo sada, duhovni ljudi moraju da se više mole i meditiraju i da dobiju više svetlosti. Onda će doći vreme kada će zakoračiti u političku arenu da bi preobrazili politiku u božanski inspirisano iskustvo koje će dopustiti društvu da napreduje na vrlo opipljiv način.Ako možete da osećate da veoma duševan, divan glas peva kompoziciju koju svirate, duševno pevanje će prodreti u vašu muziku i učiniti je tako slatkom. Navešću vam primer. Kad ujutru sviram Invokaciju, u isto vreme je pevam u sebi. Kada pevam u sebi, imam više koristi nego kad je samo sviram i ne pevam. Mnogo, mnogo puta kada sviram Invokaciju steknem takvu radost kada čujem moj glas iznutra. Čim pevam, “Supreme, I bow to Thee, I bow,” (Svevišnji, klanjam Ti se, klanjam“), čitav moj svet – moj ceo unutrašnji i spoljašnji svet – nudi svoju težnju i posvećenost.
Postoji velika razlika u pevanju mojih pesama najduševnije i pevanja istih na običan način. Kada duševno pevate moje pesme, moje srce se topi. A opet, kada pevate iste pesme kao papagaj, samo ispuštajući melodiju i reči, postoji velika razlika! To je kao razlika između prosvetljenja srca i mentalnog shvatanja uma.
Najčešće kada učenik muzičar svira moju muziku, vidim da njegov um deluje više nego njegovo srce. Ali ako možete da osetite da vaša duša ili neko vaše unutrašnje biće najmolitvenije peva tu melodiju, svakako ćete imati koristi. Istovremeno, ako možete da budete molitveniji i duševniji dok svirate moju muziku, imaćete mnogo više duhovne koristi od vašeg izvođenja. Svakako je najbolje ako možete da radite obe stvari. Ako možete da duševno svirate i, u isto vreme da osećate da vaša duša peva tu melodiju, to je kao da koristite dve ruke a ne jednu; imaćete više koristi.Kada kažem da me smatrate svojim sopstvenim, najsopstvenijim, to se može učiniti jedino ponavljanjem, “Postao sam odabrani instrument mog Gurua. Zato mogu da smatram mog Gurua mojim sopstvenim, najsopstvenijim.” Smatraj me, smatraj me, smatraj me; tad upravo ono što govoriš postane stvarno. U suprotnom, čas ćeš pokušavati da misliš, čas ćeš pokušavati da osećaš, i nikada ništa nećeš postići. Ali, ako možeš da kažeš, “Postao sam odabrani instrument moga Gurua. Stoga mogu da ga smatram svojim sopstvenim, najsopstvenijim,” tad možeš da odbaciš sve one nečiste slojeve – strah, sumnju, strepnje, brige, depresiju i frustraciju – koje si bespotrebno stavio na svoja leđa.
To je jedini način: smatrajući i postajući. Samo kaži, “Ja sam postao čist. Postao sam odabrani instrument.” Ti ne obmanjuješ sebe, ti zapravo rasteš u tu stvarnost. Ako govoriš, “Ja sam čist, ja sam čist,” ako na spoljnom planu neko čuje, možda će ti se smejati. Možda će reći, “Oh, ti si toliko loš čovek!” Ali ako nastaviš da ponavljaš, “Ja sam čist, ja sam dobar, ja sam božanski,” tad dobra svest, Božija svest, postaje tvoja, jer ti postaješ ono što ponavljaš.Ali sada vidim da nije dovoljno misliti o njima kao da su tvoja mlađa braća, samo malo inferiorna u odnosu na tebe. Ne, sada govorim da moraš osećati da su oni neodvojivi od tvog vlastitog tela, jedino što ti imaš malo više svetlosti od njih. To je ovako. Ti imaš dva lista. Jedan list je prosvetljen a drugi nije prosvetljen. U jednom delu tvog tela imaš prosvetljenje a u drugom delu tela ga nemaš. Zbog njihove blizine, prosvetljeni deo tvoga tela lako može da donese svetlost u neprosvetljeni deo. Stoga ako to shvatiš na ovaj način, sigurno ćeš dobiti bolje rezultate.
Ako vidiš ostale Afroamerikance kao odvojene individue sa drugačijom svešću, onda to postaje daleko teže, jer tad osećaš da su tako udaljeni od tebe. Ako osećaš da su oni negde drugde – pet hiljada milja ili čak pet metara udaljeni, onda to postaje vrlo težak zadatak. Ali ukoliko osećaš da su oni upravo ovde unutar tvog tela, jedan deo tvog postojanja, postaje mnogo lakše. Svakog dana koristiš delove svog sopstvenog postojanja. Očima gledaš, dišeš kroz svoj nos. Moraš da osećaš da su tvoji afroamerički brat i sestra takvi : neodvojivi od tvog bića koje svakodnevno koristiš u raznovrsnim aktivnostima. To je jedini način na koji ćeš moći da ih inspirišeš.Ljudi koji donose novu svetlost svetu nikada, nikada ne dobiju priznanje, divljenje, uvažavanje i ljubav koje zaslužuju – nikada! Ne govorim samo o Džefersonu već takođe o Krišni, Budi i Hristu. Da li ih je svet cenio, da li im se divio i voleo ih – ne u onoj meri koliko im je bilo potrebno, jer njima nije bilo potrebno ničije uvažavanje ni divljenje, ali u onoj meri koliko su zaslužili? Ne, i to se nikada neće desiti, jer ona vrsta zahvalnosti koja je dostojna njihove svetlosti i njihove vizije nije rođena i nikada se neće roditi na Zemlji.
Džefersonova vizija je podigla svest sveta za tili čas. Svetlost koju je želeo da pokaže svojoj zemlji i svetlost koju je želeo da njegova zemlja iznese na površinu potpuno je pogrešno shvaćena! On nikada nije dobio priznanje koje je s pravom zaslužio i nikada ga neće dobiti, zato što čovečanstvo nema tu vrstu zahvalnosti.Ako iznutra dobijete poruku da govorite, onda vam takođe treba dodatna molitva. Morate se moliti da zadržite svoju molitvenu meditativnu svest dok dajete savet, jer će onda vaš savet biti efektivniji. Opet, morate da znate da možda nećete moći da ubedite drugu osobu. Ta druga osoba može biti toliko nebožanska da bez obzira koliko joj unutrašnjeg bogatstva ponudite, čak i ako vaš savet dolazi iz same dubine vašeg bića, možda ipak ne posluša.
Ja stvarno osećam da kažem pravu stvar učenicima, ali me oni vrlo često ne poslušaju. Ipak, znam da sam u pravu. I u vašem slučaju, iz dubine vaše meditacije ako dobijete poruku u obliku saveta, a osoba ne posluša, onda ne krivite sebe i ne sumnjajte u sebe. Nemoj da osetite, “Oh, možda sam pogrešio. Možda poruka koju sam iznutra dobio nije bila tačna. “ Ne, poruka je bila tačna, ali druga osoba ne prihvata svetlost. Ako ne posluša, onda nakon par dana ili par meseci, ukoliko dobijete istu poruku iznutra, možete ponovo da pokušate da joj kažete.Zatim, dok govorite o mojoj filozofiji, morate osećati da ja govorim kroz vas. A kada gledate one koji slušaju kurs, morate da osećate da su oni u stvari ja. Sa jedne strane, ja sam onaj koji govori, u vama i kroz vas. Sa druge strane, ja sam onaj koji sluša, u i kroz slušaoce. Dakle, ako možete da osetite da ja govorim kroz vas i da vas slušam, steći ćete ogromnu unutrašnju snagu.
Ja izlazim iz vas, a takođe ulazim u vas. Izlazim iz vašeg srca i ulazim u srca tragalaca. A opet, izlazim iz tragaočevih srca i ulazim u vas. Osetite da poput duge idem od vas do tragalaca i da se od tragalaca vraćam vama. Ili možete osetiti da me vodite u svet u celini, a opet da čitav svet vraćate u sebe. Iz unutrašnjeg sveta me vodite u spoljašnji svet, i opet me odatle vraćate. Ako možete da osećate moje prisustvo na bilo koji od tih načina, moći ćete da inspirišete polaznike, i bićete u stanju da sebe inspirišete na najopipljiviji, najplodonosniji način. Tada ćete moći da načinite najbrži napredak, a i oni koji dolaze da vas slušaju moći će da načine najbrži napredak.Morate da se upitate šta želite od duhovnog života. Ako želite sreću, duhovnost je odgovor. Ali ta sreća će doći samo ako ste spremni da učinite Svevišnjeg srećnim na Njegov sopstveni Način. Bez obzira na koliko načina vam Bog udovoljava, nećete biti srećni ako na jedan poseban način još ne udovoljite Bogu. Bog je spreman da vas usreći na vaš vlastiti način opet i iznova, na stotine načina. Ali ljubav vaše duše prema Bogu je takva da čak iako ne uspete na samo jedan način da Ga zadovoljite, vaša duša neće biti srećna. A ako vaša duša nije srećna sa vašim telom, vitalom, umom i srcem, vi sam nikad ne možete biti srećni. Vaša duša želi da bude izuzetno, izuzetno izuzetno ponosna na vas. Ako vaše telo, vital i um rade pogrešne stvari, vaša duša pokušava da disciplinuje te neposlušne članove svoje porodice i inspiriše ih.
U duhovnom životu ste zato što želite sreću. Kad duhovni život ne bi doneo sreću, ko bi bio takva budala da praktikuje duhovnost? Kad se uskladite sa živim Dahom Boga, kad uđete u Božiji Dah i postanete neodvojiv od njega, sreća postane vaše unutrašnje i spoljašnje ime, a vi imate bezgranično blaženstvo i bezgranično ispunjenje.U indijskim selima, kažu da će te u životu zadesiti neka nesrećakad kad ti vrana leti iznad glave. Ili će neko iz tvoje porodice umreti, ili će doći do neke druge nepovoljne stvari.
Kad sam bio mlad momak, pred našom kućom je bilo mnogo drveća. Dva ili tri dana pre nego što je moj otac umro, jedna vrana je dolazila na jedno veoma visoko drvo koje je bilo do naše kuće i puštala tužne zvukove, nekada po deset ili petnaest minuta. U našem slučaju, bilo je sasvim očigledno koja će nesreća biti. Moj otac je bio teško bolestan, i svi smo znali da je bilo samo pitanje dana. Tako se vrana ponašala u skladu sa indijskom seoskom tradicijom.
Možeš da gledaš to na dva načina. Jedan način je da vidiš vranu kao loš predznak i da joj kažeš: “treba li da mi kažeš da moj otac umire?” Onda se razbesniš i bacaš kamenje da bi je naterao da odleti, ali vrana se samo vrati. Drugi način je da osetiš da ti vrana čini uslugu upozoravajući te da će se ubrzo desiti nešto loše. Tako možeš da budeš pažljiviji i obazriviji. Sada osećam da je blagoslov ako mi neko kaže da će možda biti neka nesreća, jer mogu da se molim i meditiram i mogu da upotrebim moć volje da je sprečim da se desi. Ali tih dana nisam imao taj stav; samo sam se predao nesrećnom iskustvu.Ponekad kad ljudi neočekivano umru u avionskoj ili automobilskoj nesreći, njihovi bližnji se osećaju tužnim jer nisu imali priliku da se pripreme. Opet, nekada se ljudi osećaju tužnim kada draga osoba bude u bolnici mesecima u komi. Na spoljnom planu pokazuju saosećanje i deluju vrlo nesrećno, ali iznutra govore “Meni je jako teško da idem svakog dana u bolnicu! Zašto moj rođak ne može danas da umre!”
Ti svakako voliš vrane. U jednoj tački, zaista si imala inkarnaciju vrane, ali iz inkarnacije vrane nisi uzela ljudsku inkarnaciju. Tu je vrana, ali posle vrane vidim nešto drugo. Ne bi mogla da budeš tako verna Svevišnjem u meni da nisi imala inkarnaciju psa.Kada me vidiš na fizičkom nivou, dobijaš radost. Kad me vidiš na unutrašnjem nivou, moraš dobiti istu radost. Ti pomisliš na Svevišnjeg toliko mnogo puta u toku dana. Svaki put kada pomisliš na Svevišnjeg u meni, moli se Svevišnjem u meni ili meditiraj na Svevišnjeg u meni; ako možeš da dobiješ istu vrstu unutrašnje radosti i unutrašnje sreće kao kada me vidiš u fizičkom, onda ćeš svakako ubrzati tvoje unutrašnje putovanje i više ćeš zadovoljiti Svevišnjeg.
Gde si odrasla?
Akuli: Odrasla sam u Indijani.
Šri Činmoj: Pre mnogo godina, mnogo pre nego što si se ti duhovno rodila, bio sam pozvan da držim predavanje u Lajons Klubu ili Rotari Klubu. Tri osobe su htele da me predstave. Samo Bog zna ko je trebalo da me predstavi, ali čovek koji je rekao da zna sve o meni odgurao je druge u stranu. Kad me je predstavljao, umesto da kaže da sam rođen u Bengalu, Indiji, rekao je da sam rođen u Bengalu, u Indijani. Onda su ga udaljili i neko drugi je došao da me predstavi.
Akuli, pošto toliko voliš vrane, koliko ih ima u Kvinsu?
Akuli: Ako imam sreće, vidim tri u jednom danu, ali možda ih ima 3000 u Kvinsu.
Šri Činmoj: Pulak, koliko?
Pulak: Možda oko 30,000.
Sri Chinmoy: Govinda, how many?
Govinda: Dvadeset hiljada.
Šri Činmoj: Ko od vas troje, sa ponosom može da ostane pri svom broju?
Ko će se usuditi da nam kaže da je on, ili ona, apsolutno siguran ?Akuli: Rekao si da nije stvar u tome koliko manga se nalazi voćnjaku, već kakvog su ukusa. Dakle, nije stvar u tome koliko ima vrana, već koliko radosti dobijamo od njih.
Šri Činmoj: Ćitananda već dobija radost. I ne videći ih dobija radost, stoga je on napredniji od tebe. Ti stekneš radost samo kada vidiš vranu, ali Ćitananda ne mora da vidi nijednu da bi stekao radost, te je napredniji.
Akuli, znaš li smešnu indijsku šalu o tome koliko ima vrana? Neko će reći jedan broj, a neko drugi će reći drugi broj. Jedan će izazvati drugog i reći će, “Znam koliko ih ima, ali ti broj. Međutim, ako dobiješ više nego što rekoh, znači da im je došao neki rođak. A ako izbrojiš manje od broja koji izgovorih, znači da su neke od njih otišle u Bronks kod svoje rodbine.”
Zato ako kažeš 3000, a više ih je, to znači da je došao neki njihov rođak iz Kvinsa. Ali ako ima manje od 3000, znači da su neke vrane iz Kvinsa otišle u Bronks da posete svoju rodbinu.Ti ništa ne znaš o muzici; nisi muzičar ili pevač. Ali kada se svira suptilna muzika, tvoje srce će je mnogo ceniti. Tad tvoje divljenje ne ide samo osobi koja svira ili peva, već direktno Izvoru – Jedinom koji je podario toj osobi sposobnost da peva najduševnije ili da svira najduševnije ili najmoćnije. Dakle ti dobijaš Blagoslove od Boga Svevišnjeg Pevača i Boga Svevišnjeg Muzičara.
Na spoljašnjem planu niko ne može da shvati muziku. Muzika nije nešto što treba da se shvati. Sve je to stvar osećanja. Postoji mnogo ljudi, naročito na Zapadu, koji su postali dobri pevači i dobri muzičari mehanički – vežbajući i vežbajući na veoma disciplinovan, mehanički način. Kada ti sjajni muzičari žele da sviraju ili kada žele da pevaju, mogu to da rade veoma dobro. Možda njihova muzika zvuči divno i duševno, ali postoji takva stvar kao što je lažna duševnost. Njihove ruke prave pokrete i ljudi kažu, “Baš je duševno!” Ali to je zbog toga što su mehanički naučili kako da sviraju duševno. Trenirali su um ili su postigli određeni nivo veštine što im omogućava da to rade. Ali u njihovoj muzici nema duše, nema osećanja, ničega! Vrlo lepo sviraju, ali misle na takve gluposti, takve svetovne stvari – apsolutno ništa duhovno. A u unutrašnjem svetu samo se raspravljaju i vode borbu. Vrlo često, ako je slušalac u duševnoj svesti, on dobija mnogo više koristi od muzike nego izvođač, jer izvođač ne otelovljuje duševnost koju on izražava.
Ponekad možemo da otkrijemo nešto a da ga ne otelotvorimo. Na primer, možda govoriš apsolutnu istinu, ali tu nije tvoja svest. Odvojio si svoju svest od same istine. Dakle, dok izražavaš istinu, ne utelovljuješ svest-istinu. Samo mehanički govoriš nešto što je tačno. Pošto je tvoj izraz mehanički, ne dobijaš prave blagoslove od viših sila koje ti otkrivaju istinu; ne dobijaš Blagoslove od Boga Istine.
Zato, kad se radi o tebi i o određenom broju drugih koji takođe nisu pevači ili muzičari, možeš da dobiješ nešto veoma visoko od muzike. Kada pevač ili muzičar radi nešto veoma suptilno, veoma duševno, ceniš to u sebi. Ne znaš koju ragu svira ili svira li dela Mocarta, Baha, Šopena ili Betovena. Ne znaš ništa o strukturi u muzici i ne moraš da znaš. Ali tvoje srce se uzdiže jer oseća nešto veoma duševno i snažno, dok ostali koji znaju sve o muzici možda ništa ne primaju zbog toga što su izgubili sposobnost da uživaju u suptilnoj muzici. A ti stičeš i više koristi od izvođača, koji možda ne utelovljuje svest koju otkriva.
Sa druge strane, ima onih koji veoma dobro poznaju muziku i isto tako imaju sposobnost da uživaju u vrlo suptilnim, tananim aspektima muzike. Oni žarko žele da zarone duboko u sebe i da neprekidno uče. Neki muzičari, kad jednom nešto nauče, više ništa ne žele da uče. Boje se da će ako više uče, ljudi misliti da oni uzimaju od nekoga ili ga kopiraju. Zato su zadovoljni sa onim što već imaju. Ali neko ko istinski voli muziku i ko je zaista sjajan u muzici nikada neće biti zadovoljan onim što ima. U najvišem svetu muzike, stalno se naša težnja uspinje, a duševne i božanske sposobnosti nam se neprekidno uvećavaju.
SCA 28. C. je 9 Februara 1990, na svoj rođendan postavio ovo pitanje Šri Činmoju.↩
Vrlo jasno si mi stavila do znanja da želiš da budeš sama sebi dovoljna. Nažalost, dobra devojko, ja imam drugačiju filozofiju. U mojoj filozofiji, želim samo da imam dovoljno Božije Samilosti. To je moja molitva Bogu. Ljudi koji nastoje da budu samodovoljni na finansijskom planu, duhovnom ili bilo kom drugom planu nikada neće biti srećni. Oni koji nastoje da budu samodovoljni na fizičkom, vitalnom ili psihičkom nivou, ili na bilo kom drugom nivou, sigurno će biti veoma nesrećni.
Obični ljudi žele da budu samodovoljni tako što imaju više novca ili što imaju više kuća. Misle da će biti samodovoljni što više budu imali materijalnog bogatstva. Ali kada imaju više novca, oni počnu da rade razne loše stvari. A ako imaju četiri kuće, videće da im te kuće samo stvaraju više problema. Čak i na duhovnom planu, ako neko želi da ima više duhovnog bogatstva – okultne moći i sve to – samo će sebi stvoriti glavobolju. Dakle, ako nastojiš da budeš samodovoljan, ne samo na zemaljskoj ravni nego čak i na Nebeskoj ravni, na kraju ćeš biti veoma nesrećan.
Ali ako tvojim molitvama, meditacijama, nesebičnim služenjem, tvojom zahvalnošću i tvojom predanošću Božijoj Volji, pokušavaš da postaneš dostojniji Božije Samilosti, onda ćeš u svakom trenutku biti srećan. Dobićeš od Samog Boga unutrašnje uverenje da će te On učiniti srećnim – ne samo danas, već i sutra i prekosutra.
Pismo učenika može biti lično, ali odgovor koji dajem odnosi se na sve vas. Tvoj um ti govori: “Ako uradim to i postanem samodovoljan, biću siguran; biću srećan.” Ali to nije tačno. Možeš da postaneš siguran i srećan samo ako postaneš prijemčiviji za Božiju Samilost. Ako se moliš Bogu, “Učini da budem dostojan Tvoje Samilosti; učini da budem dostojan Tvoje Ljubavi,” onda ćeš jednog dana moći da primiš Božiju stvarnu Ljubav, stvarnu Svetlost, stvarnu Samilost i sve drugo što Bog želi da ti ponudi.
Zato, svim svojim učenicima govorim ovo: Ako mislite da vaša sigurnost zavisi od vaše sopstvene samodovoljnosti, varate se. Nijedan čovek na zemlji ne može postati stvarno siguran tako što postane samodovoljan. Ovo se ne odnosi samo na duhovne ljude, već na sve. Um vam govori da ćete, ako steknete diplomu magistra ili doktora nauka, postati sigurni. Ali dok studirate, mnoge loše sile će vas napasti. Gde je onda vaša sigurnost? Gde je vaša sreća? Ali, ako vam je dovoljna Božija Samilost, ako postanete dostojni Božije Samilosti, onda će vas Bog voditi u svakom trenutku. Tada će Božija sopstvena Svetlost biti vaša sigurnost.
Vi projektujete budućnost svojim umom i kažete, “Ako postanem ovo, onda ću dobiti ono.” Ali možda to nećete dobiti, ili možda postoji nešto drugo što će vas skrenuti sa puta i odvući od vašeg cilja. Možete da mislite, “Možda to nije prava stvar, hajde da uradim nešto drugo,” i ponovo ćete biti nesrećni. A opet, čak i ako uradite ono što ste želeli da uradite i postanete ono što ste želeli da postanete, ipak nećete biti srećni, jer te stvari vam neće doneti sigurnost i sreću koje ste očekivali.
Stoga, dobra devojko, ako želiš da budeš srećna i sigurna, samo pokušavaj da budeš prijemčivija i dostojnija Samilosti Svevišnjeg. Pokušaj da prihvatiš Božiju Samilost na Božiji sopstveni Način. U Božijoj Samilosti je beskrajni Mir, beskrajna Svetlost, beskrajna Ljubav. Tvoje celo pismo sam pročitao i razumeo, i na celo pismo sam odgovorio. Kada govoriš da ukoliko uradiš ovo i ono, onda nećeš morati da se brineš za svoje finansije i svoju budućnost – sve sam to razumeo. Ali od krtičnjaka praviš planinu – planinu koja će se samo srušiti. Sa druge strane, ako slediš božanski put, ako dopustiš Nekom drugom i Nečem drugom – Bogu i Božijoj Samilosti – da radi u tebi i kroz tebe, onda ćeš videti da Božija Svetlost deluje svuda u tvom životu. A ta Svetlost je jedina sreća i sigurnost.
SCA 29. Ovo je bio odgovor Šri Činmoja na pismo koje je primio od E.↩
Svakako, tvoj um više nije u snu. Ti nisi u snu - neznanju. Tvoj um je između faze kad je probuđen i faze kad je prosvetljen. Kada si u prosvetljenom umu, kad svetlost tvoje duše snažno deluje u tvom srcu i u umu, tad govoriš pravu stvar pravoj osobi i radiš pravu stvar za pravu osobu. Kažeš pravoj osobi da učini pravu stvar, ali pogrešnoj osobi to ne govoriš. To nije zbog toga što je pogrešna osoba tvoj neprijatelj ili zato što ti je ispod časti da joj kažeš. Ne, samo za pogrešnu osobu nije kucnuo čas, a ako joj kažeš da uradi ono što je za nekoga apsolutno prava stvar, to će samo ubrzati uništenje te druge osobe.
Opet, kad si u upravo probuđenom umu, pokazuješ ljubaznost i saosećanje prema ljudima koji ne samo da ih ne zaslužuju već i zloupotrebljavaju ono što im nudiš. Reći ćeš da, kad si jednom ljubazan i dobar prema njima, tvoj je zadatak obavljen. Ali moraš da znaš, tvoja ljubaznost može da se zloupotrebi. Ako ti neko priđe i zatraži od tebe jedan dolar, pošto imaš veliko srce daćeš mu dolar. Ali nemaš pojma da li je osoba dobra ili loša, ili šta ona namerava da uradi sa tim novcem. Možda će ga upotrebiti da ide podzemnom železnicom ili taksijem do crkve, gde će se moliti, meditirati i pokušati da postane bolja osoba. To je veoma dobro. A opet, možda će ta osoba otići u bar i piti alkohol i spustiti svoju svest. Ko je onda kriv? Ti si veoma srećna što si pokazala svoju darežljivost i milosrđe, ali si zapravo načinila grešku.
Možeš pokušati da se izvučeš tako što kažeš : “Nisam znala.” Ali nesvesna greška je ipak greška, i može izazvati loše posledice. Čak i ako nesvesno dodirnem vatru, ipak ću opeći ruku. Slično, nesvesno si pomogla nekome da postane lošiji nego što bi možda bio. Da mu nisi pomogla, barem na kratko vreme bio bi malo bolji čovek.
Daću ti primer za ono što se dešava u vezi sa tvojim slučajem. Pokazuješ samilost prema ljudima koji je zloupotrebljavaju i tako srljaju u još veću propast. Kada neki ljudi napuste duhovni život, osećaš se tužnom i nesrećnom. Osećaš možda da nisi rekla ovo ili da jesi rekla ono, oni ne bi napustili duhovnu stazu – kao da si ti odgovorna za njihov odlazak. Bog ne može da spase tu osobu od propasti. Učitelj ne može da je spase, a ti misliš da si možda nešto uradila ili rekla, mogla si na neki način da sprečiš ili odložiš njen odlazak. To je prava greška. Kažem “ti,” ali to se odnosi na mnoge ljude.
Daleko je bolje ostati u probuđenom umu nego u mulju sna-neznanja. Ali možda probuđeni um neće uvek imati neophodnu mudrost kako bi učinio pravu stvar. Ti si probuđena do tačke gde želiš da budeš ljubazna i fina prema ljudima. Ne tražim od tebe da budeš ravnodušna prema ljudima – daleko od toga! Ali ljubaznost mora da bude propraćena unutrašnjom svetlošću. Ako ljubaznost ne sadrži unutrašnju svetlost, može da bude upotrebljena na veoma loš način.
Probuđeni um veruje u milosrđe, strpljenje, samilost i tako dalje. Pošto je probuđen, oseća ogromnu svest kako ulazi u njega. To je kao ono što se dešava kad nečiji cvet-srca cveta: srce onda postaje veliko. Tako probuđeni um odmah gleda na ovu stranu i onu stranu i pokušava da uradi pravu stvar. Nažalost, on ne zna uvek šta je prava stvar ili kako da na pravilan način upotrebi svoju proširenu svest.
Zato je dobro uvek koristiti um koji direktno iz duše dobija svetlost, koja dolazi kroz srce. To je um koji će te spasiti. Ako ne možeš da koristiš prosvetljeni um, pokušaj da ostaneš između probuđenog uma i prosvetljenog uma. Ali nemoj da ostaneš u tek probuđenom umu. Ako imaš veliki um, i sa tvojim velikim umom pokušavaš da budeš velikodušna, ljubazna i srdačna, bićeš u nevolji.
Pratim te: praviš greške. Moraš biti svesna da kad kucne čas, ljudi dolaze; i opet kad kucne čas ljudi odlaze. Ne možemo ih prisiliti da ostanu na duhovnoj stazi. To je vrlo teško, jer velikodušnost našeg srca izlazi na površinu i želimo da upotrebimo dobrotu.Vidimo da nam je bilo tako i tako mnogo godina. Godinama i godinama neko je bio na vrhu drveta i jeo je najukusnije voće. Sada je taj neko sišao, i sva je verovatnoća da će gladan vuk ili tigar čekati u podnožju drveta da ga proždre. Ali šta možemo da uradimo? Samo na vrhu drveta može da bude bezbedan.
Kažem ti, ja pravim istu grešku; ali što se mene tiče, ne odustajem. Kad si ti u pitanju, ti praviš grešku i nakon dva dana, odustaješ. Ali pošto se bavim dušom, borim se i borim se i borim. Neki ljudi koji su napustili našu stazu pre deset ili dvanaest godina i dalje su na vratima mog srca. Tad moja vrata još nisu zatvorena. Misliš li na nekoga ko je napustio stazu pre deset godina? Dosta je za tebe. Ali ja još uvek pokušavam da im pomognem.
SCA 30. Pitanje je postavio N. 31.Decembra 1986.↩
Ako nešto može da nestane brže od najbržeg iz našeg srca, to nije ništa drugo nego naša zahvalnost. Opet, ako je išta na Zemlji stvarno divno, stvarno značajno i plodonosno, ako išta na Zemlji može da održi našu zlatnu sponu koja nas povezuje sa Bogom, našim Izvorom, onda je upravo to zahvalnost. Dragi moji, kažem vam, ako imate mrvicu iskrene zahvalnosti i ukoliko sačuvate tu zahvalnost kao najdragoceniju stvar u svom životu, dah te zahvalnosti će vas održati živim u Srcu Boga, vašeg Gospoda Svevišnjeg. Vi ljudi, loše se ponašate i mučite svog Učitelja na toliko mnogo načina; ponekad čak želite da napustite duhovni život. Ali uveravam vas, ako zahvalnost održavate živom u svom srcu, lepota i miris tog božanskog kvaliteta će vas spasiti od vašeg duhovnog pada i uništenja.
Govorim o iskrenoj zahvalnosti – vrsti zahvalnosti čije živo prisustvo možeš da osetiš samo u svom srcu. Ako osećaš da je zahvalnost tvoje unutrašnje ime kao i spoljašnje, ako osećaš da je tvoje jedino ime zahvalnost, tvoja zahvalnost će odmah izbiti na površinu i uspostaviti svoje neodvojivo jedinstvo sa stvarnošću tvog jedinstva s Bogom.
Zahvalnost je veoma moćno oružje u tvom životu. Ne postoji ništa nebožansko čega ne možeš da se oslobodiš uz pomoć zahvalnosti u tvom životu. A opet, ne postoji ništa božansko u tvom životu što ne možeš da uvećaš u beskrajnoj meri na osnovu tvoje zahvalnosti. Postoji samo jedna stvar koja ti je potrebna da bi uvećao svoju božanstvenost, a to je zahvalnost. Ako svakog dana svesno jačaš svoju zahvalnost – ne Šri Činmoju već Svevišnjem, koji je tvoj Guru, moj Guru i Guru svakoga – videćeš koliki ćeš napredak načiniti i koliko pogrešnih sila ćeš moći da izbaciš iz svog sistema. Kažem ti, sva fizička, vitalna, mentalna i emocionalna napetost od koje patiš dolaze od činjenice da si izgubio dah zahvalnosti tvog srca. Ako dah zahvalnosti tvog srca deluje na pravi način, onda ga ostavi tako zauvek. To je nesumnjivo pravi način da se trči brzo, brže, najbrže prema suđenom Cilju.
Zahvalnost nije samo puka reč; nije puka ideja. Ona je živi dah tvog stvarnog postojanja na Zemlji. Ne postoji ništa što Bog neće uraditi za tebe ako stvarno gajiš dah zahvalnosti unutar tvog srca koje teži. Molim te, molim te, svakom pojedincu među vama to kažem: ako želiš da trčiš najbrže, onda odbaci stvar koja te usporava. Ta stvar koja dovodi do toga da hramaš ili da budeš paralisan u duhovnom životu je nezahvalnost. Ako možeš da stalno održavaš tvoj dah zahvalnosti, ništa ne može da stane na put i niko te ne može sprečiti da uradiš pravu stvar i da postaneš prava osoba: najsavršeniji instrument našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg.
Zahvalnost, zahvalnost i zahvalnost. Dušu ne poznajete; Svevišnjeg ne poznajete. A u ovoj fazi vašeg duhovnog razvoja ne morate da ih poznajete. Ali zahvalnost morate da poznajete ukoliko želite da se povežete sa vašim sopstvenim Najvišim, sa Svevišnjim. Ako želite da se povežete sa Stvarnim u vama, onda vaš dah zahvalnosti morate smatrati svojim, najsopstvenijim.
From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 1, Agni Press, 1995
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_1